Upotreba reči srcu u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Zbogom, brat-Obrade!...“ Otac i tetka se ućutaše. Beše im nešto teško na srcu. A ja sam sedela na banku do vruće pećke i slušala sam mirno kako mačka prede... Bože moj!...

Obradović, Dositej - BASNE

Božestveni i slatki čuvstvitelnom srcu sojuz, koji sodržava milione ljudi u soglasiju i ljubovi — blagodarnost! Ko hvali, na nekoliko hiljada godina posle,

Ali blagonaravijem i dobrodjeteljiju ukrasiti se, to zlom i nevaljalom srcu nije dato. Zlotvoriteljan čovek podoban je ovome kurjaku: kad legne na smertnu postelju, sav razdrpat od svoje sovjesti

Veli da ni boga nejma! Kako i zašto? „Rastlješa v načinanijah svojih.” Evo kako: jer bezuman nema dobrodjetelji u srcu svome. Pak što mu biva?

nije kadar sebi podobna stvorenja ljubiti, nek laže koliko mu drago, on ni boga nikada neće biti kadar ljubiti, zašto u srcu hladnom i nečuvstvenom nikakovoj ljubovi nije mesta.

sa svakom dobrodjeteljiju takovo svojstvo da onaj koji je ispolnjava kako nadleži, mora u isto vreme čuvstvovati u srcu svojemu zadovoljstvo i uslaždenije.

Zar se i tome hoće velika nauka za istući slabijeg od sebe? Ali on dobro zna da vi to ne bi učinili, njegovom srcu slatki ljudi! On vas sve skupa bolje poznaje nego vi sami sebe.

biti narodi koji se u blagoureždenim carstvam nahode i živu, gdi silan i nepravedan muči se i grize u zlom i pakosnom srcu svome, a ne može niti sme slabijega obiditi!

I neka nam je ova večna božja istina vsegda i u svačem u pameti i u čuvstvitelnom srcu: da čovek bez zdravoga razuma i bez ljubovi k čelovečestvu, k pravdi, k česnosti i k božestvenoj dobrodjetelji, on je

svoju, da joj nađe na zemlji tri zdrave, velike i lepe devojke koje su bez nikakova čuvstvovanija ljubovi i milošće u srcu, i da joj ih dovede na Olimp, da joj budu kamerjungfre. Otide Duga, obiđe svu zemlju, pa kad eto je, sama dođe. „Kamo?

” Lasnose prevariti na lice gledajući. A šta je u srcu, ko će nam to kazati? Mnogi se spolja čini svetac, a kad posle, čudiš se šta u njemu nađeš.

da spokojno mogu živiti, nego i lepo za sobom ime ostaviti”, pak mu je sve malo te malo, i sve se stara i grize i u srcu muči, — ovakovom ko će pomoći? Ko će mu pamet dati kad je on neće?

Ništa ne jedu nego mamaljigu; otkud im ono veselje u srcu?” — „Ee, gospodine”, — rekao bi mu neki šaljiv proiguman, — „ne leže njima tvojih pedeset hiljada dukata na srcu!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Uverite narod o mom dobrom srcu k njemu, o mojem posredstviju i součastiju, i o mojem toržestvenom obeščaniju: da ću sultanu predstaviti i moliti ga,

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

— Pa, šta drugo i može biti!... — A ko je taj? — Onaj prema kome si ti najčovečniji. Ti guju na srcu gajiš! — Pop? — On. — I kmet? — I on!... — Pa, šta vele? — Mnogo vele!... Vidi se da su razmaženi!...

I ko mi to reče?... Zar on?!... Je li mogućno da sam ja tolike godine guju na svom srcu hranio?... Ujela me je!... I boli!... Juče...

— reče Aleksa. — A ćutim dosta!... I samo mi se srce skamenilo!... Zar ja da ne mislim o svome detetu, o svome srcu? Jesi li ti taj što mi braniš? — Ne, nisam ja... — I ne šali se!... Pedeset godina ja sam tvoj drug.

— Vala, aga, nije što je moj!... Ja još imam dece, ali mi on baš na srcu leži!... Nekako mi je odvojio... ume zapovediti... sve!... — Pa, vidi se, Ivo, brate, vidi se!...

Kruški je igralo srce od radosti, ali se on savlada. — Nećemo o tom govoriti!... Nego... Lazar je meni na srcu!... Hoću da ga vidim srećna i vesela, pa ću onda i ja biti veseo!... Hoću da mu ja prosim curu!... — Ne branim.

A reci mi kako kmet Jova? — Ko?... On zar?... On ti misli onako kao i pop... Njih dva kao da su ti na jednom srcu ležali... neće ti oni jedan bez drugog ništa uraditi!... Ali, ne brini!... Dok im ja samo kažem!...

— Kako da zaboravim!... Još danas idem!... — Znaš, ti si ga rodio, ali mi je na srcu! — Hvala ti!... Zbogom! — Zbogom pošao!... Ivan ode razdragan. Putem je premišljao o rečima Kruškinim.

Ti bi to propustio, ali on gine za svoje!...” Bogami, tako voli Lazara kao da mu je na srcu ležao. Ni pop ni kmet ništa ne rekoše. — Nego... znate li šta? — Šta? — upita kmet.

Da bar hoće da razgovara! Pa kad bih mu ja kazao: kako je to čovek kome odistine leži na srcu naše dobro i naša ljubav — on bi video da je tako. Ali šta ćeš mu, kad neće ni da te čuje čim Turčina spomeneš!...

Niko za njom da bi reči... Njoj se svi tuga na srce. Ona ledena stena što joj na srcu beše kao da poče kopniti... Udariše joj suze i poliše one lepe, jedre obraze... — Kud ću sad?

— Otkud ti?! — zapita ona, dolazeći sebi od iznenađenja. — Ne mogoh srcu odoleti, dođoh da te vidim!... Jelica preblede. Ona vide čoveka da prilazi k njima. — Šta ti je? — upita Stanko.

Kad sam ja to koga upropastio?... Aleksa je ćutao. — Ja njega volim kao da je na mom srcu odrastao. On je dobro dete!... Neka mi govori ko što hoće, ali od njega nema boljeg momka u Crnoj Bari...

Dučić, Jovan - PESME

Te tužne oči suncokreta U mom su srcu otvorene — Ali su sunca nakraj sveta, I tiho slaze mrak i sene. Pomreće noćas širom vrti, Dvoredi sjajnih

Jedino ti si što je proturečno — Kad si u srcu da nisi u svesti... Na kom se mostu ikad mogu sresti Svemoć i nemoć, prolazno i večno!

Ali zaman muke: Na raskršću svakom uvek sam se sreo S kažiprstom kobnim nevidljive ruke. Htedoh u svom srcu da glas sebe čujem, A ja čuh u sluhu glas ko zna od kuda...

EKSTAZA Ostaće daleko za mnom ovi puti, Nestaće i ove suze kud i druge, Ja ću nove želje u svom srcu čuti, Kao nove laste.

KRAJ Hoću u tvom srcu, posle tamnih jada, Da ostavim jednu nostalgiju dugu: Pa sve kada prođe, da se sećaš tada Sa bolom na sreću, s

I kad ovi dani za svagda prohuje, I kad opet htedneš čuti moje ime, Hoću da se ono u tvom srcu čuje Kô šapat poljupca i uzdisaj rime. SATI Kako brzo živim! Kako sati dugi Prolaze, kô bele ptice.

Tad se javi eho nepamćenog jada, I bol neke davno prebolele rane... No kako je srcu, niko ne zna tada, Zadocnela suza kad pođe da kane. PESMA Prenuće se opet moja duša setna...

Srešćemo se opet, ko zna gde i kada, Nenadno i naglo javićeš se meni — Možda kad u duši bolno zastudeni, I u srcu počne prvi sneg da pada.

Zaklanjaš mi sunce, a dala si sama Sto očiju mome srcu, i sve pute Duši, da bi ipak svi nestali u te, Kao izgubljeni zvuk u dolinama.

Tako, kao zvezde u lokvi na drumu, Umreće ta ljubav u svom stidu mnogom, S jednom crnom ranom u srcu i umu — Već s prvim poljupcem i sa prvim zbogom.

No taj ostrv sunca sam pronaći; sjajni Cilj sviju ciljeva i sveg večitoga! Reći svome srcu da je svet beskrajni, Jedno dobro za se, van ljudi i Boga. Dobro, ne znajući da ima dobrota!

