Jakšić, Đura - PROZA
Ja nisam znala šta će on da čini, ali sam videla da on u sebi nešto strašno sprema. Kad je bilo pred zoru, on dođe, spusti jednu punu vreću na zemlju, pa me onda poljubi. Glas mu drhtaše od razdraženosti: „Grlice, evo jela!...
Moj pobratim spusti ruku sa moga ramena, a ja sam primetio da se duboko zamislio. A kad se kolo opet otpočelo igrati, on se nanovo uhvatio
— Nek se uguše, — reče u divljoj jarosti, — neka izginu! — Zatim se spusti niz brdo i, sve stranputicama jureći, nestade ga u noćnoj tami... . . . . . . . . . . . . . . .
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
MRAK NA PRAGU Odavde, sa ovog praga, kad je vedro, vidi se more iza devet gora! A ujesen se spusti takva tama da ti je najdalji vidik onaj stog!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
— ,Koji je to g. Mijuško?’ — Ja kažem da je on prešao i podigao nas u ime carevo, i da je sada i on ovde. Car spusti obrve na oči, i pošto malo poćuti, reče nešto nemački jednom oficiru, koji odma otrča napolje.
Turčin zapne šišanu, pak okrene najpre na otvorena vrata na petla, a zatim je spusti te knezu Stanoju prema sebi skreše u prsi, koji padne.
Ali šta ćemo sad? Top gledi upravo iz strane u našu vojsku; eto sad nevolje! Nema se čim da zakopa, da se kundak spusti i top u Turke podigne. No nevolja iziđe na um.
i same suze zališe — ne moga̓ se rakije napiti. Spusti̓ čuturicu pokraj njegova kolena, usta̓ — a on samo pogleda — i odo̓ pod jednu šljivu, nabijem džube na glavu, i tu ne
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— A ne brini se, može ti lasno i pasti — reći će Spasoje. Sima spusti vreću na jedan kamen, pa sede i poče: — Udarih na školu, pa htedoh pući od smeha onoj vraškoj deci... E baš su đavoli!
Svatovi se deru: »Tako, more, tako! Udri, udride!« i skaču oko nje ga kao besni. Najposle ti ono momče spusti bubanj na zemlju pa, tokorse da se n ono našali, poteže i skoči na nj. Puče koža i obe noge propadoše mu unutra.
Ono momče jedva se dokotrlja do jednog ambara, pa spusti bubanj i prući se pored njega na travu. Sreja se pope gore na doksat, skide gunjac i metnu pod glavu, pa leže i on da
— 'Oćeš samo da ti što više zaradi — dodade drugi i spusti bremenicu. — Bog s vama! Okan'te se vi mene! — Nema to okani se, nego, de ti meni plati one kace! povika treći.
— Hm, malo! Što malo? Ni jesme svoji ljudi. 'A'de, 'a'de! — zaokupi ćir Trpko, i Tiosav opet spusti torbu. Dođe jedno Cincarče s kantarom. Ćir Trpko odmah uze meriti. — Osum oka! — reče potegnuvši torbu na kantar.
— i navi pušku na nj. Ono tek odlomi od žbunića grančicu pa nanišani njom na Radoša. Radoš se sav ohladi. Spusti pušku, pa poče polako izmicati natrag. Ono sve bliže k njemu, pa udri kamenjicama.
— A gde je ukopan? — podviknu Ćebo opet. — U Krivoj jaruzi, pod račvastim brestom... — odgovori baba, pa opet spusti glavu. Veoma se zamisliše Zarožani.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Evo ti duhana. Ti pušiš, čini mi se? Marinko diže glavu i ispravi se tek upola; priđe minderluku i spusti na i samo jedan malen delić svoga tela. I zagleda se Turčinu u lice.
On uze s police zrno tamnjana, prilepi svećicu uza zid, spiri puhor sa žara i spusti zrno... Podiže se plavičast, mirisan dim, a starac se prekrsti. — Va im̓ oca i sina i svetoga duha, amin!...
O, Gospode!... je li to mogućno?... Pa šta će nam sad reći druga sela?... Znam!... Reći će mi: ne ponosi ce!... spusti malo durbilj... Ta u tvojoj Crnoj Bari obijen je čoveku sanduk i odneto mu dve stotine dukata!...
I, jureći šumom, umorio se. Živci napregnuti i razdraženi umorili se tako isto... Mrtav umoran i oznojen spusti se pod jedan hrast... Nije mogao više mrdnuti...
koliko je tvrda Turčinova glava, pa, pre no što Turčin k sebi do đe, pridigne mu ono što kod njega nađe, pa ga onda spusti u vodu... Mnogi je Turčin tako zavrljao pošav iz Šapca ili iz Bosne, pa nikako ne našao puta da se kući vrati.
Kad se uspuza do krune, on odlomi jednu grančicu, metnu je u zube, pa se spusti na zemlju... Hajduci se sve više i više diviše okretnosti i veštini Stankovoj.
Gusle umuknuše i svaki prihvati svoju pušku. Zavrzan se odazva lavežom. Lavež se opet začu... Harambaša spusti oružje i nasmeši se. — Sigurno kakav glas — reče. Ne potraja dugo, a iza grma se ukaza čovek. — Deva — reče Jovan.
Tišina nasta, razgovor preseče, samo se još deca čula... Ćutao je, premišljajući crne misli... Već se i noć spusti... On diže glavu i reče: — Večerajte, deco. — A zar ti nećeš, babo! — upita ga snaha Mara. — ... A? Hoću, hoću!...
— Jesi ozebao? — Nisam. Kako sam žurio, i oznojio sam se. — Sjedi. Marinko se, po običaju, veoma pažljivo spusti na jednu stolicu. — Ružno vrijeme? — pitaše Turčin. — Ružno. Kiša iz drveta, iz kamena, što ono onaj kazao.
Stanko prinese harambaši žara na jednom iveru, a ovaj iz svog jandžika izvadi zrno tamnjana, spusti na žeravicu pa poče kaditi sebe i družinu. Molitva je bila topla i srdačna.
— Stanko! — reče — metni koje krupnije drvo da vatru drži. Sad, junaci, laku noć!... I spusti se na zemlju. Zapovest bi izvršena. Hajduci polegaše jedan do drugoga.
Sad, junaci, laku noć!... I spusti se na zemlju. Zapovest bi izvršena. Hajduci polegaše jedan do drugoga. Zeko se spusti pored Stanka i prebaci ruku preko njega. Nasta tajac.
Dučić, Jovan - PESME
A prvi put zvona zazvoniće trista, Kad iz Carigrada vrati se Car smeli, I teški mač spusti u podnožje Hrista. DUBROVNIK Sav u zlatu, titan, riđ i modra oka, Car sluša reč Kneza u Velikom veću.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Pun je! — kaže otac glasom mekanim kao svila, a rukav prevuče preko očiju i spusti ruku. — Pa šta radi ona moja niska dukata? Što će onaj ležeći novac? Uzmi ga u trgovinu! — Uložićemo u žito!
Sad vidi kako je onome onde! Ha, sinko!” Kapetan vide da se s Blagojem ne da objašnjavati u višim regionima On se spusti niže: — Tako je, tako je! Ali će oni i dobiti svi pristojno izdržavanje iz državne kase kad se svrši rat.
Bosonog leži i čita nekaku kupusaru. — Pomozi bog! — reče pop. Učitelj zanese objema nogama kao rukunicama, pa ih spusti niz krevet. Turi kažiput u knjigu, pa je metnu u krilo. Pokloni se malo put popa, pa osta sjedeći na krevetu.
Dvoja troja kola u najvećem trku poletješe, a Vojin Arnautović zabode svome bijelcu ostruge u trbuh. Onda se spusti grozna kiša.
— Ko zna? Nego pristajete l' vi na moj predlog? Ona izmahnu rukom da udari po mojoj ruci, pa je polako spusti na moj dlan i još ozgo pritište malo. — Pristajem! Ja ne znam zašto sam se tome toliko radovao.
17 Sedoh na stolicu do nje i tako približim glavu njenom vezu, da nije mogla više iglom probadati. Ona spusti vez u krilo i nasloni se na ruku. Ja je uzeh za tu ruku i spustih je na sto, milovah je.
Jedan prosjak koji iđaše na kolenima pruži nama ruku, ona izvadi pet groša i spusti mu u nju. Pred kućom za koncert, iako je bilo već četvrt posle sedam, ustaviše se jedna gospodska kola.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Proko, dobri druže, di si, da vidiš tvoga Glišu kako se zlopati! — uzdiše Gliša, iskali čašu i spusti glavu na sto. I svi tresu žalosno glavom i hvale pokojnika.
I Jula se zbunila još više i spusti na zemlju ono gušče. Oboje stoje tako i s nekom kao roditeljskom milotom gledaju guščiće koji se guraju i padaju na
— Vi furt šmajhlujete. Evo vam i obrsta, znam da vi to volete! — reče i spusti mu još dva grumena šećera i sede do njega.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Naposletku se sasvim namesti, pa ustima ni da makne. Mati spusti firange da, bajagi, sunce ne upire. Čekmedžijić i čika-Gavra već dolaze Čekmedžijić kaže čika-Gavri, ako ovde ništa ne
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Ali baš u tom trenutku neko spusti ruku na njegovo rame. Jurišić se naglo okrenuo i kad je ugledao ženu, uz visokog čoveka vojničkog držanja koji ga je
Onda uze sa stola sliku svoje majke i poljubi je nežno, pa to isto učini i sa onom slikom verenice, a zatim obe spusti u sanduk.
