Obradović, Dositej - BASNE
— „Pri piću ko najmanje zna, najviše govori.” Smislen se stidi pačati se u to čemu nije vešt, a nesmislenu se velika sramota čini ako on svuda svoj nos ne uvuče.
Onda on rekne ove večne pameti dostojne reči: „Što vi mislite, ljudi? Sramota bi bila kralju francuskomu da čini osvetu za obide učinjene hercegu burgundskomu!
“ I malo poniže oni prvi k Dimoniku govori: „Sramota da trgovci tolika moreplavanija podnose za steći imjenije, a mladi ljudi ni po suvu da neće da putuju za poboljšati um
Veli dvorjanin: „To je mnogo za moju kćer.” — „Uzmi, pak ćuti,” — reče mu car; — „Aleksandru bi sramota bila malo dati.” Ovo su mnogi hvalili i do neba dizali.
ljudma; a bez ovih dobrodjetelji, i s protivnim njima zlobama, sva lepota i krasota i prijatnosti ništa nisu nego rugoba, sramota i nesreća.
S.: A šta ćeš dati? K.: Daću ti jedan cekin. S.: Cekin na Svetu Goru! Nije li ti sramota pred tolikim ljudma to i reći? K.
Već su ih počeli bili raznositi, nego njega prosveti bog te ih pokupova i zatrpa, da se taj pokor i sramota hristjanstvu ne nanosi i ne čini.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
da oni neće kod njega biti, „mi bi od svake nahije od nas po pet momaka dali da kod njega budu, jerbo je i gre̓ota i sramota da naš vožd sam bez momaka bude, i vi ste ne samo njemu no svima nama i narodu kao neki neverluk učinili, i ko se u vas
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Batali, more, svađu, pa se namirite lepo kao ljudi... To je sramota — komšije, pa se koljete oko nekoliko strukova kukuruza! — poče Stevan da ih miri.
Kad videše Pupavca na jedan mah — onako nepoznata i neobična — začudiše se. A Pupavac tek stade drekati: — To je sramota!... Sram vas bilo! Zar ste vi trgovac! — Ko ste vi? — skoči Nikola u čudu sa stolice. — Ja toliko potrošio...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Zar vas nije navratio da pljunete u lice jednom od najčestitijih ljudi, Aleksi Aleksiću? A?... — Ali, Aleksin... — Sramota, pope! Hoćeš da rekneš da je Aleksin Stanko lopov!... A to je dete, bolan, raslo na vaše oči!... Znate ga od povoja!...
— Lepo, bogami! Kaki mi je to otac što mu ćerka u oči kaže da neće da ga sluša?... Sramota!... Mladen sagao glavu, pa ni bele. U dubini duše osećao je da Ivan ima pravo. — Pa gde mu je devojka? — Ne znam.
I poliše ga suze. Turčin ga poče milovati po glavi. — Nemoj plakati!... Sramota je!... A ona mora biti tvoja, već ako joj bog uzme život!... — Ali, babo?... — To je moja briga.
Ja sam slušao od ljudi da si ti dobar, valjan čovjek; a ja ti tako volim dobre i poštene ljude!... Nešto sramota a nešto i sami strah poče zbunjivati Miloša... Kako da mu kaže da od proševine nema ništa?...
Eto ti sad i tvoga Kruške i tvoga Marinka... Kaži im neka dignu poteru! Zar pod sedu kosu da se obrukaš?... Sramota!... Ivan oborio glavu.
A ljutilo ga to. Što ga diraju?... I, najposle, zar je to kakva sramota? Jelica je s njim odrasla i nikad im niko reči ne reče!...
— Bogami, jesi luda! Pa ja neću umreti!... Uhvatila me malo zima, a ona u plač, te mi plaši decu!... Ćuti, sramota je!... Pa baš i da umrem, pa šta! Živeo sam dosta. Bilo nam je oboma, hvala bogu, lepo!...
— Mujage!... Slušaj kako psuje!... — Vi ste žene!... Zar nemate čovjeka da mi na majdan izide?... Phi!... Sramota!... Ja ću tamo doći da vas šamaram! — čulo se ispod šanca. Stanko se prepe na bedem i pogleda.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
!... da otkud ti nećeš da učiniš njemu sve što čovek može učiniti, pa daješ — čisto me sramota da kažem — pa daješ srce njegovoj ćerci?
da se dijete vaspitava kao varoška djeca, jer ovo, vi vidite i tako, mislim nije rođeno da kopa i ore, a to bi bilo i sramota za ovoliko selo; a vašoj kući čast i poštenje! — tu učitelj skide kapu i pokloni se kum-Ninku.
Šta imam ja s njome? Ja baš i da sam uveren da me ona — čisto me sramota da kažem — da me ona voli, tim bih se pre povukao s polja ljubavi. Zar da se igram „devojačkim srcem”?
Ja bih pljunuo na njih, pa ipak ne mogu da budem „lud”. Prošlo je sve. Sramota bi me bilo od berberina koji me sapuni triput nedeljno. Aman, pobratime! Ja nehotično načinih nekakav uvod.
Tim će biti smešnije. A ti se, molim te, smej, smej se onako od srca, kako bi se ja od srca zaplakao, da me nije sramota i da ne moram mesto plača pregnuti na delo poštena čoveka. Rekoh da ću početi gde sam stao.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
da podranimo,« — čuje se opet neki glas iz preka; — »valja u rit, da nasečemo trske, da pokrpimo krov, jerbo je već sramota kakav je. Izgleda čupav i odrpan k’o bojtarova kapa. Laku noć!
Da propadnem u zemlju pred onim mladim čovekom! Od njega me najviše sramota! — Oho! Pa to ti meni nešto krupno kazuješ! — Takve sekiracije što smo ovo dana od nji’ imali, ne bi’ ni u snu
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Sad se i berberin razjari i, u pravednoj odbrani, dočepa se korbačića. To je za Marka suviše, za jurata sramota; snažnim rukama ščepa slabijeg berberina, te ga baci u kacu. Berberin užasno grune na dno kace, a kaca odjeknu.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
na jedanput oseti da je ona, sva od strašne neke zmijurine, u stanju da izvrši sve što naumi i da uzbuni um do svih sramota. — Moj muž se dosta odužio; neka ide ko se nije odužio, to bi bilo pravo.
Afrika
Jedino što ostaje to je privići se na žeđ, kao na nesnosnog druga. Sramota me je da sam uzbunio svet sa traženjem banana i kokosa a da sam ne pijem, te se pravim kao da je to sve bilo radi
“ i rado bih se, da me nije sramota, popeo na džakove sa paprikama, iako se tamo kašlje. Veče moje slave! Tužno veče bez pića; sa slanim prženim mesom još
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
JUCA: Ja sam dosta trpila. Šta će to reći? Kad nisi za ženu, da se nisi ni ženio, sram da ti bude! JANjA: Sramota na tebe i na tvoju rod, kako počituiš svoga gospodar.
Zašto da pravim sramota na moja kuća? MIŠIĆ: Kir Janja, ja mislim da vi o meni nećete sumnjati. Vaša je gospoja česna i poštena žena, no vi
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Katinka Petričevič bila je rođena godine 1723. i bližila se tridesetoj, što se onda smatralo kao sramota i kao znak da se neće moći ni udati.
Bolje da ovde sve rasprodamo, nego da se sramotimo i da nas sramote. A što kažeš za Pavla, a otkad je to sramota brata voleti? I ja ću, kud Pavle kaže. I ja bih za njega dušu dala da me majka nije tobom usrećila.
Znali su oni da u svetu ne vlada svetac Isakoviča, Sveti Mrata, nego laž, prevara, zlo, sablazan, i sramota. Nisu ti priprosti veterani bili glupi, pa da ne vide kud Temišvar tera.