I otrov i pričest u srcu i duhu, Svud sebi dosledna, bez međe i stega: Ideja u belom neporočnom ruhu, Samobitni zakon dignut iznad svega.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

dete; priče: o rađanju sa sabljom na ruci, o „lekovima od smrti”, o oživljavanju umrlih i o sahranjivanju živih, o gujama u srcu i — sto kojekakih budalaština: sve se to potencisalo u jednu moćnu gužvu i klupče, i tako mi se činilo da bi se to sve

Došlo mi čisto da plačem! Kakav jedan „sistem”, kakvo „filozofisanje”! Ja hoću da pustim srcu na volju, hoću da iscedim slast iz ove tuge, hoću da mislim na nju! Jer ona je uteha i život! Eto.

Pozdraviše se i ostali seljaci s popom, pa odoše, a on osta sam kao suho drvo, i na srce mu pade tuga. Dugo se opirao srcu ne hoteći „srditi boga”, ali starost ga je obrvala.

A ko je to sve preko glave preturio, taj zna kako najzad i tuga malakše; legnu njeni talasi po srcu, i umornu površinu dotiče samo još pismo od miloga, kao lastino krilo mirno ogledalo vode.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Onaj njen pogled ostade mu duboko u srcu. — Kako pitomo gleda, pa kako je samo smerna i stidljiva... — I vama se to dopada!?

mestu, i znam da će im onda još čudnije biti kako to da se nisu ranije setili, kad je davno u romanima rečeno da se srcu ne dâ zapovedati, a u pesmaricama zapisano: »Nije blago ni srebro ni zlato, već je blago što je srcu drago«.

rečeno da se srcu ne dâ zapovedati, a u pesmaricama zapisano: »Nije blago ni srebro ni zlato, već je blago što je srcu drago«. Međutim dok je Jula silazila, i kao zvezda zalazila za horizonat, Melanija se sve više penjala.

Julom, o jednoj dobroj partiji koja joj se javlja), ali gđa Sida, kao svaka mati, kojoj je ćerka vazda na očima te i srcu bliža, — ona je primetila i nije joj se to nikako dopadalo. Najpre je razumela iz pevanih pesama Julino raspoloženje.

Zato je oštro motrila na svaku Julinu pesmu, i sve se više i više s bolom u srcu uveravala da je njena Jula nesretna. Gđa Sida sluša, sluša pesmu koju Jula peva uz gitar.

rim-papu, pa ništ’ ne treba da se plašiš, Ćiro, kad znaš da si u rezonu, nego treba da im kažeš sve što ti je na srcu, što te jede i peče. Ćiro, kad mrziš, mrzi! I brkove mu nemoj oprostiti, sve dole, sve! Sve!... — Ali, Persida... — .

Gđa Persa je bila nestrpljiva kao udavača, a besna kao furija. U srcu njezinom ne beše ni tolicno kol’ko jedna pčiodina glava mesta za milosrđe i praštanje.

A i Šaci je milo bilo kad je video to. Nije mogao da odoli srcu i da bude poslušan porukama gđe Side, nego je jedared ipak prošao njenim sokakom i spazio je onako lepo očešljanu, javio

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

— Možete, al’ kako ćete početi? — Po običaju. Kazaću: Molim pokorno, meni bi na srcu ležalo, i želeo bi’ kad biste mi vašu fraj licu kćer za suprugu dali. — To je lepo, al’ opet nije za početak dobro.

— Nemojte mi baš tako laskati! — Verujte mi, što god govorim, iz srca govorim. Vi mi ležite na srcu — baš mi ležite na srcu kao kakav šarančić, pa se po njemu praćkate, zato mi srce nema mira. — Ha, ha!

— Verujte mi, što god govorim, iz srca govorim. Vi mi ležite na srcu — baš mi ležite na srcu kao kakav šarančić, pa se po njemu praćkate, zato mi srce nema mira. — Ha, ha! — Nemojte se smejati!

Otkako te nisam videla, nemam mira ni danju ni noću. Pokaži se već jedanput, ako imaš iskre milosti u srcu, jer mi je svet bez tebe pustinja.

Gde mu je od koristi, pokazivao se da je prostrane ruke, ali je u srcu cicija prve klase. Gospođa Evica Gledićka ima oko triest pet godina; prilična je, osobito udesno se zna oblačiti.

Pameti je oštre, jezika uglađena, kad govori, misliš med joj iz usta teče; ali, u srcu joj leži sama pakost i sujeta. Neko je kazao da je čoveku jezik dat da njime misli sakrije svoje.

Otac će mu predati trgovinu, a jedinac je. Njoj je u srcu jurat, al’ za jurata treba miraza. Ko je siromah uzeti je ne može, ko je bogat uzeti je neće, taj traži bogatu.

Ko je siromah uzeti je ne može, ko je bogat uzeti je neće, taj traži bogatu. Lepa plavojka nosi u srcu crnopurastog jurata, no ovaj se samo titra. Od sedam jagma ne zna koju da bira. Valjda neće najlepšu, već najbogatiju.

Od sedam jagma ne zna koju da bira. Valjda neće najlepšu, već najbogatiju. Srećna Mica, ona dobi muža po srcu! Prošle fašange, Mica se udade, Alka ostade.

Svilokosić je zlopamtilo, u srcu je skrio tajnu mržnju protiv Mice što ga je tako pred mužem obedila. Od Marka zavisan morao je sve pretrpiti.

Alka čeka Milivoja, ali on ne dolazi da se pokori, ponosit je. No, ona ne može srcu da odoli te mu piše pismo: „Slatki Milivoje, mili rode moj! Sad sam nezavisna, a bogata. Prva ljubav nikad se ne ugasi.

Sad sam nezavisna, a bogata. Prva ljubav nikad se ne ugasi. Vrat’ se, vrat’ se srcu mom, raširenim rukama te iščekujem. — Tvoja negdašnja, ali verna nesuđenica Alka, udova Ćirković, roždena ot Rogozić”.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

da se uveriš koliko tek sad znam biti nežna i slatka i strasna, da zagrliš opet tvoju milu malu pa da umre na tvom srcu, da razbiješ sve njene opake i ružne sumnje, da oteraš sumorne slike što je vampirski dave, da piješ sve njene draži

— Pa zašto ga ne ostavite tu, stara? Šta će bolje nego da leži u crkvi? — E nije tako, Dušo. Majka sam. Majčinom je srcu lakše ovako. Preneću junaka kod nas. Mi imamo našu grobnicu, i tu ćemo, kad Bog rekne, ležati skupa.

Tako mi sunca i meseca u srcu ove proklete žene, samo u njenom srcu i u njenoj kvarnoj krvi viju se oni, puni smrada, drvi, što su jedini mogli da

Tako mi sunca i meseca u srcu ove proklete žene, samo u njenom srcu i u njenoj kvarnoj krvi viju se oni, puni smrada, drvi, što su jedini mogli da upropaste i pojedu moju prošlost i Moju

U istom trenutku žena s čovekom ispod ruke nađoše se pred njim. — Zmijo, grmnu Jurišić kad je ugleda, tu u tvome srcu, tu u sred tvoga srca nalazi se moj ključ. Ključ! Ključ taj, daj mi ga!

Afrika

Ja sam osetio gorčinu i tragediju na svojim ustima, svojim očima i u svom srcu kao i svi crnci što su je osećali oko mene; kao zemlja koja je natopljena njom, nebo koje je tako često mutno od nje.

Nema preljube, nema ljubomore, ni srdžbe; sve što se bude dogodilo ove noći, biće u srcu fetiša. To je svadbena noć tam–tama, i niko u njoj ne sme ni da deli, ni da bira, a teško onom ko bi o njoj sudio.

Ja potpuno primam srcu neuspeh mladićev i nudim mu da izabere bilo koju drugu. On zastiđen gleda sasvim lagano oko sebe kao kakva životinjica,

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

JUCA: Sad da propadne kroz malo leba što se u kući pojelo! JANjA: Kučko prokleto, što mi dajš vatra u moju srcu? Esmo ručali kako firšt? Esm kazo da si čeka većeru? More, znajš što je to: Παν μέτρον άρησον της άναγχης!

PETAR: Ubru, ubru! Što ne govoriš ljudski, nego se ačiš? JANjA: Pi, pi, pi, pi, kako mi daje vatra u moju srcu! JUCA: Ja se čudim zašto ga i držite tako stara i gluva? JANjA: Hondrokefalo!

(Otvori Fala Bogu opet sanduk.) Moi krasni život! (Premeće novce, pa posle ustane i protegli se malo.) Kako mi rasti srcu kad vidim moi lepi dukati, kad gledim moi krasni taliri i kad pazim veliki pakli sos banku! Što ću da mu dam?

JANjA: Prokleto, nevospitano, najedeno, napijeno! Što si ti mene? PETAR: A? JANjA: U, kako mi baca vatra u srcu! Jesi ti moju slugu?