Afrika
Čak i u noći se oseća čađ pod rukom, gde god se ova spusti. Prilazimo nekoj vrsti ogromnog mola podignutog na koljima, osvetljenoga sam o lampama što klate oni koji nam pomažu da
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Nebo se posle, opet, spusti na tu praznu zemlju kao plava zavesa. Sve do kraja XVIII veka, u tom kraljevstvu ratovi su bili česti.
Kad su, međutim, kola komandanta stigla bliže ispršenim redovima podunavske milicije, Garsuli spusti svoj durbin i dohvati se svog lornjona. Preletao je pogledom ljude kao da zaviruje u red buba i paukova.
poče, galantno, skidajući trikorn, da pozdravlja žene, ali kad vide Đurđa, kako ga gleda, i kad ču kako opsova, on se spusti iz kola, na suprotnu stranu, i ode u stražaru da svrši svoj posao oko papira.
Vezavši svoje papire, apšit, iz Temišvara, u svoju košulju, a košulju oko glave, Pavle se spusti u vodu, kroz prozor, naježen od straha da svež vazduh, kad je digao poklopac, ne probudi kirasira, Utonuo je u vodu,
Gde se spavalo tako bezbrižno. Kako se lepo čuo lavež pasa tamo. A kad bi Đurđe i zahrkao, Petar je umeo da mu spusti, na usta, perce kokota, koje bi hrk Đurđev dizao, pa zatim, sa visine, opet na usta spuštao. Dok se njihov smeh gušio.
Trifun je, veli, pretio da će ubiti svakoga, ko na nju ruku spusti. Đurđe je pričao da je zaista mlada, lepa, vitka, pusta, crna. A kako se ljulja u kuku, to se ne može zaboraviti.
Gospoža Evdokija onda, brižno, spusti, francesku, rezu, na lokotu, na vratima, i leže na postelju. Zatim se opet diže i ostade sedeći, na postelji, gola.
Rasplela je bila svoju gustu, bujnu, mirisnu kosu, i podigla se – nije htela da zaspi. Đurđe je spusti na meko uzglavlje. „Ajde, serce, ajde, lezi, spi, i ne tropari!
Skok je bio tako strašan, da se, za trenut, činilo da će oboje pasti, na glavu. Međutim, kobila se spusti sasvim lako, mašući divlje glavom, kao da je htela da pokida uzdu, da zbaci sa sebe i sedlo i čoveka u sedlu.
Budi se sav u znoju i viče: Ne, mene! Ne, mene! On, Đurđe, kaže, zaspi, kao dete, čim spusti glavu, na krilo Ane. U svojoj crnoj krinolini, sa crvenim, somotskim, šeputima, na grudima, Ana je stajala, tako, pred
Isakovič joj onda, zbunjen, zanet i začuđen, opet poljubi ruku. Dok joj je ljubio ruku, carica mu, nežno i milostivo, spusti drugu ruku na glavu, a on ču kako ga blago pita: Gde je ostavio suprugu i svoju decu?
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Auf, sad sam baš zaboravio, ne znam ko koga treba da baci. Teturajući, čiča dođe do kola, uprti džak na leđa i spusti se na obalu, pa se tužno razvika: — Hajde, džače, baci me u vodu! Baci me, Tošo, stari druže!
Čuvajte se! Siroti Brko, sa džakom na leđima, sve na prstima odšunja se do svoje njive pod planinom i tu ga oprezno spusti u kukuruze.
— urliknu Kruškotres i prope se na zadnje noge, a prestravljeni Brko spusti srce u pete da bolje može potrčati, pa se stušti prema izlazu iz pećine.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Pomislih kako bih, da sam devojčica, uzdrhtao od glave do pete gledajući ga, ali Rašida samo reče da je gladna i spusti se niz nasip gde su džokeji ostavili opremu i torbe s hranom.
Sulejman nestrpljivo obliznu usne. Rašida, Bože sveti, Rašida! Dadoh dečaku nožić i on se spusti niz nasip. Đavolski se plašio da mu ga ne uzmem nazad. Prosto se izbezumljivao od toga.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
pevali, dok je puk za njima brndao, podvikivao, upadao glasom u sto razlika, trudeći se da što više otegne i što dublje spusti, na kraju, dva glasa e... ej... e... ej...
Najposle, pred podne, spusti ruke i predade se sudbini, plačući dirljivo, dok su je dame i sluškinje zalivale vodom, trljale, oblačile, pripremale za
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
magijski postupak propuštanja semena kroz odeću: „Kad nevesta pođe na venčenje, njena mati uzme semenke od konoplje, koje spusti mladoj u nedra, te sa njima ide na venčanje.
⁶ Pri povratku, onaj ko nosi kući „vodicu“ mora dobro da pazi da nigde ne spusti sud sa molitvenom vodom, jer ako njime dodirne zemlju, može zemlja uzeti dete pre vremena.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
uz ognjište gde pastir granjem potpiruje plamen, zemlja društvo čoveka ište, zemlja kao rodna grana voli da joj čovek spusti ruku na rame.
nek gore u oltaru, neka kudeljnica pokrivač detetu prede, trgovac koji kroz carstvo karavan tera neka na uzglavlje spusti zlatnu paru, neka sebar jagnje martovsko donese, nek kćer daruju svi koji se u carstvu dese.
neka pevaju kosovi i konopljarke, neka sunce gori u četinaru, neka joj paučice pokrivač udese, a zvezda na uzglavlje spusti zlatnu paru, neka se naruči susedu kotaričaru da joj kolevčicu od pruća donese.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Gledamo se kao onda, na peronu, i sve je isto, čak i ono prašnjavo staklo vagona, koje nikako ne može da se spusti. Ništa se nisi promenila! — slagah u prolazu. Ti jesi — reče ona. USPELI MOMCI – Mama, ali ja neću u Ameriku!
Kad smo primetili da je mrtva, cigareta joj je dogorevala među usnama, a pepeo je bio veoma visok. Onda njen sin spusti plećku koju je držao u limeni tanjir, i ona limeno zveknu u potpunoj tišini.
Ulice opusteše, a svečana tišina spusti se poput prazničkog stolnjaka na liniju jedanaest. Obuze ga čudno uzbuđenje dok je kao začaran kružio između Kalemegdana
— Da prošetamo malo? Paralisana strahom, ništa nije odgovorila. Njegova teška šapa spusti se na njenu ruku. Pokuša da je izvuče, ali nije uspela. Samo da se nekako dočepa svoje »dijane« i potraži u njoj spas!
Matavulj, Simo - USKOK
— Popvdopulo — ispravi Krcun. — Viđi đavola đetinjeg! Sutradan predvoji Marmon svoju silnu vojsku; jedna se polovina spusti pod Novi, druga pođe na nas u brda. Onu dočeka vatra s ruskih brodova i s novskih tvrdinja, te se umah raspršti.
Tako smo ih ubijali do noći. Pred noć serdar Điko Martinović s Cetinjanima zaobiđe Francuze i spusti se u Vitalinu, gde im je bio pošljednji logor, tu im zaglavi topove i otme ruske zarobljenike, pa se opet vrati k nama!
Oni se raskoračiše jedan prema drugom i ukrstiše. Svi ostali i ženski stadoše u naovitak oko njih. Janko spusti drvo i započe: — Imaju dva načina.
— Reci: bi li pošla za onoga grdnog lacmanina?... Reci junački: „bih“, pa pobjegni ženski!... Evo, na! I knez spusti ruke. — Bih! — viknu Milica i pobeže. — A, kučko jedna!
Nije on skitač, no kućić i junak, koji je uskočio, moj osvetnik. Krstinja se spusti na ledinu, složi ruke na koljenima, nasloni glavu i stade tiho plakati. Knezu se ražali. Poduže stajaše, pa sjede i on.
Milićević, Vuk - Bespuće
Gavre Đaković se silom osmjehnu i mahnu rukom. On se spusti na sjedište i bi mu nešto teško kad mu iziđe pred oči gomila njegovih zemljaka. Voz se međutim uzdrma i krenu.
Kad dođoše jednom grmu ona se zaustavi, okrenu se i sjede pod grm. — Ovo je mjesto koje ja volim, — reče ona. On se spusti pored nje.
Sremac, Stevan - PROZA
— Za po sata! — reče Marjan, i stade se vrpoljiti na stolici. — A natrag? — Toliko isto! — veli i spusti ruke do sedala. — A koliko ima od one »Ruske krune« do ove naše kafane? — Ne znam gde je »Ruska kruna«!
Radičević, Branko - PESME
Kako ga je raširila! O kako je lep!“ Reče dete, pa upusti, Uteče mu tica lepa, A mačka se za njom spusti Pa je za vrat jadnu ščepa. „Jao mamo, udavi je, Odnese mi ticu, jao!
Sunce zađe, a Gojko uzdanu, Spusti oči, glenu niz poljanu, I opazi jednoga konjika, Al' još ne mož' razaznat mu lika.
Krasnu pesmu udesio, Kô da tuži, kô da moli, Kô na srcu da ga boli, Baš onako milostivo; — Momi kuca srce živo; Spusti sude na poljanu, Glenu nebu, pa uzdanu.
“ — gospodar privati. — „Gusala s' mani, zapevaj onako!“ Al' sluga zače, jer već znade kako, Pa kliknu, spusti, zadrkta i savi, Pa lati, diže, otište i zavi, Pa izbu, kuću, ta pesma zatrese, Iz kuće jošte daleko ote se.
Sunašce granu — dođe već i pladne, Sunašce zađe — eto nojce ladne, Po dola već se i po brdi spusti, I brda, dole, pokri mrak njen gusti.
