Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
On bi dokazao da njegov Stanko nije kriv, bar nije kriv do onoga časa dok u goru ne ode... Sunce se lagano spuštalo... On se diže i uđe u kuću... Petra i snahe stojahu kod ognjišta. Sinovi, Stanoje i Petar, nešto baratahu u avliji.
Hajduci se napiše hladne vode, pa se nalaktiše i predadoše svaki svojim mislima. Veče se spuštalo lagano kao smrt. Suton je ocrtavao predmete u daljini. Malo-pomalo pa osta pred očima njihovim samo bela vodena pruga...
Afrika
Veče, ono naglo ekvatorsko veče koje pet minuta izmenja svoje boje po nebu, tako da je već noć kada prođe šest časova, spuštalo se patetično po šumi, sve do laguna koji blešte. Izgled sa visokog prozora bio je veličanstven.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Nije mu bilo jasno šta Isakovič sprema. Pavle je vodio grupe konjanika čak iza topovskih šupa, gde se egzercirište spuštalo, blago, nizbrdo, prema dolini Dnjepra.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Svitanje je i tu, kao na domu kod njih, bilo veliko i spuštalo se sa dugih, tamnih brda, na ravan, zaraslu gustom travom. Po vodi je svitalo sasvim tiho, tako da je slabi vetar
se sav, dok su mu spremali konja, pri tom zurenju u otvoreno polje, u kom je, nad jarkovima, zaraslim čkaljem i koprivom, spuštalo se sivo nebo, mutno, pred kišu. Konj, inače miran, opuštene njuške do zemlje, frkćući u plevu, trže se kad mu priđe.
su vojnici Vuka Isakoviča bili počeli da krče, i zemunice onih koji još ne behu nabili kuće od zemlje u selu što se spuštalo na vodu, u sredini sa drvenim zvonikom, pod čijim su krovom bile izvešane ikone, donete iz starih domova Vukoviča i
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Uskoro je ostala potpuno naga pod sve bleđim mesecom, gledajući kao opčinjena ispred sebe u jutro koje se spuštalo niz brdo. A onda se odnekud odozgo iz tame pojaviše dve gole muške ruke i Andrea, uzdahnuvši, potonu u travu.
Milićević, Vuk - Bespuće
GLAVA ČETVRTA Sjećao se predvečerja jednog vrućeg ljetnog dana, punog zagušljive prašine i suhe žege, dok se sunce spuštalo i slabilo: glavnom ulicom komešalo se, mimoilazeći se, mnoštvo večernjeg svijeta koji je bio izišao u svoju obaveznu
Ćosić, Dobrica - KORENI
Kao tanak led puckarala je detelina. Sunce se spuštalo u rumene kule oblaka. „Bolje je da se seno plasti ujutru, kad padne rosa.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Šta je ovo? Niz srebrne niti mesečine spuštalo se na livadu jato zvezda, od čijeg sjaja livada postade još plavlja. Ko bi rekao da su zvezde tako nemirne?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Od sad, ovo je imanje Gospodar-Mladenovo!“ Ponegde, još je bilo krvi u smrznutom blatu a nebo, mokro i oporo, spuštalo se nad ljudske glasove prozukle od radosti, umora ili jada.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A sunce se polako i oprezno spuštalo na Bežanijsku kosu i luminozni, zaslepljujući njegov sjaj slabio je, gubio se, rumeneo svi više, preobražavajući se
prozora, nije se nikako moglo videti: za šta je to bilo pričvršćeno jedno snažno uže što se od krova pa nadstrešnicom spuštalo dole, a iza koje bile su uvezane u vazduhu i nad ponorom viseće lestvice.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Veče, ono naglo ekvatorsko veče koje pet minuta izmenja svoje boje po nebu, tako da je već noć kada prođe šest časova, spuštalo se patetično po šumi, sve do laguna koji blešte. Izgled sa visokog prozora bio je veličanstven.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Činilo mi se tada, sve što smo imali snažno i zdravo izginulo je. Spuštalo se hladno, mračno veče. Oko mene neprestano pršte kuršumi. Očekujem da dođe neko da me iznese.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Veče se spuštalo blago... Proletnji danak se skrivô, I cvetno stresajuć granje vetar je hladniji bivô. Od svuda proveja struja tišine,