Oni bira, ja gledim; oni bira, ja gledim. Vidim da sve jedi kartalcetli iz džepu, e, mislim, bole ga srcu. Kad plati i otidi, broim moja kesa, nema dvadeset forinta strebru! MIŠIĆ: E, gledaj ti sad!

Oći Janju da vas ostavi, da ne idite na proces, ama oći da umri sos vas, sos moju srcu (zatvori sanduk). Sad da sakriim ključ, da niko ne uzmi moji lepi novci. (Čuje se lupa na vrati.) JANjA: Ko-j to?

Čuiš, nevaljalo duh, nisi viši moi slugu! PETAR: A? JANjA: Djavol ti izio, nećiš više da mi baciš žeravica u moju srcu! (Donese jedan veliki protokol.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

SE NASTAVLjAJU VEČNO 657 DRUGA KNjIGA SEOBA I ALI SVE JE TO SAMO OMAMA LjUDSKIH OČIJU Bilo jednom jedno kraljevstvo, u srcu Evrope, koje se zvalo: Hungarija.

Osim toga, taj Isakovič, sujetan jako, nosio je u svom srcu, kao neku žeravicu, i taj osećaj, da se pri njegovom putu ne radi samo o njemu, i njegovom odseleniju, nego da od toga

kapetanu, posledica vrućine, ni razblude, nego žudnje za srećom u životu, koju svako biće ljudsko, pa i žena, nosi u srcu.

se iščupa iz tog, ludačkog, nasrtaja ženskog, lopta mu ostade, na grudima, zakačena u širite srebrne, koje je imao na srcu. Jedva je disao. Čuo je samo da ona viče, da je pobeđena, u igri, pošteno i, da je kapetan oteo loptu, pravilno.

Dočekala je Isakoviča à la grande. Isakovič joj se klanjao, sa trikornom na svom srcu – i zacupka. Agagijanijan je, očigledno, bio, sa tom ženom, u vrlo dobrim, odnosima, jer je poče pljeskati, tamo gde ne

Bila je stisla ruku, pod grudima, na srcu. Jedva je što govorila, sve do odlaska, u Osek. Kad je ostala sama, tog dana, sedela je dugo, nepomično, čak i kad se

Otputovali su u njegov garnizon. Posle tuče, obično se jako vole. Isakovič onda nije pitao dalje. U njegovom srcu pevala je sad mala tica: Rosija! Rosija! Tih dana, svet u kom sad živimo, bio je počeo tek da se stvara.

Uze ga, nežno, pod ruku. Zašto, kaže, laže? Ona je naučila, u oca, da joj ono, što joj je na srcu, bude i na jeziku, pa ne misli da to više menja u životu.

Ta senka, žene koja je mrtva, bila mu je, kraj sve te Božičke, sve milija srcu. Prošlost mu se, tako, činila lepša od svega što je sad imao.

Evdokija – koju je Rakička zvala Evđo – obično bi zaspala uz bajku o medvedu i lisici, o gostoljublju i dobrom srcu medveda, a lukavosti prepredene lisice. „Uzmi, lijo, kašiku meda!

Nadali su se, da će joj se vratiti. To je bila žalost njihova, od onih, o kojima se ne govori, ali, što na srcu svetle i peku, kao žeravica, ispod hladnog pepela. Za Đurđa i Petra taj gubitak bio je kao prva ljubav, nesretna.

On je mlad, reče za sebe, ali samo u srcu. Po godinama, međutim, mogao bi Pavlu i otac biti. Misija u Tokaju nije mu više po volji.

Teodosije - ŽITIJA

Kako da te ponesemo? Kako da te poput koplja ili oštra mača predamo roditeljima i braći? O, vlasi ljubljene glave, srcu i očima privijane na utehu roditelja, kako da vas poput omče ovima damo?

Primivši od njih mnoge i korisne pouke, molitvu i blagoslov, i strelu revnosti u srcu noseći, vrati se u cvoj manastir Vatoped.

Posle toga smirivši se i strah Božji još više u srcu osetivši, govorahu sebi: — Vidi duše mladih koje prednjače i što je korisno za sebe traže!

A blaženi Sava rasudivši da ovaj savet nije od zmije nego od Boga i anđelski, primivši ga dobro k srcu, Boga pohvali, a starcu se kao anđelu Božjem pokloni, i ovoga ljubazno ugostivši otpusti kući.

koja telom pohodi Gospod Isus Hristos poklonićeš se, gde se sva stradanja njegova za nas voljno dogodiše, koja ćeš na srcu svome napisati, i mnogima ćeš se obrazac dobrodetelji javiti, i sva zakonopoloženja Hristova koja su na zdanju apostola u

i činio: moglo se videti da se sve više i više dobrim delima u duši nazidava, i stepenice ka Bogu onim viđenjem u svome srcu polagaše, i sa duhovnim ljudima razgovaraše, obilazeći i deleći milostinju onima koji po pustinji teskobno žive, i nište

brat, tadašnji samodržac Stefan, napisa pismo bogonosnome i blaženome Savi, moleći i govoreći: „O, mnogoljubazni srcu i duši mojoj, gospodine i oče sveti, usliši glas plača mojega i poslušaj uzdah moj, i ne prezri molbu ovu!

moj ega iz stranstvovanja po tuđini iz Gore Svete, i sa ovima da vidim onoga koga želim od mnogo godina, koga noceći y srcu svome nisam viđao, tako reći samo dušu moju, gospodina brata mojega, i da se svete, neizmerne ljubavi njegove nasitim?

zamisli, jer ne prosu tulac strela niti mač izvuče, već kada je došao do grada, Božjim sudom od nevidljive rane u srcu umre i naprasno skonča. I tako Bog molitvama svetoga zaštiti grad nepovređen.

da je takvome rečeno: „Pošto si beščastiv veoma i oholost srca tvoga uznese te, uzdižući dom svoj na visini i u srcu svome govoreći — Ko će me svrgnuti?

I pošto se sveto miro u svima izvorima zatvorilo i ne izlažaše, nije nalazio utehu srcu. Posla ka svetome u Svetu Goru, javljajući mu sve što se dogodilo.

polažući ruke svoje svete na časnu njegovu glavu, i ovu grleći sa suzama celovaše, mnogo se moleći za njega tajno u srcu tajnoznalcu i onome koji vidi sakriveno. I molitvom svetoga spase se bolni, i najedanput se isceli.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Stanovništvo jadranskog varijeteta je danas po osobinama i po srcu isto tako slovensko kao i stanovništvo Šumadije. Zone različitog razvitka.

su ih protivnici kadšto mogli okretati po svojoj ćudi, dopuštajući ovim patriotama da govore i da time olakšaju svome srcu i svojoj savesti. Ali je među Hrvatima bilo i jačih ljudi koji nisu nikako podlegali austrougarskom duhu i uticaju.

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

po jednom U nekoga nađu srce U nekoga bogami ne Otvaraju im otvaraju grudi Sve dok u jednog srce ne otkriju I u srcu ukradenu ružu IZMEĐU IGARA Niko se ne odmara Ovaj stalno premešta svoje oči Stavi ih na leđa I hteo ne hteo pođe

mestu ostanu mrtvi U praznoj se glavi vetar nastani I koti šarene vetriće TRULE KOBILE Jedan drugom budu kamen na srcu Kamen ko kuća Nijedan da se pod kamenom makne I jedan i drugi se polome Da bar prst podignu Da bar jezikom coknu da

se s njima ko da srca nema Naljutili se na belutak Razbili ga u travi Ugledali mu srce zbunjeni Otvorili srce belutka U srcu zmija Zaspalo klupče bez snova Probudili su zmiju Zmija je uvis šiknula Pobegli su daleko Gledali su izdaleka Zmija

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Mogu ga još na putu lopovi popiti. U srcu proklinju Čamču. — Dakle, ako hoćete, a vi platite i da ne merim, jer inače uzeću kao kontraband, pa ćete još više

Dok je Šamika pred njenim očima, odvuče se od crnih misli, u tom magnovanju raduje se kanda nema tereta na srcu. Kako nema Šamike, njoj iz groba pred oči izlazi Pelagija, onako obučena kao kad su je zakopali.

Zapodenu razgovor. — Znate, Herr von Kirić, da je Lujza tu stvar tako k srcu uzela, da može umreti. Da je vidite, ne biste je poznali.

Šamika jednako onamo odlazi, teši je, zanima je. Tako godinu dana traje. Juca sve slabija. Šamika je uzeo jako k srcu njenu nevolju, većma mu je bilo žao nego ikome.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

kosama, povezana vrata, širokih, novih kaiševa od zlatnog pletiva na ramenima i čvrsto stegnutim klobukom, na srcu. Za trenutak beše izgubio svest, i nije znao gde je.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

neke tajne, za verolomne zbog vernosti neke unutarnje, za skromne zbog nekakvoga u sebi bogatstva, za one koji su samo srcu verna pastva.

