Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
bacaju krvave glave; na tas se slažu oranice, slažu se groblja, na tas se slažu planine i vulkani, na planine se spuštaju oblaci, i, dok se gase oblaci koji nas pamte, na tas vetrovi navejavaju pustinje, plime na tas donose ledene
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Iz glave mu lopi krv i mozak... Otac, majka, braća, snahe, sinovci, sinovice – sve jada i nariče... Njega spuštaju u crnu zemlju... Oko negova lica vuku se hladne zmijurine... A tamo?
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Jan-ko! i još nešto, ali ne znam šta. Sve je samo mračnije, i drva se spuštaju i savijaju, i staza je sve uža, i sve se manje vidi, a nešto se provlači i teško korača.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Ili kao da se hiljade liftova, onih čudnih kutija u kojima ljudi stoje, sa onim svojstvenom šumom, penju i spuštaju svud oko mene, klizaju dole i gore, negde bestraga u dubinu i u visinu. A Beograd raste.
Afrika
Drugo rastinje, koje bi i pored toga ipak podleglo pod težinom, potpomognuto je od samoga granja. Sa ovog se spuštaju tanke duge žilice koje čim se dokopaju zemlje puštaju u nju koren.
noći, divne i zvezdane, ali neke noći kristalne i staklene, na terasi, sa snom koji prekida dernjava hijena, što se spuštaju do same one rečice usred varoši.
ući, ni u džamiju, ni u marabute, što skoro nije ni nužno, jer se sve vidi sa ulaska, idem ulicama koje se penju i spuštaju. One su bele do bleštavosti i obasjane; uvek sa belim stepenastim arhitektonskim pozadinama.
Galebi se spuštaju po talasima, i aeroplani se spuštaju takvim istim letom, i takvim istim uglom. Vreme se, međutim, naglo menja.
Galebi se spuštaju po talasima, i aeroplani se spuštaju takvim istim letom, i takvim istim uglom. Vreme se, međutim, naglo menja.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Tek su 1914. godine Srbi podigli drum kroz Radiku, na koji izlaze putanje što se spuštaju iz mijačke oblasti. Kola, pa čak i dvokolice bili su tamo potpuno nepoznati. Prenosilo se samo na konjima i magarcima.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
ena... dva... tri...” a noge vežbača meko se spuštaju na zemlju. - Ti, Slobodane, na tebe mislim! - Novak je sada stajao između katedre i table, a njegova mala glava oštro
Bio je to jedan od onih grčeva kakve osećate dok sanjate kako vas spuštaju u raku. Nisam hteo da mislim o tome. S banatske strane dopirao je lavež pasa i tupi zvuk bućkala za somove, a
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Kiša je prestajala da pada, ali se zemlja ronila pod konjem, kad počeše da se spuštaju. U nedoglednoj vlazi oblaka i ritina, baruština i trske, bilo je već svanulo.
Ležeći, sa očima toliko sklopljenim da je osećao kako mu se gornje trepavice spuštaju na donje, Aranđel Isakovič osluškivao je kako po kući biva sve tiše.
I zbilja, čim ga večernji povetarci malo osvežiše, on se prenu i ućuta. Ćutke, gledao je kako se kola spuštaju prema baruštinama duž Dunava i kako za njima ostaju, na bregu, kuće karlovačke, još osvetljene suncem.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
ZA ZVERI OKLEVETANE Za grabljivice i zveri oklevetane, za vukove što se kroz zabran stari, u letnje dane, spuštaju smireno kao kardinali, za lava u prašumi što sanjari kao pesnici romantičari, za porodicu vedru medveđu što se
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Ali njihova deca! Ljudi, nećete mi verovati — njihova deca se zajedno igraju! Njih dvoje se klackaju na klackalici, spuštaju niz tobogan, menjaju se za sličice na kojima su životinje i stari tipovi automobila...
Preko kamenjara obraslog u bodljikav čestar, na preko kamenih ograda, pa kroz brdo, pa niz korita isušenih potoka spuštaju se starice iz Mesečevih sela noseći kornjače na prodaju. Silaze na asfaltni put što vodi do mora.
kojima će nam posle svega biti prijatno, dok starice grabe uz planinu, u susret toplim avgustovskim vetrovima što se spuštaju sa visoravni.
Da sam umro pre pet godina. mislio je Joakim Marić, nikad ne bih video kako ce ljudi spuštaju na Mesec, ne bih dočekao modu »vrućih panatalona«, ni onaj film, kako se zvaše'?
