Jakšić, Đura - PROZA
Živko ga samo pogleda, ali ne reče ni reči; diže se, ode u ćiler, pa natoči sam sebi rakije. „Sram te bilo“, reče kaluđer, „pijanico! Sad, kad je vreme radnji, džanum, ti piješ, kao da nemaš kuće, majke i žene!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
A Pupavac tek stade drekati: — To je sramota!... Sram vas bilo! Zar ste vi trgovac! — Ko ste vi? — skoči Nikola u čudu sa stolice. — Ja toliko potrošio...
Savka i mati joj đipiše poplašene sa stolice. — Vucite toga napolje! — viknu Nikola na sluge. — Mene napolje? Sram vas bilo... — dreknu Pupavac već očajnički... — Ja toliko potrošio!... To je moja devojka!... — Napolje!...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Momčad se ljutila. — Hoće da ubije što mu je odskočio i što ga je oborio!... Sram ga bilo!... — viče Stanko Jurišić. — Onda je trebalo i ja njega, što mi je odskočio!... — Nije — viče Šokčanić.
I preseče okom... Strašan pogled senu ispod sedih veđa... Narod zastade... — Raspnite me! — grmeo je on. — Sram vas bilo sede kose! Osuđujete čoveka, a nećete da ga čujete!... Sram te bio, sedi svešteniče!...
— Raspnite me! — grmeo je on. — Sram vas bilo sede kose! Osuđujete čoveka, a nećete da ga čujete!... Sram te bio, sedi svešteniče!... Zar se tako od ramena odseca kazna?... Hoćete da me ubijete?... Evo!... Na!...
on, kao, ne može već više ničim maći, zagleda se u Stanka i suze mu udariše. — „Šta je, Kruško? Šta ti je, sram te bilo! Zar u suze, kao žena?... Ne pomaže ti, vala, pa baš da plivaš po njima!...” I prevuče nožem preko dlana...
sad mu sve ode... On je mislio svetiti se zlikovcu, pa sad vidi kukavicu. Okrete glavu i pljunu... — Sram te bilo!... Nisi ni kuršuma zaslužio!... Pa viknu: — Zavrzane!... Počni!... Pa se okrete da izide.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
»Sram vas bilo, bećari jedni, grdila bi ih ona tada, nemate ni srca ni duše! A šta vam radi da ga sekirate tako!? Jao, naopak
« pa se dalje šeta. »I-ju! E, ta baš ne zna šta je ni stid ni sram!« čudi se i veli gđa Sida gledajući kroz čvor na kapiji.
— I-ju! Ala je bezobrazan! (Stade Jula s radom i pogleda ga.) Sram vas bilo! Sevajte odma’ s te dére. Mâ... Sad ću zvati mamu. Nastade opet pauza.
I-ju! Frajla Julijana, pa, ’ajde budite ondak moja. — I-juf!!! Ala ste bezobrazni! — viknu zaprepašćena Jula. — Sram vas bilo! Gledaj ti samo uncuta jednog!
Sevajte táki od tarabe! Mol’te boga što nije tàta kod kuće! Sram vas bilo! Nastade opet pauza. Jula kopa, a Šaca se ućutao i povukao pa ćuti. Tišina.
— He, he! Tu sam, tu — ponavlja Šaca. — Sram vas bilo! — dreknu Jula na nj, sklanjajući zbunjena bujnu kosu svoju pod plavu cicanu maramu kojom je povezala glavu.
— E, lepa parada! Vas treba da je sram, a ne mene! Ja baš ako i gledam, a ja sam barem muškarac, pa mi se i šikuje,... al’ vi, vi!...
