Obradović, Dositej - BASNE
Pogani su, prokleti i večne sramote dostojni nekih mesta običaji gdi, za osve |titi krv jednoga, ode nečovek pak ubije drugoga koji tome ništa nije kriv.
kad se nađe ko blagorodan i imuć da laže i hudo postupa, tu se sasvim vidi hudorodno i od blata srce; i toliko je veće sramote i nakazanija takovi dostojan koliko ne samo što sebe beščesti nego i pošteno i slavno ime svojih roditelja i dedova
„Bilo kako bilo”, — reče sultan — „ja toga pokora i sijaseta, i muke i sramote za života ne zaboravih! Odsad pomažite mi samo s vašim dobrim sovjetom, pak ćete me toprv poznati.
Posle ne prođu dva-tri dna: jao i pomagaj! Večne sramote i pokora šta to učinismo? Daj, sazidajmo mu hram, vozdvignimo mu altare!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Afiz-paša uplaši se i sa svom vojskom pobegne u Niš, gde posle nekoliko dana, ili od strâ ili od sramote naprečac umre.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Ali, ja sam subaši obećao da ću ga izmiriti s njima!... Ja od sramote ne smem čoveka u oči pogledati!... — Ti smeš!... Ti si baš svesrdno radio na tome, ali, kad oni neće — šta ćeš?...
Dučić, Jovan - PESME
Na trg su sramote izneli međ svima, Savest građanina i ponos vojnika; Zastave prodaše bednim Jevrejima, Mošti svetih kralja i krv
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Siroma’ mladić! Možda i plače sad od jeda i sramote! Al’ baš da vidim!« reče u sebi Jula, pa pritrča lako tarabi, i stade zavirivati kraz tarabu u tetka-Makrinu baštu.
Od silne sramote i silna bola od čvoruge koja joj je iskočila, udari u plač kad se nađe u avliji. Utom dođe i g. Pera u selo, i zbi
A kud bi znala! Jao naopako! Ako vide paorski muškarci, ’oće, đavoli, još da me spevaju! A kud bi’ znala od sramote da su me kakvi muškarci vid’li! Prokleti muškarci! — reče i ode kao vetar u kuću g.
A kako... ha-ha-ha! — Sreća te mi taj maler nije digođ u drugoj kući... ili na sokaku pasir’o... di bi od sramote, da su me kakvi muškarci!... No, lepa parada! — Bo’me! Kakvi su obešenjaci — bilo bi vam sutra...
Eto, tako! A još spav’o u štálogu; ’oće čovek da čuva svoje konje! Eno, od sramote još i sad ne sme čovek međ svet. — A brani se, — prihvaća Arkadija.
Da sam ot’š’o prazni’ šaka, bilo bi samo štete; al’ nisam, pa je bilo i štete i sramote! Da vi’š samo dalje čime su me natovarili! — Jao žalosna, zar ima što još i gore?! — Slušaj samo!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kad ugleda baruna Engelshofena, Garsuli zaneme od čuda i sramote. Starac je, međutim, mirno, pogureno, izišao iz kola i stao da izdaje naređenja da se onih, vezanih, trideset okuju, da
Tamo odoše toliki. Bolje da ovde sve rasprodamo, nego da se sramotimo i da nas sramote. A što kažeš za Pavla, a otkad je to sramota brata voleti? I ja ću, kud Pavle kaže.
– Bajevič uzviknu, ljutito: šta će im pisma? Reč je pala. To je veza. Tako što se, bez sramote, ne prekida! Isakovič ih još upita: a šta će biti, ako ostanu sami, ispred Turaka, koji imaju tri sultana?
su znali da se dešavalo u Sremu i Slavoniji, da je dolazilo i do takvih ljubavi, u familijama, pa su se čuvali te sramote i nesreće, dobro. A ni tome nije bilo krivo ništa drugo, nego da su živeli, u familiji, kao na nekom ostrvu.