Nisam ni vlastelin ni sebar koji se sveti, koji vraća žaoku za žaoku, sram za sram, nož na srcu za nož na oku, ja se po srcu ne upravljam, ja sam car zarobljen zakonima koje propisujem sam.

ni vlastelin ni sebar koji se sveti, koji vraća žaoku za žaoku, sram za sram, nož na srcu za nož na oku, ja se po srcu ne upravljam, ja sam car zarobljen zakonima koje propisujem sam.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

i požara, rezervnih guma, stolica na rasklapanje, pomada za negu vaše kože i losiona za negu kose, više leda u piću i u srcu, šminke u tašni, sve tamnija stakla naočara protiv sunca...

Matavulj, Simo - USKOK

A evo će i božje vrijeme na ovi čas udarit’!“ Ali se svi u srcu radovahu, što se neće obistiniti njihova nagađanja, koja su činili toga dana u zoru, kad su silazili tim putem, biva, da

“ To zbog ljetine. Ali se ni knez ni njegovi brastvenici toliko u srcu ne radovahu svijetlim praznicima, koje obično veselo očekuju Srbi. A zašto to, razabraće se domalo.

Znâm da onizi naše vjere drukče govore i da kukaju za nama, ali, ja mnim, u srcu bojahu se i oni nas, divljijeh gladnika! Svi bjehu nezadovoljni tim odgovorom. Pop samo odmahnu glavom.

Tijem si mi, zanago, bliži srcu!... dakle, kao što rekoh, ono su ti sve običaji naši, ali u mene je to polovno, prešno, kao mimogred, jer smo korotni,

A u zdravlje i tvojijeh na domu i svijeh kojima si u srcu! Janko zahvali zdraveći domaćinu i njegovima, veličajući njega i sav mu rod.

— E valaj si zgodan Katunjanin! Kao da si nikao i rastao među nama! — Može biti na oko, ali ko zna kakav sam po srcu? — Kad si ti u osamnaestoj godini kadar bio uskočiti među Francuze i biti se, nećeš biti pošljednji ni među nama!...

“ Čuješ ti te rabote! Već bez tebe ne može ni na to pomišljati! Ja mu rekoh: „Kad ti je već toliko u srcu, a vi se pobratimite!“ A on veli, a pravo veli: „Bog s tobom, nano, nijesmo li već braća! Kako se braća mogu bratimiti?

Ej, luda, mlada glavo, što ne posluša! Krilo naše, lijepa mladosti, crna ti majka i mi s njom dovijeka, ne odolje srcu ognjenom!.. — A-nu sjedi malo, Markiša! Nama već nije prešno!

— dodade Stane Serdareva, koja ga dotle pažljivo posmatraše. — Veliki je i tebi dert na srcu, dijete!? — Boli me glava, strina! — reče Janko... — Jako me boli, no, oprostite, odoh da legnem. Laka vam noć!

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

svu jezu strašnih večernjih priča, dobrog starca, koji je sa seoskih zborova donosio pune džepove poklona od kojih u srcu postaje toplo i vedro i čitave se noći lijepo sanja.

pesama Na slovo, na slovo nastao je iz igre koja polazi od svega i ni od čega, od jedne slučajno fiksirane tačke u srcu ništavila, da bi se, sledeći neispitane i neumitne zakone asociranja, ponovo organizovao svet.

Istorija usamljenosti, i, u srcu te usamljenosti, naše povezanosti sa svim što nas okružuje, sa dalekim i sa najdaljim.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

»On je povjestnim događajima i shodno od tuda proizvedenim nravoučitelnim naukam obilan, koje su svakome nevinom srcu blagoprijatne, a oni ne samo što na pamet dovode mnoge bojne slučajeve i imena hrabrih muževa i srbskih junaka (koje

poeziju svoje ličnosti, neobuzdane i bezobzirne strasti, kazuju sva svoja osećanja ne da pouče no da olakšavaju svome srcu, ne da prosvete no da zanesu.

tema u njegovim pripovetkama, to je borba između jedinke, koja hoće da živi svojim životom, po svojoj glavi i po svome srcu, i porodice, koja hoće sve da potčini sebi i utera u jedan kalup.

pripovedaka: Poljsko cveće u 10 sveščica, Beograd, 1890— —1891; Slike iz učiteljskog života (Beograd, 1890), Od srca srcu (Beograd, 1893), Rajske duše (Beograd, 1894), Zeleni vajati (Beograd, 1895), Stari poznanici (Beograd, 1891 do 1896,

Jedna zbirka njegovih pripovedaka nosi naslov Od srca srcu, i to bi se moglo dati kao opšti naslov svim tim njegovim lirskim idilama iz seoskog života.

koji lepše zabavljaju naše oči i naš sluh, ali nema pesnika neposrednijih i iskrenijih osećanja, koji više govore našem srcu i onom što je najintimnije u našoj duši.

Njegovo rodoljublje je duboko u njegovu srcu, i u punoj saglasnosti sa njegovim duhom, on ima suvremen patriotizam, bez fraza i bez stava, racionalan i diskretan,

Milićević, Vuk - Bespuće

Činilo mu se da je pregorio i tu želju, zajedno sa ostalima kojih se bio odrekao. Tek pokašto ga nešto zapeče u srcu jednim oštrim i jetkim bolom, i on samo osjeća kako prolazi nečujnim korakom kroz godine, mrzovoljan, sa rukama čvrsto

Sremac, Stevan - PROZA

hteo da ih hladno proštudira i proceni, i sada, posle dužeg posmatranja, ispunjava i po formi ono što je već poodavno u srcu bio, i prelazi u stranku koja jedino radi na spas otečestva, i koja je jedina u stanju da Srbiju dovede, veli, na njen

je pedeset komada, i Jova je kao čovek kome književnost naša (a naročito poljoprivredna, koja je još u povoju) leži na srcu, ponudio se sam da ih rasturi. Kaja paskoči i donese menicu zajedno s perom i mastilom.

Radičević, Branko - PESME

Bože, Bože, dakle baš zanago Da ne vidim što je srcu drago! Šeta tamo, pa šeta i amo, Šeta desno, pa šeta i levo, Još jedanput, još jedanput samo, Amo, zlato, amo,

zvezdice sjaše, Tio nebo, tija i planina, Tija reka, tija i dolina, Tio svuda, svuda preda mnome, Samo da je i u srcu mome!

Gle i danas sunašce uteče, Gle i danas zaman prođe veče, Noć u tamu ceo svet zavija, Al' u srcu velji nad mi sija.

nas siroma utaja, Loša sreća nama ga otrže Pa u crnu zemljicu ga vrže, I vernome ne ostavi drugu Ništa drugo do na srcu tugu, Tuga jadna samo muči grudi, Al' ne može mrtve da probudi.

Obrenoviću GOJKO Gusle moje, ovamote malo, Amo i ti, tanano gudalo, Da prevučem, da malo zagudim, Da mi srcu odlane u grudim', Ta puno je i prepuno sreće, Čudo divno što ne pukne veće.

polje obasjano, Cveće milo, roso, bistro vrelo, Pa ti jošte, moje čedo belo — Ko da gledne čarne oči tvoje Pa u srcu da mu ne zapoje!

Ta misliš li o Cveti mojojzi? Nađe l' mane ti kakve na njojzi? Kaži, brate, ako Boga znadeš, Što na srcu svojemu imadeš, Moj po Bogu ti si pobratim — Kazuj brže, da se ne mučim.

najbolje bira, Gradi sprave, kakve još nikada, Kô da hoće baš amo na grada, Tako zbori i tako se sluti, A Turcima u srcu se muti, Svak se boja poslednjeg spominje, Te poneki vako započinje: „Vala, kardaš, to bojak bejaše, Nije šala, baš

Srba sjajnost izgubio Kano mesec kad grane sunašce — Uteče joj na oko srdašce: Tek spazila pa Hajka planula, I u srcu svome pokliknula: „Eto meni krasna gospodara!“ Jao Hajka, al' te sreća vara.

I ljuta ga neka muka prima, Dohvata mu srce u nedrima, U srcu se strašne bude zmije, Gleda Cvetu — Bože, zakrili je!

Poznade ga, kliknu Radivoje: „Jao Cveto, jao sunce moje! Kad ne možeš bit na srcu mome, Ta ne dam te, bogme, ni drugome.