A njemu milo što ga tako drži za junaka, pa onda od nju poljubi, a ona se otima pa mu kaže: »Sram te bilo!«, ali to tako meko i nežno da mu još i sad zvone u glavi te reči.
i dugo nije mogao oka sklopiti, a dva dana još posle toga brujale mu gajde Sovre gajdaša i zujalo u ušima ono Julino: »Sram te bilo!« Sutradan je šegra imao muke čisteći braca-Šacine čizme.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
tiho, kradom unose da niko od ukućana a naročito ko od braće mu ne vidi, jer znaju koliko je to za njihove gazde jad, sram...
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
činili neka mala božanstva, on je osećao kako strašno prlja lepotu onih rânâ muški stečenih i kako bi sav onaj sram što mu je onako upljuvao dušu mogao da ukloni samo tako, ako bi javno, tu pred svima, prosto i pošteno priznao sve što
A onaj sram oseti on još više kad ugleda, kako dva mršava, slabunjava mladića dižu nosila sa njegovim teškim telom, mučeći se da ga
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Oćiš da se svađiš jošt sos mene? JUCA: Ja sam dosta trpila. Šta će to reći? Kad nisi za ženu, da se nisi ni ženio, sram da ti bude! JANjA: Sramota na tebe i na tvoju rod, kako počituiš svoga gospodar.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
To dete više nije dete i svaki njen korak prati. A sve nasluti. Isakovič je zavrteo, sram ga bilo, mozak njenoj kćeri! Ponavljala je, odškrinuv, tiho, vrata, da će ga naksutra, u svojoj kući čekati.
Hteo je da je uzme za ruku i prosto izgura, na vrata. Ali se ona opirala. Sram ga bilo! Kako bi njemu bilo, da je došao kod nje u vizitu, pa da ga izbacuju? Ona će posedeti malo, pa će otići.
Kakvu mu sreću može doneti Evdokija? Njena mati joj je, i pre, sve udvarače otimala, sram je bilo, a sad joj je otela i njega. Ali njega ne da.
Ona, kaže, nije više dete! Zna da se u njega zaćorila njena mati. Evdokija Božiča ne voli. Sram je bilo – njega voli, iako je udata žena. Nikad pre nije bila luda, ovoliko. Ne zna više šta radi.
Nije im se više mililo ni da žive. Ali, ako i nije osećao neki naročiti strah, Isakovič je osećao dubok sram, da se oni, sunarodnici, tuku po Vijeni i vijaju kao žuti mravi.
Teodosije - ŽITIJA
što bi lopovi mogli pokrasti osim pocrnela tela i na njemu hudih rubina vlasenih, pa i to radi prikrivanja udova čiji sram neposlušnošću Praoca poznasmo.
Bože moj, dođi mi u pomoć! Neka budu postiđeni i neka iščeznu klevetnici duše moje, neka se odenu u stid i sram oni koji mi zlo ištu. Ja se uvek u tebe uzdam i svakoj borbi mojoj prilažem pohvalu za tebe“.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Nisam ni vlastelin ni sebar koji se sveti, koji vraća žaoku za žaoku, sram za sram, nož na srcu za nož na oku, ja se po srcu ne upravljam, ja sam car zarobljen zakonima koje propisujem sam.
Nisam ni vlastelin ni sebar koji se sveti, koji vraća žaoku za žaoku, sram za sram, nož na srcu za nož na oku, ja se po srcu ne upravljam, ja sam car zarobljen zakonima koje propisujem sam.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
„Gospodična, molim za jedan poljubac; ja ću umreti, ako vas ne poljubim,“ a sad, kad ga žena ljubi, a on se tuđi. Sram da te bude! MUŽ: Znaš li ti da sam ja muž u kući? ŽENA: A znaš li ti da sam ja žena u kući, a ne sluškinja?
“ Je l’ ovo ta faljena kuća? Sram da te bude! PROVODADžIJA: Ali molim, to jest. MUŽ: Lepu ste mi priliku preporučili!