Da se zabeli kad god sumrak pada. Put da nazidaš kostima našim, po planu grofa Merci! Šta veliš, debeli, koliko je sramote nama naneto, koliko baba naših i devojčica uskakavčeno, silom, koliko porodilja tučeno po trbuhu?
međutim, koji je, pri ulasku Turaka u Beograd, bio dvadeset i četiri, pun snage, muško, taj doživljaj postade osećaj sramote, nepodnošljiv. Udar koji se više ne zaboravlja, kao ni bič, u lice.
U Horvatovom transportu bilo je mnogo lopova. Sramote serbski nacion. Čeka, kaže, Petra, i Pavla, u varoši Jaroslau. Čeka ih i Ana.
Nadala se da će biti prisutna, kad Trifun stigne, pa kad nije, hoće da mu piše. Tako im matera, neka se ne sramote. Neka se ne potuku, kad se sretnu.
Da se sa Trifunom ne susretne. Kakav je Trifun, moglo bi da se desi i da se potuku. Nemaju prava da sramote, u Rosiji, familiju.
Stidljivo. Jedini ponos, koji su bili još sačuvali, i u koji nisu smeli da dirnu, od sramote, pred landsmanima, bilo je ime njihovog sela, rodnog mesta, porekla.
Preklinje ih oboje, i njega, i njenog muža, da se ne sramote ovde i da ne sramote, ni nju, ljubomorom, kao da je ona kobila, koja se kao neka poleguša dobija, pa je treba čuvati.
Preklinje ih oboje, i njega, i njenog muža, da se ne sramote ovde i da ne sramote, ni nju, ljubomorom, kao da je ona kobila, koja se kao neka poleguša dobija, pa je treba čuvati. Treba da ih je sramota.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
U plemenskim običajima i navikama je prevlađivala želja za pohvalama saplemenika i bojazan od sramote, a pre svega želja da pleme bude hvaljeno od potomstva.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Osim toga bio je umazan slaninom, nagrizen od miševa (kolike sramote za jednog mačka!), a na posljednjoj strani pisalo je krupno, psećom azbukom: „Ovaj dnevnik zaplijenio je i pročitao
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U Skopskoj kotlini otac ne uzima, zbog „sramote“, dete u ruke sve dok ono ne počne da puzi. U Lici i u Dubrovniku otac se bavi isključivo „odraslom“ decom, kažu
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
O PIJANICAMA Ako čovek u piću nanese vlastelinu uvrede i sramote, da se s njim pođe do prve velike reke, ili gde je duboka bara obrasla u vodenu travu i okreke, kuda se šuljaju
Matavulj, Simo - USKOK
Svi sveti ugodnici božji, budite nam u pomoći, u dnevu i u noći, sačuvajte dom ovi od bolesti, sramote, bijede nevidovne, sačuvajte nam dijete naše Dragića i svijem živijem podajte zdravlje, a mrtvijema pokoj! Amin.
suze i prisloni njenu glavu na svoje grudi i započe: — Oprosti, dijete moje, umiri se; ne pitah te tvoga zla râdi, ni sramote, no... eto, kaži mi, reci samo ciglu, najkraću riječ svome tajku! Bi li rado pošla za njega?
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MATI: Kaži ti meni šta ćeš raditi ako pokvarimo prsten, a Marić ne dođe? DEVOJKA: Ja ću skočiti u bunar od sramote. MATI: E, vidiš, ćerko, čuvajmo ono što imamo u ruci. Šta fali ovom?
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
»Ovaki se ljudi ne mogu popraviti, nego samo mladež može izbaviti nas od ove sramote i jezik naš sačuvati od propasti...« Krajem četrdesetih godina pristigao je taj očekivani naraštaj. 1847.
Milićević, Vuk - Bespuće
sa puno mrlja od mastila i sa mnogo isprevlačenih i brižljivo zamazanih redova i riječi pod kojima se skrivala suvišnost sramote njegova položaja i svega što je trebalo da ostane skriveno.
