Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Nije svet rešeto! — Tu Radan pogleda snuždeno preda se, pa smotrivši kraj Mate torbu s glavom šećera, gde je spustio, seknu ga nešto te prekide što je počeo i naglo upita: — Šta ti je to, kume? — Ništa, neki šećer. — Kaki šećer?
« Kiša poče jače. Grmljavina i sevanje sustiže jedno drugo. Mojsilo prođe još jednom, pa opuči svom stanu. Mrak se već spustio, po kafanama se popalile lampe i sveće. On prilično okisao uđe u kafanu »Kod jablana« i sede za jedan sto.
Spremio se da putuje nekud. Za pojasom mu dva pištolja i veliki nož. Torbu i gunjac spustio pored sebe na zemlju. Taman je raspalio lulu, kad eto ti ozgo Radojke sa sudovima. Pošla na vodu.
Kad su se svi obredili i kad je poslednji spustio prazan bardak na zemlju, poče kmet Purko: — Vala, ljudi, mi smo se često sastajali.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Najzad stiže... Smotri Lazara gde licem u svetu nedelju odbija otkose... Šaru obesio o jednu krušku, a pištolje i nož spustio u hlad. Dršćući, provuče se Stanko kroz čestu i stiže do kruške.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Divan je imao mnogo federa i vrlo je nabubren izgledao. Kad Ljuba na njega sedne, kako je poteži, tako se spustio da su mu se noge uvis počele dizati. Frajla se morala na to nasmejati.
Afrika
OKOVANI LUDACI KOD RABATA I VESELE ŽENE SALEA. POVRATAK Okean! Spustio me je ponova u Dakar jedan fantastični voz koji se dva dana i dve noći, pretovaren najšarenijim crncima, provlači kroz
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
U jedan mah, dohvatio je štap kao da hoće da odalami starca, ali ga je samo spustio na patos između sebe i Engelshofena, valjda da bi odelio dva sveta.
Vide i nepomične, sapete konje, malo dalje, kao senke, na utrini, uz obalu Begeja. Mrak se beše spustio, ali providan, plav. Na nebu je bila ostala samo poslednja kriška Meseca.
Ali pao nije. Kroz mrak, koji se bio spustio, providan, na Taban, svetlele su lojanice u prozorima kuća, koje su bile serbske.
Stajao je tako, izgubljen, ispod lipa, kraj fenjera, koji je bio spustio kraj sebe, na zemlju, međ noge. Bio je zagledan, niz strmu, praznu, budimsku, ulicu.
Pa je digao ruku i pokazao koliki. Pa je onda dodao: Ja ću Laniusa napraviti da bude ovolicni! Pa je spustio ruku, do kolena. Ali ni Piščevič nije zapisao sve.
Zadrža ga, kao da je neka tičurina poletela na njega, kojoj je spustio ruku u gnezdo. Vikala je, da je ne sramoti pred poslugom i da čuje glas Božičev, na stepeništu.
Pridržavao je levče, kao da se sprema da dočeka ženu, na ruke, u zagrljaj. Kad bi ugledao njene uplašene oči, spustio bi svoju ruku, na njenu, kao da toplota jedne šake ljudske može da ublaži strah.
Pismo koje mu je doneo, od familije, spustio je u čizmu, i ne pročitavši ga, a ništa nije pitao za Pavla. Pitao je samo za kovača.
Tako se eto Isakoviču naslutilo da će u Rosiju otići po snegu. Ujutru, kovač je – uz ritmične zvuke čekića – spustio kola sa točkova, na saone.
Izmučen tim uspomenama, Isakovič je bio, zaista, zadremao i njegova glava klonu. Da nije, slučajno, baš bio spustio ruku, perikmaher bi ga bio, nehotice, zaklao. Čovek očajno kriknu. Ne želi, kaže, da ga vešaju, za ubistvo.
Nije bilo moguće da neko zadrži tu ludačku gomilu konjanika, sa golim sabljama u ruci. Kostjurin je bio spustio durbin i zgrabio rukama ogradu tribine. Usta su mu bila otvorena, ali nije pustio ni glasa.