ŽENA: Neću da ćutim, znaš! MUŽ: Oćeš li da počnem drugojačije? ŽENA: Samo probaj, pak ćeš viditi šta će biti. Sram da te bude! UGLED 4. OTAC, PREĐAŠNjI OTAC: Šta je to, deco, vi kao da se svađate, jao, jao! MUŽ (ocu): Gdi su novci?
MUŽ: Vi nemate ovde ništa zapovedati. MATI: Da šta, da mi izeš dete? Sram te bilo! MUŽ: Vi da idete napolje iz moje kuće. ŽENA (trči mu bliže): Šta, mama napolje? MATI: Sram da te bude!
Sram te bilo! MUŽ: Vi da idete napolje iz moje kuće. ŽENA (trči mu bliže): Šta, mama napolje? MATI: Sram da te bude! ŽENA: Pre ćeš ti izletiti. MATI: Ni šest nedelja nema, pa si počeo; a šta će posle biti?
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
“ Šta, opet da seku duvan na glavi? Sram i stid da bude vašim učenima, tako narode ogorčavati! Zar Madžari ne umu posle vraćati, kao što je i bilo svirjepstva
SMRDIĆ: Mi smo u odboru. LEPRŠIĆ: Ja bi, ali šta jedan čovek može činiti. ZELENIĆKA: Sram i stid! Vi potomci Dušanovi? Odite, rodoljubice, da mi operemo obraz narodnosti! (Uzme pušku koja je u uglu visila.
) ZELENIĆKA: Sad vi bežite kuda znate, mi ćemo ostati. LEPRŠIĆ: Šta, Srblji! Ovaj sram da podnosimo? Ne, u kom vri srpska krv, na oružije! ŠERBULIĆ: Na oružje, makar svi izginuli! SMRDIĆ: Tako i jeste.
Radičević, Branko - PESME
Al' tek pesmu što odgudi, Sam izdade, sram te budi! 19. No što zborim od sramote? Ti se smešiš a zašt' ne bi? Sram je samo za sirote, A puni su špazi
Al' tek pesmu što odgudi, Sam izdade, sram te budi! 19. No što zborim od sramote? Ti se smešiš a zašt' ne bi? Sram je samo za sirote, A puni su špazi tebi; Neka sirak, neka reži, Ta Bog ništa ne beleži! 20.
“ Pa na dasku nogu meće... Al' ko plovi amo kraju? Ko to kore, ko to kudi: „Hej Šajkaši, sram vas budi!“ 37. Svakom sinu suzno oko, Svak ugleda — ali koga?
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Eno joj Petraka samardžije, nek je on pazi, svakako je prešao u konjsku vjeru. Nosi u torbi konjsku ikonu, sram ga bilo, staroga čovjeka.
Kud ga, ovako živ, teglim na leđima po ovoj grešnoj zemlji, tud mi je već i kao svecu odmah našao posla, sram ga bilo. Baš je njega briga što ću ja umrijeti. — Ehe-he, živjećeš ti nama još koliko ti drago, a bratu Savi šipak!
Jošan ga je pravio, sram ga i stid bilo, gazda čovjek, a spetljao se s ludom Savkom i sad joj ne da ni blizu svojoj kući.
Kostić, Laza - PESME
” Tako majka od milina junačkoga kara sina, diva sviju junačina; divak sinak zbori njoj: „Zar muževi? — Sram je reći! — što ih tisuć bega pseći od vilica magareći' kad zamahne sinak tvoj? To muževi? To su žene!
Samson je pevô. Pevô je zemlju, pevô je nebo, narod i boga, slavu i sram: junaštva svoga minula dela, divotu mušku divskoga tela, prebujne kose srezani pram, ugasle zvezde zenica slepih, pevô
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAKSIM: O, prokleto đavolsko koleno, i ko te dovede na moj vrat! SOFIJA: Sram da ti bude; napao činiti, da mu se svet smeje. Što si tražio čestitu ženu, kad si takve naravi?
