Jakšić, Đura - PROZA
Tako su, dragi prijatelju, sudili Madžari Srbima, a tako isto i Austrijanci Madžarima. — Ti li si taj, što oslobođenje vasceloga Srpstva tražiš?...
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
vojskom bio je poglavar na Požarevcu neki iz Smedereva što se zvao Arambašić Stanko, on je bio hrabar vojnik sa Srbima protivu Vidinlija, ali ga Turci na prevari ubiju u Smederevu.) Vezir se zatvori u beogradskom gradu.
Aganlija odmara vojsku, pravi plan i kazuje kako će Srbima dati po oku rakije, da oni napred gaze na brodu, a konjik da ide za njima.
Ovaj Kučuk-Alija, četvrti dahija, kako je vidno da se sa Srbima umiriti ne mogu, uzme mnoge novce, provede ga neki knez Maksim iz Guberevaca prekim putem do u Vrbicu, gde je bio Crni
da nam trošak pokaže, no fon-Benković kaže: „Svakom drugom naplaćujem na personu po rublju, a vama kao mojoj braći Srbima po pola rublje”. Naplatimo se i pođemo, a on jošt spremi nam hleba i jednu šunku.
Tu mi je vrlo žao bilo što i ja nisam mogao u boj stići. No hvala Bogu i braći Srbima, Osvetiše našu crkvu i naše kuće. Ovo je bilo na Svetli Utornik [3. aprila] 1806.
— „E, kojekuda, posecite ovu trojicu, turske udvorice, koji vole Turcima nego svojoj braći Srbima; a ovo neka bude (rukom na Miloša Stojićevića) vojvoda Miloš Pocerac, Milošu Obiliću na mesto!
nekoliko, oko sto, Poceraca), vidite kako ova trojica platiše svojim glavama, koji vole Turcima nego svojoj braći Srbima; tako ćete i vi svi koji odsad ne uzasluša ovoga moga i vašega vojvodu Miloša.
naredi da se nekoliko hiljada pokroji oni̓ mali̓ crni̓ kapica od abe, kao što je onda u požarevačkoj nahiji raji Srbima adet bio nositi, i mali̓ britvica; i da fesove pooduzima a crne kapice podeli, i da oružje oduzme a britvice da
Onda skoče Užičani: „Vala ćeš ga dati, ili ćemo sad i tebe i hala predati Srbima u ruke. Zar ti je malo što ste doneli ugarak i naše kuće popaliste, no jošte hoćete da i roblje Srbima u ruke date?
Zar ti je malo što ste doneli ugarak i naše kuće popaliste, no jošte hoćete da i roblje Srbima u ruke date? Napolje iz grada, pak delite megdan sa Srbima!” — Fočiću se nemadne kuda, zapovedi te hata izvedu, gola.
Napolje iz grada, pak delite megdan sa Srbima!” — Fočiću se nemadne kuda, zapovedi te hata izvedu, gola. Momci reknu: „Mi ga voditi nećemo i ne smemo bez dobra
) Sad, 1805. pred jesen, dođe Đuša Vulićević u Smederevo, i sa Srbima vrlo se veselio, ali kažu da se vrlo napio, pak noćom sam digne se na gradsku kapiju. Turci vikali: „tko si?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Mi smo sad tamo, gde smo sa Srbima bili pre Ludviga Badenškoga. Čestitam. Pozdravite i mog starog druga, grofa Haraha.
Čuće se do imperatrice, nepravda, bezakonje, sramota. Naneta Srbima! Hteo je mirno, prvu noć u Beču, da prospava. Kad gospoža Huml i Agagijanijan odoše, Isakovič, još jednom, pregleda
To je bio za sve serbske oficire u Beču, grom iz vedrog neba. Gorke suze, i ogorčene psovke, gutale su se, među Srbima, za Bestuševim. Istina, znalo se da i Bestušev voli diškreciju, mito, ali ko to nije primao u doba rokokoa?
I to je očen intjeresno, reče Volkov. Samo, kaže, ambasada je, već za vreme Bestuševa, imala, sa Srbima, dosta, neprijatnih, iskustava. Pa eto, i sada, u Rosiji, oni koji su već tamo, prave čuda.
Kopša je smatrao da je opasnost, u tom, da će Vani postati trčkaralo Kajzerlingovo, pa će odzvoniti vijenskim Srbima. To je, kaže, strašan čovek. Zmija! Pavle se onda, pred odlazak da vidi lazaret, bio rešio da upozna tog popa Mikaila.