, uznemiravan vjerovnicima koji su prijetili da će iznijeti cijelu stvar na javnost i pred sud; užasavajući se od sramote i poniženja, boreći se sa pitanjem časti, misleći sa užasom na zatvor i poslije toga na beznadan život u izgledu; iz
zaprepašćeno, s očima, punim suza, ubijena stidom, osjećajući poniženje svoga oca, kao da i na nju pada jedan dio njegove sramote. Kad ugleda Gavru Đakovića, ona briznu u glasan plač i sakri lice rukama.
prožimaše vječno njezin tužan, zaplakan pogled, njega pritiskivahu kao kamenje njezine žalobne riječi, pune suza, bola, sramote i jednog jada, teškog kao olovo: „Kako sam nesrećna, Bože moj, kako sam nesrećna!
Radičević, Branko - PESME
“ kô van sebe vrisnu, Pa vođice oberučke stisnu. Oh sramote što s' na Srba ote! Od sramote plamom zaplamtio: „Puštaj, ljubo, Višnji te ubio!
“ kô van sebe vrisnu, Pa vođice oberučke stisnu. Oh sramote što s' na Srba ote! Od sramote plamom zaplamtio: „Puštaj, ljubo, Višnji te ubio!“ Al' ništ' za to i ne haje mlada, Već još čvršće vođice spopada.
Al' tek pesmu što odgudi, Sam izdade, sram te budi! 19. No što zborim od sramote? Ti se smešiš a zašt' ne bi? Sram je samo za sirote, A puni su špazi tebi; Neka sirak, neka reži, Ta Bog ništa
Oh da mogu suze ote Oprati je od sramote! V Bože, Bože, što bi s njome? Kud se dede zlato čisto; Kô nesretne one mome Zar i ona sada isto?
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Izginuće, bog ih ubio. — Šta pomoći? Nek izginu. Niko ih nije po ušima tukao da bježe i četu nam sramote. Pa još i ta bruka, i desetar i mitraljezac, oba skojevci. — Opalac, rođače, zato se oni tako i tuku tamo na cesti!
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Shvataš li sad? Svašta mogu! Kažem ti samo toliko, kolko da vidiš o čemu se radi! Ja se više ne plašim ni sramote! BEG PINTOROVIĆ: Ona je poludela! Napraviće mi scenu! MAJKA PINTOROVIĆA: Sad sve može i sme, teško njoj!
Kostić, Laza - PESME
Ej, ropski svete! kuda ću pobeći s obraza tvoga, s obraza tvoga trpežljivoga? da propadnem u zemlju od ljute sramote sa tvoje grehote? Il' u nebo da skačem? U nebo?
svevideć mu iznesi na vidik sramote slavne, slave sramotne! A što je slavno, što je večno u nj, ni ti mu, kruno slava, ne okrun'!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kako možeš u svome dvoru trpeti toliku propast? Zašto to ne zaroniš? Zmaj mu odgovori: — E, moj šura, ne mogu ti od sramote ni kazati šta je to.
Otac i mati i drugi dvorani stanu ga odvraćati da se prođe te sramote: kako bi on carski sin uzeo govedarsku kćer kod tolikijeh drugijeh, carskijeh i kraljevskijeh kćeri!
Osveti se, nigdje ti do sada nije sramote ostanulo od kako smo se ja i ti sastanuli! GRADILI VODENICU, A VODE NIJE Nekakvo selo ne imalo brašnenog mlina,
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAKSIM: I ti nećeš da se za mene žrtvuješ? SOFIJA: To bi jošt lepo bilo: muž da krade, a ženu da sramote. MAKSIM: Ali ti reče da si mi verna. SOFIJA: I to bi bila lepa vernost.
Nije l ti stid? Došao kuma Mita, da crknem od sramote. MAGA: Pa ja sam rastrebila. NIKOLA: Rastrebila kao teško meni! MAGA: E sad se, eto, opet jediš.