Putnik svira jasno, tio, Krasnu pesmu udesio, Kô da tuži, kô da moli, Kô na srcu da ga boli, Baš onako milostivo; — Momi kuca srce živo; Spusti sude na poljanu, Glenu nebu, pa uzdanu.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

— U štalu, sivonjo stari, pa tamo njači — vraća mu samardžija. Još mi u srcu kljuca tuga za dolinom i ostavljenim djedom, ali kad mi kroz krošnjato drveće bukne u susret, sasvim izbliza, ogroman

Kako je drag i pun svaki korak povratka. I kako sve više raste, primiče se i u samom srcu razgara djedova neumorna vatrica. Eno je, bdije, zove i pokazuje nam put.

vremena bio je u Banatu, otišao da se nađe oko berbe kukuruza, pa živa zgodacija da se ljudi malčice razbaškare i dadu srcu na volju.

Znaš samo, kako da ti rečem, pogriješili su malo pravac, pa curiknuli na Grmeč ...Preokrene se ponekad nešto u srcu, pretegne neki vrag u duši ...

I pođe tako baka po selu s hladnim pepelom na srcu. Koga da pita za savjet, kome da se obrati za utješnu riječ? Babino posvojče, vragometni šeret Spasoje, odavna je

Šta je tebi krivo, daj reci jednom? — Krivo, veliš? Ne znam, brate. Savilo se nešto na srcu, pa tišti, a šta je i zašto je, pitaj boga. — Jesmo li te nešto uvrijedili, a?

Kostić, Laza - PESME

revene se, ko će da ga pre odnese, da zvezdanu kadi Nogu njegovom i njinom bogu: — Tako mene zvuci lome u živome srcu mome, iz nedara da ga nose, jedni mame, drugi prose, jedni prete, drugi tuže; — »Oj, davori, jadni sluše, »bela vilo,

Al' moje je srce sveže, proleća se njemu smeše, pa kada bi lišće velo, pa kada bi samo htelo po mom srcu da poleže, svaki listak što bi pao kô cvetak bi ponikao.

” ja, osaman u seleni, od jeseni do jeseni pevam srcu: mirno veni! Blago meni! — u Krušedolu, 1892. NA PONOSNOJ LAĐI Na ponosnoj lađi, Na lađi ljubavi, Pošo sam tebe

Paučinom si sapet u krili', gmizavi pauk po tebi mili, šeće se po tvom srcu strvenu, sisa ti plavu krv i crvenu, a ti zar živiš, zar očekivaš?

Bratija ćuti i bula je nema, okovi joj ćute na rukama dvema, nema je bula, al' u srcu strepi, poznaje ćudi svoga gospodara, kako se strašno onome sveti njega što dira, njega što vara!

u srcu slomljen, zbunjen u glavi, spomen je njezin sveti mi hram. Tad mi se ona od onud javi, k'o da se Bog mi pojavi sam: u duši

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Takav stvaralački postupak i humanost koja ga nosi uvek će nalaziti puta ka ljudskom srcu. Na ovom mestu valja nam učiniti jednu ogradu.

— pa onda stane kazivati: — Daleko odavdje ima jedna visoka planina, u onoj planini jedna lisica, u lisici srce, u srcu jedna tica, u onoj je tici moje junaštvo, ama se ona lisica ne da lako uhvatiti: ona se može pretvoriti u razne načine.

On siromah pođe malo, ali ne mogavši srcu odoleti, vrati se natrag pa sutradan opet u zmajev dvor, i nađe caricu, a ona sedi sama u dvoru i suze roni.

Majstor to opazi pa ga stane pitati šta mu je, a on mu na mnogo zapitkivanje najposle odgovori da ima nešto na srcu, ali ne sme nikome kazati, „a da mi je — veli — da komegod kažem, odmah bi mi odlaknulo.

Zmajeva mati sakrije roba pod korito za vrata i prikrije ga, da joj ga sinovi, ako s puta srditi dođu, u prvom srcu ne raskinu. Tek što ona roba sakrije, al eto joj sinovi rupiše u sobu i progovoriše: — Dobar veče, mati!

— Uzmi ih, take kake su! — odgovori bog. Čovjek se obradova u srcu svome što je stekao još dvadeset godina. Iza toga, stvori bog psa, i reče mu: — Što se god nazove tvoje, branićeš dok

— Dajem ti ih, onake kake su! — reče bog. I čovjek se opet obradova u srcu svome što je vijek tako produžio. Najposlije, stvori bog majmuna, i reče mu: — Ličićeš mnogo na čovjeka, ali nećeš

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

) POZORIJE 2. DAMJAN (stupa) Šta je moj komša onako podozritelno izgledao? Ili je što ujagmio, ili drugo što na srcu ima? Čudno je čovek ustrojen, kao staklo kojim spolja se sve providi što iznutra leži.

LjUBA (lagano): Danas ću vam napisati jedno ljubovno pismo. MILAN (opet šako): Ja ću ga na mom srcu držati. LjUBA: Zna li Velimir da me prosite?

Lalić, Ivan V. - PISMO

Vetar u praznoj čaši na terasi Sa predvečerjem slaže se u talog. Leptir u srcu. I osećaš da si I odstupnicu predao u zalog Odsutnoj nekoj milosti.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Već njegov prvi poslovni potez ukazuje na pravog filmskog entuzijastu, kome domaća kinematografija leži na srcu. Drug Top otkupljuje prava na ekranizaciju romana Od ovčara preko Kablara do Pisca i književnika od pisca romana, a

— Ja odoh! Prema izjavama očevidaca, Sule je prišao prozoru, otvorio ga i izgovorio svoju oproštajnu poruku: U srcu sam te zaključao, Ne možeš izaći, Ključ sam izgubio, Ne mogu ga naći!

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Tamo gde žeton i karta potrebni nisu, u leden-hladu, a na krajnjem kraju kraja, u srcu mraka, očvrslog, u metal sraslog - tu vrede zlata: gromke zemlje dobovanje, padine zraka, kasovi hitrih motika, topot

Seli se telo u čašku krina: cvati mi, cvati Roѕa canіna. U srcu zdrobljen svetluca kristal. Cijuče duša, kaplja s izvora. Zahuje živci uz drobni lišaj i peče zumbul, zumbul otrova.

Rastrojstvo zvučno puni se ozonom. IV U srcu gajim ljubav gostoprimstva, referat s lipe kada pčele rade a kuće retke, pusta domaćinstva.

Ne žuri s neba, gordi vinograde, već grožđem kiše, dok me muči ulcuѕ, poškropi štedro ludost zvanu kupus. U srcu gajim ljubav gostoprimstva, a crnim sjajem gore kupinjaci: veselu kratkom krunisani zraci.

Ne teče mleko poljem dobročinstva, već vajno veje pepeo slavuja sinonim pevom iščezlog kraguja. U srcu gajim ljubav gostoprimstva. V Uz nečuj-bronzu neblago što prati, kud grabiš bregom, žuta smutisanko?

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Čarobna šuma, ljepša od bašte, pripada slavnom narodu tvome, junaci tu su njegove mašte, nose ih ljudi u srcu svome.

Kišica topla po gaju škropi i tugu zimsku sapra, u rodnom kraju i u mom srcu veselo blesnu Japra. Šuma malena tananih breza prosipa šapat rečit, a tamo negde, kroz rosnu travu, promače Žuća

Brzo minu naše đakovanje, lagan leptir sa krilima zlatnim, ipak tebe u srcu sačuvah kroz sve bure u danima ratnim. Ta sjećanja mogu l' da se kupe, mala moja iz Bosanske Krupe!

Krenuh svijetom u dalji neznane i ponesoh u srcu Hašane. Osta tako, Uni poklonjena, prva pjesma, moja prva tajna, i u srce preseli se kradom Uno moja, pjesmo

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Videćeš koliko će novaca dati samo da se ne bi oženio!“ A ovaj mladi Englez, u svome čistom srcu, mislio je da mu je čast uništena i nije se setio da niko od njegovih kastiljanskih prijatelja, ni ljudi iz Toleda u to ne

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

ja sa stremena kad se jave trube s belih dvora kad omekšaju vatre, kad se pokaju zmije i brat se s bratom zagrli u srcu kremena.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

To je onako, samo primera radi. Al' ako ti to primaš srcu, evo ne moramo ni govoriti o Proki. Možemo uzeti za primer Trifuna. TRIFUN: 'Ajd' baš da čujemo?

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Ova lepa večernja šetnja osvežila ih i upila novu snagu u grudi im, pa osetiše da im se razliva neka prijatna veselost u srcu; osetiše ono poznato zadovoljstvo od zdravlja, s kojim se kod mladeži vazda javlja neka žudnja za nečim veoma svetlim i

Samo mu sinu ta misao kroz glavu kao elektrika, on oseti bol u srcu, pa se odjednom okrete I viknu Stojanu: — Potrči!... Zapljeskaše bare od kaljavih nogu, koje padahu u njih kao kamenje ..