“ Te skoči brzo, i lati se gore. Tu mesec sakri onaj oblak gusti, Debela tama naokolo s' spusti, Pa zato moga ja razabrat samo, Da neki ljudi slegoše se tamo I žubor beše i trajaše dugo, To samo znadem, ali
“ Ni reči na to Mile ne izusti, Već samo malo u čamac se spusti. Još proli do dve, do tri vele suze, Pa otud nešto u naručje uze, Pa iz svog čamca tad na polje šetnu, Pa nešto
42. Planu ognjem detić pusti, Pa je uze u naruče, Na dušeka tad je spusti; Al' se brani divno luče, Još stidljivo njemu reče: „Ne! — ako nas ko zateče!“ 43. „Kô zateći? Nije nego!
“ 71. Devojčica sasvim klonu, Kada vaku reč izusti, Ka dragome svome tonu, Na grudi mu glavu spusti: Velji jad joj slomi snagu; Žao beše njenom dragu. 72.
XVI Sunce zađe: „Tamo, tamo, Makar kako, sve je jedno!“ To proslovi jadna samo, Spusti dole oko ledno, Okrete se, te polako, Uputi se domu svome, Pa gledeć je mirnu tako, Ko b' po licu rekô tome Da de
I čudno joj bi po ćudi, Pa da njemu što naudi: — „Bože, Bože!“, to izusti Pa staklence dole spusti. Da naudi — ne mož' biti, Kako je mogla pomisliti?
“ On je glenu punan čuda, I gleda je pozadugo, Al' to samo, ništa drugo; Ni rečice ne izusti, Onda glavu dole spusti, I dovati svoje halje, Pa s' oblačit ode dalje. Obuče se, ma što skoči? Oh, ala mu sjaju oči!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Toga dana, po podne, kao naprečac otriježnjen, slikar odjednom spopade svoj blok, laka koraka spusti se niz sokak do naše pojate, namjesti se tamo na prevrnuto korito i poče nešto da crta.
Djed se useknu, poispravi šubaru i sve nekako porebarke, kao da mu je tijesan sokak, spusti se do pojate. Tu opet zastade, na nekoliko metara podalje od slikara, i prokašlja se.
se Sava u zatamnjeno svečevo lice i sažaljivo promrsi: — A šta meni i treba tvoja pomoć kad se predraga noćca na zemlju spusti? U mraku se od mene iščauri nekakav sasvim drugi čovjek, ni ja ga sam poznati ne mogu: domišljat, mudar, junačan.
Komandir poče zapisivati, zatim spusti pero i u neprilici ubrzano zatrepta. Pjesnik je nastavljao dalje, nadahnuto, ništa ne primjećujući: Teško stoci kad je
A ja, vidiš, i bez tvoje pomoći pogiboh. Jovaš tiho štucnu, naglo se preznoji i spusti pogled na bratove bose noge. — Eto ti, uzmi moje cipele, meni ionako neće više trebati.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Ima da izbulji oči, be, da tri sata gleda u jednu muvu, a da je ne vidi! Saće malo da spusti krestu kad se slučajno sretnemo! Ovde mi se popeo! Od njega nije moglo ni da se diše! Aaa, saćemo malo drukčije!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
On spusti motiku i zadrhta radostan. — Pa šta ti je? — Oh ne znaš ti! — grunu ona u jauk i silan plač. — Ne znaš! Jovanu se uč
Kostić, Laza - PESME
sunce već seda; kroz oblak gusti prodiru svetli njegovi zraci, kô zračni, sjajni podupirači, što sunce drže da se ne spusti. Al' badava je; eno ih nema, crn im se oblak sumrakom sveti, a noć će crna skoro odneti sunčevu slavu i slavu njinu.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Prije četerest godina ti su mlini usanuli. Džomet uniđe unutra. Ne imajući gdje leći, spusti se za mlinske kamenice i tu se skupi. Kad je bilo tako oko ponoći, oćuti se pjevanje i svirka. To su bili đavoli.
— Hvala ti na daru i bog te blagoslovio — reče starac, zatim primi novce, spusti ih sebi u nedra i ode svojim putem. — E, hajd, hajd, videćemo! — kaže Sreća.
A kad zaviri u kesu i vidi onaj silni novac, a on kesu opet spusti na put i rekne: — Novci mi ne trebaju, nek idu bestraga; novac je dušogubac. Pa ode svojim putem dalje.
u koju on često silazi i po svoj prilici biće u njoj novaca ili kakih drugih skupocenih stvari: nego hajde doveče spusti ti mene u jamu, pa kad je oplenimo, onda ćemo dobit podeliti, i ja ću ti platiti dva novca“. Ovaj na to pristane.
popov najamnik nađe vreću i uže, pa otišavši s pobratimom nad jamu, uđe u vreću, i pobratim ga sveže preko srede, pa spusti u jamu.
— Daćeš mi dvanaest perpera. — Ajde de! Uprti Turčin Eru te prenese preko ćuprije, a kad ga spusti na onoj strani, onda se Ero stane pipati po njedrima: — Nemam, gospodaru, ni perpere, bog i božja vjera!
Kad ga oni kojima je kazivao zaokupe s dokazivanjem da to ne može biti istina, onda spusti na devet, pa na osam, i tako doćera do jednoga; a kad mu ni to ne ćednu vjerovati, nego mu stanu govoriti da je on to
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAKSIM: Sad sam ja kriv što ti ne valjaš. Šta ste dirali u ono bure? SOFIJA: Kazala sam da se spusti u podrum, da se ne rasuši. MAKSIM: Da sam ti zapovedio, ti to ne bi učinila. SOFIJA: Kad ne spremam, opet psuješ.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
“ i spusti se unatraške na trotoar u svojim kolicima za teške invalide. GLAVA X I vetujte mi na reč, kad su se vrata otvorila
— A ovaj akt? — upita bez zbunjivanja tip. Mišelino, koji je u međuvremenu osetio da je preterao sa cenom, spusti zastavu na pola koplja i reče da akt košta pedeset hiljadarki. — U redu, uzimam onda akt!
Dasa samo spusti čašu na sto pa ode do toaleta da popije pilulu za smirenje. Ja vratim Snežanicu u torbu i, takođe, otfuram do lavaboa
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Gine krava u pojati. Sred kućice, u pošasti, glogovina počne cvasti. Gavranica u šajkaču snese jaje - spusti draču. Ližu čanke psi i mačke. (Gledam Prizren - slušam gačke.) Smračuješ se, dedovino, a zri ječam, a zri vino.
(Zbaci rima čavke, svrake među strofe, u razmake.) Razrok prosjak spusti čelo sa venčanja u opelo. Žut konjanik psihopata o crkvena lupi vrata. Bolan suton - a ravnica.
IX Šta reći sebi, dok još traje služba? Zaključaj vrata i roletne spusti: u zamor-ruži pevanje je tužba; ekrana oba gluvilu prepusti: od boljke tvoje boluju vidici, a dom su njihov dušini
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
ćebe, dokle znoj skroz ne proteče, pa onda puf s njime u vodu; pritom mora bolesnik najmanje pedeset čaša vode na dan da spusti. MITA: Ao, kuku! Toliko čaša vina moglo bi i podneti, ali vode...
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Izgubio je srebrnu paru, pa suza lije — čitavu baru. „Da ti posvijetlim — Mjesec mu kaže, pa dolje spusti svoj fenjer plavi Vidiš li sada, nestašni vraže?“ Veselo para sinu u travi, a dječak skoči, povika: „Stoj!
U kasnu jesen kad magle spuste nad polja mrtvi val, iz dalji sive severa hladnog u goste dođe ždral. Spusti se dole, zašumi trska, ledena skrama na vodi prska.
A čim ga spaze gde njivom tapa, neka se nađe u osam šapa. Spusti se veče, ovlada tama, zrikavac tiho zriče, a mačak Toša seo kraj Žuće, priča mu stare priče.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
MIRA Noć duboka vlada i sve živo spava, Na starome tornju ponoć otkucava — I u tome času, sa grančicom krina, Anđeo se spusti sa rajskih visina. Sve pospalo ćuti, niko se ne budi; Ne vide ga zveri, ne vide ga ljudi.
Al' oseća granje, pa se tiho svija, Oseća ga lahor, pa slatko ćarlija. I anđeo mira, kroz duboku tamu, Spusti se pred oltar u pustome hramu. Pa prekrstiv ruke na blažene grudi, Rujnu zoru čeka, da nebom zarudi.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Smanjivaćemo se da bismo bili kao zrno ili seme, da iz nas nešto isklija. da savladamo našu nepotrebnu ogromnost. Spusti se niže od svojih usta sam sobom se potopi i davi ne zna se dno kuda se spušta drvo u podnožju posečeno al osta rahli
usta sam sobom se potopi i davi ne zna se dno kuda se spušta drvo u podnožju posečeno al osta rahli korov i panj Spusti se u bezdan droba i na nj Neko drugi je trebalo da bude svedok smanjivanja svega sveta, mislimo u modrini koja suzbija
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Nebo se zamračilo i munje svitnuše. Teška oluja, dižući ogromne oblake prašine i povijajući drveta, spusti se nad zemljom. — Kaže komandant, dok stoji toranj, dotle da ostanemo...
Neprijatelja pred nama nema više. Gledao me je strogo nekoliko momenata, zatim spusti pogled na moja ramena, sa kojih su lepršali peškiri i jedan kraj njegovih usana razvuče se u osmeh. Nasmejah se i ja.
Neko ranije, neko docnije... Jedni se rađaju, drugi umiru. Ali, čedo moje, ne huli na Gospoda. Sestra Petkovićeva spusti ruke na krilo, glavu obori i duboko uzdahnu. Zaćutasmo.