STANIJA: Pa što si mu rekla? LjUBA: Ja sam odgovorila da oću. STANIJA: Kuku, kjerko, kako si mogla od sramote! LjUBA: Zar je sramota udavati se? STANIJA: Ama to ne ide tako. LjUBA: Da kako?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
I tu svako manje bezobrazan od mene načisto zanemi i počne da se klopa od sramote što nije rudar ili makar rudarska učiteljica, a takav mamlaz za to vreme kucka prstima po stolu od izrezbarene
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
To je sramota! MITA: Mani se sramote gdi krče creva. ALEKSA: Pa i to može biti po modi. Po modi ljudi kijaju, po modi nose štap, drže nož i viljušku; po
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Ja, znate... spisak potrebnih stva... stvari da sastavim, zamuca iznenađen i zastiđen kicoš. Beše pocrveneo od sramote, pa ne zna kud će oči.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Stidni bol prve nepravde, lažni žig sramote, i prvo poniženje, kikotom je opeklo, ali tek kad ljubav snagu i volju mi ote, sve je, iznemoglo, u nepovrat, oteklo.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
DANICA: Tako će biti, veruj! I ti mesto, kao pametna žena i kao majka, da pristaneš sa mnom pa da spasavamo oca sramote, a ti si se sama uhvatila u kolo. SPIRINICA: I šta se napeo taj Jevrem da bude poslanik?
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Klanjam ti se, posmrtno, Dimitrijeviću Hadži- Todore, Tebi, koji si živeo bez penzije, bez zvanja i bez odore, U vreme sramote, i ćutnje, i opštega nazatka Čuvao si govor kao što se čuva skupocena alatka, Koja, i kad se ne koristi, ne treba da
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I onda, ne već ona — njeno je prošlo, ona je bila gotova i spremna na sve — nego šta će i kuda od tolike sramote i pokora njihna i već ovoliko velika i toliko čuvena Sofka?
lica; onog | strašnog, mrtvačkog glasa, koji nije molio, nego koji se gubio i mro u njegovim uzneverenim ustima, zbog sramote i stida što mora pred njom, svojim čedom, Sofkicom, da se sada otkriva, i da ono što ne bi kazao ni samoj smrti — njoj
Pandurović, Sima - PESME
Dok umorne duše, bez sreće i nade, U nemirnom snu se rastaju od sveta Sramote i ropstva, moj ponosni Grade, Duh slobode tvojim ulicama šeta.
I slobode, Kad nas misli vode, Kroz začaran prostor neizmerni; I kad stega, Jaram što nam ote Belu radost u dane sramote Padne jednom s naše duše jadne. I sna, i sna, dušo, iznad svega! BUDUĆI DIJALOG Čuvar ih sêdi kroz zamak vodi stari.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Gde nema straha, nema ni stida. — Izgubio stid, izgubio vid. — Časna haljina sramote ne pokriva. — Čuvaj se onoga koji stavlja obraz pod opanak.
— Pošteno ime ne gine. — Poštenje se ne krpi lepotom. — Voda svašta opere (sve nosi) do crna obraza (izvan sramote). — Najgora zaraza od crna obraza. — Svakoj rani ima lijeka, a sramota do vijeka.
megdandžija, nego ne udaraj prije, nego sve onako radi što i on radi, pa kad vidiš tvoju zgodu, udari, i ne donesi nam sramote ni krajnju.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Otac i mati, i drugi dvorani stanu ga odvraćati, da se prođe te sramote; kako bi on, carski sin, uzeo govedarsku kćer, kod toliki drugi carski i kraljevski kćeri i t. d. Ali sve zaludu!
— Kako možeš u svome dvoru trpeti toliku propast? Za što to ne zaroniš?” Zmaj mu odgovori: „E moj šura, ne mogu ti od sramote ni kazati šta je to.
Otac i mati i drugi dvorani stanu ga odvraćati da se prođe te sramote: kako bi on carski sin uzeo govedarsku kćer kod tolikijeh drugijeh, carskijeh i kraljevskijeh kćeri!
Kad potom sjednu za večeru, on od sramote ne smjedne kazati šta mu se dogodilo, nego reče da je sit i da ne može večerati ništa.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
svet i svetske stvari nego mirski ljudi, i što je jošt najgore, nepravedno ište i traži tuđ trud, znoj i muku bez svake sramote. želeći i ištući.
„S moje strane neka bi bilo jošt toliko kaluđera koliko i[h] je, samo da ne ištu i ne prosjače; ali nas s tim sramote i lepo su već dodijali, da bi čovek volio viditi Tatarina nego kaluđera!