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
TRIFIĆ: Ali devojka ti nije ništa skrivila, brate! SULTANA: Ti vidiš, sram te budi! Misliš ne primječavam ja zašto je u zaštištenije primaš... Taki da mi drugu devojku nađeš, a ovu marš iz kuće!
TRIFIĆ: Tebe jošt niko nije obeščestio. SULTANA: Nije, čekaš dok me tko ne popljuje, pak će onda dobro biti! Sram te budi! Ti si muž! Dok nisam novce donela, bila sam i lepa i dobra, a sad sam nevaljala, sad ti nisam po volji.
STEVAN: Bre, sreća je tvoja što ja s majstor Sretom dobro živim, a sad bi ti pokazao na koga ti zamanjuješ. Sram te bilo, oždrkeljala si se kao krmača, pa si došla pre zore da uznemiruješ ljude.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Znate već, oni tipovi kojima mirno možete da priđete i da pokažete prstom na stomak pa kažete: „Sram te bilo; što ne vratiš deci fudbal!“ Pesnici! Pa odavde je poslednji pesnik zbrisao pre jedno dvesta godina!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
- Ugledaju prazan ram... Cikne jedan čvorugav: Nanu li ti naninu, nemaš sliku - imaš ram! Zar te nije, stoko, sram! — Kundak, šaka - djedov krik. - Kroz koprenu taminu krenu dalje skojevci.
- Tesan li je ram vidika kružnog, čiju bledu čađ oblina naših orumeni sram! III Hej, istok klasa! - Mi smo Stambol grad, gde slab je mužjak i žirovit hrast.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Pred mlinom stoji dedica Triša: „Ostadoh opet sȃm. Saveza jaka u dva ludaka! Kako ih nije sram?! Kad kiša dođe sledeći put, opet će oba pod čičin skut.“ . . . . . . . . . . . . . . . . .
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
SARKA: Iju, iju, iju, sram te bilo, Agatone! Kako ti to meni kao da ja prosim od vas! Ja ne prosim, nego tražim ono što mi pripada.
AGATON: Može! PROKA (obraćajući se slici): Pfuj, Mato, sram te bilo! VIDA: 'Ajde, boga ti, da ne gledamo bar očima ovo čudo! TANASIJE: Hajde, dabome! (Odlaze u svoju sobu.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
SPOMEN PRINCIPU O Balši, i Dušanu Silnom, da umukne krik. Vlastela, vojvode, despoti, behu sram. Hajdučkoj krvi nek se ori cik. Ubici dište Vidovdanski hram! Slavi, i oklopnicima, nek umukne poj.
O pravdi i pobedi svetoj nek umukne krik. Ocevi i braća i sestre behu sram. Osveti, majci našoj, nek se ori cik. Raji, riti, dište kosovski hram. A suncu i manastirima ugušite poj.
Otadžbina je pijana ulica, a očinstvo prljava strast. Smeh se zaori da sve dovrši, sram se krije iza grobnog plota. A posao sluge dalje da vrši, za svačiju bludnicu, i skota, bog ostavlja, u ritama, čast.
, sve? Ta to je bila samo šala. Treba već nešto novo, ko bi još spominjao ovo, krv i sram i rat. Večna su samo tamnica i vešala, njih će ti rado nuditi i brat. Što ti je žao našeg pokoljenja?
Ne tražite po ulicama mračnim, ritu i blud, što crveni. Eno vam rita na posteljama bračnim, a sram u ljubljenoj ženi. Kad ubijete sina svog prsnuće lanci, i pasti Bog.
Kad ubijete sina svog prsnuće lanci, i pasti Bog. Jer laže vas najmilije, jer sram je, što pesme slave. za čim vam suza lije i bono klonu glave!
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— viču jedni. — Matora kukavica! — viču drugi. — Mesto da mlađe kuraži, a on još plaši narod! — viču treći. — Sram ga bilo od one sede kose! Naživeo se, pa ga još strah nečega, a mi mlađi junačniji! — viču četvrti.