A onaj ispusti strašan krik, i, dižući ruke, povika: — Ne, Boga radi! Gruja spusti pušku, ali ga je netremice posmatrao... Onaj se pridiže, gledajući u cev puške, i lagano odmače, pa viknu: — Narode...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Daće valjad’ i sad tako... — Evo ti groš, pa kupi i spremi. Čiča iziđe veseo, a Gojko se spusti i leže na svoju novu postelju... »I ovde ono isto! Ista zaprega, isti posao, pa isti i ljudi...
Kad bi oko ponoći ona odjenom sklopi oči, spusti glavu na jastuk i zaspa... Odjednom se rasvetli cela soba, ali to sad nije ona soba u kojoj zaspa, nego ona u
Ona ga pridenu u kosu, pa priđe ogledalu, da vidi kako stoji u kosi. Izvrsno!... Ona spusti oči i pogleda u svoje lice... Kao da je bolovala čitavu nedelju, tako se izmenila.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
O čemu se radi? MILUN: Poručio ti Majcen: da je to tvoje pozorište zabranjeno! VASILIJE (spusti kofere): Zabranjeno? MILUN: Ovde je ubijen okružni načelnik! Sad je vreme za žalost, a ne za pozorište!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
“ Andžela je bila naša, vrlo lepa, sobarica, i njen je zadatak bio da baruna, napitog, spusti u kadu kupatila. Barun bi tamo pevao dok ga san ne savlada. Hojos je zbog njega crveneo od stida.
Dani prolaze, i svaki vrši svoj posao. Ban Jelačić, na konju, sred Zagreba, pokazuje mačem na Madžarsku, i zaboravlja da spusti ruku. Dositej elegantno skida šešir, i ulazi sa Kalemegdana u hotel „Krunu“, a nikako da uđe.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Iz belog platna gleda mlado lice, bledo i spokojno. Stranac se prvo obazre pa onda sede za jedan sto, lagano spusti na nj obe ruke u kojima držaše struk ogromnog krina. On s bolnim osmehom gledaše u ljude, a oni zadivljeno u njega.
“ — vazduh koleba Do kraja mora, zemlje i neba... Al začas samo... i mrak se gusti Na zemlju spusti. I pred strahotom Božjeg viđenja Što rumen lica s bledilom menja, Juda se prahom po glavi posu; Čupajuć kosu — Grudi
Svi stoje bledi Od straha— Svako zadivljen gledi Gde se daleko u visini Beli ko malo klupče praha... Posle se vijor spusti Ko meko, belo krilo I opet dete metne Na mesto gde je bilo.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Šta lažem more, zar nije tako bilo?... — Ko zdrav s družinom!?... viknu Pajo iznenada i spusti bakrač sa varenom rakijom. — Zdrav ti! viknuše gotovo svi komišaoci u glas. — Ja sam prvi! — Jok, ja sam!
Deda vrisnuše i razbegoše se kud koje, i on, kao da se odjednom trže, spusti ruke pa samo uzviknu: — Bog i sveti Ilija gromovnik neka im za to plate! Zatim se polako okrete i ode svojoj kući.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Eto, sad moram opet ispočetka. Dakle, idem ja jutros čaršijom, a gospodin načelnik, pa tek meni spusti ruku na rame, pa veli... PAVKA: A, znam šta je, izbori... JEVREM: Eto ti sad, kakvi izbori?
JEVREM: A šta ima da se čuje? Ima l' što novo? JOVICA: Znaš, idem ja jutros čaršijom, a načelnik, pa tek spusti meni ruku na rame... JEVREM (iznenađeno i surevnjivo): Ama, na čije rame? JOVICA: Spusti ruku meni na rame.
JEVREM (iznenađeno i surevnjivo): Ama, na čije rame? JOVICA: Spusti ruku meni na rame. JEVREM: Ko spusti? JOVICA: Gospodin načelnik.
JEVREM (iznenađeno i surevnjivo): Ama, na čije rame? JOVICA: Spusti ruku meni na rame. JEVREM: Ko spusti? JOVICA: Gospodin načelnik. JEVREM: Ama, i on, koga god sretne, a on mu spusti ruku na rame! Pa šta ti veli?
JEVREM: Ko spusti? JOVICA: Gospodin načelnik. JEVREM: Ama, i on, koga god sretne, a on mu spusti ruku na rame! Pa šta ti veli? JOVICA: Veli: „Boga mi, gazda-Jovice, ne stoje dobro stvari!” JEVREM: Koje stvari?
JEVREM (trlja dva kažiprsta jedan o drugi): Ovako!... Jutros baš idem ja tako čaršijom, a gospodin načelnik spusti tek ruku meni na rame, kao na primer bratu svome, pa će reći... SRETA: Čekaj... čekaj...
ŽANDARM: Razumem! (Salutira i odlazi.) IVKOVIĆ: Pa hoćete li se, najzad, gazda-Jevreme, i mene setiti? JEVREM (spusti mu ruku na rame). Evo i tebi da spustim ruku na rame. SPIRA: Tako, brate. To si trebao odmah.
SPIRINICA: Šta imam da te ostavim, kad neprestano govoriš... (Oni se i dale prepiru, sve dok se zavesa potpuno ne spusti.) ČIN DRUGI Druga soba (s ulice). U dnu dva prozora.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Uz butinu spusti na dugačkom kaišu krivu britvicu otprilike od one sorte kakvih je Afis paša poneo nekoliko kola da njima zameni noževe
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
I tako, noćas, u tili čas, On spusti dignutu ruku, u pesnicu je savije, Bubne konja u rebro, konj poleti u kas I odnese ga, do Slavije...
” I naglo, u kovitlac, Spusti se kao hitac Na padinu travnog predela (A zmija je, nad njim, lebdela.) Skačući po travi, sve kao Da pleše, on ju
Noć kad se spusti bez zvonjave i vike, Kako spavaju tramvaji u svom stosobnom stanu? Imaju li, možda, neke ružne navike?
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
utvrdi za teret koji se spušta na dno mora, on će, izvučen na brod, pokazivati temperaturu vode na dnu; ako se spusti samo do određene dubine, on će pokazivati temperaturu vodenog sloja u kome se pri spuštanju bude zadržao.
Mreža se sa broda spusti pravo naniže u vodu do dubine do koje se hoće, pa se zatim mašinski izvlači naviše dok se ne izvuče iz vode.
Na brodu se postavi pumpa čija se cev spusti u more na željenu dubinu, iz koje se žele imati takvi organizmi. Ali kad je dubina malo veća, cev se usled svoje težine
Rakić, Milan - PESME
Kad se spusti veče, i vrh tamnih njiva Beličaste magle oblačci se gone, I s tornjeva starih stane da se sliva Zvuk pobožnih zvona što
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
— Sedi, odmori se! — poče ga nuditi usrdno. Arnautin bojažljivo, kao ukočen, spusti se na stolicu. Mati, kao uvek pred svima tim očevim glasnicima, stade preda nj, prekrstivši ruke na pojasu i s malo
Marko pokaza slugi glavom da prozore zastre kakvim pokrovcem. I kada u sopčetu nastade mrak, on se polako, teško spusti u postelju i pokri da spava. | H Ovamo, kod Sofke, sutra, ceo dan, bilo je tako dobro.
Osećala je da neće moći izdržati, da će pući. I, kada uđe u onu svoju odeljenu kurnu i kad oseti da se iza nje spusti zastor, ona, držeći se za glavu, čisto pade do česme i grunu u plač.
A da bi to još više bilo, efendi Mita reši se još više da se spusti, da sasvim siđe i pomeša se sa svima njima. I to sve ne radi sebe, već radi njih, da bi oni bili veseliji.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Svojim krupnim grahorastim očima gledaše rasijano; vidilo se da se nešto duboko zamislio. Dok tako stajaše, niko ne spusti očiju s njega. Ima ljudi koji bi vazdan mogao gledati, da ti se ne bi dosadilo; takav bješe taj.
On trenu trepavicama. Djevojka brzo usu malo medovine u ožicu, poduhvati mu i odiže glavu, pa ga zali, pa naelak spusti mu glavu i pokrije ga. I osta tako nekoliko trenutaka, držeći luč u ruci. „Bože moj! dobri moj Bože!“ reče cura.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Kad ga oni kojima je kazivao zaokupe s dokazivanjem da to ne može biti istina, onda spusti na devet, pa na osam, i tako doćera do jednoga; a kad mu ni to ne ćednu vjerovati, nego mu stanu govoriti da je on to
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ „Daćeš mi dvanaest perpera.“ — „Ajde de!“ — Uprti Turčin Eru, te prenese preko ćuprije, a kad ga spusti na onoj strani, onda se Ero stane pipati po njedrima: „Nemam gospo- | daru, ni perpere, Bog i Božja vjera!
Po tom najmlađi brat spusti najprije sestru svoju braći, pa onda sve tri đevojke svaku s njezinijem radom, jednu za drugom; spuštajući đevojke
svaku s njezinijem radom, jednu za drugom; spuštajući đevojke braći, svaku je namjenjivao čija će koja biti, a kad spusti treću, i to onu s kvočkom i pilićima, on nju za sebe namijeni.
u koju on često silazi, i po svoj prilici biće u njoj novaca ili kakih drugih skupocenih stvari; nego hajde doveče spusti ti mene u jamu, pa kad je oplenimo, onda ćemo dobit podeliti, i ja ću ti platiti dva novca.” Ovaj na to pristane.
popov najamnik nađe vreću i uže, pa otišavši s pobratimom nad jamu, uđe u vreću, i pobratim ga sveže preko srede, pa spusti u jamu.