Da bi se prikrila sramota. Diže se zato, gegajući se, i siđe u kapiju. Njegova žena bila je već u kolima. Sedela je na visokom sicu od žutog
svog života, prodavao sveće, ukrašene likom, cara Lazara, od voska, tom se oficiru, to, činilo ne samo ludo, nego i sramota.
Čuće se do imperatrice, nepravda, bezakonje, sramota. Naneta Srbima! Hteo je mirno, prvu noć u Beču, da prospava. Kad gospoža Huml i Agagijanijan odoše, Isakovič, još
To je velika sramota, i Vijene i Srba. Velika naša nevolja. Ni prva, ni poslednja. Šalje im se neka milostinja, tek da ne pomru od gladi.
Presvisla bi kaže, do joj se ta želja ne ispuni. Uzalud je Isakovič dokazivao da je sramota, da se oni motaju, u njenoj kući, gospoža Evdokija odgovarala je da u kući Božiča često odsedaju serbski oficiri, pa
Uzviknu samo, ljutito, da je sramota, što je došla, u traktir, da je koješta to, što o materi svojoj brblja, a da je moli da, što pre, ode.
poče onda da viče da je ona bezobrazna devojčura, koja brblja svašta i ne poštuje svog oca, ali da mora ići, i da je sramota da sedi u sobi jednog oficira i udovca. Brblja ona koješta, što ni sama ne veruje. A brblja kao krčmarica.
Opet joj je predočavao, kolika će biti sramota, ako se o njenoj poseti kod njega sazna. Koliko je to skaradno da jedna mlada gospožica zalazi u traktir, u posetu, kod
Za sve njih, koji se u Rosiju spremaju, tuča oko te žene – kad bi do toga, između njega i Božiča došlo – bila bi velika sramota. Ti ljudi, iako priprosti, i grubi, vezivali su svoje neprilike sa neprilikama u narodnom životu.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Hajduk u četi je morao biti u stanju da podnosi muke svakojake. Bila je sramota jadikovati čak i kad je neko smrtno ranjen.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Taj je iscepan i prljav, ne možete takav ići. (Hoće da pođe u sobu.) ALjOŠA: Ne, gospodine inženjer, ne, ne, ne! Već me sramota; sve na meni je od vas, i kaput, i košulja, i cipele, ne, više ne! PAVLE: Ta ostavite, molim vas!
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Odgovorih da nije. One rekoše da u tome, ipak, nečega mora biti. Takva jedna baba! A Markota? Kako ga nije sramota da petlja sa ženom koja bi mu po godinama majka mogla da bude. Rekoh da se on nije petljao.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Gospodar Sofra se nasmeši. — Pa dopusti, Sofro, nek’ te namalaju, to nije nikakva sramota, — reče Čamča. — Dopustite, gospodaru, vi ste otsada slavan čovek, i vaše ime ću zabeležiti otkuda ste.
Kad to otac čuje, psuje, preti mu. Ali šta će? Valjda ga tek neće na sud dati? Sramota mu je; kazaće: Ti si ga tako odranio . Tako živi Pera. 3aista Sizifov posao. I opet ne da sebi iz glave izbiti.
— Otac, ja moram tog lopova sudu predati. — Nemoj tako brz biti, molim te. Tu treba promišljenja. Čija je sramota nego moja? Daj mi promišljenja. — Ta, lopov, ubiće vas jedared! — Već sam i onako ubijen. Daj mi mira! Ode Čamči.
— Kako to? Sve mu ispripoveda. — Šamika hoće da ga preda sudu. — Nipošto. — Zašto? — Tebi veća sramota. — Tako i ja mislim. No, lopov će me još ubiti. Šta da radim? — Ostavi do vraga dućan. — Nikada do smrti.
slov.) — izraz poštovanja upućen bogatim i uglednim ženama građanskog društva blamaž (fr. blâmage) — sramota, bruka, ukor, kuđenje bolozanka — lađa kojom se prevozi žito bon-vіvant (fr.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
nekoga od svojih drugova koji beže od tebe kao od šuge, bilo koga od njih, čim ga dodirneš, bićeš manje sam — tvoja sramota i tvoja osamljenost, bolest tvoga siromaštva manje će da te peče, podelićeš je sa drugima...
Zašto nije ništa preduzimala? Bila je užasna sramota da viče ili plače. Možda je ipak posredi samo obična zabuna, možda će se sve završiti dobro?
Matavulj, Simo - USKOK
— Zbilja!? — zapita đakon.— Zbilja bi se to moglo prodati? — Bi, ali to bi bila sramota! — Sva sramota na moj obraz, ako se za te stvari mogu uzeti gotove pare, pa da za njih kupimo praha i olova!
— Zbilja!? — zapita đakon.— Zbilja bi se to moglo prodati? — Bi, ali to bi bila sramota! — Sva sramota na moj obraz, ako se za te stvari mogu uzeti gotove pare, pa da za njih kupimo praha i olova!
— A mogu li se vjerenici sastajati? — zapita Janko, koga te potankosti počeše zanimati. — Ne! To bi bila sramota!... Dakle, mladoženja javi svakojem svatu osam dana naprijed kad će biti svadba; svaki treba da donese po pecivo, a
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
Eto nam devojki dvadeset druga, pa jošt sedi. Zar oćeš da plete sede kose? Već mi je sramota i u crkvu da idem; a ona se, sirota, iskida od plača. Ne vidiš kako se čisto gubi u licu? Nije šala, sramota od sveta.
Ne vidiš kako se čisto gubi u licu? Nije šala, sramota od sveta. Njene drugarice udale se vajkada, a ona sirota... OTAC: Ja znam da je tako, ama što ću?
- uverićete se, to jest, svašta dosta. Ali vi znate, to jest, kakav je svet: ako uzme bez novaca, sramota. Zato da znamo napred, koliko devojka ima. OTAC: Za to ćemo najlakše. Samo nek su od Boga srećni!
DEVOJKA (žalostivo): Zaboga, mamo, zar da ostanem ovako? Ta ako vam nije griota, da vam je sramota od ljudi. MATI: Ćuti, ludo, tebi se druga sreća pojavila. Marić oće da te uzme. DEVOJKA (radosno): Marić, mamo?
Gledaj im ti posla; Najpre da me proteraju iz kuće: „E, pa ostade nam dete, pa sramota od sveta, pa ovo, pa ono,“ a sad, kad se kako tako svršilo, stale tu da mi zanovetaju.
ŽENA: A šta si mi ti kupio otkad sam dovedena? Vidiš, moram da ti kažem, sramota je, ni kapu mi nisi jošt naručio. MUŽ: Velika stvar!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Valja za to plaćati. - Ma ko plaćati? Zar sam ja za to kriv, a? - I ti i ja, moj sinko. Rat je sramota i greota za svakog živog božjeg stvora. Izjedali smo se i klali kao bijesni psi.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
SVI: Iljen! ŽUTILOV: Jeste li čitali oni dvanaest punktova? SMRDIĆ: Nama nisu poznati. ŽUTILOV: Sramota od našeg magistrata što nisu dosad publicirati. SMRDIĆ: Pa zašto i ne publiciraju?
GAVRILOVIĆ: Šta je to? ŽUTILOV: Vidite, vi u Madžarskoj živite, a ne znate madžarski. To je sramota! Čiji lebac jedete, onoga jezik treba i da naučite. GAVRILOVIĆ: Bogme, gospodine, ja jedem svoj lebac.
ŠERBULIĆ: Žalosna nam sloboda! LEPRŠIĆ: Šta, i vi ste Srbin? Nije li vam sramota! ŠERBULIĆ: Oće da bude inkvizicije za protokole. LEPRŠIĆ: Ha, ha, ha! Šta vama pada na pamet! SMRDIĆ: Cela istina.