Uzbuna je bila sve veća. Čak i oni na austrijskom Dvoru, koji su, dotle, bili voljni da gledaju kroz prste Srbima, koji se sele – jer je Dvoru bilo stalo da ima dobre odnose sa Rosijom – počeli su da traže stroge kazne.
Oficiri su se trgli. Mnogi su u arestu. Uvedena je smrtna kazna. A crkva širi famu da će Srbima, uskoro, biti bolje, i da ne treba da se dele od Beča.
u Temišvaru, kad prolaze kraj kirasira, nadodoljenih, sa velikim šlemovima na glavama, da se plaše deca, da namignu Srbima. Da se podgurkuju, da se nakašljavaju.
Tužakaju se, pa su dosadili svakom u Kijevu. Sa jednim mirnim izrazom lica, Višnjevski reče Pavlu da zna da se, među Srbima, i u Beču, priča o njemu i njegovom haremu, ali šta ta smeta rosijskom carstvu i pravoslavlju?
To se onih, koji kroz Tokaj prolaze, ništa ne tiče. Glavno je, reče, Višnjevski, stvoriti prijatno, lepo, mišljenje, o Srbima, na Dvoru.
Buntovnici su to. Isakovič onda reče Višnjevskom, snuždeno, da je Srbima, koliko je njemu poznato, obećano, svečano, da će dobiti zasebnu, serbsku, provinciju U Rosiji.
je u Beču, gospodin Orengi, serbski agent Hofdeputacije, o tom izveštaj podnosio, imao je običaj da kaže da je Beč, sa Srbima, uprskao. Ja mit den Serbien haben wir’s verpatzt!
Teodosije - ŽITIJA
I niko se drugi od drugoga kolena ne ogospodi među Srbima, samo od plemena njihova, otac sinu i sin sinu kraljevstvo predajući.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Vođe generacija su izjavljivale i ponavljale: „Mi hoćemo da činimo sa Srbima jedan narod kao što su veliki narodi u Evropi“.
a naročito u Srednjoj gori, javlja se ovde-onde bugarsko stanovništvo, koje se po svojim tipičnim osobinama približuje Srbima.
istočno stanovništvo stvorilo je u srednjem veku bugarsku državu, koja je sa zapadnim Južnim Slovenima, naročito sa Srbima, imala malo drugih dodira osim suparništva i borbi.
Ali pod uticajima sredine i usled mešanja ženidbama oni su se stopili sa muslimanskim Srbima i potpuno su zaboravili svoj jezik. Dinarski muhamedanci spadaju uopšte u najstarije srpsko stanovništvo ovih oblasti.
Šopovi zapadne Bugarske su neosporno po jeziku bliži Srbima nego Bugarima. Uzalud se danas bugarske propagandiste oslanjaju na stare etnološke karte, izrađene u ono vreme kada se
tip, znatno drukčiji od tipova okolnog slovenskog stanovništva, postali mešavinom starog slovenskog stanovništva sa Srbima koji su se doselili s one strane Crnog Drima i s Aromunima. Stapanje je moglo ići ovako.
Pomenuli smo već da su Bugari bili sasvim zaboravili na borbe koje su sa Srbima imali u srednjem veku. Govorili su gotovo istim jezikom kojim i Srbi, imali su istu veru i bili sa njima pod jarmom
propadne predlog kojim se težilo uprošćavanju bugarskog pravopisa i usvajanju zapadnog bugarskog dijalekta, vrlo bliskog Srbima, za književni jezik.
I bugarska se megalomanija nije ispoljavala samo prema Srbima. Njena preterana pohlepnost dovela ju je u opreku sa pravima svih balkanskih naroda.
Rumunski naučnik J. Barbulesko je vršio temeljna proučavanja o Srbima u Rumuniji iz ovog doba.* Po Barbulesku oni su u crkvi i u državi zauzimali prva mesta i vodili politiku Rumunije.
Osim toga oni su se izmešali sa Srbima i sa njima se isprepletali u istočnom delu Banata. Najzad, naročito u toku XIX veka, u Banat i Bačku su se uvukle
Na dvoru u Beču je postojala „Ilirska kancelarija“, koja se starala o doseljenim Srbima. Usled ovih preseljavanja etnička granica Srba pomerana je dalje na sever.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Ovo je samo istorija nove srpske književnosti, pisaca koji su se nesumnjivo osećali Srbima. Hrvatska i srpska književnost su književnosti jednog naroda i jednoga jezika, ali to su još dve književnosti.