Matavulj, Simo - USKOK
Ozgo, sa Krsca, iz dubodolinâ i sklopova, koji se spuštaju među obroncima Lovćena, zviždahu mlazovi studena vjetra i krupne hladne kapi orošavahu im oznojena lica. Ljudi mučahu.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
), kad spazi tri naoružana čovjeka kako se spuštaju iz obližnjeg jezička šume pravo njihovoj kući. — Evo ih, striče, dolaze. Seljak se samo lupi po vratu.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
- Mjesečina, makadam. Vo i krava vuku me. - Spuštaju se pojasi s tavanice, s pendžera. Bacam cjepke, napadam vukodlaka, vučicu. - Vjetar vatru povraća iz tučane furune.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
snu bežim u neke dublje tame kad se i na tim nebesima donjeg sprata javljaju burne eskadrile avioni providnih krila spuštaju se na periferijske terase niže od nasipa niže od kupatila vazduhoplovstvo se strašno sveti utvare idu pravo na mene
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Onaj koji zaviruje u kokošarnike i na čiju se glavu spuštaju pesnice svih pretpostavljenih starešina... Eto, taj mali pešak stoji sada kao džin u ovoj crnoj noći na braniku
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
” (Stražari iznose nosila sa prekrivenim leševima. Za njima izlazi Majcen. Nosila spuštaju na zemlju. Iz mraka, sa isukanim drvenim mačem, pred njih iskorači Filip.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
sad sasvim bezbrižan, kako trave rastu, zvezde trepere, i kako će Izar, uskoro zelen i modar, kao krila orlova koji se spuštaju sa Alpa, kružiti nad zemljom, koja će i ovde biti topla, prolećna, blagoslovena, I kako će, posle, učiti Evropu jednoj
engleska muška moda, koja je naterala Monsenjera, brata kraljeva, da ga dva snažna lakeja, svako jutro, uzdižu i spuštaju u izglačane pantalone, da ih ne bi izgužvao.
To je u čast Pilsudskom, koji je došao u posetu. Trava je počela da raste. Ogromne terase spuštaju se sve dublje, među jablanove u daljini, pred nebom. U vodama su komadi neba.
Stene su razbijene i nabacane, kao stepenice, sve dublje i dublje. Osećam da se one spuštaju ogromne, gorostasne, čak na dnu mora.
Kao što, kad rubovi dolina, uveče, zadrhte od dodira nebesa, koja se spuštaju nad njih, to prospe po meni samrtno bledilo, koje me oslobađa od veza sa ženom. Ja više nisam ničiji.
Kakva radost u tuđini susresti, iznenada, jedan ogroman, stari orah. Od sela Kravakule, sve do mora, spuštaju se šume narandži i ogromne masline, među kojima ima i prastarih. Među kaktusima, dole, vidi se more, magla Epira.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Vrške se, vezane za uže ili za dugački metalni kabl, spuštaju sa broda na morsko dno, na kome se ostave da stoje nepomične po nekoliko časova.
Ćosić, Dobrica - KORENI
se vije i belasa u žućkastoj tmini velike kuhinje, nad okruglom sofrom okićenom pogurenim nadničarima, a grube ruke spuštaju kašike pored zagrizaka proje i sve oči padaju po njoj koja stoji više njihovih glava, visoka i uspravna, sleđena
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Iznad njih treperile su zvezde. Plačku se učini da vidi kako se neke od njih spuštaju ka zemlji. Evo ih, tu su! Kad bi bar bio zvezda! Zvezdama niko ništa ne može.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
i čiki mu se da Savka Kaljević gleda, kroz izlog, uz Višnjićevu, ka Muzeju: čeka da vidi čuvenu braću Popović kako se spuštaju niz padinu.
Otuda oni koji imaju sklonosti ka ovoj vrsti doživljaja imaju i običaj da se, baš iz UzunMirkove, spuštaju nekadašnjom Starom čaršijom, preko Zereka, do raskrsnice na uglu Sedmog jula i Dušanove.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
„Hranitelju, prevječnoga sine, šta šarići oni mali znače u plamenom ovom podnebiju te se dižu, spuštaju pravilno, tmasti niču k nebu sveštenome, a sv'jetli se k nizu spuštavaju?
časa gorda brda penju, svakog časa raznose ih hitro, razvijaju u ljute vihore; tamo magle punane snijega i krupnoga spuštaju se grada. Dva vojvode, vjerne moje sluge!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Oseti kako mu ćilimče na kojem je stajao beži ispod nogu, kako ga nevidljivi talasi podižu, spuštaju i kovitlaju - da ga sruče u vrtlog.
Idem do njega. Na kraju ove široke ulice leži kraljevski dvorac, a njegovi perivoji spuštaju se nadole, do same obale Taja.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pa ove reči proprati širok i zvučan udarac šakom i nešto se, uz prigušen ropac, stropošta niz kamene stepenice što se spuštaju u mračan hodnik duž ćelija; onda šljiskavi odjeci udaraca žilom pa ponova začu glasnim izgovorom: — Nepolitički,
I brzo, sitno, slobodno, skoro veselo strčavanje niz strme stepenice nevidljivih, kao naviknutih da se tuda spuštaju, nogu, čiji se odjeci gubili u pravcu zajedničke Glavnjače.
dima voštanih sveća, uz užas čudnih šumova, neke teške a nevidljive gvozdene poluge ravnomerno, i jedna za drugom, spuštaju i slažu na same moje jadne, pune neiskazanog straha, grudi.