LEPRŠIĆ: Pre će Komoran pasti nego Srbobran, srpski Gibraltar! I pomisliti to, sramota je za Srbina, a kamoli verovati! ŠERBULIĆ: O, već. je dokazano da je Gavrilović mađaron! SMRDIĆ: Zaista.
) 5. SMRDIĆ, NAPRED, POTOM ŠERBULIĆ, STUPE SMRDIĆ: Šta ste se toliko s tim razgovarali? ŠERBULIĆ: Čisto mi je sramota kazivati. SMRDIĆ: Zar je tako zlo? ŠERBULIĆ: Zlo nije, nego... SMRDIĆ: Šta je, dakle? ŠERBULIĆ: Čudna stvar.
ŽUTILOV: On će se posrbiti. LEPRŠIĆ: Posrbiti? Vi ćete se pomadžariti, kao što ste i bili polak Madžar!... Sramota! ŠERBULIĆ: I ja kažem da je sramota. LEPRŠIĆ: Ne, to mora doći u novine; sve zabadava.
LEPRŠIĆ: Posrbiti? Vi ćete se pomadžariti, kao što ste i bili polak Madžar!... Sramota! ŠERBULIĆ: I ja kažem da je sramota. LEPRŠIĆ: Ne, to mora doći u novine; sve zabadava.
LEPRŠIĆ: A vi rodoljubac što ste napunili džep od krađe. GAVRILOVIĆ: Nemojte, gospodo, tako vikati; sramota je od strani! LEPRŠIĆ: Šta „nemojte vikati“! Neka svi čuju!
Radičević, Branko - PESME
vele, Mesto Gliša Gergelj želje, Mesto Paja Palči ištu, Od Steve ti grade Pištu — Juriš, Srbe, juriš, brate, Tā sramota nije za te! Još se eto Madžar tuži Što madžarski pop ne služi — I kune se po tatarski Da će biti sve madžarski.
Škripi zubi Ćoroviću Muja, Ciči, brate, kano ljuta guja: „Jala, Turci, sramota vas bilo, Ta de li je, de sokolu krilo? Nas je dvesta, a nji desetina, De sad 'vako drž'te Kaurina.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Zar u mlinu, u svetinji, gdje se melje brašno za kruv, za cicvaru, za česnicu, za ...Kako te nije sramota na to i pomisliti? — Aha-ha-ha, baš je Veliki Jovo, živila mu kubura!
— razočarano se vajkao djed. — Greota jedna — nesmjelo se javnu Sava. — Greota i sramota. Ne daj bože da još čuje onaj hodža iz Potkalinja, tuđa vjera, ne bi se živo od bruke ostalo.
si bacio američkog poglavicu, a srebrom uokvirio toga svoga, kako li ti se samo zove, te je li kralju mjesto tamo, sramota je i reći gdje, te pripoznaješ li ti svoju vjeru pravoslavnu i Očenaš, pa znaš li za krst i jevanđelje, te ovo, te ono .
Valja za to plaćati. — Ma ko plaćati? Zar sam ja za to kriv, a? — I ti i ja, moj sinko. Rat je sramota i greota za svakog živog božjeg stvora. Izjedali smo se i klali kao bijesni psi.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Pogleda me uplašeno i glasom koji opija i zanosi, dršćući, jedva čujno, protepa: — Nemoj! Sramota je! — — — — — — — — — — — — — — — — — U NOĆI Na njivi je sedela Cveta i očekivala muža, Jovana, da dovede vodu, te
Kostić, Laza - PESME
je glava, alfa to je um, početak svega, dušin neimar, što y njoj zida budućnosti sjaj; a omega, jest, omega je kuk, sramota, trbuh, lakomost i blud, zidara umnog večni rušitrud — to omega je svemu, svemu kraj. NA PARASTOSU JELENE BOZDINE rođ.
U delili se tako krenula, na pozivnu glavara zapovest, ispod srca životnih strasti mah: sramota, ponos, groza, ljubav, strah — no zazorna stišavaše ih svest u svetoj zbili hrama bogovskog.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
) 1. SOFIJA I LEPOSAVA SOFIJA (sprema koješta po sobi):Boga ti, Leposava, kako ti nije sramota? Velika devojka, pa tako nespremljeno po kući! LEPOSAVA: Ja dosta rastrebljujem.
SOFIJA: Pa da ostavimo, da nam se svet smeje? Sramota je, devojko, i pomisliti to, kamol da izrekneš. Teško svakoj, koja ne ljubi čistoću.
SOFIJA: Ti se za kujnu ne brini, ako ne bude sve u redu, moja sramota. MAKSIM: I moja šteta. SOFIJA: Ne verujem da si imao štete od mene.
SOFIJA: Već zato ćemo lako. Pa treba i tebi da kupiš jednu aljinu; sramota je tako ići. Ako je do štednje, uštedićemo s druge strane. MAKSIM: Teško meni i mojoj uštedi!
DOKTOR: Ja znam, da sam vas uvredio; ali šta možete drugo od prazne glave očekivati? Sramota mi je od mlađi. PUTNIK: Priznati pogrešku nije nikada sramota. MANOJLO: Gospodine, a šta će biti od nas dvojice?
Sramota mi je od mlađi. PUTNIK: Priznati pogrešku nije nikada sramota. MANOJLO: Gospodine, a šta će biti od nas dvojice? DOKTOR: Kako, Manojlo?
STANIJA: Vidiš, kjerko, to je sramotno. Koja devojka pokazuje gole prsi? A ona je gotovo sva gola. Sramota doboga, nego skini, pa baci u vatru. LjUBA: Za to smo dali tri talira, majka. STANIJA: A koliko si dala u crkvi?
) LjUBA: Šta ćeš to, majka? STANIJA: Da sednem, umorna sam ti. LjUBA: Ama nemoj, majka, pobogu! To je sramota. STANIJA (namesti jastuk pa sedne): Ćuti, kjerko, ćuti, kad nije sramota ono devojče, nije ni ovo.
LjUBA: Ama nemoj, majka, pobogu! To je sramota. STANIJA (namesti jastuk pa sedne): Ćuti, kjerko, ćuti, kad nije sramota ono devojče, nije ni ovo. VUČKO: I ja kažem, majka. LjUBA: Ti podaj kafu, pa napolje.
STANIJA: Što je to? LjUBA: Te na duvaru. STANIJA: Da skineš, kjerko. Sramota je to; može ko stran doći. LjUBA: To se za strane i meće.
Sramota je to; može ko stran doći. LjUBA: To se za strane i meće. STANIJA: Pred stranima je, prosti me, sramota n bezobrazno govoriti, nekmoli raditi. Vidiš i tvoje aljine ne valjaju ništa. Kakav ti je to fistan narogušen?
STANIJA: Prođi se šegačine, kjerko. Vedla si mene staru, pa teraš sprdnju. To je sramota. LjUBA: Ne šalim se, majka, boga mn, nego se tako igra valcer. Eto ovako. (Digne je, pa joj pokaže.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Pak ćeš danas oprati i sobu. SULTANA (đipi): Šta? SRETA (zamahne kaišom Sultana sedne): Nije ti sramota; oćeš da budeš milostiva gospođa, a ovamo se crniš kao Ciganka... A gle, mal nisam zaboravio. Pelo, danas cej daje bal.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Pitala je činovnika dokle će dobijati lovu? — Pa, do vaše smrti, razume se! — odgovorio je on. — Sramota! — dreknula je bakuta. — A ko to meni može garantovati da ću ja živeti do svoje smrti? Ostali su paf!