“ Na to joj kuvar dopusti, a ona drobeći | u mleko spusti onaj prsten u njega. Kad caru odnesu mleko, i on ga promeša kašikom, nađe prsten, te đipi odmah i poviče: „Dajte ovamo
“ Onda svet ko ode ko ne ode, a muž se spusti u raku, pa vikne ženi kroz zaklopac: „Ustaj, prokletnico! Eto hoće zemljom da te zatrpaju.“ „A jeli moj prednjak?
“ „Daćeš mi dvanaest perpera.“ — „Ajde de!“ — Uprti Turčin Eru, te prenese preko ćuprije, a kad ga spusti na onoj strani, onda se Ero stane pipati po njedrima: | „Nemam, gospodaru, ni perpere, Bog i Božja vjera!
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Tanasko čučne pokraj bandere, s puškom na kolenima. Brzo se i on spusti na zemlju i zaspi. Zatamnjenje.) IV SLIKA Kafana, prazna. Ulaze Cmilja i Anđelko.
IKONIJA (sedne): Vilotijević? MILE (ustane): Vilotijević? STAVRA: (Polako spusti novine i preko njih pogleda u Vilotijaevića. Zatamnjenje.) V SLIKA (Kafana.
PROSJAK (spusti se na zemlju): Moja žrtva ispala zaludna, moja dobrota na zlo okrenula! Što je trebalo da mi grane, pocrnelo!
Stanković, Borisav - JOVČA
MITA (pokloni se, sedne bliže). ANĐA (oborena pogleda, spusti se podalje). JOVČA (Anđi): A šta ti? Kako tvoji? Gde si ti? Što si čak tamo sela, u kraj? Jesi zdrava? Kako tvoji?
) VASKA (primeti mu nameru, skoči, uhvati ga za ruku): Gle divljaka! Nećeš! Tu da sedneš! (Natera ga da se spusti kraj sofre, ispod njenih nogu, pošto opet sedne i zavali se): I eto, kusaj, pij (naliva mu čašu), pa da mi pričaš to:
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Bješe dosta posijedio i izmijenio se za tijeh deset mjeseca. Obrazi mu splasli, podvoljak se spusti više no prije, na šiji mu se koža nabrala, te se činjaše kao da su mu šklopci izašli. — Tako!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Sporo otkopčavajući gunj, spusti se na minderluk s modrim jastukom. — 3na se! — u odškrinutim vratima zabeleše se zubi u busenu mehandžijine glave.
Hajde, zakevći malo, kao nekad kad smo jurili lisice. Hoću sad da te čujem. Hajde! Što ćutiš? Đorđe se spusti na slamu. Pas mu leže između nogu, poslušno trpeći milovanje po vratu i gužvanje dugih, klempavih ušiju.
Aćim ne stiže da pita da li je Đorđe doneo neku vest. Ona, sigurno, nešto zna čim ćuti. Spusti se na minderluk pored prozora, poče da srče kavu, puši i, naborana čela, viri kroz prozor.
— Odsutno gladi prstima recke po ivici sofre, pa odjednom, kao sa vatre, trže ruku. Aćim vide i spusti pogled: to su belezi Vasilija, prvog muža njegove majke.
Osušio se, jalovak si. Ne rađam ja tebi sluge. Pet sinova imam. Ej, pet! Jednoga ti ne dam za celo imanje. Spusti maramu na glave bliznaka i priđe drugoj postelji na podu, na kojoj spavaju tri starija sina.
Zovi sutra popa da mu očita molitvu. — Ne treba njemu molitva. Spava mu se. Daj mi ga. Tola spusti dete u korito, pomisli da im je zima, skide gunj sa sebe i pokri ih.
— Rekao sam ti da neću da brojim. Jesu li spremne sanke? — viknu, saže se da uzme kesu, spusti je na krevet i priđe prozoru da skloni oči od brata. — Spremne su. Samo mi ti prvo potpiši ono što sam ti sinoć rekao.
Aćim ustade i unese mu se u lice: „Opet ga volim. Više njega volim od tebe.“ „Znam“, kraj noge spusti lampu. „I opet da znaš.“ Sudariše se očima. „Pročitaj pismo.“ Po sobi su senke drhtale. „Idi, neću ništa da čitam!
I nije verovala.“ Htede nekako drugačije da sedne, a snaga otkaza sporim i mutnim željama. Tavanica se spusti niže, nad samo njegovo čelo, i lampa je u njega zakucana, pa se njiše i dimi, i bole ga oči u umornoj dreci kafane, kojoj
— Đubre čaršijsko — muklo jeknu Đorđe, gurnu Iku, ritnu nogom Cigane i spusti glavu na sto: strašno je ovo i gadno, oseća, jer nikad ovakvu noć nije imao.
no što je mislila da jesu, gledaju je one drukčije nego ikad, gledaju je ne kao Đorđeve sitne i zle; opusti pesnice, spusti ruku na šubaru kao da ga miluje, zažele da sedne pored njega, da mu se požali, da mu kaže nešto i još nešto što joj se
— Ja sam jači — reče mirno. Vojnik s niskim čelom i duboko uleglim očima, sitnim i crnim, gleda ga prezrivo, pa spusti pušku kraj noge i priđe da podigne oficira. Nikola se okrenu Aćimu: — Sramota se ne briše sramotom. — Gde mi je štap?
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Jedva sam ga spasao od mačaka! — mališan spusti povređenu pticu na rub kreveta, a devojčica od straha zavuče glavu pod jastuk.
Repatih i rogatih biće ubrzo toliko da na tebe niko neće ni obratiti pažnju. Slobodno idi! — Poglavica mu spusti čičak na dlan, upozorivši ga da pazi: naleti li čičak na nekog kome je tuđe dobro važnije od sopstvenoga, pretvoriće
Ustrašeno pišteći, ptići su ga golicali po goloj koži. Ne izdržavši, dečak ih izbaci iz košulje, pa se spusti na granu niže. Ču samo njihov tupi pad i istog trena opazi kako su mu nogavice pantalona postale dugačke, predugačke.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
To beznađe kao da se spusti, iz pakla, sa mo onda kad zlo u ljudima potpuno pomahnita. Tada na sve prolaze stane da ulazi i smrt, čovek više ne
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I zaljubljena, pogođena nekim Stihom k'o strelom, spusti knjigu tada I sniva dugo... za mutnim dalekim, Čeznući tako u tišini jâdâ I opet čita...
I u tome času sa grančicom krina, Anđeo se spusti sa rajskih visina. Sve pospalo ćuti, niko se ne budi; Ne vide ga zveri, ne vide ga ljudi.
Al' oseća granje - pa se tiho svija; Oseća ga lahor - pa tiho ćarlija. I Anđeo Mira, kroz duboku tamu, Spusti se pred oltar u pustome hramu. Pa prekrstiv ruke na blažene grudi, Rujnu zoru čeka da nebom zarudi... V.
Kad se spusti veče, i vrh tamnih njiva Beličaste magle oblačci se gone, I s tornjeva starih stane da se sliva Zvuk pobožnih zvona što
“ vazduh koleba, Do kraja mora, zemlje, i neba... Al' za čas samo - i mrak se gusti Na zemlju spusti. I pred strahotom Božjeg viđenja, Što rumen lica s bledilom menja, Juda se prahom po glavi posu; Čupajuć' kosu, Grudi
Al' u tom času žeđ nas je morila ljuta; Žarka se želja javi da je utolimo; I ti spusti vedro... - za nekol'ko trenuta Svežu vodu pismo da žeđ ugasimo.
Popa, Vasko - KORA
zanela Ali joj plećati vazduh Ruke ne pruža MAHOVINA Žuti san odsutnosti Sa naivnih crepova Čeka Čeka da se spusti Na sklopljene očne kapke zemlje Na ugašena lica kuća Na smirene ruke drveća Čeka neprimetno Da na obudovljeni nameštaj
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ja sam je prelistao. Šest komada papirosa! Nepismeno, upravo neukusno napisana, bez stila i pesničkog poleta“. On spusti glas i poče opet da šapuće: „Evo nas trojica, kako ovde na okupu sedimo, možemo, mislim sa pravom, reći da smo nešto
No čim ovaj ili onaj brod stiže do zida, dizalica, postavljena na tom mestu, ispruži iznenada svoje brvno, spusti užetom svoje čengele koje ščepaše lađu za njen kljun, podigoše ga u vis, dok se lađa ne preturi i ne potonu u moru.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
i kao zbunjen i mučen snom koji nije upamtio on se izbuljeno zagleda u zid pa ponova spusti glavu. Još je bilo vrlo rano i svetlost je kroz sasvim mali i četvrtast prozor, koji je ličio na apsanski, ulazila
— Ne, idem pravo kod Nikole Glišića, šefa... Ti znaš gde stanuje? A mislim znam i ja. On zastade pa spusti stvari na zemlju. — Kod gospodina Nikole Glišića? A šta ste vi njemu? — Rođak.
I ja mu naredih da ne drobi, već da me vodi kud sam mu rekao. Ali kad smo nailazili pored „Lafa“ on spusti stvari, utrča u kafanu, bez pitanja, pa kad otud izađe: — Tu je, tu, znao sam ja.
Sveži povetarac brzo pronosi ravnomerno, jednačito hrkanje zdravog vojnika, koji je zaspao čim se spusti na zemlju i koga je umirilo razmišljanje o onome što se očekuje.
način odnekud, odakle bilo i kako bilo, zadobio kakva god krila, pa da se na tim krilima vine i poleti Beogradu i tamo spusti pred samo „Zlatno burence“, koje mu se odande, iz one mučne švapske tamnice, činilo najlepšim i na ovoj zemlji
Uzimajući, prosjak podiže ruku kapi da mi zahvali, ali je brzo spusti da primi darak moje saputnice. I u isti mah ja primetih veliku zabunu na obojima.