Idemo svi za sandukom njegovog sina. Spuštaju ga u grob u koji ga je on oterao. Poslednji je čas, baš poslednji. I ja hoću da vrisnem, Bože, da vrisnem; i u tom času
mirno, zadugo i zadubljeno posmatrao one čudno lepe i neprekidne zavese mlazeva od pahuljica, kako se meko i nekako fino spuštaju i slažu pred njegovom kućom, razmišljajući sve jednako o tome kako ljudi, a po nekoj urođenoj nesrećnoj navici, vole da
I idemo dalje gledajući u naše starešine, čije se oči spuštaju sa položaja kome se približujemo i koji nam, ne osvrćući se i sa usiljenim smešenjem dovikuju očinskim glasom, junaci,
To su naši topovi... Bezbrojni, gusti, pravilni lanci naše pešadije napreduju, evo ih spuštaju se, ulaze u samu varoš... Veliki trobojni barjaci, što su tajno spremljeni, viju se svuda po radosnim domovima.
pa se ona šumica krstova sve više i više širila, i dok nije došlo naređenje da se umrli vojnici i oficiri u buduće spuštaju u more, pošto su prethodno unošeni u za to naročito određenu sanitetsku lađu.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
srebri čistine, obasjava vazduh treptavim bljedilom, u kojem se bjeluskaju mliječne kapljice što se neprekidno lagano spuštaju ka zemlji.
Časom gleda kako se nadižu njene crvene peraje: naglo drhteći nadižu se i spuštaju, željne svoga čistoga mora. — Prisjelo ti, a! — kaže svaki put kad oćuti da je u dnu riba zagucala.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Odmah zatim ove gusto poređane nebeske, vasione slike snižavaju, spuštaju do same granice pristojnosti tri vojvode zagledane u pastiricu: jedan kaže „Volij bih je raspučati“; drugi kaže „Volij
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Kiša je prestajala da pada, ali se zemlja ronila pod konjem, kad počeše da se spuštaju. U nedoglednoj vlazi oblaka i ritina, baruština i trske, bilo je već svanulo.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Za lȅsom kuka majka: „Ta dete j’ — zar u grob? A ja zar još da živim Bez sina jedina?“ Što mora biti, mora: Spuštaju u grob lȅs, — To majka gleda, vidi Svojima očima, I kose svoje čupa Nesrećna, očajna.
mora biti, mora: Spuštaju u grob lȅs, — To majka gleda, vidi Svojima očima, I kose svoje čupa Nesrećna, očajna. Spuštaju njeno čedo, Još ga ne spustiše, Al’ gle: iz crna groba Beo golub izleti!
Krakov, Stanislav - KRILA
Pa posle nosila sa četiri snažna nosioca spuštaju se i penju uz nagibe, kroz jaruge pune močvara, i uvek kuršumi ih prate. A gore se neprestano bije. Gore je granica.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Drugo rastinje, koje bi i pored toga ipak podleglo pod težinom, potpomognuto je od samoga granja. Sa ovog se spuštaju tanke duge žilice koje čim se dokopaju zemlje puštaju u nju koren.
noći, divne i zvezdane, ali neke noći kristalne i staklene, na terasi, sa snom koji prekida dernjava hijena, što se spuštaju do same one rečice usred varoši.
ući, ni u džamiju, ni u marabute, što skoro nije ni nužno, jer se sve vidi sa ulaska, idem ulicama koje se penju i spuštaju. One su bele do bleštavosti i obasjane; uvek sa belim stepenastim arhitektonskim pozadinama.
Galebi se spuštaju po talasima, i aeroplani se spuštaju takvim istim letom, i takvim istim uglom. Vreme se, međutim, naglo menja.
Galebi se spuštaju po talasima, i aeroplani se spuštaju takvim istim letom, i takvim istim uglom. Vreme se, međutim, naglo menja.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Komandantu tih bataljona Komarov reče tako jasno, da smo svi čuli: — One kolone, što se odozgo spuštaju, Turci su; rasporedite vojsku da ih dočekate, i čim vam dođu na topomet, otvorite na njih vatru iz topova.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Brzo ode cvet za cvetom, — Ona prva suza tvoja Stvorila je more suza, U kom tone duša moja. XV U grob, u grob spuštaju je. Život moj, i moje sve. Strašan je taj crni ambiz, — Samo u grob u grob ne!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
“ Iz naše pozadine trčećim korakom nastupao je bataljon iz rezerve i razmeštao se pozadi petog puka. Oblaci se spuštaju sve niže, vidik se gubio i najednom utonusmo u tamu. Neka hladna struja pređe preko nas i lice nam se orosi.