— Egoisto! — Snobe! — Maman iznenada počinje da šapuće, pokazujući glavom prema meni: — Kako te nije sramota pred detetom? Zar nisi čitao da dobijaju tikove kada se roditelji svađaju pred njima?
mi smo je tada prosto gutali, da, gutali, takvo je to bilo vreme, puno zanosa, mislim, i bilo je na izvestan način sramota reći devojci: „Volim te!“ ili nešto tako! Jednostavno sramota!
“ ili nešto tako! Jednostavno sramota! A vi, vidim, živite u sasvim drugom vremenu i to je dobro, ja to pozdravljam ... Naši napori su, dakle, urodili plodom.
Pošto se čovek ne menja, mislim, to mu je stalna radna raskrsnica već godinama — ima kod kuće već dvanaest televizora; sramota ga da odbije.
Živite na kredu! Bavite se politikom, a rođena kuća vam se raspada! Sramota! Hoćete li da znate kakav je moj pogled na te stvari? Nećete? Baš me briga — ključ je kod mene!
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
To je sramota! MITA: Mani se sramote gdi krče creva. ALEKSA: Pa i to može biti po modi. Po modi ljudi kijaju, po modi nose štap,
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Kako se zove knjiga? — Život od Benvenuta Čelinia. Opisan je ceo život Italije u XVI veku. — Da li je sramota priznati da nisam nikad čula za nju? — Sigurno da ne.
Opisan je ceo život Italije u XVI veku. — Da li je sramota priznati da nisam nikad čula za nju? — Sigurno da ne. Sramota je da sam vas ja na to priznanje naterao, a sam vam nisam rekao, šta ja nisam nikada video.
ali kud sam mogao znati na ovom ostrvcetu! Ko bi se setio! Posle kad sam video, bilo me je sramota da pristupim; da ne kažu: Eto pristupa zato što je uspelo!
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
VIDA: Tri najmanje. MIĆA: Pokojnikov je ugled to odista zahtevao. SARKA: Sramota od sveta! Ovo je prvi, sedmodnevni, parastos, pa jedan sveštenik! GINA: Jesi li ti to, prijatelj-Agatone, tako naredio?
VIDA: Pa da vidiš, Simka, pravo da ti kažem i treba ispitati. Treba da znamo, jer ovo je odista sramota što doživesmo kraj tolikih nas, koji smo rod i familija, što kažu, pa tuđin da nas dočekuje i da nas služi.
Sve su sobe prepune skupocenih stvari, sve čisto srebro... PROKA: I sve to čuva nekakva tetka. SIMKA: Baš sramota! Što kažu, familija smo, a ne znamo ni čega ima, ni...
SARKA: E, pa eto, čula si sad! SIMKA: Pa čula sam, dabome! AGATON: Sramota, Sarka, moram ti reći sramota! Mi nismo došli ovde u kuću da pljačkamo, nego da čuvamo pokojnikovu imovinu, a ti...
SARKA: E, pa eto, čula si sad! SIMKA: Pa čula sam, dabome! AGATON: Sramota, Sarka, moram ti reći sramota! Mi nismo došli ovde u kuću da pljačkamo, nego da čuvamo pokojnikovu imovinu, a ti... 'Ajde,boga ti, Simka, ostavi je!
GINA: Ju, ju, ko bi tu sramotu podneo od sveta? PROKA: Bila bi odista velika sramota, nego da ti, Agatone, pođeš do advokata. AGATON: Koga advokata?
AGATON: Pa jeste. Gde da se krećemo i selimo za jedan dan, a pravo da vam kažem, bila bi i sramota od sveta. ADVOKAT: Dobro, onda, ostanite do sutra! AGATON: E, to je lepo od vas!
PROKA: E, vidiš, i tu nam je pokojnik podvalio. Bez znanja familije on je imao vanbračnu ćerku. SIMKA: I nije ga sramota bilo da javno u testamentu kaže da ima vanbračnu ćerku.
VIDA: Al' recite vi meni, molim vas, kako toga čoveka nije bilo sramota da javno prizna da ima vanbračnu ćerku, pa to je da se čovek na mrtvoga zgadi.
SIMKA: Iju, zar vanbračno dete pa rod?! PROKA: Ona je sramota za našu familiju. GINA: Trebalo bi svi da je preziremo. VIDA: Što se mene tiče, ja ću okrenuti glavu kad je sretnem.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Gojko ga pogleda plašljivo, a on hodaše po sobi, mršteći se i misleći. — Đavola posla! nastavi Velja. I kako ih ne bi sramota, makar one tamo u Ministarstvu!... Tri razreda, toliki rad...
Gojko poznade Veljin glas odmah. Skoči i pođe k vratima, pa odjednom zastade u nekakvoj dvoumici. Beše ga sramota, teška ga sramota obuze... Kakav će izgledati pred ovim iskrenim drugom ovako sa masnicom na obrazu!...
Skoči i pođe k vratima, pa odjednom zastade u nekakvoj dvoumici. Beše ga sramota, teška ga sramota obuze... Kakav će izgledati pred ovim iskrenim drugom ovako sa masnicom na obrazu!...
— A ti, kakav si momak! obrte se potom Stojanu, kako te nije sramota da se čovek ovako muči kod tebe živa!... — More, gospodine, ostavi to. Kome je sad do toga!... Mi stradamo, ovaj...
Pisar dolazi na konju svakoga dana. Već ga sramota svraćati sudnici tako često, pa ulazi s konjem pravo u školsko dvorište, veže ga negde u zaklon, pa ide veselo u školu,
«... I on je gotov da vikne iz svega glasa, ali se još uzdržava, jer ga je sramota od seljana, koji su se okupili pred sudnicom. Noge mu veoma zebu...
Velja još gorko prekori Aksu što se primio časništva. — Šta ću, znate!... Sramota je da naš čovek i drug luta po selima i traži časnike, a drugovi su mu tu pred očima... Ono do duše priznajem...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ 67. Mlad mladoženja, ružo rumena! Predadosmo ti struk ruzmarina; Ako uvene struk ruzmarina, Tvoja sramota, naša greota; Često zalivaj struk ruzmarina, Da ne uvene struk ruzmarina. 68.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Pokušavamo da, svesno, pokažemo te nove sastojke u ljubavi, u strasti, u bolu. Pokušavamo da oslobodimo, mnoge, bivših sramota, veza, zakona i zabluda! Verujemo u te nevidljive, predestinirane, slušaoce i čitaoce naše!
Vojska da kliče sedome gospodaru a narod zida po pepelu i garu nakinđuren dvor i visoki zid? Na Lovćenu je sramota i stid. Na tvom licu lukavi bratski sjaj. Ne treba nam tvoj pozdrav i uzdisaj.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
I on me pogleda prezrivo, pa zgušenim glasom, punim srdžbe i gneva, izgovori: — Sramota! Ja se zastideh i jedva promucam: — Izvinite, nisam imao nameru da vas vređam, samo sam hteo da zapitam...
— No, to je lepo pitanje! Gde ti živiš, zar te nije sramota da pitaš za jednu stvar koju i stoka može znati? Naša zemlja strada, i mi svi žurimo da joj priteknemo u pomoć kao njeni
Ništa to nije da jedna žena izgubi oči za ovako veliku stvar. To je sramota! Misliš li na dobro i sreću svoje dece? Neka polovina nas propadne za ovu stvar, pa ništa. Čudna mi čuda, jedno oko!
Pesme?... Kao da ga ne znam koliko je težak! veli jedan. — Kako ga nije sramota?! — veli drugi. — Čoveku prvo bog pamet uzme, posle on sâm sebi čini zlo... Takve... more, kakve takve pesme?
