Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
onu njojnu t’nku snagu, pa one njojne puste kose, pa one bele, cvrste grudi, kako dva fildžana, pa ono njojno devojačko sramuvanje! Lele, tugoo!
Ama, koje pesne? — Sramujem se da ti, ete, kažem! — veli Vaska nameštajući u uši dobivene minđuše. — Ama kakvo sramuvanje! — hrabri je Mane. — U pojenje nema sram ni pa sramuvanje... Što si poje? — Pa, ete...
— veli Vaska nameštajući u uši dobivene minđuše. — Ama kakvo sramuvanje! — hrabri je Mane. — U pojenje nema sram ni pa sramuvanje... Što si poje? — Pa, ete... — poče Vaska — poje si pesne, oneja što su od ljubav i ašikovanje.
— Bre! — poče hadži Zamfir — iskvari se mnogo svet! Batisaše se i selskije!... Ni ima veće stid, ni čes’ ni pa sramuvanje ono starovremsko!... — Pa, posmešilo se dete... — „Dete“ — a vide li kako ume da zbori i što iska da pazari?
skutati — sakriti slazi — silazi smiće — smeta sokaki-laf — ogovaranje spaciruvanje — šetnja sproti — prema sramuvanje — stid srma — srebro srma benziluci — srebrne narukvice stanala — postala stovna — testija strošiti se — slomiti