Skočio je verovatno u besvesnom stanju. Taman htedoh da naredim ljudima da se tiho spuštaju, kad se diže jedan kaplar i razmahnu bombom u pravcu bugarskih rovova. Vazduh kao da se prolomi.
Napunili smo i naše čuturice, i termosflaše, da bismo uz put dolivali vodu, i kretosmo. Na ponekom mestu pored puta spuštaju se pravi ponori. A brda niču jedno za drugim kao talasi na uzburkanoj pučini. Nikad kraja!... I nama je postalo mučno.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Jelena Lauš hrče. Rutave grudi mu se dižu i spuštaju tako ravnomerno kao da osim spavanja, kome se tako zdušno predao, na ovom svetu ničega drugog nema.
kraj sebe, oklembešenu glavu u jastuk uronio, ništa na meni se ne pokreće osim što mi se grudi jedva primetno dižu i spuštaju i što mi se očni kapci otvaraju i zatvaraju.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
zvezdano nebo, oni su opazili da ono ne stoji na miru nego da se kreće; zvezdana jata na zapadnoj strani neba spuštaju se, ne menjajući svoj oblik, prema horizontu, da onde utonu, dok se na istočnom delu horizonta pojavljuju nova jata i
Ledenjaci su počeli da se stvaraju, da nabujavaju, spuštaju u nizinu, osvajajući i zatrpavajući dolinu za dolinom, šireći oko sebe hladnoću, uništavajući vegetaciju.
U njoj su bile nacrtane neke stepenice koje se s leva penju u vis, pa onda opet spuštaju na desno dole. Na prvoj stepenici s leve strane, nacrtan je čovek kao dete u kolevci, na drugoj, višoj, kao dečak, na
Tu je pretstavljen na kulminaciji svoje snage i razvitka. Idući dalje, stepenice se spuštaju na dole, i na svakoj od njih pretstavljen je čovek u raznim, sve starijim dobima svoga života; na poslednjoj na desno,
Između severnih ogranaka Semerinških planina, onde gde se one spuštaju ka dolini reke Švarce, izbijaju iz jedne uske dolinice jedan užurbani potočić i jedna vrckasta stazica, koja se
Ispod mestanceta, priljubljenog uz šumu i bregove, spuštaju se cvetne livade ka Švarci. S druge strane ove reke ista slika: livade, kućice i zaseoci, pa onda železnička pruga, a
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Vojnici se pribili i presavili preko ograde. — Eno ga... — Da li je živ?... Mornari žurno spuštaju čamac, koji je visio na čekrku. Svi su zaneseni gledanjem, te i ne odgovaraju šta se to dole zbiva.
Talasi je dočepaše i kao da je nečije ruke dižu, spuštaju, vuku u dubinu, zatim nakreću levo i desno. Jedan talas lupi i pramenovi vode sunuše preko krova.
nad svima ovim planinama, tamo u daljini, ogroman planinski masiv Dobro Polje, obavijen oblacima, koji se lagano dižu i spuštaju. Pred ovim prirodnim bedemom zaustavila se srpska vojska.
Petrović, Rastko - PESME
O, ponekad mi se zbivaju čudne stvari, kao da se spuštaju sa drugoga sveta: dok me ponova ne obuzme veliki vrtlog strasti, sve žuto, crveno, zeleno pred očima; tamo, gde je
Koji te proklinje. SUNČANE LESTVICE I Videću opet one Lestvice Sunčane Po kojima se sva Sunca dižu i spuštaju, Svih svetova gde u čašu krv će da prisvane, Videću opet jutra iz njih da igraju, Grdna usamljena Sunca belih gledanja.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
i popravio kočijaški fenjer, nabavio pojači konopac i jedne lagane drvene ljestve bude li trebalo da se nekud penju ili spuštaju. Opremljeni tako oni se jednog jutra krišom spustiše u kamenitu jarugu i uvukoše se u pećinu.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
koliko li u trgovini bodom, suhom hodi se i brodi po zli i lepi vremeni, a kamo morski gnjurci u kolike dubine morske spuštaju se i za svoj život im ne hajući, da koji dole na dnu biser pronađu i izvade s ogledom, — rđavu hvalu zazorljivu i
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
koji kupe veresiju po palankama, — ljudi obično vrlo šaljivi i duhoviti, a što je najlepše, ljudi snishodljivi, to jest, spuštaju se i u masu, jer ne polažu mnogo na svoje prestoničko poreklo. Pa hoće i da se pošale.
Srećom niko ne prolažeše ulicom, jer već beše vreme kad građani spuštaju po kućama čiviju na portu, i svi ukućani već davno su kod kuće.