Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Kučuk-Alija se u Vrbici zanoći. U dva sata noći povika jedan iz njegove vojske: ,Aj, čuj Srbine: odoše Turci putem na Pločnik̓ (velikim drumom). Mi potrčimo.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Primi ga, Srbine, onako srdačno kao što Ti ga srdačno pruža Tvoj veliki poštovalac JANKO M. VESELINOVIĆ Praštajte, svete seni, što
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
izražavao o sadašnjoj mladeži, upravo Omladini koja je predlagala da se svakome kaže: ti, ti brate i ti sestro ili: Srbine brate, a svakoj gospođici: Srpkinjo sele, a to ni jednom popu nije išlo u glavu.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
LEPRŠIĆ: Kad Srblji izvojuju slobodu, onda ćemo slaviti. Sad nam nije do toga (Peva.) Ustaj, ustaj, Srbine.... (Pri koncu svake strofe viču ostali.) Živio!... 4.
ŠERBULIĆ: Neka je makar šta, tek ja jedan neću. LEPRŠIĆ: O, Miloš Obiliću, čuješ li ga? Srbine, Srbine, ne vređaj pepeo tvoji praotaca! ŠERBULIĆ: Ali imate li svesti? Da dižem barjak, pa posle da me obese!
ŠERBULIĆ: Neka je makar šta, tek ja jedan neću. LEPRŠIĆ: O, Miloš Obiliću, čuješ li ga? Srbine, Srbine, ne vređaj pepeo tvoji praotaca! ŠERBULIĆ: Ali imate li svesti? Da dižem barjak, pa posle da me obese!
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
obnovljene Srbije (1847), Sanъ Kralѣvića Marka (1847), patriotska alegorija, u kojoj je poznata himna Ustaj, ustaj, Srbine! Svi ti poslovi označavaju napredak kada se uporede sa dramskim pokušajima iz doba pre 1830.
Ne zove se više gospodine, gospođo, gospođice — no brate Srbine, sestro Srpkinjo; mesto vi ceo svet počinje govoriti jedno drugom ti.
Radičević, Branko - PESME
Doba kleto, Bog nam te ne dao, Oj Srbine, kud si zabasao? Ao jade, ao gujo ljuta, Idi, kleta, oh idi mu s puta, Dajde, Bože, strelu gromovnicu, Da udarim
Oh na sreću, ali ne na svoju, Već Boga mi, Srbine, na tvoju. Sunce sede, eno tamne noći, Al' Turcima niokle pomoći, Pa da im je jošte jada više, Eto straže u grad
40. Al' tek njega što izbiju, Opet odma oh milote! Kolo s' igra, pesme viju, Niko Srba ne preote: Hej Srbine, slavo stara, Ta ni sad ti nigde para! 41.
se diže buna, Dekoje se sad pomoli, Ovo tamo, ono tuna, Beše dosta skoro goli, To na prozor, to na vrata, — Haj, Srbine, krasni svata! 134. Mrak je dosta, to je sreća, Drugojače... No gle jada! Nešto sinu — bogme sveća!
Al' u taj par Ajka se obrati: Oh, moj Bože, kako čudo zglenu, Ceo svet se oko njeg' okrenu! Oj, Srbine, pazi, pazi, ludi!...
“... Muč', Srbine, veseli se sade, Gledaj, bolan, što Turčinu pade! Od iljade, — loša im naroka, Ne uteče oka ni svedoka.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Pa čim taj mene spazi, a on samo strigne ušima i zarže: đe si, veli, Petrače, kamo te već na ovaj kraj, Srbine brate! Djed ukosi oči kao da od nečeg zazire i kiselo primijeti: — Pa da, pravi konj, i to još dorat.
Kostić, Laza - PESME
— Ne ume Srbin kama da krnji, al' jedan kamen urezan stoji, Srbine, brate, u grudi' tvoji': taj kamen crni Crna je Gora.
Pokojniče dragi! senko il' duše! prijane, pobro, Srbine, druže! Il' grobni nizu! il' rajski visu! uveli cvete! odnet mirisu!
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Video sam reke obe, Moj Srbine, sužnji robe! Ne hore se pesme tamo Sa laganih tamburica, Sumorne su pesme njine I sumorna njina lica, Al' im jezik
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
A evo kakva je to sreća bila. Kaži »Dragička!«, dragi brate Srbine, petstoletni paćeniče od Kosova, jer znam da će te ovaj neočekivani srećni glas obradovati kao i Sretena što je.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Tuđa raka ledena je raka, Tuđa zemlja nikad nije laka, U daljini mučno li se leška, Tuđina je i mrtvacu teška. Haj, Srbine, a moj živi brate, 3adrkćem se kad pomislim na te!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Šta trepćeš, šta ćutiš, Srbine tužni? Zar ne znaš tvoju dužnost srpsku i beogradsku? Mi smo, veli, Pijemonat, mi smo srce i centralna glava, mi
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Sve na isti način, bez jasna i vidna otpočetka, jednoga je dana nestalo iz Srbine sobe gospa Nolino „knjigovođstvo”, a stvorio se u tom uglu još jedan krevet, i uselio se u kuću mali Švaba Hans, koja
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Ja sam — progovori jedan dežmekasti čovek, u uniformi oficira. Sedeo je prekrštenih nogu. — Zdravo, brate Srbine! — viknu jedan. — Živeo! i podnese mi čašu vina pod nos. Zahvalim mu se i rekoh da tražim komandanta.
Na ulazu u kuću propustih komandanta napred i pokazah mu vrata. On uđe prvi. — Zdravo da si, brate Srbine! — uskliknu srdačno crnogorski komandant, s mukom se pridiže, i poče da cmače našeg komandanta. — A i ti momče, zdravo!