Pobedio je i njega i nju, oborili su pred njim glavu, ali on ipak oseća neku prazninu u veselu srcu svome.. XVI U orlovičkoj školi sve se vratilo na stari poredak, radi se ozbiljno, mirno, marljivo...

Ne može se to produžiti večito; neko će od njih biti premešten. On sam to uviđa i obuzme ga veliki bol u srcu, kad pomisli na takav rastanak... ... Sinulo proleće.

a pred očima joj tako svetlo, tako lepo, čarobno... Ne prođe ni mesec dana, a ona već izgubi pamet i predade se sva srcu, da je ono vodi... Ta ona je tako srećna, tako srećna!...

Ljubicu udari nešto po glavi, te joj se odjednom sasvim smrče, ošinu je nekakva oštra, ubistvena struja po srcu, i ona se povede... Ne, ne... treba stajati treba izdržati do kraja... Ono je već došlo, evo ga!... — Gde je učitelj ?!

otrovni zvuk proseca i prožiže živo srce, svaki joj čupa iz srca delić po delić dosadašnje ljubavi I puni prazno mesto u srcu najljućim čemerom, najstrasnijom žudnjom za osvetom...

Podiže oči i pogleda je, po običaju, oštro. Ona jedva iđaše, noge joj klecahu, u glavi se sve više muti, a na srcu stoji onaj ledeni kamen, koji je još ovde u dvorištu obuze... Ona dođe do kreveta i sede, teško uzdahnuvši.

Jedna se čudi novom naraštaju, kako to sve prima k srcu i ne ume da se zadovolji malim... Živi s drugom! Pa neka ga, kad mu se to svidi... Neka on ne zaboravlja kuću, a onako...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

bi l’ Jovi žeđa dodijala, Ne bi li se vodice napio, Ne bi l’ mene u vodi popio, Ne bi li mu na srce panula I na srcu ranu načinila! 160.

“ Ona kučka milostiva I na srcu žalostiva, Pak mu dade i obadva. 208. Dika kaže: “Ljubi me, umreću!“ Nisam kamen da mu kažem: “Neću!“ 209.

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Ne pomaže ni muž, ni dete, ni glasovir. Za vas je u grehu mir. Biti nesretan malo više ili manje sve je jedno. Kriti u srcu za sve gnušanje o kako je bedno. Vi niste krivi znamo za ono što će biti, nesreća je baš čast.

Stid nas beše domova cvetnih, zarekli smo se ostat nesretni, bar ja i Ti. U srcu čujem grižu miša, a pada hladna, sitna kiša. Gde si sad Ti? Beč. U revoluciji. 1818.

Imao je ogromna egzercirišta i groblja. Imao je nadimak Mali Beč. U srcu varoši bio je barokni centar grada, sa velikom, katoličkom, katedralom, čuvenom sa koncerata Baha, sa manastirima

Sve je to, veli, zato što smo mi usisali mađarsku kulturu i imali u srcu peštansku modernu. Što je bilo još ružnije, tu tezu je, docnije, i Bogdan Popović preuzeo.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

“ Starac je nedahnimice i sa zebnjom u srcu slušao šta mu pripoveda mušica. Na kraju, priznao je, drage volje, da i mušice mogu biti od koristi na ovom svetu i da

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Ali ti dalje ništa ne znam. — Lako je tebi: ti ćeš sigurno dobiti Vizantiju ili tako nešto. Peru štrecnu nešto u srcu... »Otkud sada on da mi to prorekne? — E sigurno će to biti!

— Čiča zasedava, a taj ne daje dvojke iz istorije. Pera obrati pažnju na ove reči i primi ih k srcu. — Pst! Idu! Čiča! — viknu onaj s vrata i dotrča na svoje mesto. Ženske pobledeše.

neću! ... živa mi tetica!... šapće dete i neprestano obilazi oko majke... Ala je ovo muka velika ! Nešto je na srcu mori; ona već nekoliko puta otvara usta i gori željom da vikne... Ako ne ode tetica, kazaće pred njom... Tetica ode.

s njim! ... Sad je već jasno... Izgubljena je pozicija. Drugi je zauzeo njeno mesto u tetinu srcu. Ali šta će sad ona? Šta će sa ovim neobičnim bolom, što je neprestano grize, grize ?... Čija će milošta to zalečiti ?

Šta će sa ovim neobičnim bolom, što je neprestano grize, grize ?... Čija će milošta to zalečiti ? Ta i njenu srcu treba ljubavi; naviknuto je na nju. Neće zar ostati sasvim usamljena, bez topla pogleda! ....

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

Pa... hteo sam, ovaj, da kažem: nemoj ti to da primiš k srcu, a i Danica... to je, znaš, uoči izbora. PAVKA: Eto ti sad... a šta može, opet, tebi da izmisle?

PAVKA: Samo da ja čujem to, i onako mi je ta proševina došla dovde! JEVREM: Pa ne treba to tako da uzimaš k srcu, to je politika. PAVKA: Ama, kakva politika! Otkuda je to politika da čovek preotme tuđu ženu?

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

KAKO SPAVAJU TRAMVAJI Noć kad odmakne, Kad tek poneka sijalica ko zlatna kruška zasjaji, I svakom na srcu kad odlakne, — Šta rade tada tramvaji?

Noć kad duboko odmakne, Kad tek poneka sijalica ko zlatna kruška zasjaji, I svakom na srcu teret dana odlakne, — Eto šta rade tramvaji.

Svaki put kad iz iskoni drevne U kapljici vode zraka sevne Znaj, to u srcu prolaznosti slasne Po jedan vek bukne i zgasne.

„Kume moj, život si s glavom u pesku Proveo, u nekoj tamo NDžameni, Brinuo si brigu belosvetsku, U srcu zbivanja, uvek na sceni... — Dosta si saveta dao Unesku! Vrati se otadžbini, to jest, meni!

tu nije reč o Starom Avdi, Već o jednakosti, bratstvu i pravdi, A meni, iz ponosne Crne Gore Ti ideali od rođenja u srcu gore, Za pravdu bih dao života sedam (Al ovaj, prvi, nizašta ne dam!

” „Misleći na ovog ovde kržlju Goreh, dok mi u srcu ne zgasnu plamen, I dok mi se ne okrete ljubav u mržnju. Tada očvrsnuh, kao kamen.” „Pa bar da se nisam verila!

” „Teško je, al i lepo bilo voleti, I slatko u srcu nositi plam! Sad ostajem pusta, ko na goleti Vetrovnoj drvo!

Voleo sam tramvaje: Noć kad odmakne, Kad tek poneka sijalica ko zlatna kruška zasjaji, I svakom na srcu kad odlakne, — Šta rade tada tramvaji?

Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI

o odlasku duše moje, što ugledah na roditeljima mi i na rođenom od mene mladencu, za kim žalost neprestano gori u srcu mome, prirodom maternjom pobeđivana.

mužastavnim srcem i želanijem blagočastija izašal jesi na zmija i sapostat božastavnih crkav, rasudiv nesatrpimo biti srcu tvojemu zreti hristijani otačastvija ti obladajemim biti Izmailjćeni, ašte li sego ne polučiši: ostaviti tljenu visotu

Rakić, Milan - PESME

Starinski vitez, pun vere i nade! Šumi, o noći prohujalog doba! U srcu nosim nekadanje ljude. Povorke bele dižu se iz groba, I sa mnom, ljube, čeznu, strepe, žude!

Noć miriše, I dušu muči silni pesimizam... II Osećam da nešto u mom srcu trune Lagano i stalno. Ko će mi pomoći? Nastane ga časom, kao cvetne krune Što se naglo raspu u jesenje noći.

u noći zvezda i meseca pune, Usamljen i tužan, oborene glave, Koračam lagano pun slutnje i strave, Jer znam da u mome srcu nešto trune.

No ja bih, draga Gospo, opet hteo Svagdašnju poštu da iskažem vama: U pamćenju mi još je život ceo, Na srcu mi se ne uhvati skrama.

Pandurović, Sima - PESME

Ona i ja smo, oboje sa jednim Krinom u srcu i zvezdom u oku, Tu, milovani povetarcem čednim, Snivali dugo svaku noć duboku; I bili srećni zbog ljubavi svoje,

Zalud! Ja nisam sposoban za take Visoke, duge apstrakcije više; U srcu mom je tama jedne rake, Očima mojim pustinja bez kiše.

Sad se spleće Sve to u ništa u minutu. Osećam da se neka kora Na srcu mome tvrdo hvata; Da se uvlači tromost spora, Tužna k’o dani kiše, blata; Da sam već danas miran i ja, Da meni

svetla suza s tvog bisernog oka U nemile dane krišom tužno kane, U svetu poroka, mržnje, zla duboka, — U mome se srcu otvaraju rane.