— E, pa ko ga znao! Razgovaraju, a stenju od bola i uvijaju se, ali kriju jedan od drugoga, jer svakog sramota da se pokaže kukavicom.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— A ja sve gledam kad će da izleti pred nas. — Što se brukate, ojađenici; zar vas nije sramota, da se u 'volikom narodu bojite jednog čoveka! — Ljubiša, je l' te stra'? — upita neko.
»Da padnem... sad je vreme... Ali — sramota! Zar da me gledaju drugovi kako se valjam po prašini. Neću!... Dakle: pao!... ja pao!«... Profesor pogleda Čiču.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
PAVKA (krsti se): Ju, ju, ju! E, jesi čula, ti si pustila jezik kao prava opozicija. Zar te nije sramota tako da razgovaraš s majkom? DANICA: Pa, ne, ali... PAVKA: Ni reči više da mi nisi kazala, da mi ne prekipi!
JEVREM: Drugom to da kažeš, jesi čuo... IVKOVIĆ: Ja tebi kažem, a ti reci onom kome treba! JEVREM: Nije te ni sramota: za jedan govor potegô kroz novine da se žali!
S tobom valjda? IVKOVIĆ: Nije sa mnom, nego protiv vlade. JEVREM: Protiv vlade? Ja protiv vlade? Zar te nije sramota u oči da me pogledaš? IVKOVIĆ: Nije me sramota, jer sam kazao istinu. JEVREM: To što si pljunuo, odmah da poližeš!
JEVREM: Protiv vlade? Ja protiv vlade? Zar te nije sramota u oči da me pogledaš? IVKOVIĆ: Nije me sramota, jer sam kazao istinu. JEVREM: To što si pljunuo, odmah da poližeš! Telegrafski da poližeš.
JEVREM: Taman! Izbori, a ja da obilazim dućan! PAVKA: Znaš da me je sramota od sveta što je zatvoren dućan. JEVREM: Pa neka je zatvoren, svetac je! PAVKA: Kakav svetac? JEVREM: Pa izbori.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Onda je to bila sramota obesiti taku britvicu, a sada je to dika za Sretu da mu lupka i odskače britvica! He, al’ drukčiji su bili Sretini
!! Toj li je red?! Toj li priliči na česni i pametni ljudi; na ljudi kristijanski i od esnafski red?! Sramota, more, rezilak! Jošte tatko mi, dokle ne beše umreja, zboreše mi mnogo put.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
” Ostrvio se Miladin, pa bije I krive i prave, i jače i slabije... I nije ga sramota, uveče, kod kuće, Kad se oslobodi uniforme, pištolja i obuće, Da rukom, koja ljudima udarce nanosi, Pomiluje ženu po
” Opet graknuše oficiri: „Generale, sramota! Ti svoju priču mnogo zamuti i zamota!” „Izdajniče, naseo si tuđinskoj propagandi, Pa zamišljaš da si Lav Tolstoj
„Ako je šta mnogo, ovo je mnogo: Javna sramota i pokor javni!” O, kad bi imao čime i mogo Sve tri da ih sa zemljom sravni!
Za mene je, u tim člančićima, najvažniji bio potpis na kraju izveštaja. Sramota me je da to priznam, ali tako je: puna istina nikad nije zanosna i slavna.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
VUK MIĆUNOVIĆ Evo i vi, već se načekasmo! A evo se, ljudi, okupljamo kâ svatovi pjani što se priča. To je vama doista sramota, jer je vama ponajbliže doći. TOMAŠ MARTINOVIĆ Nemoj, Vuče, i ostala braćo!
SVAT TURČIN Drž, Alija, kurvino kopile, Kotarke se mlade razbježaše! Sramota je sivome sokolu ćerat dugo jato jarebicah, pa za sebe ne ulovit mesa.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
je ispred njih išla i, tobož od radosti, zbog njihova dolaska, glasom malo drhtavim, ali ipak da se ne primeti, jer sramota je, vikala: — Magdo, Magdo! Brzo spremaj! Evo nam gosti! A Magda tamo sva smušena. Ne zna kuda će.
Sofka vide kako mu se po ćilimu prsti od nogu u čarapama grče, tresu. Da ga kao umilostivi, produži Sofka. — Sramota! Od drugarica i sveta sramota me, tato! — I mene je sramota!
Da ga kao umilostivi, produži Sofka. — Sramota! Od drugarica i sveta sramota me, tato! — I mene je sramota! Jednako uspravljajući se i već od besa tresući se, I to ne kao pred Sofkom, već kao
Da ga kao umilostivi, produži Sofka. — Sramota! Od drugarica i sveta sramota me, tato! — I mene je sramota! Jednako uspravljajući se i već od besa tresući se, I to ne kao pred Sofkom, već kao pred samim sobom poče sav jad da
i već od besa tresući se, I to ne kao pred Sofkom, već kao pred samim sobom poče sav jad da izliva: | — Zar mene nije sramota? Zar ja to hoću, milo mi? Zar ja ne znam koliko je to što ja to moram? I to ja, ja! Oh!
Ja sve to mogu, ja sve moram. Ja? Efendi Mita! Nećeš, sramota te, sramota vas je (a to „vas“ odnosilo se na sve njih, na nju, mater, ceo svet).
Ja sve to mogu, ja sve moram. Ja? Efendi Mita! Nećeš, sramota te, sramota vas je (a to „vas“ odnosilo se na sve njih, na nju, mater, ceo svet).
Nećeš, sramota te, sramota vas je (a to „vas“ odnosilo se na sve njih, na nju, mater, ceo svet). A ne bi vas bilo sramota da ja idem pred crkvu, u amale, u Šareni han, da tamo dočekujem turske trgovce, moje poznanike, prijatelje, koji se
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Bojala se da zbilja ko ne rupi, pa da je zateče e se češlja, jer u Crnoj Gori to se djevojkama sramota godi. A kad tamo, kiša počela rominjati, te kapi ljoskahu po slamenomu krovu.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Časna haljina sramote ne pokriva. — Čuvaj se onoga koji stavlja obraz pod opanak. — Grehota i sramota najbliže su komšinice: čuvaj se prve, ne boj se druge. — Čija šteta onog i sramota. — Stari rug nova sramota.
— Grehota i sramota najbliže su komšinice: čuvaj se prve, ne boj se druge. — Čija šteta onog i sramota. — Stari rug nova sramota. — Dobar glas daleko ide, a zao još dalje. — Bolji je dabar glas, negoli zlatan pas.
— Čija šteta onog i sramota. — Stari rug nova sramota. — Dobar glas daleko ide, a zao još dalje. — Bolji je dabar glas, negoli zlatan pas. — Zao glas sam leti.
— Najgora zaraza od crna obraza. — Svakoj rani ima lijeka, a sramota do vijeka. — Bolje je čisto čelo, nego puna kuća. — Bolje da si mrtav no sramotan.
Svaka krava svoje tele liže. Svaka muka ima svoje vr’jeme, A sramota osta za vijeka. Svaki Marko radi naopako, A naš Marko zlo i naopako. Svakom vjetru jedra ne otvaraj.
(Misao 294 — Šta je najskuplje na ovome svetu? (Čast — obraz) 295 — Šta je najcrnje na svetu? (Sramota) 296 — Šta je na levoj, a šta na desnoj ruci? (Prsti sa noktima) 297 — Šta je na svetu i najbolje i najgore?
Reći će Mićun: Braćo, sramota mi se faliti, ama je poznato svemu selu da sam noću bez mjeseca pošao sam u tazbinu; kako mi se bio ispeo čir na nosu,
Sveti Sava - SABRANA DELA
da se nečega odreknu, ili da nešto donesu, jer ne treba blagodat Božiju preprodavati dugom ili dobitkom, da ovde kakva sramota ili ukor ne dođe povodom onih koji su se postrigli.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
MANOJLO: U Đeneralštab, u Ministarstvo vojnih dela, da sve potanko ispričaš, pred komisijom, da nam se opere sramota sa imena, da nam grobove opoju, da ih opleve, da ljudi vide ko smo! PROSJAK: Otad je, čoveče, prošlo pedeset godina!