Pandurović, Sima - PESME
njinu u ponoru jada, Za dugu borbu u životu zala, Za slom ideja i neuspeh vere, Otrovan mozak i srce prozuklo, Sram siromaštva što ga nemar pere I, nekad silno, uzdanje umuklo.
Ko to kuca? Čovek, žena, dete? Mržnja, nežnost, prevara il’ sram? Svejedno je da l’ me razumete — Ma ko bio, želim da sam sâm.
čovek srećan, jer je sâm; Kada se sumnja nemila ne javlja; Jer svet je beda, prljavost i mrak, I nevoljnička bolnica i sram.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Kakav mu je to starac, sram ga bio! Ja opet prosim mojega ljubeznoga čitatelja da mi prosti što ove nepristojne vešti naznačujem.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Knez je pogleda začuđeno. — A šta si izdreljija te očurine u mene!? Zar ja ne smim spominjati svoje dite? Sram te bilo! Jer tebi baš kâ da je žâ što se tvoje slutlje ne ispuniše!
Ćosić, Dobrica - KORENI
“ „Sram te bilo. Tolu si nagovorio da širi po selu svakojake blesavluke o Vukašinu, pa ih posle meni priča“, zloba mu je bila
— I ovu vojsku Vodiš na narod! Sram te bilo! Zato li vas mi hranimo i odevamo — ogorčeno reče Aćim. — Ne laj! Narediću paljbu — oficir lako skoči s konja,
„Gledaj svoj posao i ne keli se stalno kao da si košulju umokrila.“ „Jao, čiča, sram te bilo.“ „Šta sam ja tebi?“ pridigao se i, bosonog, video izazivački osmeh. „Pa ti si čiča.“ „Gubi se napolje!
— Sram da te bude! — i opsova. — Kad se porađa, nije greh da sam i u sobu ušao. — Ti kod tvoje Anđe idi, a kod Simke...
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Padajte, braćo! plin'te u krvi! Ostav'te sela, nek' gori plam! Bacajte sami u oganj dedu! Stresite s sebe ropstvo i sram! Ginite, braćo! junaci! ljudi! Za propast vašu svet će da zna... Nebo će plakat' dugo i gorko, Jer neće biti Srbina...
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ali ću vas dati ukrcati na lađe republike i onde lancima privezati kao pse, jer i niste ništa drugo. - Sram vas bilo! Ne doneti ribu na pijacu - ta to je izdajstvo, zločin prema državi! Čim da se hranimo? da skapamo od gladi!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
sebični kostur što se muči jer ga ne razumeju naslednici, a traži da ga neguju kao dete, jer hoće što duže da posmatra sram ružnoga doba što je nastalo. — Dobro, potpuno je tako.
Kad tam', boga ti, nju sram, men' sram. Časti mi, bre, tako mi Boga, i men' pa ufatio neki sram. Te pi jednu kafu, pa opet džakanje, te pi drugu
Kad tam', boga ti, nju sram, men' sram. Časti mi, bre, tako mi Boga, i men' pa ufatio neki sram. Te pi jednu kafu, pa opet džakanje, te pi drugu kafu, te
Kad tam', boga ti, nju sram, men' sram. Časti mi, bre, tako mi Boga, i men' pa ufatio neki sram. Te pi jednu kafu, pa opet džakanje, te pi drugu kafu, te duvan, te jabuke, te slatko, sve obilazi žena kisela k'o kiša
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ANKA: E, gle, molim te! Pa šta bi onda? RAKA: Ja bih onda skinuo i pantalone. ANKA: Ubriši prvo nos, sram te bilo! RAKA: A znaš li kako tebe zovu u novinama? ANKA: Zar i mene pominju? RAKA: Pa dabome! ANKA: A kako me zovu?