Prišao je Pavlu i spustio mu, na kolena, njegovu ešarpu. Pavle je tada seo. Pri stolu, ustade kapetan, koji je ostavljao utisak bolesnika, pa
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
— Idemo da pitamo mačka, on će to najbolje znati — predloži čiča Trišo, i oba krenuše prema rijeci, gdje je čiča bio spustio svoj džak, ali gledaj čuda — džak bijaše iščezao! — Uf, uf, sad smo obrali bostan! — zakuka čiča.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
I odjedanput me svega obli znoj, pa onda, kao da mi je neko tako oznojenom spustio krišku leda u košulju, poduhvati me jeza u leđima i počnem da dršćem.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Karanovo je dremalo u zlatnom zalasku sunca. Između njega i mene kao da je neko spustio tanku zavesu od gaze. Videli smo se, ali ne preterano dobro, i to je donosilo osećanje ugodnosti.
Što se Melanije tiče, pusti tu stvar na miru! Zapleli smo se dovoljno i bez traženja! — spustio sam se i legao na stomak, ali nisam dugo ostao u tom položaju.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Između dva točka, na kojima se behu raspale glavčine, sa kojih se cedilo blato, bio je spustio glavu da prospava poslednju noć na vojni.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Vukli su ga, dakle, za rukave, a on ih je gledao kao iz neke daljine, a onda je polako, sasvim polako, spustio svoj tovar na zemlju i dugo razgledao polumrtvog profesora i to mesto.
To bi se brzo pročulo po varoši i osamnaest godina bi bilo uzalud protraćeno. To, nikako, ne! Spustio se do železničke stanice. Na ulazu u staničnu zgradu presrete ga nekoliko žena.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Žrtvovao je, takoreći, sebe, da bi deci pokazao svetli put; spustio se do onih koji za pravu književnost nisu još dorasli.
i njihovih grafičkih slika, između fonema i njegovog likovnog izraza, Radović se nadneo nad bezdan kolektivne podsvesti, spustio se, niz vodopade aliteracija, u duboku prošlost govora.
Milićević, Vuk - Bespuće
i lagano je podigao oči, pogledavao nekoliko puta po sobi, zaustavio pogled na jednom mjestu gdje je bio obijen zid, spustio ga na prozor koji je gledao u vedar dan, pun modrine i svjetla, uvjerio se da se nalazio u svojoj kući, ponavljao tu
zveckala sjeckajući zveka bronza; još neprestano kao da odskaču točkovi od kamenja, uz truckanje kola i pucketanje biča. Spustio se s kola, osjećajući sloj prašine koji se bio nahvatao i nalijepio po njemu.
Kad je stigao kući zatekao je na stolu ručak koji se ohladio. On je zbacio sa sebe kaput, skinuo kragnu i spustio se u naslonjaču, osjećajući se umornim, ne toliko od hoda koliko od razgovora, od vreve, od rada koji je vidio; bilo je
lijenu svjetlost na njezine kose koje su bile napola pale i na fino rumenkasto meso lijeve podlaktice sa koje se bio spustio raskopčan rukav. On joj lagano priđe i uhvati je blago za podlakticu.
Radičević, Branko - PESME
Pomoz', Polo, ti sada meneka Pa ma posle ja morô tebeka. Tek što ovo bija izustio, Al' već Pega s neba se spustio, Dok dlan o dlan, do meneka stiže, Meni s' kosa od miline diže, Pa dovati s glave šušljajicu, Pa je lupi dole o
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
zacaktao jasno i ravnomjerno, on ga uze u ruke, prinese desnom uvu i sav ozaren prošaputa: — Aha, radi, radi, kuca! Spustio je sat u krilo kao da se odmara, zagledao se nekud u daljinu i obradovano protepao: — A, znao sam ja da je on živ, rđa
Uskoro još veće uzbuđenje izazva vijest da se jedan od pilota, Rudi Čajavec, ranjen, prisilno spustio na četničku teritoriju i tu uhvaćen i predat vlastima, a njegov mehaničar, Jazbec, umakao potjeri i sakrio se negdje u
onda će on, okružen društvom, početi priču, svoju veliku životnu priču kako je ulovio i predao Jazbeca. Spustio se sa sprata u mračan hodnik, otvorio sporedna vrata birtije, i kratko zastao zabliješten svjetlošću.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Bio sam tada grobar u Imotskom, ja sam ga lično spustio konopcem i zakopo! Kažu, umro od neke ljubavi... (Svi ga gledaju zaprepašćeno. Duga tišina. Zatamnjenje.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad ali eto ti majstora: stvorio se Turčin pa zavio čalmu oko glave a spustio haljine do zemlje. Kako dođe, a on reče: — Ja ću toga konja kupiti. Govori, starče, pošto je.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
DOKTOR: Jerbo je duševna rana u neizmerime dubine kraj svoj spustila. MANOJLO: Uhu! ala je to duboko! Ko je to spustio u dubine kraj? Ko? DOKTOR: Duševna rana. MANOJLO: A kakva je to duševna rana?