štampane knjige dalmatinskih književnosti, iako pisane dobrim narodnim jezikom, izgledale potpuno tuđe pravoslavnim Srbima. Dalmatinska, a naročito dubrovačka književnost oko 1835.
Jedini dalmatinski pisac koji je bio nešto poznat među Srbima XVIII veka, i koji je ostavio izvesnoga traga u srpskoj književnosti onoga vremena, bio je Andrija Kačić Miošić, i to
koja je nikla i razvila se u sredini pravoslavnih Srba, nije imala uticaja na stvaranje naše nove književnosti. Srbima su morale izgledati tuđe one knjige gde su se tumačila učenja katoličke vere, pisane ikavštinom i štampane latinicom.
Šta je mogla ortodoksnim Srbima da kaže Sveta Rožalija, panormіtanѕka divica nakićena і іѕpіvana ili polemično delo Kamen pravі ѕmutnje velіke jezuita
Dobra knjiga Reljkovićeva našla je čitalaca među pravoslavnim Srbima, i 1807. godine pojavilo se novo izdanje u Budimu. 1803.
21. avgusta 1690. car Leopold I odredio je položaj srpskih preseljenika u svojoj državi. Srbima je priznata verska sloboda i crkvena samouprava, i učinjena im mnoga lepa obećanja.
druge vere, koji su imali mnogo svesti o svojoj istorijskoj prošlosti, i strahovalo se da oni ne zažele jedinstvo sa Srbima koji su se širili od Timoka do Jadranskog mora.
oslanjajući se na svoje istorijsko državno pravo, tvrdili su da su zemlje ugarske krunovine, i nisu hteli da priznaju Srbima nikakve privilegije koje bi se kosile sa ugarskim zemaljskim zakonima.
To je teško doba, kada, po rečima mitropolita Stevana Stratimirovića, Srbima ništa drugo nije preostalo »nego da sa suzama očekuju blisku potpunu propast svoje vere«.
naročito bilo mu je potrebno da u borbi sa Mađarima ima uza se nemađarske narodnosti u Ugarskoj, i zato je Srbima učinio prilično ustupaka.
Popuštanje prema Srbima nastavilo se na kraju XVIII veka, kada je Austrija imala da vojuje sa Francuskom, i kada su graničari bili potrebniji
Radičević, Branko - PESME
Sahit-paša, turska poglavica, Al' Srbima ljuta ubojica, — Krvca teče kuda silan šeta, — Dva srbinjska zgubio momčeta, Baš Uroša i baš Svetozara, Slabo im je
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Kazao je još da je mnogo slušao o Srbima i da im se oduvek divio, samo nikako ne može da shvati zašto su kroz čitavu svoju istoriju bili tako svirepi prema
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
ovde gde je Pariz najlepši, zastajem da vam javim – pre nego što vam počnem pisati o parlamentima, Evropi, izložbama, Srbima na Sen Mišelu – da zaboravite već jednom sve, da se opet jednom, bezbrižni, setite večnosti. Stojim visoko.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
ŠTA MISLIM KAD POGLEDAM PALATU ALBANIJU 274 ČUKUNDEDA 276 UČENjACI I ZIDARI 278 SPOR 280 KARAĐORĐE PO DRUGI PUT MEĐU SRBIMA 283 KARAĐORĐE I BETOVEN 285 SRBI 287 STRAH OD PROMAJE 289 ZBOG ČEGA NE VOLIM PRAZNIKE 291 ULICA
Hiljada i Tisuća: Podanice bespuća. KARAĐORĐE PO DRUGI PUT MEĐU SRBIMA Šta bi rekao Karađorđe Da odjednom među nas dođe? Da l bi nas u ovim prnjama, jao, Uopšte, kao potomke, prepoznao?
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Paleolog poziva Murata da zakopa Grke sa Srbima. Svoju misli Branković s Gertukom. Muhamede, to je za Gertuku! Sjem Azije, đe im je gnjijezdo, vražje pleme pozoba
Oh, divan li bješe pogledati! U svijet ga jošt nije takvoga ni ko čuo niti ko vidio. Pomoz, Bože, jadnijem Srbima, i ovo je neko znamenije! VUK RASLAPČEVIĆ Na što mjeriš džeferdarom, Draško?