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
toliko ljudi i nikada mi srce nije štrecnulo nad njihovim telesima, a sad mi se nešto prekide u duši n osetih i bol i sram i strašnu ljubav prema krvniku, ovakom istom mučeniku kao što sam i sam.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
„Od kud ti takva želja? Ta zar te nije sram?“ Nije; jer od kud niče To vrlo dobro znam. Volô bih zgrešit’ rodu U kakvoj zabuni, U trenutnoj slepoti, U
— Pa zar koga prati valja Od božanskog onog plama? Zar je ljubav sram za koga? — Sram je tad’ i mladost sama. Ta zar ljubav sa naukom Uporedo ne sme stati?
— Pa zar koga prati valja Od božanskog onog plama? Zar je ljubav sram za koga? — Sram je tad’ i mladost sama. Ta zar ljubav sa naukom Uporedo ne sme stati?
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Nisam li ti zapovedila da se ovamo ne dovlačiš? EVICA: Mene je uja silom doveo. FEMA: Silom, da se grliš s momcima? Sram da ti bude, kakvog si momka izabrala? Gledaj, propali mu laktovi! EVICA: On ima novaca, majko.
Kakva te moda snašla, nesrećo, kad ti stoje ruke ispucane kao panjevi. Ko te vospita na modu? Valjda što si služila? Sram te budi! Obajgoro jedna, lepu si mi čest učinila, i celoj familiji.
FEMA: Nek ide bestraga, ja ga ne trebam. MITAR: Zašto? Vidiš kako je lep, kako je odeven i novčan. Sram te budi, šta si počela! Zašto ne raspita najpre ko je on i šta je? Ne verujem da mu i imena znaš.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ah, Serbije prebjedna! Gdje nadežda tvoja? Rizi s mene njekoji moji razderaše, i nagu me deržavnim na sram objaviše; sebi slave tražeći, mene udručajut, samo čto deržavnije ješče m' zaščiščajut.
Čija nosi bronju grud I danju, noću, v domu, polju, radnji? Kakva vojna, oko nas? Polk černi nek' se množi; v sram će pasti. Čista sovest nama štit. Trpenje krepko grudi našoj oklop. Pijeride! lek vaš skor.
Kad drugi svoje nesreću kuće, Dece oplakuje sram, Ti si bez svake skorbi išao, od svake bede stran. U večnom sveta nemiru ti si Jedan uživao mir. O, srećan ti si!
—, Što bi bez tog nasvagda u nezasluženoj tami Ostale, sudbi večni prekor, i žalost i sram! 1856. Jovan Subotić VI HEKSAMETER Divni heksametru, diko Homerova, rimska čelenko!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
budi bog s nama... Radoša on da progoni!... (Vuksan odlazi.) RADOŠ: E sram te bilo, seda starosti! Kad te ovako ludo derište Ovako grozno može mučiti. Da me progoni?... Da me mušketa?...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
vladika, a da i ne mećemo u račun ovog banjalučkog trbušastog Likotu što nosi škrljak kô i svaki švapski šikutor, sram ga i stid bilo Kristova lišca! — I ja se, ljudi, tome čudim: što bi to moglo biti po srijedi?
Nemoj zavijati. Časnog mi krsta, ne krstio se njim već klanjô kô Turčin ili nosio škrljak kô trbušasti Likota — sram ga i stid bilo Kristova lišca!
— Bolje da i to rade nego da nose škrljake i da se po Banjoj Luci šajcaju sa švapskim rospijama kô trbušasti Likota, sram ga i stid bilo Kristova lišca! I to mi je vladika i jedan Kristov svještenik! — viknu majstor Glišo i prezrivo pljunu.
vladike počeše kô i šikutori nositi škrljake i šajcati se po čaršiji u po bijela dana sa švapskim rospijama, stid i' i sram bilo Kristova lišca! — uzdahnu majstor Glišo i opet prezrivo pljunu.