ZIMA U mome srcu, u starinskoj vázi Ubrano cveće spomena se suši; Nad srcem mojim jedan oblak blázi Zime i vetra, — nagoveštaj duši

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

“ „Osta muško dijete od starijega: našlo se tri mjeseca po smrti očevoj. Glejte serdara. Velike li derte na srcu nosi!“ Primorci odoše svojim putem. Mi ćemo za serdarom, u Katunsku nahiju, jer nas pripovijetka naša tamo vodi.

je poznato, Crnogorka ne smije javno kukati za mužem) a razumije se da je dio — i to veći — svojih suza namjenjivala u srcu svome Milunu. Dijete, i ono briznu plakati pa se samo diže sa tetkina krila, priđe ka djedu, te mu se obesi oko vrata.

Taki je on u svakoj prilici bivao; taki se pokazao i uoči Božića u svojoj kući, kao što povjedismo. Ali u srcu svome vapio je: „Bože moj! kad će me se već jednom nesreća okaniti?

Stana, u taj čas, taman dođe iz kola. „Jesi li se naigrala?“ zapita je otac, pa je zagrli i pritište k srcu, dirnut, jako dirnut. Cura se malo začudi toj milosti, tu pred zvancima, protiv adeta.

A što ćeš mu kad ga nije volja. Čovjek zna što je bolje po nj; a to mu ide k srcu!“ I ostali svi osim Janka ustadoše. Serdar taman da zausti, da odgovori na primjedbe domaćičine, kad začu topot

Ono, kad tebi nazvah dobru veče i kad zaiskah konak, rekao sam onako slobodno, ali u srcu drukčije bi...“ „A ma šta si pomišljao?“ zapita serdar, smijući se. „Šta ja znam!“ odgovori mališa.

držeći još ruke raširene, pa kad ona uđe u kuću, diže oči k nebu pa mu kazivaše nemuštijem jezikom pjesmu što mu je u srcu pjevala. Serdar se stade protezati i kroza san bobonjiti, kao što mu bješe običaj, prije nego se probudi.

Ne, moj Adolfe, to je svršeno: ja ostajem. A što sam veseo, to, tome ne znam ni sam uzroka. Tako mi je u srcu ovoga časa, pa tako se i pokazujem.

Bilo ih je tu, kojima još ne zarastoše rane na srcu, kojima je kakva mu drago nesreća ojadila! Majaka obesinjenijeh, ljuba udovica, sestara bezbratnica, braće od skoro

On je davao volju za nevolju, koliko je mogao, pokazivao se veseo, e inače se bojao da ne oda što mu je na srcu. A kako svi mišljahu da je sretan i zadovoljan, kako znadijahu da je odlučno odabrao taj život, pregonjahu s veseljem.

Tako su osjećali jedno prema drugome. Tako su u srcu osjećali, a pred drugijema krili. Ni on ni ona ni za čas ne posumnjaše u uzajamnu ljubav iako se izbjegavahu.

To, osim njega vidješe i majka joj i zaova, pa sve troje onoga časa kao da curi na licu pročitaše što joj bješe na srcu; serdar se sjeća kako se ženske zglednuše.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

pa otud prešla u svakidašnji govor (Zlatu će se kujundžija naći; Nije blago ni srebro vi zlato, / već je blago što je srcu drago; Pravda drži zemlju i gradove, / A nepravda ruši obadvoje; itd).

Lak je ispod kape. Lezi, hljebe, da te jedem. Mrtav da je, a za novce da čuje, skočio bi. Na jeziku med, a na srcu jed. Nakratko (nakrivo) nasađen. Nakitio se bez cvijeća — (tj. opio se). Napravio mu vrag vršaj na glavi — (tj.

— Ljubav srama ne pozna. — Tko ljubav sije, ljubav i žanje. — Što ga nije na oči, nije ga ni na srcu. — Daleko od očiju, daleko od srca. — Ljubav je đavolji posao. — U ljubavi nije vjere. — Čist račun duga ljubav.

Nije anđel da se ne razljuti, Nit je šejtan da se ne pomiri. Nije blago ni srebro ni zlato, Već je blago što je srcu drago. Nije đogat gori od dorata, Ali bâta doratova nema. Ni po babu ni po stričevima, Već po pravdi boga istinoga.

Kad je sluga kazao da bi im dao jagnje, ali je u planini s ovcama, oni mu rekli: „Ako ti je na srcu govorenje, sad će jagnje tu biti“. I u taj se mah jagnje ondje obre.

Ko god mu polio mujaliku vina, a izio krupicu hljeba, po jedan berićet u srcu nosio, a po pet i devet u njegovu domu osvajalo; među svojom ga braćom hvalio, a za zdravlje boga molio; bog mu pomogao,

Zemlja dala, da ti pomaže gospod Bog i sveti današnji god! Dao ti Bog veliko stado i blago i ono što je tvom srcu drago: i volove vitoroge, javorove jarmove, kestenove zavornjove, bosiljkove đulove, jake voke i uputne težake; te ti

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

” On siromah pođe malo, ali ne mogavši srcu odoleti, vrati se natrag, pa sutradan opet u zmajev dvor, i nađe caricu a ona sedi sama u dvoru i suze roni.

Majstor to opazi pa ga stane pitati šta mu je, a on mu na mnogo zapitkivanje najposle odgovori da ima nešto na srcu, ali ne sme nikome kazati, „a da mi je” veli „da komegod kažem, odmah bi mi odlahnulo.

pa onda stane kazivati: „Daleko odavdje ima jedna visoka planina, u onoj planini jedna lisica, u lisici srce, u srcu jedna tica, u onoj je tici moje junaštvo, ama se ona lisica neda lako uhvatiti: ona se može pretvoriti u razne načine.

Na polasku prizove svoju milu pa joj reče: „Ja idem na vojsku, i tebe s velikom ranom na srcu ostavljam, nego ti se molim da se ti opet prometneš u struk bosioka dok se ja vratim, i da se nikome ne pokažeš, ako bi

Sveti Sava - SABRANA DELA

moje pazi, ka mojim, pak, rečima priklanjaj svoje uho, i da ne oskudevaju istočnici života tvoga, sačuvaj ih u svom srcu, jer život su svima koji ih nađu. A svakim čuvanjem čuvaj svoje srce, jer od njih su ishodišta života.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Slatko spominjanje! Čini mi se da sladost rajska dovoljna bi mi bila, takova i tolika budući, kolika je mojemu srcu uteha i radost kad god pominjem srdečnu ljubov i prija|teljstvo moji[h] ljubeznika i ljubeznica, blagodetelja i

Na nekoliko godina posle ovoga priključenija jedva se je u mom srcu, po drugi put, želja Omirova jezika probudila, te ti istom ujedanput pređem iz Srema u Dalmaciju, iz Dalmacije u Korf,

Hopovo nam je u srcu bilo; k njemu smo se taštili. Oko podne dođemo u Irig i uputimo se k manastiru. Kako nam je god rekao Todor kalpagdžija,

knjiga, iz koje u svako doba, svaki čas i svako trenuće oka, k očima, k ušima, k svim čuvstvam, a navlastito k srcu našem, bog govori: nebo s[a] suncem, mesecom i zvezdama; zemlja sa svim šta se na njoj vidi, vozduh, oblaci, vetrovi,

Ja, neprestano u umu i u srcu imajući Kijev, Moskvu i Rosiju, vladeteljnicu tih strana neprestano čujući da se pominje, i obraz njejzin na mnogo mesta

Prvo, za ispuniti od časti volju svima onima koji su to isto zaktevali, a drugo, koje je meni najvažnije i srcu mojemu poželatelnejše i dražajše, za predati večnomu vospominaniju potomkov naših imena moji[h] ljubimejši[h] prijatelja

na dejanija i na apostola Pavla poslanija, čudna nekakova čuvstvovanija vozbuždavala su se i rađala u moj em mladom srcu.

Otada, ne samo na javi, no i na snu, ništa mi već nije bilo u umu i na srcu razve velike biblioteke, akademije, škole, učitelji, gdi različne nauke predaju i trudoljubivi, pčelam podobni, med

A meni bi se grozilo i samoj misli k srcu mojemu vhod dopustiti, takova dobra i blaga človeka za života ostaviti i ni|kada ga k tomu ne viditi; a po njegovom

I samo ime Dalmacija poljubi mi se, aki bi prečuvstvovao u srcu da ću tu nekoliko veseli[h] i spokojni[h] provesti godina. Dođem s Gavrom do Komogovine, i tu se rastanemo.