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Punijeh osam dana još, odmarao se Đurađ na granici. Htio je da čio doigra jadnim Srbima. A oni ga, svi i svuda, željno očekivahu: momčadija zaradi zdravlja i veselja, jer ko se o njegovu danu o drijenu ižljulja,
Ćosić, Dobrica - KORENI
Morao si dosad da ih pocepaš. A ja neću da si vagabund tamo i da me brukaš. Šta će ti katolici da misle o nama Srbima kad tebe vide sa iscepanim kolenima?“ Nikad mu nije tražio opanke i čakšire.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Nebesa su bila zatvorena a drveta i senke skamenjeni; odasvud je pucala pustolina. Sa Srbima se borio, ne sa Turcima, i jeza mu se penjala uz kičmu: svirepost je mahnitala, Srbi su naticali srpske glave na kočeve
Uostalom, zar nije, u poslednjim godinama Prvog ustanka, izdaja svake vrste, među Srbima, postala nešto svakidašnje? U svoju ulicu Uzun ne dolazi svakog dana: HH vek mu je zamoran.
(Kao ni Srbima, ni Turcima se nije baš ginulo.) Prema tom sporazumu, Srbi će opet davati caru carevo a car će Srbima dati veća prava
(Kao ni Srbima, ni Turcima se nije baš ginulo.) Prema tom sporazumu, Srbi će opet davati caru carevo a car će Srbima dati veća prava i neće, za sebe, tražiti više no što je određeno. Srbi će se smiriti a Turci povući vojsku.
Kao da je svaki Srbin imao svoga Turčina: u razgovoru sa Turcima, pregovarači su predlagali jednoga; u razgovoru sa Srbima, vojvoda Luka Lazarević, drugoga.
Od novih nevolja najgora je bila ta što je među Srbima sasvim nestalo sloge i što su poglavari počeli jedan drugom da rade o glavi.
Umnožio je svoja lica: ranije, pod Srbima, bio se klonio svakog isticanja i mario je samo za svoju trgovinu; sada je, pod Turcima, primio da bude knez gružanski
U tom je lomu Višnjić pevao i osećao kako ga Srbi slušaju a Turci čuju: Srbima je bio potreban a Turci su ga se, možda bojali.
Ispalo je još i ovo: sa strancima se Dositej gotovo lako o svemu dogovarao; sa Srbima se teško dogovarao o bilo čemu. Uz to, našao se i među onima koji su imali da se bave oko smrti vojvode Milana
Ali dok ga je obavljao i tražio pomoć od stranaca, Dositej se uveravao da niko sa strane više neće moći da pomogne Srbima, koji su se izjedali među sobom.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
257 BAKUĆ ULIJA 260 KO JE ON? 292 NEZNANI 294 SVETLANA 297 PRIČA O SRBIMA 309 SABRANE PRIPOVETKE UTULjENA KANDILA U GOSTIMA Čovek priča posle rata 1 Gospodo, užasno sam bio nervozan.
On progovori sa rukom na srcu: — Živeo! I neka mu Alah da što želi. Slušao sam mnogo dobroga o Srbima. A Alija, pošto mi ovo prevede i pošto sedosmo pred starca, reče: — To ti je, gospodine, stari Đoktula Abdula iz
Bogami, sunca mi, tebe mi, ode sve. PRIČA O SRBIMA Od vojnika čuo i zabeležio na Krfu Bilo je to u leto i na žarkoj vrućini. Gospod beše zauzet preteškim brigama.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
kad god bi Miletić u svom vatrenom govoru optuživao cara za nezahvalnost prema graničarima, kao i prema svim Srbima u Vojvodini.
A kako bi i mogao posumnjati bogoslovca? - O, sveti Savo - rekao sam - kakvo će pravoslavlje propovedati Srbima u Banatu ovakvi budući apostoli naše vere?
morao da presedneš u Genzendorfu - odgovorio je kondukter uobičajenim tonom austrijskih činovnika kada razgovaraju sa Srbima. - A zašto me niste probudili u Genzendorfu? - usudio sam se da protestvujem.
Ljubaznost i znanje zračili su iz svake crte njegovog lepog lica. Znao je mnogo o Srbiji, čak i o Srbima u Austro-Ugarskoj.