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Najviše je bilo ako sam pokoji batak ili pokoji kolač u džep spustio. ALEKSA: Pa i to je dobro. MITA: Dobro kao naopako, kad moram drugda po tri dana da gladujem.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Sivo sumorno nebo... Sa starih ograda davno Uveli ladolež već je sumorno spustio vreže, A dole, skrhane vetrom, po zemlji grančice leže; Sve mračna obori jesen, i sve je pusto i tavno, Bez života je
bajke i pesmice mile, Zaludu ga dvori sav čarobni svet — Mutno mu je oko, srce puno studi, A bledu je glavu spustio na grudi, Baš k'o britkom kosom oboreni cvet...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Pretvarao sam se da ga ne gledam, ali sam dobro primetio kad je spustio ruku niz kaiš puške i zauzeo stav „mirno“. Otpozdravio sam ga nemarno. Bio sam tada gord na moje dve zvezdice.
KRVAV TEKUĆI POSAO Konji su brektali kada se baterija zaustavila. Kiša je ujednačeno padala, a na zemlju se spustio suton sa hladnom jesenjom izmaglicom. Sa gotovo usijanih topovskih cevi odilazila je laka para.
— I još? — Kad čujem da škljocaju makaze... — A zašto? — Zato — spustio sam glas i poverljivim tonom mu se obratio: — što nemamo municije... — Jao, naredniče, magarčino jedna!
Već se spustio mrak, kada stigosmo jedno pešačko municiono odeljenje. Zaostali su iza jednog zabrana i čekaju dalje naređenje.
— govore vojnici. Suton se spustio. Komandir naredi da se donese večera za vojnike. Tada naiđe ordonans iz diviziona. — Gospodine kapetane, naredio je
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Rakočević je onda spustio zastavu i zapevao glasno tadašnju državnu himnu, koju su svi oni, napred, prihvatili i pevali.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Pavle ide napred, a kulaš polako kaska za njim. Rekom tišina, pa te čisto strah od nje, a mrak se već dobro spustio, te se gotovo ništa ne vidi.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
JEVREM: Eto ti sad, kakvi izbori? PAVKA: Sećam se, znam da ti je gospodin načelnik spustio ruku i prošle godine kad su bili opštinski izbori.
) Ti, brate, ako te zapita štogod gospodin načelnik, a ti samo reci: gazda Jevrem mi je spustio ruku na rame, on zna šta to znači. A za dolaženje, evo, sad ću ja da dođem. ŽANDARM: Razumem! (Salutira i odlazi.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
U gnjuračkom aparatu, koji je on konstruisao 1930. godine, Bib se sa svojim pratiocem Bartonom spustio u dotle nedostižnu dubinu od 435 metara, u blizini Bermudskih ostrva.
Ali pravi uspeh Bibovog pothvata pokazao se 1934. godine. Toga leta on se, opet sa Bartonom, spustio na dubinu od 923 metra u svome novom gnjuračkom aparatu konstruisanom te godine.
Rakić, Milan - PESME
nema na tebi nijednoga dela Da se mome oku mogao da skrije, Nijednog prevoja blistavog ti tela Da se moj poljubac na nj spustio nije.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Pravo je, valaj, di se jutros ranije otvore; znate... koji je dan sjutra...“ Konte se zapanjio, spustio ruke niza se i zinuo najprije, pa odjednom stade se tako slatko smijati da mu je tabar poigravao na plećima.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad ali eto ti majstora: stvorio se Tur- | čin pa zavio čalmu oko glave a spustio haljine do zemlje. Kako dođe a on reče: „Ja ću toga konja kupiti. Govori starče po što je.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Ikonija pred šankom, Cmilja iza šanka. Stavra sam za stolom, na koji je spustio novine.) IKONIJA: Kad ga vidim vako, bez govornice, ne bi ga poznala ni za dva miliona!