Pred kim da vas opravdam? MANOJLO: Znači, zato se meni sekcije ne slažu? Pedeset godina? A naša sramota, a naša vojnička čast?... TANASKO: Posle pedeset godina, goskapetane, to ti se više ne razlikuje!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
| Tako mi Hrista spasitelja, sramota celog srpskog roda! Ljudi zdravi, čitavi, ni slepi, ni [h]romi, ni sakati, imajući prekrasne gruntove s kojima bi mnoge
Ko prosi? Človek Srbin! Sebe tako pohuditi i bednim prosjakom učiniti! Pokor i sramota srpskom imenu! Barem nek se odreče ovog poštenog imena, nek se kako drugojačije zove i neka ne sramoti rod svoj.
Glupi i najsujeverniji egipetski derviši bi li mogli smešniju i luđu basnu izmisliti? Sramota, ne samo svetoga hristijanskoga imena, nego celoga čelovečeskoga roda, da se ovake i ovima podobne beslovesne basne u
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Po tome možete suditi kako su životarili Čagalj i Šunda, a kako i svi ostali Jerkovići. Ali siromaština nije sramota nikome, a najmanje svetoj lozi! A kad bi ljetina izdala?
A bio je Čmanjak prve godine poslije njegova odlaska, bio je Butre, bila i Jelka, a ko nije bio! To je jedna sramota Bakonjina, koju je krio, ali je tek istina da nije bio.
Ćosić, Dobrica - KORENI
„Ti si seljački sin. Sramota je da nosiš švapske krpe. Nisu one ni zdrave. I srce i pamet se pokvare u njima“, rekao je otad ubeđeno i preteći.
Jeste. Kad bi pametan čovek i pošten otac zbog stranke i politike ovako postupao sa sinom? Kaži! Sramota te je. Ti nisi nikakav otac.“ Likovao je nad plenom pod šapama, tako malim, jadnim, koprcavim plenom. „Ja?
Nikola se okrenu Aćimu: — Sramota se ne briše sramotom. — Gde mi je štap? Ljudi, gde mi je štap? — zvera Aćim oko sebe.
„Ti si izludela!“ s gađenjem se odmakla od njenog daha. „Nije te sramota, majka si mi, a u greh i nesreću me guraš“, mucala je zbunjena i uplašena.
“ „Do koga je krivica?“ „Do muža ti, Đorđa. Noć je, nemamo šta da se lažemo.“ „Otkud Ti to znaš? Sramota, u tvojim godinama...“ „Ti bi i sama morala da znaš. Ne valjam se ja s njim petnaest godina po krevetu.
Od nadošle snage. Krepko pođe u kuću. Milunka ga pristiže i raširi ruke pred vratima: — Sramota je! — Ako! — gura je. — Nemoj sad, uvence mu je kvrgavo kao tvoje. — I šta još? — I čelo. — Kakvo mu je?
Panduri kažu, zato što se pucalo na krala sve će radikale povešati, a tuđe je to i sramota je njegova što on ostaje među jasenovima da postane domaćin i naslednik Aćima Katića.
i tako Tiho daje u kuknjavi i uzdasima jedva razabrao po neku reč: „Čujte, hoću ovo da vam kažem: ne mokrite više! Sramota je da tako drljavi i popišanih brada visite na pijaci. Smejaće vam se čaršija. Samo ludi umiru na vešalima.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
je glava, - alfa, to je um, Početak svega, dušin neimar, Što u njoj zida budućnosti sjaj; A omega - jest, omega je kuk, Sramota, trbuh, lakomost, i blud, Zidara umnog večni rušitrud To omega je svemu, svemu kraj. L.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A telefon je nervozno zvonio i uniforme su odlazile i dolazile. „Kreteni, bruka, magarci, sve je propalo, strašna sramota“, dopiralo je iz sobe islednikove.
A naši protivnici pisali su po novinama da nas je bilo svega oko pet stotina dinara, hoću reći duša. — Sramota je da su tako pisali, — ljuti se narod — sramota je!
— Sramota je da su tako pisali, — ljuti se narod — sramota je! — A sad, braćo, — nastavlja onaj — a sad da govorimo malo o unutrašnjoj politici. — Da govorimo — kaže jedan seljak.
Zatvorim oči i setim se svega što mi se desilo. Bože moj, Bože moj, kakav užas, kakva sramota! I zašto sve to ne beše ružan san? Zašto mi je trebala ta grozna parnica za koju ne bejah dorastao?
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
U Sretenovu kolu ostade samo desetina momaka, a to je za kolovođu grdna sramota. Tu još može pomoći samo »politika«, ali joj Sreten ne bejaše vičan, te morade pustiti srcu na volju.
sad beše teško da vređa ovu babu, koja mu je, kako je on tvrdo verovao, dete izlečila vradžbinom, ali ga još više obuze sramota od pisara. — Šta ćeš, gospodin-Mito, prostota!... — Gledaj, more, da ne naiđeš još na kakve svoje čakšire...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Pošto se mališa dokopa snage, reći će jedan dan materi: — Vala, mati, sramota je da mi prosimo kada sam ja, hvala bogu, poodrastao; nego daj da mi prodamo ono malo baščice pa da kupimo konja, mogao
E kad vidio da nije druge, ode pješice u svoje carske dvore. Sve se krio da ga niko ne vidi. Sramota je otići u šetnju na zlatnome konju, a vrnuti se pješice. Zavukao se u sobicu svoju, pa ćuti i jednako kuka.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Razdražen je; sramota i poniženje biju ga i savlađuju. A osjeća u sebi život i snagu, i svjetla misao da se osveti javlja se, i u tom trenutku
—razljuti se Marko. —Nije ni čudo, takva će ti biti i majka bila! — I doda prezrivo: — Žena od žene, a sramota od sramote! Ma ja ću tebe naučiti!...
— prekide Toma pričanje. —I ne idem, dižući se veli Pavle. — A vi najašili, prosuli glas, pa me sramota, a što ću ja? Ko će pokupiti perušinu kad je vjetar raznese?
— Pošteno divaniš, — odobrava Toma i nadoda, — govoriću mu opet; i kamen ljudi omekšaju, pa gledaću.... Sramota je, suveznici ste...
Šala, brate, sve šala! .. Je li tako, Cvijeta? — Šala, a da što? — jedva dočeka Cveta, osokoljena Pavlovim rečima. — Sramota je, brate, — veli Ilija, — i pogledati na tuđu ženu... Nema šale... Gdje je to? — I ućuta. —Pa pijmo!
—Što je? —Bilo pa prošlo, je li? —Ne spominji mi već! Čuvaću ga se, očiju mi, kao naleta!... Sramota radi djece... —I radi mene, Cvijeta! — opazi on i upilji očimau nju, pa ponovi: — I radi mene! .. .
I vuče curu dalje... A već sredina litije pored njih prolazi. —Otrgnite živine! Sramota! Pred licem svetoga Roka! I graja biva sve jača i jača... Neki od braće zbaciše s glave kukuljice i prete.. .
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ŽIVKA: Pa dabome! Kad dođe tako neko otmeniji u posetu, pa se u razgovoru nasmejem, a mene čisto sramota. ČEDA: Sasvim! ŽIVKA: Ne znam samo, da l' bi lepo stajalo da i s desne strane napravim jedan zub?
(Poleti da je ščepa za kose.) VASA (stane između njih i razvađa ih): De, zar vas nije sramota? Ne možete ni pet minuta familijarno da razgovarate! (Pritrče i ostali muški pa ih razvađaju.
