Radičević, Branko - PESME
I gle svanu, i sunašce granu, Al' već bojak pritiskâ poljanu, E se Turci makli pređe zore, A ispali Srbinji iz gore, Susreli se, zametnuli jade — Ali sad tek pravi boj nastade.
Eno beže — baš ih polomiše — I čadore Turci ostaviše, A Srbinji u njih ulegoše, Pa ih divno premetati poše, I podosta beše u nekome, Ponajviše u Arslanovome, Baš u njemu na gomile
— Radivoje plaho pogleduje, I opazi — a što će mu više, Već od svuda Srbi prolomiše, Turci beže — Srbinji za njima, Gone, biju — Gojko međ prvima. Poznade ga, kliknu Radivoje: „Jao Cveto, jao sunce moje!
Turci udariše, Udariše, vodu pregaziše, Biju, kolju, robe, pale, ruše... Joj, Srbinji, kud će vaše duše!“ Kâ grmljava a na smaku sveta Sve uzdrma ova rečca kleta.
Žubor svuda, sve se na boj sprema, A ni Srbu sada se ne drema, Na noge su i Srbinji mladi. Ali gleđi što Mileta radi: Ustao je junak pređe zore, Al' ga evo čudne misli more, Srce mu je i ladno i
“... Ovo reče, ostavi ga strava, Pa Turčinu juriše činjaše, On činjaše, a Bog pomagaše. Ukraj njega svud Srbinji beže, Al' on napred glave turske reže, Sekao je dok trajalo snage, Posekao četir ljute age, Al' mu snagu uze besni
Nije teret što brani trčanje, Al' to pusto, brate, komešanje; Beži doro, al' za časak tinji Stigoše ga žestoki Srbinji.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Otkupljujte, moja braćo draga! Izbavljajte te srbinjske duše a od turske, od nečiste ruke!“ Kad to čuše Semberi Srbinji, odmah staše kupovati roblje, a Ivan im stade prodavati.