Ćosić, Dobrica - KORENI
„Dođi da se odmorimo!“ viknula je strogo. „Nisam umoran!“ „Dođi, kad ti kažem!“ Kad je prišao i spustio se kraj plasta, sela je blizu njega, toliko blizu da su im se kolena dodirivala.
I on nije imao snage da se pokrene sve dok se Aćim, kad je svanulo, gurajući druge, nije spustio na pod kraj zida i zgrčio. Zašto li ćute? trže glavom Raka.
Još u mladosti je smislio tu ženu koju, sit, golu i situ, tera od sebe da bi osetila stid. Otkako je spustio na krevet, malaksalu i bez svesti, noći provodi uz njen krevet.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Kad su đubretari polili ulice, mali voz izleteo je kroz prozor i spustio se na šine velikog voza u dolini. Ako ne veruješ, pitaj vrapce: bili su budni...
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Strani posmatrači opisivali su plač Kneginje Ljubice u trenutku kada je Veliki Miloš, pošto se spustio niz savsku padinu kroz zabezeknutu gomilu koja mu više nije bila privržena, kročio sa srpskog tla u lađu koja je imala
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
V. Ilić CI Sivo, sumorno nebo. Sa starih ograda davno Uveli ladolež već je sumorno spustio vreže; A dole, skrhane vetrom, po zemlji grančice leže; Sve mračna obori jesen, i sve je pusto i tavno; Bez života je
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Pa šta učini taj čovečuljak?“ „Jednog dana spustio se toliko duboko u cev, da ga kroz ono njeno stakleno parče ne mogoh videti; toliko je malen bio vazdušni pritisak toga
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Polako spustio je pogled, i tako spuštenih očiju, savijene glave, kao pogrebnim korakom, ostavio strašilo. Onda naglo, kao da se
Ovde-onde počinju da se naziru vatre, a malo docnije, kad se mrak spustio, čitava sela buknuše u plamen, koji je, čini mi se, dodirivao nebeski svod.
Po mraku koji se brzo spustio, a prema malim vojničkim fenjerima, nastalo je potom i suviše sporo iskrcavanje čamcima na obalu, gde se jedva nazirale
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Jedan dalek, neprisutan on, jedan on već sav u krilu nestajanja, ali ipak on. No čim je ponovo spustio vjeđe, opet je sve zbrisano.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Naposletku, kad se svi izopijaše, polegaše po zastrtom podu. Gde se ko našao, tako se i spustio na pod i zaspao. Novici ostade još toliko svesti, te ugasi sveću, pa se i on pruži, ne znajući više ništa za sebe...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad ali eto ti majstora: stvorio se Turčin, pa zavio čalmu oko glave i spustio haljine do zemlje. Kako dođe, a on reče: — Ja ću toga konja kupiti. Govori, starče, pošto je.
Petković, Vladislav Dis - PESME
suze da mrtve delije Ožale redom, nek u njine kosti Uiđe ljubav novoga pojasa I bol moj, zašto ovaj život prosti Nisam spustio u borbu talasa. Nisam spustio u borbu talasa. SPOMENIK Sa očiju mojih san lagano ide, I duša se budi.
Nisam spustio u borbu talasa. SPOMENIK Sa očiju mojih san lagano ide, I duša se budi. I Dok raste java, Izrasli grobovi sad se lepo
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Zar ne znaš kako se stoji pred pretpostavljenim? - promrmljao je on obraćajući mi se. Spustio sam svoje šarene torbe, skinuo kožuh i pokrio njime torbe, skinuo šubaru i onda sam ga pozdravio na tipičan graničarski
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Radi kao i obično, ali uzbuđenje jednako se javlja, izdvaja se i ne da joj da se u mislima smiri. Mrak se spustio, i narijetko užeženi fenjeri žmire kada je ona uzela sić da pođe na vodu.
Kad sam sam, i radim i bogu se molim!” . I sada se spustio mir na njegovo biće i duša, upokojena, zaboravlja na selo, kao utapa se u toplini i vedrini dana; regbi da je i ona dio
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
junak koji je prešao celu hijerarhijsku lestvicu u Stankovićevoj književnoj varoši, od vrha na početku pripovetke spustio se do dna na njenome kraju: od neprikosnovenog golemaša, pred kojim varoš strepi, postaje sumanuti, božji čovek što po
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Prota mu dodao još jednom krst na celivanje, poljubio ga u čelo, naredio mu da klekne, pokrio ga po glavi epitrahiljem, spustio na njega ruku i da, valjda, blagosilja, i da mu kako ne bi utekao. Pa pozvao kneza da on otpočne.