Bojić, Milutin - PESME
U klancima sam i reč moja trne I moja vera i ponos se gasi; Nada mnom lete oblačine crne. Sram teški pada na još mlade vlasi. Preda mnom stoje zavejani puti, Zvezda za zvezdom očajno se gasi. Razloge znadem...
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
” KAPETAN: Svirajte mi, tamburaši, jedan, dva! Je l' tako, gospodin-Žiko? ŽIKA: Pa liči pomalo. KAPETAN (Boki): Sram te bilo, i ti si mi revolucionar! Dvanaest marama za nos, peškiri, gaće. Kamo ti puške, bombe, a ne „četiri para gaća”!
Jakšić, Đura - PESME
Plin’te u krvi! Ostav’te sela, nek’ gori plam! Bacajte sami u oganj decu! Stresite s sebe ropstvo i sram! Ginite, braćo, junaci, ljudi! Za propast vašu svet će da zna... Nebo će plakat dugo i gorko, Jer neće biti Srbina.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Čisto mi je žao ovoga radnoga dana, i sram me je sama sebe! — reče stari Rajić, kad su od težaka odmakli. — Ovo nam je dobrodošlo da opočinemo!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Šta se ti mrgodiš, baba Kato? ti to ne razumeš! — A ti razumeš, sram te bilo, balavac! — Gospa Noli su to prepričali. Ona je znala Srbu, i volela ga.
Za vas je sin, sram vas bilo! — I žene se pobunile, i psuju na svoj način. — Ne možeš onu ljuticu Rozu nigde sagledati, pa da imaš oči
A u tom očajanju još jedno očajanje: krivci nisu zločinci, nego besramnici i nesrećnici. Stid i sram je pogodio palanku pravo u obraz i u srce. Mrtva tišina usred podneva. Ljudi, braćo! Mrtva tišina.
Mrtva tišina usred podneva. Ljudi, braćo! Mrtva tišina. Smrt je prema tome mala stvar. Stid i sram su opoganili život. Posle smrti ostaje tuga; posle srama ostaje smrad. Ljudi se gade sebe, povraćaju sebe. Ko je kriv?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
sivonju... rogonju — govorio je Luka plačevnim glasom, podražavajući Isajla. — Sram te bilo! Isajlo i nehotice stade mirno. — Ja baš nisam tako kazao, gospodine poručniče... — Nisi?...
Petrović, Rastko - PESME
stvari što kao da se prikradaju sa drugoga sveta; usta mi evo puna krvi, a usna napeta, raspinju me užasni bolovi i sram, grudi poblede a trbuh zažari; a uvek sam tada u gužvi neke gomile, pateći sam, bolničkim kolima odvode me na
I ruka na trbuhu je samopouzdanje za telo čija je ruka, a uznemirenost i sram i ogorčenje za telo na koje je položena. Držiš li dakle još uvek da nema velikih govornika - tela?
pa, i ovo, maločas snih: Toliko me je sad grozno sram, Odvratim glavu, zatvorim oči, i plačem sam. Bacih se na kolena, ispruženih ruku, u očajanju, Od strasti, muke,
Šantić, Aleksa - PESME
A tebi samo, kô psu u sindžiru, Baciće mrve... O, sram i grdoba!... I niko neđe čuti jad ni vapaj — Niti će ganut bol pjanu gospodu...
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Ehe-hej! Tu li si opet! — klicala je ona. — Došao si, dojurio, dotrčao! Sram te bilo, stid te bilo, bruko jedna! Jao-jao-jao, kako sam noćas tugovala, kako sam samo cviljela.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
bude, — eto, takav veliki božiji čovek i na glasu car i prorok i on pade u preljubodejstvo, ujedno so tim kroz taj svoj sram i u krvništvo. Vide kroz svoj pendžer mladu belu ženu u tuđoj bašći jer pere svoje noge. I srdce mu zadrhta za njom.
a posle toga taki dođe mu pamet, raskaja se: vide, žena od njega zatrudni, a gospodar joj davno na vojski. Sram ga velik preuze. Prepade se i za ženu, jer će od gospodara joj poginuti; vrlo uzševrda.