— Ne, ne, malu bi’ paru mogao, dobra gospođice, ovo ne mogu. A ona, videći ga kako se boji da primi, veoma hitro spusti novčanik u njegovu torbu.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Zacijelo su došli nekome u pohode. Otac je zalupio stražnja vrata ne propustivši da prije toga malko spusti staklo, radi ventilacije, kako kasnije ne bi bilo sparno.
kad su na Zemlji vladale velike jezive tišine, tek tu i tamo prekidane golemim pljuskanjem vode kad se u mračne močvare spusti grdan pretpotopni gmaz. Posjetilac odvrće pogled od prozora, kradom ga skreće na bolesnika.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
nađe slamu, na kojoj mu je valjalo boraviti i provoditi duge dane i noći, pa se onako umoran, namučen, razbijen duševno spusti na nju i duboko huknu. Ovoga trenutka samo jedno jedino osećanje beše mu prijatno: što su mu sad ruke slobodne.
Ne može sit da se nagleda poznatih mu mesta, kao da je godinama od njih bio odvojen... Za jedan časak Đurica se spusti sa visoke planine i udari rekom, koja teče kroz potes klenovički.
— No ako si me zovnuo zbog čega drugoga, to mi kaži. Vujo nađe za dobro da spusti ton. — Tako, sokole, averim ! A jest, imam još nešto. Kad već udarite tamo, ne odvajaj se od Radovana ni za korak.
— viknu ona. Đurica je oštro pogleda, ali, pročitavši u njenu licu ono, što je, bez sumnje, želeo da vidi, spusti pušku.
— Ho, ljudi, ala ovo seče — veli Tima, razgledajući gde bi se moglo sesti, pa ne videći nigde stolice, spusti se na pod do peći. — Ta neka me, snaho, mogu i ovako — odgovara on Stanki, koja mu nudi jastuk.
O kakvom ubistvu ti govoriš? — odgovori Simo začuđeno, ali mu preko lica prelete smrtno bledilo. Đurica spusti sveću pored sebe, uze jednu Simovu ruku i zabode mu usijanu iglu pod nokat jednoga prsta.
Vatra prsnu pred očima... za njom dim... one slike nestade... ona se, odmah čim puče, nekako neobično, u koso, spusti na zemlju i leže... bez jauka, bez reči... Opet zagroktaše puške, zasipajući svu sobu paklenom vatrom...
Poljubi se sa njim, pa se ispravi. — Silazi sad, dosta je... Đurica siđe, okrete se oko sebe, pa spusti sveću gore na travu. Mitar izvadi maramu iz džepa i pođe da mu veže oči. — Nemoj...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad je Petar opazio smrt, on onda brže-bolje spusti kamen i počne bežati k onoj devojci, da u njenu zemlju pređe. Smrt sad iziđe ispod kamena i potrči za njim.
Brže-bolje vješto sakri prsten da ne bi još ko vidio, pa ga spusti u džep. Uvečer kada ode spavati, zovnu ona robinju što ulazi u aščinicu, pa je upita: — Ti ulaziš u aščinicu, znaš li
Potom najmlađi brat spusti najprije sestru svoju braći pa onda sve tri đevojke svaku s njezinijem radom, jednu za drugom; spuštajući đevojke
svaku s njezinijem radom, jednu za drugom; spuštajući đevojke braći, svaku je namjenjivao čija će koja biti, a kad spusti treću, i to onu s kvočkom i pilićima, on nju za sebe namijeni.
Kada bi kraj polja, otvori pustahija jedan kapak, pa se spusti dolje pod zemlju i reče družini: — Evo ovamo uhodio sam jednoga trgovca, no hajdete da ga porobimo i ubijemo.
On joj rekne: — De ti prva, pa ću ja onda. Lisica tad digne svoju prednju desnu nogu i polako je spusti na gvožđa i sitno reče: — Nisam ja izjela meda, tako mi ovog pravdala!
u koju on često silazi, i po svoj prilici biće u njoj novaca ili kakvih drugih skupocenih stvari: nego hajde doveče spusti ti mene u jamu, pa kad je oplenimo, onda ćemo dobit podeliti, i ja ću ti platiti dva novca“. Ovaj na to pristane.
popov najamnik nađe vreću i uže, pa otišavši s pobratimom nad jamu, uđe u vreću, i pobratim ga sveže preko srede, pa spusti u jamu.
— Daćeš mi dvanaest perpera. — Hajde-de. Uprti Turčin Eru, te prenese preko ćuprije, a kad ga spusti na onoj strani, onda se Ero stane pipati po njedrima: — Nemam, gospodaru, ni perpera, bog i božja vjera!
Onda svet ko ode ko ne ode, a muž se spusti u raku, pa vikne ženi kroz zaklopac: — Ustaj, prokleptico! Eto hoće zemljom da te zatrpaju. — A je li moj prednjak?
sam snio gde se otvorilo nebo, pa tamo sedi bog na prestolu svome; to je tako lepo da se ne može kazati; pa onda bog spusti odozgo velike merdevine, pa zovne i mene da idem gore k njemu. A ja onda uz merdivene ajde gore.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Nek prestane život i svi moji dani! Il' ne, neka traju dok ih smrt ne skloni — Dok se mrak ne spusti i duh mi sarani. Sve što je u meni — samog mene goni... Ah, rado bih plak'o — ali nisam žena!
Prazna i strašna javi mu se soba. Samoća poče da ga peče, draži. On je ostavi. Kao duh iz groba Spusti se u mrak da melema traži.
I ja osetih da su zraci ovi I noć što ide da se spusti lako Na krv iz rana i obale rečne; I ja osetih da su ljudski snovi Uvek zemaljski, bez dobrote večne, I zašto ljudi da
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—Momče planu i čvrsto prihvati za uzdu. —More, miči s puta! — plane i efendija; mahne bičem, no ne spusti ga, već ga sobom drži. —Neću, dok mi ne odgovoriš! — bjesni Spasoje i gleda ga čisto u oči.
— Gledajte kako vjetar mota jedrom.... Rastrgnuće ih! — opazi mladi ribar iz društva. — Luda, što ih ne spusti!..... Što će mu jedro? reče kao za sebe stari ribar što je hodio odmah iza Antice. — Marko, Marko!
Priredi trščicu, izmjeni sagnjile strune, očisti udice, pa, dok dan osvoji, spusti se k moru u dražicu. A dan ugodio, kao ljeti vedro.
Mamio ga je dugi put, nepoznati ljudi i krajevi, pa, kad se u seminariju sve smiri, on se spusti preko zida dvorišta u varošku ulicu. Žurio je k onom pravcu gde je znao da će k moru doći.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
14 Iza toga sledi široka a vrlo indikativna slika o tome kako se noć „spusti, pritisnu sve njih, celu ionako snisku, dugačku kuću, koja sad dođe - ne prljava, već nekako prostrana, mokra i hladna“.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
No on, čisto i ne shvatajući kakva mu opasnost preti, iznemoglo koraknu na prekladu, spusti teške bisage, dohvati jednu stoličicu, starački se spusti na nju, i duboko, tužno dahnu.
kakva mu opasnost preti, iznemoglo koraknu na prekladu, spusti teške bisage, dohvati jednu stoličicu, starački se spusti na nju, i duboko, tužno dahnu. Pa zbunjeno i bolećivo pogleda na dete, potom na ženu.
Daj mi da pogledam svoje dijete! — Kuku meni, što nas ovako ojadi! — još jedanput huknu nesretna žena, pa spusti ožeg i presečena u snazi priđe te zatvori vrata.
Obazrevši se s praga da li je sve u selu pospalo i mirno, ona ih brižljivo spusti ispred vrata, pa ova oprezno pritvori, nabaci veliku gvozdenu rezu na dovratnik a preko ove duboko uglavi klin.
Pogleda na hučnu reku, na okolna brda, podiže oči k nebu, pa ih hrabro pribra i, kao da ništa nije bilo, spusti ih na Košutana. Ovaj se još više uznemiri i u duši duboko zažali što n ona nije muškarac.
A kad privedoše kola sa podnicama, ona pri podizanju leša nikom ne dopusti Jablanovu glavu, no je sama pažljivo spusti, pa priđe Vujani n bolno je zagrli, ovlaživši je nelažnim suzama: — O, sestro, koliko bi bila srećna da moj sin leži
Tek kad kavaz unese kavu i ponudi mu, jedva ga nagnasmo da sedne. On lagano spusti na pod svoj štap i ubogu torbu, pa skide i čalmu. Ja ga tad dobro zagledah.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
a ja klečim pred tom slikom dragom. Duni, vetre, sada duni celom svojom snagom! Ne daj svetlost da se spusti u mračno mestance, Razbi kovčeg, kao što je on razbio lance, Kovčeg razbi, pepeo prospi pa u burnom letu Prosej
Krakov, Stanislav - KRILA
Čeprkao je pod kamenom u vodi, i sigurno je hteo izvaditi raka, kada se odjednom iza stene teški kundak spusti, i nešto tupo puče. Ustavljeni vojnici se podigoše, i počeše skakati sa kamena na kamen.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Čak i u noći se oseća čađ pod rukom, gde god se ova spusti. Prilazimo nekoj vrsti ogromnog mola podignutog na koljima, osvetljenoga sam o lampama što klate oni koji nam pomažu da
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Tek kad me vide, Umorno diže mutne zenice, Posle ih spusti... ali plašljivo Kô da se biča boji nečijeg. SPASENIJA: Što otrovani šiba krajevi Po tankoj krvi roblja nesrećnog,
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Da izdire kosom — ne može izdirati kroz urvine, klade, panjeve i česte šumarice. Da se spusti u potok pada uzmiče drumom — ne sme, jer nema kad — turska će je pešadija pristići.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
nate, misleć’ na te, Trepavica kad mi klone, Pa u noći, u samoći, U tom sanku ružičnome, Kad se majka moja spusti — U tom sanku punom milja, Te nad nama ruke digne, Zajedno nas blagosilja — Od suza se more diže, Mi plovimo po
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Pred nama se najednom zamagli, crn oblak se spusti na vrh Kajmakčalana, i poče da se razvlači po padini. Tada se desno od nas napravi neka gužva. Izvio sam se da vidim...