To brdo on je ovekovečio svojim besmrtnim stihovima. Njegove pesme bile su poslanice Srbima, pozivale ih na čuvanje tradicija i pripremu za nacionalno ujedinjenje.
To brdo on je ovekovečio svojim besmrtnim stihovima. Njegove pesme bile su poslanice Srbima, pozivale ih na čuvanje tradicija i pripremu za nacionalno ujedinjenje.
Poslušao sam ga i stekao nova saznanja. Pruski aristokrati nisu osećali rasnu mržnju prema Srbima, ako bi se o tome sudilo po njihovom prijateljskom ponašanju prema Nikoli.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
lako mogao naći ono što i kasnija istoriografska istraživanja potvrđuju: da se u vreme odigravanja radnje romana među Srbima u Ugarskoj, i ne samo među njima, širi i mitologizuje predstava o Rusiji kao obećanoj zemlji.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Đorđe Rajnović (1825—1886), pisac mnogobrojnih radova o znamenitim Srbima, urednik nekoliko listova (poslednji je bio Bršljan). đulisad (tur.), ružičnjak. ecetera greka (lat.
Krakov, Stanislav - KRILA
Pred malom kućom, na ovčjoj koži ležao je kmet potrbuške. Juče su ga Grci batinali. Govorili su da se sastaje sa Srbima. Kraj izvora se čuo plač i vriska. Jutarnja patrola silovala je bosonogo devojče sa testijama.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
»Ovim izjavom javlja se Srbima, što oni koji žele da povere svoj život, svoje imanje i svoje domočadje pod zaštitom carskog pravitelstva, i obećaju sa
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Ne mogu ga u vis bacit’ — Pa nek stoji iza svega Međ Srbima kao spomen Mog života i vašega. II Bolna leži, a nas vara nada: Ozdraviće, ozdraviće mlada!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Posle jednog časa upade Miloš i kao vreću stovari jednog Bugarina među nas. Kad ovaj vide da je među Srbima, poče da stenje i moli da ga ne ubijemo. Kaže da je oficir. Takav nam baš i treba. Umirili smo ga i ponudili cigaretama.
— Težište napada je opet na nama, Srbima! — upade Ćirić. — Kao i uvek dosad na Solunskom frontu dopunjuje komandir. — Moj prijatelj pokazao mi je i direktivu
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Drugo, da napiše takovu dramu njemu je valjalo duže vremena probaviti među Srbima, da sazna ne samo prošlost njihovu, nego da upozna i sve one političke, religiozno-moralne i socijalne odnošaje
”). Kazačinskoga drama „kulminuje u tom, da su škola i prosveta ona sredstva koja mogu jadnim Srbima pomoći, a da za škole ima najviše zasluga mitropolit Vićentije”. (Tih.
Međutim, česti balovi već četrdesetih godina među Srbima, baš kada Borojević piše svoje dve pesme, imali su izrazito nacionalistički karakter.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Promena je nastala u drugoj četvrtini 18. veka, i to prvo među Srbima na zemljištu Habzburškog carstva, koje je krajem 17. i početkom 18.
Ujedno, taj je jezik patio od toga što ga je veliki deo publike nedovoljno razumeo. Mnoge reči bile su Srbima nepoznate, a znatan je i broj reči čije se značenja u crkvenoslovenskom i ruskom razlikuje od onih u srpskom.
pisao svojim rodnim ijekavskim govorom, raširenim u zapadnoj Srbiji, u Bosni i Hercegovini, u Crnoj Gori i među Srbima u Hrvatskoj, Slavoniji i Dalmaciji. Ispočetka je izgledalo da Karadžićeve reforme ne mogu uspeti.
Ipak, on je stekao veliki ugled u inostranstvu, pa i među Srbima, najviše zahvaljujući zbirkama srpskih narodnih pesama koje je sabrao i objavio.
Hrvatsku je zapljusnuo nov talas veštačkog stvaranja jezičkih razlika prema Srbima, najjači posle onog u doba ustaške tzv. Nezavisne Države Hrvatske pod nacističkim okriljem 1941-1945.