” Prođemo kroz sobu popovu i kažemo mu da mi polazimo. Stane on moliti da mu ne činimo te sramote, da će propasti ako to čuje stara gospođa; zaklinje se da on nije o zlu mislio; u[h]vati za torbu pak ne pušta.
Ćosić, Dobrica - KORENI
I kao zbunjenost što mu je Simka istrgla ibrik iz ruku. I kao beži što mu je žena zabranila da pije. I kao zbog stida, sramote, pozdrave selaka ne čuje. Đorđe ne misli kuda i zašto ide. Sede pod brest u svojoj njivi.
„Izješću tvoje dete, tvoje, nije moje. Čudo je. Kako da nije! Vidiš li kako džiklja? Celo se selo čudi. Od sramote ne mogu da živim.“ „Zato se ti ne raduješ sinu?“, rekla je tiho i zamišljeno. „Nikad mu se nisam ni radovao.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ Napićemo se, bogami. Ona stvar mora da je izravnata. Šta će čovek, mora da zaboravi i na mrtve i na rane i na sramote, jer čovek je čelik, još tvrđi. Napićemo se, vidim. I željan sam, časti mi; pa još u kući i opet da nas ona služi.
U salonu, gde smo prešli, potom, ona me je molila za oproštaj njihove neizgladive sramote preda mnom. Rekla mi je: da se stidi od mene, da ništa sigurno nije znala o mom dolasku, da je njen život čemeran.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
»Šta mi ono reče ?... Bolje da se vratim kući! Ih, sramote!... A još harambaša, hajduk!... E, nećemo više tako. Mora se raditi kako valja, ili nikako... A šta li će reći Vujo ?...
Petković, Vladislav Dis - PESME
Za lice tvoje ogledala nije. Živi međ ljudma u muzici bluda. Živi! I nek ti vlaga srce pije. Živi u zemlji sramote i luda. RAZUMLjIVA PESMA I na ovoj zemlji život me opija.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—razljuti se Marko. —Nije ni čudo, takva će ti biti i majka bila! — I doda prezrivo: — Žena od žene, a sramota od sramote! Ma ja ću tebe naučiti!...
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
put svog veka, Lati s’ dževerdara, jedina mu leka: „Rođeni mi sinak čisto ime ote — Pa na što mi život pod senkom sramote!“ Zdera ruho s grudi... časa ne počasi... Dževerdar opali... svoj život ugasi. Eto to se zbilo.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Mušicki je vikao na naše hajduke govoreći, ne samo da hajdukuju po Turskoj, nego i da prelaze preko Save u Srijem, da sramote narod svoj itd.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Jovo sastavi dopis za jedne srpske novine, u kome navaljuje na braću—nebraću koji niječu srpsko ime, a u isto doba sramote srpske svetinje, za koje svaki patriota mora da se bori na život i smrt.
Neće mu se da zaviri u svaku kuću; iako nije pri nevolji sramote, ipak ga je stid skitati se uokolo, noseći svoju potrebu na pazar. A i poznaje svoje sumještane.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Sada to više ne radim. Posle sramote koju mi je Lauš naneo sa onom prokletom kurvom, zgadilo mi se na sve. Obuzela me je neka čudna slutnja.
Ilić, Vojislav J. - PESME
I on vide, kako lete Konj i pana ispred njega, I oganj ga uze svega, Jer ih spazi blizu mete. Pa od čuda i sramote Zaigra mu srce živo, Što ni u snu nije snivô I njegov se usklik ote: „Kô u ljutom dosad boju, Srećo moja, ti me prati!