Začuh kad neko šapnu: „Evo, ovde je.“ „Jesi li ti, Vlajko?“ — i jedna se prilika spusti pored mene. — Ko si ti? „Ja sam kapetan Petrović, komandir treće čete.“ — A, jeste li prešli? — obradovao sam se.
Jedino Pera „Đevrek“ digao nogu na prednji unkaš i privezuje mamuzu na bosu nogu. — Kidiši! — razdra se „Fikus“ i spusti ruku. Zviznuše korbači, zatakaraše konjske kopite po drumu, svitnuše potkovice, i cela se masa izgubi u oblaku prašine.
Ona saže glavu i samo uzdiže ramenima. Videle su se obline njenoga vrata. Pramen kose, kao svilica zrelog kukuruza, spusti se niz njeno lice. Noktom desne ruke nervozno je pravila neke figure na stolnom zastiraču. Nagnuo sam se prema njoj.
— Bože, šta li bi dala negova majka ili sestra, da ima ovu kosu! — razmišlja vojnik. Graničar spusti polako šlem na zemlju, kao da se boji da ne potrese i samu uspomenu na ovoga mučenika...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
knjige istinite, Mudri ljudi pametni su, Volja sudbe sasvim jasna, Momče mlado odveć ljupko, A i družba navalila. Spusti oči Cvet-devojče K beloj ruci na kolena, Za okom se momče dalo, Desnom svojom desnu njenu Sa krila joj podignulo,
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
E, nemoj se, oca mu, odma' za svašta ljutiti! De, da se pojubimo! Poljubiše se. Lujo ogrnu haljinicu, pa se opet spusti na vlažnu travu, da sanja o sjutrašnjem danu. Sjutra će se njegov Jablan bosti s carskim bakom.
I on ostade sam s okorjelim mrazom i ledom na duši, i tvrd kao kamen, crn kao ogorjeo panj u planini, spusti se iznad ognjišta, na kome se vatra gasaše...
Umiri se i sjede. Smota novu cigaru, otpuši je malo, pa je polagano spusti među one ostale, te se opet odboči na ruke i zamisli. Iziđoh iza strehe, a za mnom Stevica. — Pomozi Bog, oče proto!
— Jesam. A što je tebi za tim? Što sam prepatio, ne kazujem svijetu! — izdera se osorno, odboči na laktove, spusti obrve, pa se udubi svom snagom u nekakve crne misli i ukočeno se zagleda u zapadno nebo. Veče se primiče.
ISTINITI ZULUM SIMEUNA BAKA —Ja mlim, ljudi, trebalo bi pretrgnuti; šta bi vi rekli? — upita kotlar, pa spusti spravu u pintu i poče „gradijerati“. — Zar ti to moreš, Mićane, brez svijeće? Ne vidiš, bolan! — Svejedno, brate!
Izvoli gospodine? Sudac: Izvolim, izvolim, Davide. Spusti ga. David: Kako bi bilo, glavati gospodine, da ga izvadim iz vreće, pa da ga privežem za 'vu jednu nogu od astala, da
Nastasijević, Momčilo - PESME
I zaborav na sve kad spusti svoj blagi veo, brda još i pobrđa pamtiće te, majko, u ljutom gde zidajući znoju nedužnu ceo te narod kleo.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
V Koliko puta ujutru, za vreme leta, sedne ispred dućana na ćepenak. Spusti cipele dole, prekrsti ispod sebe noge u čistim belim čarapama, i onda, propuštajući brojanice čeka da po običaju dođu
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Pre no što se mrtvi spusti u raku, bode se t. kocem, »da se ne bi povampirio« (SEZ, 13, 447), ili mu se, iz istoga razloga, zabada trnje u palčeve
, pored koje stavlja »dar u novcu« svako ko čestita, a onda stari svat spusti na tanjir svoju j., koja mu se vrati pošto se pronese od svata do svata radi darivanja, a »zatim, po istom postupku,
(SEZ, 58, 1948, 328). Kod Popovaca »se sjeme ne daje iz ruke u ruku, nego se spusti na zemlju — da ga drugi uzme sa zemlje« (SEZ, 65, 1952, 244). U okolini Bora, na Sv. Varvaru (17.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— i nasmija se fra Jere, a okruglo lice dođe okruglije i svjetlije. Pa, podvivši glavu, spusti mu se potiljak i — uzrignu mu se.
? I on ne može više da misli, bol ga savladava. Stisnu još rukama sliku i beznadno je spusti u kovčeg... .. ... U sobi je tišina, a sa ulice čuje se veseli smijeh čeljadi, hodanje i dozivanje.
Zasve što je šesta ura, sunce nikako da se spusti, k'o da neće nigda zaći. A njih dvoje idu zaprašenom cestom i ćute. Osušila im se usta, pa im se ne da govoriti.
Ljupko osmjehujući se, spusti glavu u njezino krilo, nu odmah kao da mu se ne da da mirno uživa, podiže je, obujmi je čvrsto bolje oko pasa, i željno
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Korača zatim obalom. Bira mesto gde da je spusti. Spušta je na okruglu leju od sitnoga svetlucavog peska i leže kraj nje na bok. Otire joj dlanom lice.
Ilić, Vojislav J. - PESME
MIRA Noć duboka vlada, i sve živo slava, Na starome tornju ponoć otkucava I u tome času, sa grančicom krina, Anđeo se spusti sa rajskih visina. Sve pospalo ćuti, niko se ne budi; Ne vide ga zveri, ne vide ga ljudi.
Al' oseća granje, pa se tiho svija, Oseća ga lahor, pa slatko ćarlija. I anđeo mira, kroz duboku tamu, Spusti se pred oltar u pustome hramu. Pa prekrstiv ruke na blažene grudi, Rujnu zoru čeka, da nebom zarudi. 1884.
“ A lukavi dečko tužno spusti glavu I plakati poče: „Svet i mene goni, povedi me gore, I ja sam siroče. Gle! Ja jedva idem, izdala me snaga, A i
Kad sunce spusti kose zrake, I tiho padne suton bled, Sakrivajući u oblake Bosanskih gora daljni red, Ja samac bludim po obali, Spokojan,
A Kića čopore pusti, Podvi lagano noge i kraj nje tiho se spusti, I mirno zviždati stade. Pred njima biserna reka, Kroz zoru crkveni toronj svetli se izdaleka. Od sela lavež se čuje.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
znak za polazak, sakrićemo se u celi Erehtejona; onde ćemo sačekati dok svi ljubopitljivci ne ostave grad i noć se ne spusti. Tada ću okrenuti kazaljku vremena za dve hiljade godina unatrag, pa ćemo nastaviti naše putovanje u prošlost.
i spokojne, kada ih podigne k nebu i govori o njegovoj večnoj pravdi, one se usplahire i dobiju čudan sjaj kada ih spusti na zemlju i posmatra šta se na njoj sve dešava tu, na zemlji, njegova je staza trnovita, to smo videli već prvog dana.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Kako ga je raširila! O, kako je lep!“ Reče dete pa upusti, Uteče mu tica lepa. A mačka se za njim spusti Pa je za vrat jadnu ščepa. „Jao, mama, udavi je, Odnese mi ticu,jao! Ne daj, mamo, da poije, Ne daj, mamo… Jao … jao!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Uto se opet ču tamburica, i vanredno tiho pevušenje. — O, Bože! — uzdahnu gospa Nola, i spusti opet glavu na jastuk. I kao da sve što jeste, nije, ona oseti neko zadovoljstvo, i nadu, i pusto neko milje u grudima od
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Majci i ocu skotrljaše se niz obraze suze radosnice, te otac spusti ruku u džep, izvadi onaj nov novcati dukat i predade mi ga ljubeći me u čelo.
Onako otprilike kao što u pozorištu ima komada tako nekako nedovršenih da publika, i kad se poslednji put spusti zavesa, još uvek sedi i čeka nastavak. Ja ne bih želeo da svoje čitaoce stavim u taj položaj da čekaju nastavak.
– Ama šta ima da nam govoriš o smrti – buni se i Bora – kao da mi koji smo umrli ne znamo šta je smrt. Vojislav spusti obrve, strpa ruku u džep i uvređeno sede i, mada su ga svi molili da nastavi, on ne hte više ni reč da rekne.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Još malo, jer nam saveznička pomoć stiže i za koji dan mi ćemo zajedničkim naporima savladati neprijatelja. Kralj spusti glavu i nekoliko trenutaka gledaše turobno preda se. Zatim obode konja.
Izmučeni su, teško dišu i namršteno gledaju preda se. Suton se nekako najednom spusti. Sada nam se čini da sneg još jače škripi pod našim nogama. Promakosmo pored nekih tamnih prilika.
— Hvala, imam posla, ja sam samo hteo... — Kakva posla, kad je moja momčad na frontu. Uživaj samo. — On se spusti prekrštenih nogu, vukući i našega komandanta.