Ćipiko, Ivo - Pauci
I to vam je viteški narod! — Čitao sam: hoće da ih silom pomađare... To oni rade i sa Srbima i s drugim narodnostima, a, kad bi mogli, i s nama bi... —Pa je li to pravo? Sramota! — ljuti se gazda.
nadjačaše brojem prvi, i izabraše za načelnika gazda—Jova Kostića, prokušanoga rodoljuba, darežljive ruke za sve što je Srbima milo, a u najboljoj snazi da svome narodu posluži.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
„Kod mene drugo nema. Ja imam pet sinova, i ne mesim torte. Nosi to, učo, i neka dečko spremi za posle, jer će Srbima još trebati sjajno oružje.” I zapeva tiho: Od jalmana do gornjeg nišana Puška mije zlatom obljevena.
I otuda je frau Rozi svakako lakše među nama Srbima, nego što bi nama bilo među Jevrejima... Nema mi Kalenića, a ja se možda varam, — U Pavla je palanka počela da gleda s
— Profesor je jednom kazao Brankovim drugovima Srbima: — Vaš zemljak nije svakidašnji tip studenta. Jednostavan, iako vrlo sposoban, marljiv, skroman, čist od svake
Ne rekoh li ti maločas da Mimić ne ume da beži i pobegne! — Svet, da, svima bi nam trebalo, svima nama Srbima koji smo se ovde dole stisnuli kao na dnu cediljke, u ovoj velikoj državi, kulturnoj državi tamo negde g o r e...
sveštenstvom i sa imućnom crkvenom opštinom, ali, sem pred sudom i policijom, nisu se nazivali pravoslavnima, nego Srbima.
Grci, poslednji Grci, imućni, ili i bogati, nadmeni — iako su morali sa Srbima u istu ckrvu — zvali su se takođe samo Grcima, a pred sudom bi dobacili svom tumaču, ko na dobrom ko na
Veliki krst u njihovu životu, i pritisak na njihov ponos, bila je okolnost što su sa Srbima imali zajedničku crkvu i bogosluženje, i crkvenu opštinu, i, prema potrebi, dobijali dve ili jednu sobu za grčku školu
Uticali, ali, naravno, često se natezali, pa i svađali sa Srbima u raznim pitanjima. Bogosluženje na grčkom jeziku, i s grčkim pjenijem, hoće li biti svake treće ili četvrte nedelje?
Kaže, i nekako utekne. On se u varošici i u zemlji potpuno odomaćio. Druži se s Jevrejima, sa Srbima, s Nemcima, mirno jede i spava, ne misli ni seliti ni izumreti.
Treba se boriti, otimati, decu imati, ortačiti se sa Srbima tako da oni budu ortak. Treba uzimati njihove devojke i pogrčavati ih.
veštačko ili izveštačeno sedenje na dve stolice: govorili su srpski rado, ali uvek rđavo; sklapali su prijateljstva sa Srbima, ali trgovačke poslove nisu s njima delili. Zamfir je svima, čistima i nečistima, bio neprijatan slučaj.
Zamfir je svima, čistima i nečistima, bio neprijatan slučaj. Pomalo su se i orođavali sa Srbima, ali pazili da to bude srpska devojka, koja ulazi u grčku porodicu, prima grčko ime, i odmaraće se — uvek im je groblje
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Među tim Srbima veliki ugled su imali braća Jakšići, Stefan i dmitar, sinovi Đurđevog vojvode Jakše. Kao nekakvi vladari nad tim
Kao nekakvi vladari nad tim Srbima bili su potomci despota Đurđa. Oni su i sami nosili naziv despota. Prvi je bio sin slepoga Grgura, Vuk Grgurović, u
Veseli se, Pocerac-Milošu! desna ti se posvetila ruka koja znade pogubiti Meha, svim Turcima hrabrog Poglavara, a Srbima svima dušmanina! Veseli se, Pocerac-Milošu! dugo ti se ime spominjalo, dokle teklo sunca i mjeseca!
godine imao nešto plate, kao penziju, a 1814. godine otide u društvu s ostalim Srbima u Besarabiju, gde je također primao ponešto na godinu; no 1817.
se uzima da je to Ali-beg, prvi upravnik smederevskog sandžaka, koji se vrlo mnogo isticao u borbama sa Mađarima i Srbima 1437—1470. Iza njega pominje se od 1472.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Uopšte, odnošaj je patrijarhalan i srdačan. Čorbadži-Zamfir, iako je ponosit i silan u čaršiji i među Turcima i među Srbima, ovde među njima je blag, gleda na njih onako, kako da kažem, kao na decu.