SOJA: Briši najpre ispred svoje kuće, pa onda laj za drugog. VASA: Ama, mir, kad vam kažem! Sramota, bolan, i vi se, kobajagi, brojite da ste ministarska familija. ŽIVKA (Vasi): Eto, kažem ja tebi! VASA: Pa jes'!
DARA (krši ruke): Bože moj! ČEDA: Ako tebi podnosi da trpiš tu sramotu, meni ne podnosi. Sramota me je da izađem u svet; svi se guraju, svi šapuću i podmiguju se...
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
— Ni za nas sad nije sramota: eto i Šumadinci se vraćaju, a došli smo do granice... ... Neće baciti puške. On ima u nedrima sakriven ćulav.
Bilo ga sramota od žena. Zamisli, izgledao je kao kakav Bugarin... S jadom stigao u Carigrad, o kojem se toliko I peva.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Oj, Petefi, retki stvore, Gladovô si za života, (Tvoja nije to sramota). Ti si tako vešto znao Naslikati sliku gorku, Kako j’ duši kad s nepravde Um poludi; To je bilo proročanstvo
„Evo, sada vuci!“ viču sluge vešte, I Brovel je većem uturio klešte. Al’ u tom trenutu — stid je, sramota je — Lav se seti ko je, lav se seti šta je; Oduprô se čudu snagom i očajem, — I prsnuše veze kâ ibrišim da je.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Opet ti kažem, devojko, ja oću nobles u mojoj kući. EVICA: Ali zaboga, majko, nije li me i pokojni otac učio da nije sramota raditi? FEMA: Šta tvoj otac, on je bio, da ti kažem, prostak, nije razumevao ni šta je špancir, ni šta je žurnal.
EVICA: Ja sam i kod uje radila. FEMA: Tvoj uja... Jes’ čula, kako te nije sramota tako što govoriti! Kakav uja? Nemaš ti nikakvog od roda čizmara. EVICA: Zar on nije vaš brat?
Krakov, Stanislav - KRILA
Pravda se sebi. Hteo bi da zadrži drhtavicu, ali mu ona trese sve mišiće. Pri prelazu reke noge je ukvasio. — Sramota, mogli bi vojnici pomisliti... Mija se malo podiže. Vojnici leže kao crne trupine po zemlji. Glave se odigle.
Potom se poverljivo nagao. — Znaš ovaj lekar Francuz baš ništa ne zna, odmah šprica kininom, i sramota čoveku da kaže gde toplomer meću. Tako je iz pukovnikovih priča Duško saznao za sve bolničke istorije.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Jedino što ostaje to je privići se na žeđ, kao na nesnosnog druga. Sramota me je da sam uzbunio svet sa traženjem banana i kokosa a da sam ne pijem, te se pravim kao da je to sve bilo radi
“ i rado bih se, da me nije sramota, popeo na džakove sa paprikama, iako se tamo kašlje. Veče moje slave! Tužno veče bez pića; sa slanim prženim mesom još
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
GLAVAŠ: I ja se jošte zovem Stanoje! I ceo narod srpskim imenom! Sramota večna! Večna poruga! Il’ ubij sebe, ili izbriši Sa čela svoga ime dedovo!... (Počivka.) A šta bi s Hadžijom?...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
David: Davno bi' ja to učinio, ali mi se ne da. Žao mi je. Nešto bi ti kazô, ama me je sramota... Sudac: Ništa se ti ne stidi. David: Ti kažeš da je oćeram.
Bojić, Milutin - PESME
Taj oproštaj tada zboriće ti jasno, Kao najstrašnije sručena sramota, Zaostalu čast da lancima obmota I iz duše tvoje krikne poluglasno, Očajno prezrenje svog vlastitog pada, Kad
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
ANĐA: To nije istina. A i da je istina, opet je to drugo. MARICA: Ne znam po čemu? ANĐA: Pa po tome što je sramota da devojka izađe iz kuće, a tavan je u kući. MARICA: E, to ti vredi!
Ama, čim tebi pade na pamet zakon, gospodine Vićo, znao sam ja da će tu nešto naopako izaći. VIĆA: To je sramota, da jedna gospođica, ćerka našeg starešine... KAPETAN (nastavlja): Izgrdi tog istog starešinu. VIĆA: To je drugo.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
mu zadrhtaše, grlo mu samo prionu i, kad sačeka da se on sav crven, okupan suzama smiri, pribere, reče mu: — Nemoj. Sramota je toliki pa da plačeš. Posle, materi mu poruči da »ne dira dete i neka mu uzme onu koju on želi«!
Ćipiko, Ivo - Pauci
—Pođi! — veli otac. —Pođi, dijete moje, kad svi tako hoće! — nagovara je i majka. — Sramota je odbjegnuti ovoga čovjeka. —Reci joj i ti, Rade! — moli Radivoj, a osjeća se u zvuku glasa da je dirnut.
To oni rade i sa Srbima i s drugim narodnostima, a, kad bi mogli, i s nama bi... —Pa je li to pravo? Sramota! — ljuti se gazda. —Sramota, razumije se... Potpisali smo neki dan protest u ime cijeloga naroda, — priča odvjetnik.
—Pa je li to pravo? Sramota! — ljuti se gazda. —Sramota, razumije se... Potpisali smo neki dan protest u ime cijeloga naroda, — priča odvjetnik. —Poslaćemo ga svim općinama.
—Poslaćemo ga svim općinama. Doći će i na vas. — Kakova sramota? — umiješa se u razgovor Ilijv odvjetnik. — Oni idu za svojim ciljem, a taj je očit: hoće da pomađare sve što nije
Vi ćete ka i prvi put reći da niste ništa vidili. Sin će vrcati simo—tamo. Neću ja drukčije. Pomirili smo se, pa bi sramota bila da prikršimo rič. Mir je bog ostavio! — reče s uvjerenjem stari. Kod krčme na putu ustaviše se.
— Je li moguće? — začudi se doktor. — Ne čuješ kako se seljani smiju? — To je sramota! Reći ću redaru. — Pusti! — reče Ivo, i uzbuđena doktora povuče za sobom. Po večeri Ivo iziđe iz kuće.
— Neće me! Ućuta časom. Pa smisli se i iznebuha reče: — Ne mogu živiti bez ljubavi, a govore da je to sramota za divojku. Ča to hoće reći? . .
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Tad upita za manstir Vratimlje. Kad rekoh da sam otud, on se prvo obradova a zatim zbuni. Činilo se da ga je sramota što ga zatekoh u tako nedoličnom stanju. Reče da se uputio onamo po zapovesti episkopa moravičkog Evsavija.
rekao za taj prizor da je najlošije naslikan od svih fresaka u crkvi i da bi ga svakako trebalo ponovo raditi da sramota i loš glas ne padnu na čitavu grupu. Za to, međutim, nije bilo vremena.
U početku sam se svađao s njim, govorio sam da je bruka, greota i sramota piti krv tim jadnim nesrećnicima, da će protiv nas ustati i Lauš i manastir, da će nas odatle proterati, ali sam posle
Stanković, Borisav - TAŠANA
TAŠANA (u zabuni postiđena): I znaš, dedo, sramota me. Ali moram da ti kažem, sad mi već i ti nisi onako strašan. I tek sada, iz lica ti i glasa, sve više vidim u tebi
Odvedoše Saroša u Kumanovo. HADžI RISTA Bre, bre! Sada će naša sramota po Kumanovu, Skoplju, Velesu. Nećemo smeti ni po trgovinu, ni po svojim rodovima i familijama ići.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
„Prođoh, vidim ima drugova, pa rekoh, da uđem, i baš da se i potužim. Sad me čisto sramota. Ali kad sam već počeo, de, recite mi, zašto svet meni pakosti, zašto me kalja? Jesam li kakvu sreću video?