Zašto ako svome gospodinu novine letnje ne donesem koga roda, sram će mi biti. Zato ne smim se usuditi mnogo ni useva u suhu zemlju metati, ako popre ne uzvidim nasporavaju li se njive, —
Vaše žene i devojke ne imajući na sebi lepa odela u crkvu ne dolaze, sram čini se im to, a sedeći na ulici i šetajući se besposlene po pijarci, to može se i nizašto nije.
Liše po pazari, po piarci, koliko se bezboštva provodi, štono je sve očno na videlu, stud i sram. Igračina, sprdačina, pijanstvo, bludno ljubljenje, podziranje, podmigivanje, kletva, laža, krađa, mrzost, krivo merenje, i
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Ama ništo, strinke, naprajiše odi momče!... I čočeci i čengije turiše na kup sas njega u novine. Lele-e! Sram da me izede; em što sam sal komšika, pa iska sram i rezilak da me izede! Četi si svet, pa se smeje!
I čočeci i čengije turiše na kup sas njega u novine. Lele-e! Sram da me izede; em što sam sal komšika, pa iska sram i rezilak da me izede! Četi si svet, pa se smeje!
Ta da te turaju u novine i da te čete po mahale i po čaršije?! Zašto, Mane, dete moje? U zêm da propadnem, odi sram i rezilak! Živa ti ja! Uzmi si, dovedi si dom nevestu! Pogle kol’ki čovek stade!
— ’Adje ćuti si, nesrećo! — obrecnu se Jevda na nju. — Neje te ni sram?... Kako zboriš to?!... — Eto što?!... čudi se i brani Doka. — Što si lošo zborim?...
— Ih, — graknuše neke — što je brljivo! Neje te ni sram! Pi, kakvo zborenje! Idi si dom! Nesrećo bećarska!... Dom da si ideš! — povikaše i skočiše sve na nju. — Koj te je zvaja?
Kad ćeš si, mori, Doke, crna Doke, ete, pamet da spečališ! Toj li je zborenje? Neje te ni sram odi ovoj čupe? — reče i pokaza na izmećarku Denu, kojoj odmah zatim dade očima znak da pokupi fildžane i rakijske
Ba! Ne čekam si ja!“ Pa si sas ono sikirče obijem katanac i uleznem u sopče... A u sobu što će da vidim: moj sram!... Po duvar, bre brate, sve slike, em devojačke! Ama, reče, ne od naši devojčiki, veće od niki iz beli svet... pa...
ete, kako da se banjaju; ama, brez peštimalj, eli na Đurđovdan u zoru, kad si faćaju maju, da prošćavaš!... Sram me, reče, izede! „Pogleda’ na sandaci, a i na sandaci katanci!
Kad si podigo’ kapci, — lele majke, što će da vidim u sandaci! Sram me i da ti kažem; a njeg’, reče, ne bilo sram da zbere i skuta sve toj!
Kad si podigo’ kapci, — lele majke, što će da vidim u sandaci! Sram me i da ti kažem; a njeg’, reče, ne bilo sram da zbere i skuta sve toj! Dva sand’ka puna, bre brate, ete, da prošćavaš, sve kurvinske stvari!...“ — Lelee!
Koj gu znaje kude je sag!... U cirkus niki zar... — Lele, da ne dava Gospod nikomu takav sram i rezilak! — uzviknu Jevda kada Tasko završi Petrakijevu priču. — Mori, Jevdo, zar sal Petrakija što ima muku?!
— veli Vaska nameštajući u uši dobivene minđuše. — Ama kakvo sramuvanje! — hrabri je Mane. — U pojenje nema sram ni pa sramuvanje... Što si poje? — Pa, ete... — poče Vaska — poje si pesne, oneja što su od ljubav i ašikovanje.