Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ona spusti vez u krilo i nasloni se na ruku. Ja je uzeh za tu ruku i spustih je na sto, milovah je. Posle legoh na nju i zatvorih oči. Ona nije ništa govorila, nije se opirala.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Ponovo prstima dodirnuh šine, a onda pređoh njima preko svoga vrata, spustih ih niz ramena i grudi do butina i kolena, osećajući svuda mlado, nestrpljivo meso.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
A da si ga videla kada sam mu saopštio da dolazimo da vidiš dete! Prvo počo da zateže, da odbija, dok ti ja ne spustih desnicu na nož! Kad vide nož, odma je omekšo! A vidi ga sad! Aaa, neće se ovo svršiti na ovome!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Majka mu, da se ne bi on i dale mučio, preteče ga, brzo presavi ispod mene jastuk i ponudi me: — Sedi, sinko, sedi. Spustih se na jastuk. Kao što rekoh, on nije ležao. Postelja iza njega beše dignuta u kraj sobe i pokrivena belim čaršavom.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
i mlaz vode izbi kao vodoskok, a četvrta udari posred rova, odakle polete neki krupan predmet, kao ruka ili noga. Spustih durbin, a pred očima mi zamagli. Da li je moguće? — Vide li?... Oni pogiboše! — zapitah Aleksandra.
Prebacih se na lestvice, okrenem se leđima zidu i navaljam bure na vrat, te ga jedva spustih na zemlju. — Ajde, molim te, otkotrljaj ga iza kuće, i baka će te častiti. Počeh da oklevam, jer može naići moj drug...
Počeh da oklevam, jer može naići moj drug... — Videće tvoga konja, pa će i on svratiti — misli logično baba. Spustih bure niz stepenice, pa ga otkotrljah iza kuće, obazirući se neprestano da ne naiđe koji relej.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Od pustoši i dosade zavesa se naborava: U kakav se to bezdan spustih u traženju zaborava? Mnogo spavam, katkad sanjam gospu jednu milousnu, A i budan kad sam, često nazirem je u polusnu.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Sad sam mogao tačno da odredim i označim ono mesto do kojeg se voda bila popela. Spustih od toga mesta konac, opterećen olovnom kuglicom, do površine vode u čabru, premerih ga i nađoh da je dug 19
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
3 Kad sam se probudio, protegao i pogledao kroz prozor voz je najvećom brzinom jurio moravskom dolinom. Ja spustih rasklimatano okno i oslonih se. Pa umiven svežinom mirisnog jutra zagledah se u blistavi, zmijasti vodotok reke.
Ali u toku ovoga, i savladan umorom, ja malaksah, te spustih glavu na onaj započeti bilans u nadi da ću sad zaspati. Tako opet padoh u onaj mračni zanos, ali na moju nesreću, samo
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
— Ja sam ce još malo kao ustezao, no kad Komarov ponovo viknu srdito: »Ta čujete li što vam ce zapoveda?« — ja spustih pušku na zemlju, a u sebi pomislih: »Budi bog s nama! Šta li je ovom čoveku?« — Dakle, velite, nigde nema konja?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Opet progledah. Vidim kako poručnik Kosta otrča niz reku, sigurno da onom pomogne. Voda splasnu, te spustih noge... Stigoše i ostali. Kažu da je konj narednika Nešića pao i odnela ih voda.
Na sredini reke voda zakovitla, učini mi se kao da se mi okrećemo u mestu, te zatvorih oči, ali se zanesoh te spustih noge i jedva se zadržah. Srećom, uskoro i konji življe kretoše i naglo istrčaše na obalu.