Radičević, Branko - PESME
Noći, noći, tavna noći — Ko bi Srbu u pomoći? Oj Čupiću, ljuta gujo, Oj Ćurčijo, mrki vujo. Ao Luko, Turska muko, Ao Petre, Plai vetre, Što dovati
Pade i ti, Sentomaše! A sa tobom, slavo mila, Skraše se Srbu krila! 35. „Izdaše nas!“ svud zaori, Svako srce stra poplavi; Nit ko misli da se bori, Samo gledi da s' izbavi...
38. Tvoja slava, tvoja dika, Ti tad Srbu srce vrnu. „Za mnom, za mnom!“ ti zavika, I za tobom sve nagrnu. Pred zlotvora sve povrvi, Dočeka ga, pa ga smrvi!
S kule sišâ beše i Mileta — Srbu sveta, Turkom sablja kleta. Pa je njemu govorio 'vako: „Ti ćeš doma ostanuti jako, Dosta amo još će biti drusta,
Uskočiše Turci već u tora — Pomoz' Srbu, Bože, odozgora! Juriš čini Usein Stojanu, Al' ga ščeka Stojan na šešanu, Sred prsiju prozor mu otvara, Ugrabi mu
Puške ciče a krvca se lije... Ali evo Srbu pogibije! Cika, zveka, pade veće Branko, Pade Boško, te pade i Ranko: Turska puška, a na tursko zrno, Odnese mu
Žubor svuda, sve se na boj sprema, A ni Srbu sada se ne drema, Na noge su i Srbinji mladi. Ali gleđi što Mileta radi: Ustao je junak pređe zore, Al' ga evo
zeka, Pa Turčina na mač britki čeka; Turčin gađa, puca puška mala, Ali puška misli da je šala, Baš u glavu Turčin Srbu zgađa, Zgađa dobro, no loše pogađa: Opali mu tu divnu kićenku I prosu mu kite po zelenku, Ni ranice Srbinj ne
Ali, brate, to da vidiš sade, Kada Turkom poglavica pade, Jalaknuše kleti, povrviše, Kâ smušeni Srbu udariše. Nesta smesta od pušaka cike, Umukoše male i velike, Posuktaše noži okovani, Poklaše se momci odabrani,
Pet stotina bilo je odzade Nesmorene Srbadije mlade, Jedno momče od drugoga bolje, Ako bude Srbu do nevolje. „Amo za mnom“, povika Mileta, Razbi braću Turadija kleta!
Ali Srpčić jeste soko čili, Čini mu se e mu konjic mili; Ne bi Srbu dosta brzo bilo, Da ga nosi sokolovo krilo, Il' baš s neba ona munja sinja... Ta pusta je volja u Srbinja.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Evo tajna besmrtnika: dade Srbu stalne trudi; od viteštva odviknuta u njim' lafska srca budi. Faraona istočnoga pred Đorđem se mrznu sile, Đorđem su se
Svjetlosti se one kriju, one će je raspaliti. Plam će, vječno životvorni, blistat Srbu tvoje zublje, sve će sjajni i čudesni u vjekove bivat dublje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Šalna volja bršljala te s polja, Njom se krilo što je vrlo bilo. Vredan bio, siromaš pomagô, Svud prilagô što je Srbu drago. Ne tražio ni od koga hvale, Kâ da nisu tvoje ruke dale.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
ti to ne razumeš! — A ti razumeš, sram te bilo, balavac! — Gospa Noli su to prepričali. Ona je znala Srbu, i volela ga. Imalo je u tom dečku nešto pravo muškaračko, slobodno, a opet ljupko. Svugde stigne, sve vidi i zna.
Tako se jedino i živi... Nego, treba malo bolje da vidim i onog Srbu. Čudno govori i mnogo zna, taj balavac... Dete bez matere, gotova nesreća... Večito je međ slugama i međ odraslima...
Tek kad je gospa Nola stala iskreno pričati: da je Srbu zavolela do slabosti; da može čitav sat da posmatra kako se igra taj retko lep i umešan dečak; da joj godi ponosit
Malog Luku je volela baš kao dete, kao neku dragu igračku, kao nešto što nju mazi. Srbu je volela kao matorca, nešto krto i ponosito, nešto srpsko, što će mnogo truda i muke da stane, ali će biti od njega
Uspeo je da dobije dozvolu za polaganje dva razreda u jednoj godini. U kući je važilo da Luka, mlađi, hoće da stigne Srbu, starijeg, i bude s njim u istom razredu.
Gospa Nola, sama u sobi, uzbudila se. Volela je i pesmu i Srbu. Još serenada nije bila sasvim prestala, a gospa Nola ču nečije korake u bašti. Svirka se prekide.
Videste li mog Srbu posle mature? To je visoko, to je zdravo, to je lepo kao gora! Kad progovori, kad zapeva, tice zaćute i slušaju ga...
Znam ja, kupovala sam dosta bengalskih vatri, i za cara, i za Srbu... Slušaj, sestrice. Mlada si, popravićeš se i bićeš opet lepa. I, oprosti, bićeš valjda i pametnija...
Veli: otkud vama, baš vama, ta fiks-ideja za elegantnog, uflispapirenog doktora? Pustite Srbu da živi kako mu je po prirodi, i po volji. On vas obožava, on vam sramotu nikakvu neće učiniti, ja vam garantujem...
Pred rastanak, nastade jedan pisak oko gospa Nole. Kao da su sve sitna dečica oko nje. Srbu ne može niko da otkine od pomajke njegove. — Pa vratiću se ja, Srbo, sine, šta ti je!