Kolašinac spustio na zemlju manj kojim je nabijao obruč, pa mu se otvoreno okrenuo: — Znam to, aga. Ali nemoj da se ljutiš.
Krakov, Stanislav - KRILA
— Razumem, razumem. Ali se oči šire i nešto se uvlači u njih. — Razumem, razumem. Spustio je slušalicu. Skinuo je šlem sa glave, provukao rukom kroz svoje bele kose, i okrete se najzad malome potporučniku
Bora je pogledao bombe okačene o žici pod aparatom, i nasmešio se. Zakoračio je, spustio se na sedište, i prikopčao široki pojas oko struka. Nije video bledo Sergijevo lice, mada se ovaj jednako okretao.
Po bradi i kosi mu je bilo zemlje. Spustio je revolver, istresao zemlju iz vlasi, i setivši se da šlem čuva od parčadi, stavi ga sebi na glavu.
Petrović, Rastko - AFRIKA
OKOVANI LUDACI KOD RABATA I VESELE ŽENE SALEA. POVRATAK Okean! Spustio me je ponova u Dakar jedan fantastični voz koji se dva dana i dve noći, pretovaren najšarenijim crncima, provlači kroz
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Ja sam jutros pojeo dve ribice (haringe) i malo ajvara s lukcom i zejtinom, odozgo sam spustio dve čašice dobre šljivovice, pa onda popio šolju crne jake kafe — ja, znate, uvek nosim sa sobom dobre kafe; evo i sad
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ali neki unutrašnji napon izdiže me. Promolio sam glavu iznad bedema od kamenja. Mrtva noć... Živog stvora nisam video. Spustio sam se. A vojnici kao da su se pretvorili u onaj kamen. Niko pušku da opali. Svetislav uzdahnu i zapali cigaretu.
Vratio sam se u zemunicu. Posilni Draganov mi je pomogao da skinem čizme. Sav klonuo spustio sam se na krevet. Vojnik me pokri.
— Gde je gospodin poručnik? — Evo, ovuda. — Stanko, sad možeš ići — rekao sam i spustio sam se kroz strmi kanal. Na otvoru zemunice ugledah Kostu. — O... zdravo druže — Viknu radosno i lupi me po ramenu.
„Oj spomenče“... i kad umrem... — On je mlitavo kretao šakom — znaš... da mi se donese buket... Veterinar spustio glavu na grudi i jedva procedi: — Ja bih sada kukao iz svega glasa!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ode, ah! Ode! I sad će se nevine valjati žertve.” Ognjenom Đorđu je veće uskipila žestoka krvca: Triput je podig’o, spustio desnicu snažnu nedvižim, Teško jer srcu je slatku raskinuti prirode svezu.
U prvome izdanju bilo je ukupno 73 pesme; sada ih je 118. Do toga proširenja nije došlo stoga što bih sada bio spustio kriterij pri odabiranju pesama; naprotiv, kriterij je uglavnom pooštren, jer sam tri pesme iz prvoga izdanja — Sterijina
Jakšić, Đura - JELISAVETA
BOŠKO: Kako: a što? Ta zar ne vidiš crni pokrov taj, Što je u svojoj ljutini gospod Na Lazarevu zemlju spustio Da u sužanjstvu pišti žalosnom? Pa gde su braća? Gde su vitezi?
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
sav komšiluk, Mladen je samo izišao u čaršiju i, u znak smrti, kad su se svi dućani otvorili, on, ne sluge, već sam spustio ćepenke, metnuo na dućan katanac i opet se vratio.
Ćipiko, Ivo - Pauci
A dok se suton spustio, pokaza se mjesec u vedrini. Rade, zaogrnut svojom novom kabanicom, što još mekom ispranom vunom miriše, nogostupom
Kukast nos spustio se, a oči zvjeraju, ali u takvome stanju ostade samo za čas, pa, kako pjesma prestade, lice zadobi svoj prvašnji izgled.