Stanković, Borisav - TAŠANA
TAŠANA (razrogačeno, preneraženo): Pobegao, ostavio me! (Pruža ruku ocu): Daj otrov! MLADEN (izvan sebe od sramote i besnila): A, dakle, ti si ga i volela... nije on tebe na silu, iznenada? Sada ne dam otrov!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
stradala Leksa, koja je brata negovala i smirivala, ne dopuštajući da iko živi sem nje vidi Josifa u tom stanju bede i sramote. On udara, ona ćuti.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
kosom Varalica, a trgovac se počeša po čelu i predloži: za šest stotina zlatnika on će mu ovce otkupiti, spasti ga od sramote. Možda bi od nekog drugog dobio triput više, ali ko zna koliko bi trebalo da čeka.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ropstvo je već počelo, sestra sedi bolesnom bratu više glave i osvešćuje ga suzama — da je zaštiti od nasilja i sramote. Smrt dolazi sa svih strana: od Turaka, Latina, Mađara.
On poznaje granicu na kojoj se gubi čast i opravdanje života. Birati se ne može, bolji je grob od sramote. I Pejo zove u borbu za odbranu ljudskog dostojanstva, zove u „planine i krševe ljute“ i u „pećine, kuće zazidane, što
mi moje vjere tvrde, dokle mene to veselje prođe, obojicu hoću objesiti o vratima grada Vučitrna, po svijetu da me ne sramote!“ Stade care kupiti svatove; skupi svata dvanaest hiljada, pak podiže niz Kosovo ravno.
Ja sramote podneti ne mogu, ni žalosti velike trpiti, da Arapi taki zulum čine i da ljube mlade i devojke. Danas ću vas, braćo, osv
Prije tebi nisam kazivao, od sramote i od jada moga, kako me je đedo prepanuo, ne znajući ko je ni kako je“. Nasmija se od Sibinja Janko: „O, lud ti si,
Kad su bili seli za večeru, Nenad majci tijo besedio: „Oj starice, moja mila majko, da mi nije od ljudi sramote, da mi nije od boga greote, ne bi rekô da si moja majka! Zašt’ mi nisi braca porodila, jali braca, jali milu seju?
I vrati se Hasanaginica, ter se vješa bratu oko vrata: „Da moj brate, velike sramote — gdje me šalje od petero djece!“ Beže muči, ništa ne govori, već se maša u džepe svione, i vadi joj knjigu oprošćenja, da
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Pogledajte samo kako se mirno šetaju kao da je ovo njihova rođena zemlja. Ej prokleta izdajo! Ej puste sramote za svakoga od nas! Porobiše nas, evo, skoro bez jednog metka.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Obukao si se pre u rđavu, sirovu kožušinu, tako sad i sâm sam se, rad one tvoje sramote, preodenuo s tvojom kožnom haljinom kano Bog s čovečjim telom...
Promotriše se ljudi i zdogovoriše se u besedi: da ne bi to što na veliko bilo poznano, ne bi žena svoje joj sramote ovde pred tolikim narodom iskazivala. Te svi širom sverovaše da je to doista Hristos mesija...
A rekla sam ti, oče, da ne nudiš me iskazivati moje sramote. Zna gospod Bog jer se sad plašim tebe skrnaveći i vazduh murdareći s mojom ovom besedom...
To joj napre reče s ukorom: Josif O, ti nova mlado, što se nisam od tebe nikad nadao te sramote dočekati i primiti! Nisam li ja tebe iz božije crkve neopoganjenu ni natrunjenu čim k sebi prihvatio?
Iti ću u moju očevinu Vitlejem. Ako me niko od sramote onde ne prihvati k sebi na pristojište, a ono otiću u one kamenite litice, te se zavući u jednu koju god duplu
— Pjanice! Osvem praznih džepova i kući ništa nedobaljanja (korba i ruga kućnja!) tko u razlike sramote i grehove pada naglo li smrću skoro i ružno mre? — Pjanica! Zaradi toga piše se da je prokleto pjanstvo.
Razdrto ruho na sebi nosi ni poslovati što može. Zato svi toga odstajemo se da i ove sramote i one tamo izbegnemo. Na trezvo u božijem strahu podvlačimo se pod taj kamen što no se za njega piše u Psalmu i u
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
On je u to doba već obično u krevetu. A sreća što nije bio, jer i bez toga dosta je bruke i sramote. da, misli Mane, sami su bili. Bio je samo noćni stražar, pa i on je daleko bio; šta je on mogao čuti? Ništa.