Majčine oči lagano se sklopiše, a na ustima zamre poslednji dah. — Svršeno je! — reče lekar i spusti ženinu ruku, koja mlitavo pade pored tela.
Onaj pešački potporučnik ne mogade da izdrži, već dohvati tablu od kelnera, pa je spusti na sto i nad činijom se na jedan mah nađe desetinu ruku. Neki dohvatio meso rukama.
Opet dva pucnja jedan za drugim. — Izvidnice — reče neko. Drhtava jeza prožima lude. Nastade mučna tišina. Komandant spusti durbin niz vrat, podbočio se rukama, obuhvatio zubima donju usnu i napregnuto iščekuje. Čuje se glas: — Alo, šesta?...
“ Preko glave razli mi se neka toplina. Krv poče da mi juri niz čelo. Nešto zakovitla pred mojim očima i mrak se spusti. Ne znam koliko je to trajalo i šta se sa mnom zbilo. Kada sam došao k svesti, moja je glava bila uvijena.
— E, u ovom uglu, koji zahvataju ta dva nena kraka — on raširi prste i ruku nekoliko puta diže i spusti — nalazi se kajmakčalanski masiv. Je li tako? Ona dvojica ćutala su i posmatrala ga zamišljeno. — Daj kartu!...
Petrović, Rastko - PESME
I iz zadaha posteljnog znoja i nikotina, Ispe se kao rođaj po katarci, Zatim se spusti do najmračnijih dubina: Mi saznasmo za iznakaženost mu lica... al udarci!
jednog sebe istinitog i nerazlučnog, U dizanja, otupljenja, u neizlečivi pad: Zato ga valjda, baš na beskućstva dan, spusti Bog.
Bezvoljno njemu psovka pojuri, Ne znajući za ruku što pruža mi se iz detinjstva Da spreči taj kobni glas i spusti dlan na usta; O, koliko bola i staranja nad nastupom krenulog životinjstva!
I spusti, evo, matica do zore tajnog života: Tišinu gde, mir i greh, ubrzga raspuklost gusta I neki strah bez smisla; galije gla
Tada se prene ona i smešeći se gleda kroz bol, Spusti mi ruke na lice i utopi me u san; Nada mnom širi se osmeh njen i tmura plačna dol; Lijući teške suze tražim je kroz njen
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ni milosrdna ruka ne bi ga nežnije nastavku puta predala. Dečak kleče i spusti mrave na kraj livade. — Upadneš li u nevolju — zovi nas!
— Možeš ih menjati! — čovek u crnom spusti vreću kraj Drvosečinih nogu. — A možeš ih i baciti, ako ti se prohte! — crnog ogrtača i crne kapuljače, najednom
Zar je moguće? Je li taj osmehnuti momak zaista ono isto slabašno i večno zabrinuto dete? Majka pretvorena u oblak spusti se još niže: bio je to njen sin! Smejale su mu se i oči i obrazi.
S tugom u srcu poče Belko da gradi novi dom, ali dahtanje nije prestajalo. Konačno mu se pogled spusti niz brežuljak. I gle: polako i posrćući uz njega se penjala majka, a pridržavala ju je Poglavičina kći.
— polete jedna žena k Zlatokosoj. Vrisak druge do sedmog neba dođe. Mladić se i ne pomače. Samo mu se ruka spusti na pseću glavu i nežno pređe preko nje. Ljudi sopstvenim očima nisu mogli da poveruju.
Otkinu Starac nekoliko listića i spusti ih sebi u džep, misleći: »Kada se probudim, ovo će opet biti vrbovo lišće!« Kad, odjednom, Sofronije viknu: — Ne
— Evo ti je! — spusti Sofronije zlatnu lubenicu kraj prijateljevih nogu I zviznu nekako tiho i umilno jedan, pa drugi put, a iz vode koja se
A onda, uspori se zamah orlovih krila. Napravi orao krug i spusti se na zaravan planine. — Odavde moraš sam! — reče. — Ovde moja moć prestaje!
Ali, očistivši trg metla se ponovo diže uvis, pa se u blagom luku spusti kraj nogu malog tršavka. Ovoga puta niko i ne pokuša da je otme.
Njegov pogled bio je uprt u visine gde je, usamljen, plovio mesec nalik na blistavi nebeski beluatk. Bar da se spusti. Kao orah slatkom jezgrom punilo se srce Belutka nadom. Ali, nebeski brat ne siđe, niti ga k sebi pozva.
Micko se vrteo po njegovom dlanu, zatim mu se uspuzao uz košulju na rame, povukao ga za uho i nasmejao se: — A sad me spusti i spavaj! — patuljak se uozbilji. — Nisu ti potrebni više vidari i travari! Kada se probudiš — biću tu.
Šantić, Aleksa - PESME
O moj dragi, ti mi pod pendžere dođi! Pa put neba često mili pogled pusti, Ko da jedva čeka da se veče spusti... Pa još, bolan druže, kad neđelja svane, Na avlijska vrata kada Mara stane, Bih, tako mi boga, adžamija postô, U
Vragolan vila opi ga cela, Tiho po glavi spusti mu bela Svoj beli dragulja veo. U dvoru čara, gde kristal strepi, Sada je vitez bio; Kao kip stoji, gleda i slepi
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
suvijem okićenu zlatom; pa se skide niz bijelu kulu, a sluge mu đoga izvedoše, te se đogu na ramena baci, pa se spusti polju u ordiju, te on krenu silovitu vojsku, privati se Kunare planine; tu ih stiže od Kladuše Mujo i sa njime turske
“ Tad stadoše kićeni svatovi, ustaviše svirke i pop’jevke, đever skide sa konja đevojku, pa je spusti na zelenu travu; on je spusti, ona dušu pusti.
stadoše kićeni svatovi, ustaviše svirke i pop’jevke, đever skide sa konja đevojku, pa je spusti na zelenu travu; on je spusti, ona dušu pusti.
Kako dođe Milić barjaktare, on se spusti na meku postelju; dok se spusti, on dušu ispusti. Dok dođoše kićeni svatovi, dotle s’ Milić mrtav naležao.
Kako dođe Milić barjaktare, on se spusti na meku postelju; dok se spusti, on dušu ispusti. Dok dođoše kićeni svatovi, dotle s’ Milić mrtav naležao.
Kad padoše pod bijelu kulu, od Stojana uzima oružje, pa oružje nosi u riznicu, a Stojana spusti u tavnicu, u dubinu trista endezeta, đeno leži voda do koljena, a junačke kosti do ramena.
Podiže se lijepa đevojka, ona ide na tavnička vrata, i donese jednu kovu vina, na uzicu spusti u tavnicu, sa tavnice grlom dovikuje: „Oj junače, bog te ne ubio! Otkle li si, od koje l’ krajine?
Uzeću te za vjernu ljubovcu, doista te prevariti neću“. Kad to čula lijepa đevojka, spusti njega u tavnicu tavnu, pa otide na tananu kulu.
Stojana; a đevojka na noge skočila, pa otvora bijelu riznicu, Stojanovo izvadi oružje i nakupi egbeta dukata, pa se spusti pred tavnicu b’jelu, iz tavnice izvadi Stojana, odvede ga pred podrume b’jele, izvadiše kone iz podruma: dobra đoga
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
S njima se ukršta trag lisice, a ponekad i zloćude divlje svinje koja se spusti s bliske planine. Kroz jarugu, duboko u Gaju, mrmori uzan potočić pun trula lišća i brzo se gubi u tijesnu kamenitu
— Šta to radiš dolje? — začudi se Jovanče. — Doći da vidiš. Jovanče se spusti u Jarugu. Ispod nagnute stijene, zaklonjena gustim žbunom crnoga graba, kukrike, zijevala je poširoka tamna rupa.
— Pa to je Žuja! — dosjeti se Nikolica. — Zove mene. — Umiri je, vrag s njom! — prošišta Stric. Nikolica se spusti na najdonju granu i proviri. Kuja je netremice piljila u pravcu njihove bukve, zatezala uzicu i žalosno cvilila.
Mališan viknu: — Mir, Žuja, da ćutiš! Sad ću ja doći. Vjerna kuja veselo zamaha repom, leže i spusti glavu na šape, ali joj oči i dalje ostadoše prikovane za drvo na kome se krio njezin voljeni Nikolica.
Uloviše komandanta! — Ovamo ljestve, živ sam! — kliktao je Valjuško iz rupe. Djed Aleksa brže-bolje spusti ljestve u jamu i veselo zagrakta: — Na sunce, komandante, da ih pohvatamo! — Hvataj, pa mlati!
— Da izmjerimo dubinu? — prošaputa Mačak. — Mjeri. Mačak spusti u vodu konopac na kome je bio vezan kamen. Već poslije kratkog vremena osjeti kako kamen dodirnu tvrdo dno.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
zlote: kad je bio obstupio neki Tivaidu grad s vojskom uzimati, stojeći mu pod bedenom, jedna mlada, skoro udata žena, spusti na njega ozgor s bedena parče vodenična kamena i svu mu glavu rascupa, te mu se prosu mozak.
Dokle je halat dotle i zanat. Vatreni plamen uvis digne i pak se dole spusti, a čovek dobaljajući blago, nikad otpočinka tome nejma.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
čelom i omotanim vratom, bleda i malaksala, izađe; osmehnu se bolno, pokloni i poljubi tetka Tasku u ruku, pa se spusti i sede na minderluk i gledaše umorno i tužno dole ustranu. — Što ti je, mori?
I kad se spusti tako davno željena i očekivana kiša, on je onda zadovoljan i nudi duvanom one oko stola: — Pravi, boga ti ljubim!