” Ima u Srećku nešto čudno. Zanimanje njegovo, to je sramota, ali niko to ne kaže, i svi ga vole. Ljudi sa mnom teraju zbog toga sprdnju, a njega niko ne dira.
jaka, ali su stara, otrcana, a ja, znate i sami, svaki čas moram da se vozim do suda, do gruntovnice, do advokata... sramota je, na onako izlizanom sicu, i na onim prepotopskim niskim osovinama. — Evo vam gospodara, pa kako on kaže.
Niko nije kriv, a imanja nema, porodice nema, što je bilo dosta, postalo malo i jad i sramota... Ču li, na pogrebu kapetanovu, onog vašeg đavolskog gospodin Joksima?
Počeo je poizdalje, malo ga je sramota ne samo da opet traži, nego da traži više no inače. — Daću vam, što da ne dam. Nije novac za to da se zakopa.
Kaže, tuga joj je da se potseća na kuću našeg oca... Znam i ja, Nano, ne govori ona istinu; nju je sramota od tebe... Mogu ja i sama da putujem, ako me pustiš. — Gospa Nola je uprla oči u Julicu i čekala. Mirno.
Ju-he! dok su puni ambari; ju-he! i kad su prazni. Dugovi, menice, sramota, laž, prokleta laž, lažemo se dok možemo jezikom laž da držimo, i naposletku groblje, sirotinjski dom.
Ja vam ni sad, ni posle neću reći u čemu sam pogrešio. Ne mogu. Čovek sam zreo, pa me je sramota pred vama više nego pred ikim drugim. A nisam učinio nešto što se ne bi dalo popraviti.
— Aha! zna se! Gospođa Druker ne samo da dobro svira, nego ima i jevrejski nos, kao i frau Roza! Pssst! Sramota! Zar se tako govori u osmom razredu!
— Šta, sramotiti! Ako nije Švaba, tebi je sramota! Jevrejima udešavaš! Sviraćeš što ti odbor kaže! — Pavlu zaigra brada. — Neću — odgovorio je kratko ali uljudno.
Frau Rozi je kod kuće kazao: — Da znaš, mama, da su to duboko rđavi znaci. Ako se Branko ne podigne, sramota je i grehota i od Boga i ljudi... I još bih nešto hteo da ti kažem, ali ću za sada ćutati...
To je sramota za nas sve, i sramota i za ono groblje tamo. VLAOVIĆI Nekoliko granatih i nekada jakih i čuvenih porodica nabilo je
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Sve je uređeno, i tek sad se čuje da devojka nema više od 8.000. Šta ćemo sad? Toliko se potrošio, aljine kupio, sramota od ljudi. Zažmuri, pak kako ti je, tako ti je.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
O, kakvih ti tu sve razgovora nije bilo, da me je koji puta bilo sramota pogledati u oči našoj služavci. A bivalo je da sam se po koji put i ja umešao u razgovor, za koji slučaj praktikant je
Ona se prekrsti, a to isto učinih i ja. — A sad — nastavih ja — da idemo svaki svojoj kući da umemo. Sramota je, znaš, da umremo ovde, u bašti. Mi smo deca iz boljih kuća, pa je sramota da umremo u bašti! — Jeste!
Sramota je, znaš, da umremo ovde, u bašti. Mi smo deca iz boljih kuća, pa je sramota da umremo u bašti! — Jeste! — reče ona i pođosmo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— čude se ostali. — Zdravlja mi. Baš sam bio kod ađutanta, kad komandant iziđe iz šatora i reče: „To je sramota. Kazniću najstrožom kaznom sveštenika.“ — Hoće on, hoće — dodaje Luka. — On ne vidi krupnu stvar, ali za sitnu...
Petrović, Rastko - PESME
matica do zore tajnog života: Tišinu gde, mir i greh, ubrzga raspuklost gusta I neki strah bez smisla; galije gladnih sramota, Vi nećete poteći nikad kroz zločinačka usta!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Mintan da skineš; ruke gore, više glavu... STOJAN (prekida ga): A, ne tako, bato! Sramota je! Mati joj je tu, otac, mi... MITKA (razdragan, zanesen): Nemam ja, bre, lošu premislu na njuma.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
I svi će pričati večito o tvojoj sramoti, a za časnog čoveka sramota je gora od smrti. Voće ubojnih kola misliće da si ustuknuo od borbe iz straha i tako oni koji su te cenili preziraće
U toj pokornosti caru — ma kako ona ograničena, nestalna i neznatna bila — leži najdublja sramota. Narodni pevač je svestan toga, narod je svestan toga.
li je ljuba zarobljena: „No moj taste, stari Jug-Bogdane, iako je moja danas ljuba, ljuba moja, al̓ je šćera tvoja: sramota je i mene i tebe; no moj taste; starac Jug-Bogdane, misliš li me mrtva požaliti, požali me dok sam u životu.
“ Javi mu se iz oblaka vila: „Zašto, brate, Kraljeviću Marko! Jesam li ti, bolan, govorila da ne činiš u neđelju kavge? Sramota je dvome na jednoga; đe su tebe guje iz potaje?
Da otrujem mojega đevera, od boga je velika grijota, a od ljudi pokor i sramota; reći će mi malo i veliko: vidite li one nesretnice đe otrova svojega đevera; ako li ga otrovati neću, ne sm'jem vojna
Al’ ti hoću riječ progovorit: od boga je velika grijota, a od ljudi zazor i sramota, đevojačku sreću zatomiti i u njenu rodu uzaptiti. Poslušaj me, dragi gospodare! Od šta si se danas prepanuo?
Dobro nije, moj brate Alile! Dočekati: izginuti listom, ne dočekat: zazor i sramota, rugaće se nama krajišnici“. Siđe Alil s visoke jelike, i odoše, društvo izbudiše, po otoci busije metnuše.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
durio, drugi se svađao s braćom i sestrama, treći je gledao da zdipi veći komad, a ovdje u logoru — ta svakog bi bilo sramota da tako nešto uradi. — A od koga sramota? — pitao bi neko. — Možda najviše od Jovančeta, od Strica...
— A od koga sramota? — pitao bi neko. — Možda najviše od Jovančeta, od Strica... — Ne, ne, ni od koga pojedinačno! — priznao bi svaki
— Neću! Kud je upao u jamu, tud je Stric pokvasio i tur u kujinoj zdjeli s vodom, pa ga je sad još više bilo sramota da se pokaže napolju, pred Lunjom. Riješio je zato čvrsto da u jami ostane sve, dok ostali ne krenu kući.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A u džepu za prosjaka ne držati novca. Nije li to ukor i sramota? S lisicami i sa samuri, s pasji kožetinami se ponositi kečeći se i pečeći na visoko, te u crkvi druge siromašnije,
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Ostavi me!... Sama ću si idem!... Vrni se! Živa ti ja! Će me vidi bata! Sramota odi čoveci!... Vrni se, Mane, dve ti oči!...
Dijalog nije nimalo pikantan čak ni interesantan; a to je prosto stoga što je tamo, u tom svetu, sramota da se muško i žensko i pogledaju, a kamoli razgovaraju.
— Ih, ih, ih, lele! Kakva sramota!... Crna, crna Tašana, kako će u svet da iskoči, — devojče gu stanula pobegulja!... GLAVA TRINAESTA U njoj je prva
cipele pcetište — psina pšeško — pseće rakli-sapun — mirisni sapun rahatluk — odmor rz — čast, poštenje rezilak — sramota, stid rodljaci — rođaci rodnina — rodbina rospija — žena propalica sag — sad sakati — voleti sal — samo sankim —