Du'nu oštar zapadnjak. Tamni oblak nadvio se nad okolišem. Smrče se; sve žešće sijeva, sve bliže grmi. Vihor se spustio, nastade oštar zvižduk i treska izljuljanih stabala, a kroz sve to čuje se zvuk velikog zvona što breči na neveru...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Sve je moguće među ljudima. Dimitrije Najzad! Kiša! Plahi blagotvorni dažd spustio se na Vratimlje. Najpre je stajao crni, činilo se gradonosni oblak, nisko nad samim hrptom grebena Vratila.
Vratili su se tek u prvi suton. Treptupać je na svojim širokim mečkastim leđima teglio Nikanorovo mlitavo telašce. Spustio ga je pobožno i pažljivo kraj vatre na prostrtu ponjavu. Nije bio mrtav.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Tamo na surom visu kroz maglu, tanku i plavu, Jelen je, u skoku svome, nad ponor spustio glavu, I rujni večernji zračak, što zemlji sunašce prati, Sa lakim trepetom i ljupkim njegove rogove zlati.
1886. (SIVO, SUMORNO NEBO...) Sivo, sumorno nebo... Sa starih ograda davno Uveli ladolež već je sumorno spustio vreže, A dole, skrhale vetrom, po zemlji grančice leže; Sve mračna obori jesen, i sve je pusto i tavno, Bez života je
On je kroz suton tavni Bacio zamišljen pogled na puste i tihe ravni. Sa ruse njegove kose bašlik se spustio dole, A beli, široki burnus grudi mu pokrio gole. To beše Ben—Kasim glavom...
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ono zasipa ovu postelju zlatnim dukatima, pa me ona sada potseća na meko ležište Danaino na koje se, u ljubavnoj žudnji, spustio Zevs, u obliku zlatne kiše. Siđimo i mi na to poetsko poprište!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Branko se približuje, Milan ga ne opaža. Nisko spustio glavu, pred njim je sam geometriski crtež, i oko crteža u redu, i bez reda tma božja od formula i lanaca.
Ništica neka me kritikuje, a ja osećam na sebi šapu zveri, i krvav sam! — Branko spustio glavu duboko i ćuti. Tako, do sada ipak nije znao Pavla. Srce mu lupa uzbuđeno, plakao bi.
Što i mreža puštena u more, od mora. „Puna je vode, a zadržati ne može ništa...” Ponesite fenjer. Kaleniću, ne vidim, spustio se mrak.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
sveta, koju nije bila kadra da razbije čak ni ona priča o čoveku koji je stigao na kraj sveta, seo na ivicu, spustio noge u ništa i zadovoljno pljuckao u to ništa.
Moj profesor zoologije bio je bogom opredeljen da bude to i ništa drugo. Kao da je Usud, onoga trenutka kad se rodio, spustio ruku na nj i rekao: „Ti ćeš biti profesor zoologije!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Uzbuđuje se, kad sluša ovakve priče. Kosta nastavi: — Smrče mi se pred očima. Dohvatio sam je i spustio na krevet. Ali ona se najednom trže, skoči i pokaza mi na čizme.
Petrović, Rastko - PESME
I bi mu milo u duši što će i takvog imati u zbirci. Ptica zapeva na grani, divka zaplaka u bašti, Doktor je spustio čudni bubreg u teglu! Sve bolničarke behu tu i dva čistača bolnice. Mirisalo je na jod i mnogo vate.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Oj, kako je leteo Belko, preleteo livadu i reku, osetio lagani umor u krilima i spustio se na zlatastu glavicu maslačka. — Kako je lep! — uzviknuo je jedan zrikavac. — Kako brz! — prošaputao je maslačak.
Brata i sestre — nema. Da ima sestru, sestrica bi mu svoj zlatni pojas dala. Pomoću njega on bi se spustio niz kulu. Nekako bi došao do princeze.
Krošnja mu do sedmog neba dopire, a korenje je do srca zemlje spustio. Pod tim korenjem ključa izvor života. Ko ma i jedan gutljaj popije — oslobodiće se bolesti, starosti i živeće sve dok mu
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
U strahu od njih živeli su čak i sarajevski Turci. Sa jednim bosanskim pašom, koji se spustio do Boke, oni su se prosto igrali: ubijali stražare pred njegovim šatorom i najzad mu odveli sve konje iz logora.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I što mu na to izreče gospod vladika? »Ustan gore, reče mu, što si se tako preplašeno spustio dole? Zgrešili su tvoji ljudi zašto su prestupili moj zakaz.