Bez sumnjenija, ovo slatko i blagorodno svojstvo, tako neodložno i prirodno srcu i duši našej, ljubov, mora za nešto večno opredeljeno biti, jer bi počti zaludu bilo kad bi samo za tako skoro

Ako li se vami više nego dosta učini, iz toga želim da ništa drugo ne zaključavate, nego da ste vi srcu mojemu vesma dragi kad vam ja toliko pišem. U Rigi, 3-go avgusta 1788. VІ DRAŽAJŠI LjUBIMI MOJ!

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

A Kušmelj i Osinjača zebli su u srcu da im se nadanje neće obistiniti. O tome su svakog večera govorili, a uvijek jedno te jedno.

Već je godina otkad ga Butre poslužuje. On u svome srcu nije razdvajao svoga učitelja Bakonju od strica. Bakonja mu bješe ideal.

Obilo vrata, odnijelo sve zlato i srebro, ockvrnilo ikone. Lupežima se nije našlo traga! Bakonja vrćaše glavom, ali u srcu se radovao. To mu u njekoliko namiri štetu i uvrjedu, te se izmiri sa rkaćima.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Mi gledamo jedni u druge kao krivci. Leži gradski avgust na srcu kao tona. Ludi cvet nam bekstva već klija u nozi. Pršte trule zamke što nas večno love.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Zvonko sipkaju osušena sitna semca. Neko ih lakim prstima pipka. Osušena semca. Zaustavi dah: srcu ne može ništa; ono brzo kasa po sipkavoj tami, probodenoj odžacima i jasenovima. Nije ona kriva.

Janičari! Panduri, balego srpska! Ja sam pohvatane Čerkeze i nizame brzo klao i ustreljivao uvek u srce, jer u srcu je junak i čovek; nikad ih nisam mučio i batinao...

I krenuh ja njemu s namerom da postanem vojvoda. Vršaji su mi u srcu bili a noge sam imao na sva guvna da stignem. U Kragujevcu, bez kuršuma, povedosmo s nama vojsku.

Sporo mu se približavala idući niz oštru strminu ravnog detelišta, bolelo je treperenje žilica u zatutnjalom srcu, srce joj celom težinom nagazilo na glavu, srušiće se, kosa će joj izgoreti.

Kao što vidiš, Tola je tvoj otac, a njegovi sinovi su tvoja braća po odu. Psuj i mrzi me koliko ti je na srcu teško, ali tako je, Adame. A ti sâm misli što čovek mora o ovome da misli. Moram da pođem.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

A onda, u samom njegovom srcu niče plod. Cela soba bila je puna njegova sjaja i mirisa, ali majka nije više ništa pitala.

— zabrinu se majka. — Niti se deblja, niti raste, kao da se ekserima hrani... — majka oseti zebnju u srcu, ali već sutradan zaboravi na nu. Trebalo je sići u betonsku džunglu grada, zaraditi koru hleba.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Vučić se brinuo za opstanak mlade dinastije Obrenovića čije mu je dobro uistinu ležalo na srcu. Knez Miloš je, zar ne, govorio je Vučić drugom Obrenoviću i pogodio skrivenu gospodar Jevremovu misao, bio na putu da

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Istina jedna i sama će doći! Zovi se Ljubav! i nas samo pjevaj, I našu mladost bezbrižno i ti'o: U jednom srcu cio svemir ima, U jednoj suzi ima život cio!

Amo i ti, tanano gudalo! da prevučem, da malo zagudim, Da mi srcu odla'ne u grudim': Ta puno je i prepuno sreće, Čudo divno što ne pukne veće!

Ko da gledne čarne oči tvoje, Pa u srcu da mu ne zapoje! Ao, svete, mio i premio, Krasno li te Višnji udesio! Samo, samo, da još mreti nije!

J. Jovanović 3maj XXVII Mračni, kratki dani, Sumorno jesenje, Na nebu oblaci, Na srcu kamenje. Sestra moja bolna, Oca, majke nema Ja je ljubim, grlim Rukama obema Grlim, ljubim, tešim Al' sumorno veče K'o da

Šumi, o noći prohujalog doba! U srcu nosim nekadanje ljude; Povorke bele dižu se iz groba I sa mnom ljube, čeznu, strepe, žude!

Zato nemoj, draga, da te san obrva! Dođi, i u bašti budi ruža prva, I na mome srcu miriši do zore! A. Šantić LVII CIGANČE Bezbrižno i milo dete! podigni vitice svoje! Kako si čupava strašno!

Zaklanjaš mi sunce, a dala si sama Sto očiju mome srcu, i sve pute Duši, da bi ipak sva nestala u te, Kao izgubljeni zvuk u dolinama; I sto volja kao belih jata k jugu, Da

Prošlo je leto! Mutna jesen vlada. U srcu našem ni jednog slavulja. Tu hladan vjetar svele ruže ljulja, I mrtvo lišće po humkama pada... A. Šantić LXXIX GOSPOĐICI.

dahom njinim u nepovrat minu; April u cvetu i u sjaju sinu, I sve, o druže, što me na te seća Sad samo tugu u mom srcu budi; A uzdah teški razdire mi grudi. Sad nema ljubičica!

“ V. Rajić ZAVRŠNA PESMA CLXIX PESNIK I PESMA Ne kopkaj silom perom po srcu! Nema li cveta, nije mu vreme Hrani zametak brižno u grud'ma K'o dobra zemlja pšenično seme.

Popa, Vasko - KORA

se zlatan zrak Talasi sanjare U šipražju plamenova Plavooke daljine Savile se u klupče Podne mirno sazreva U samom srcu ponoći Gromovi pitomi zuje Na vlatima tišine (1951) SPISAK PATKA Gega se prašinom U kojoj se ne smeju ribe U

prstima Jezik večnog podneva Govori U zimnici uspomena Iznenadnim svitanjima Proklija Sve to zato Što mu u srcu Sunce spava STOLICA Umor lutajućih bregova Dao je oblik svoj Telu njenom sanjivom Večno je na nogama Kako bi se

mojoj smeđoj Livadu mi prostireš Na grudima svojim Golubove okupljaš U radosti mojoj bele Cigaretu mojih briga U srcu svome gasiš U grozdu tamjanike Na moje usne čekaš 17 U moru bih spavao U zenice ti ronim Na pločniku bih cvetao U

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Odeven u crno, a oko vrata nosi veliki zlatan lanac. „Ne mogoh“, tako ga oslovih, „srcu odoleti da vam ne učinim posetu. I ja sam iz Lombardije i željan da upoznam svog velikog zemljaka.

Njutn oseti u svom srcu neko slatko nepoznato čuvstvo. On pogleda začuđeno oko sebe. Njegova kola zaustavila se, a on to nije ni primetio.

da, zabavljen svojim opitima, nije ni mislio na svoju prijateljicu: njeno lice, neviđeno nedeljama, izbledelo je u njegovom srcu pored spektralne slike sunčeve. On uvide da njegova prava ljubav nije žena, već nauka.

I Njutn oseti tešku tugu u srcu. Iako o tome ne reče ni reči, ona pročita to iz njegovih očiju i zahvali mu pogledom. Oni razgovarahu o dnevnim

Ali mnogim članovima udruženja ležala je na srcu, više no ugled udruženja, njihova vlastita slava, a Njutnovi pronalasci dovedoše je evo u ozbiljnu opasnost.

Ona me pogleda milostivo, no okleva šta da mi odgovori. No njenom ženskom srcu je neodoljiva slast ispričati kakvu veliku tajnu. Traži tome opravdanje.

“ „Ali njegov lik nosite u svome srcu“. „Dogod sam živa!“ Sedimo još poduže u prijateljskom razgovoru i prelistavamo knjigu minulih vremena.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

„I to može biti i ne čudim se, najzad, jer te poznajem. „A zar je mene teško upoznati? Ja sve kažem što mi je na srcu.

Ali što je ovde, ovde je“, pa se lupi po srcu. Sa burnim „živio“ propratismo ovaj kraj njegove zdravice, pa Nikola zasvira kolo.

Pre bezmalo tri godine, kad sam je držao na srećnom srcu i unosio se u njene očice da saznam: da li i koliko razume o licima i stvarima oko sebe, ona je znala sasvim malo,

u njenom razvijanju, u jednom tako slatkom uzrastu kad se rascvetava, što je nisam mogao maziti, grliti, držati na srcu. Pa ipak, ova je karta učinila kraj mojoj agoniji, povratila me.

Ljudi, ima li šta užasnije nego što je sad ova moja potajna želja? Ja prelazim, sa jednim tako zluradim osećanjem u srcu, preko propasti i patnji miliona samo zato što želim da se moj plan ostvari. A paviljon uveliko spava: — Hhhhk... pff..

Duboko u srcu, u kome je maločas prsla pa se izlomila sva prošlost i sve što je Staro, zapali se odjednom žižak novog jednog kandila

misao, dok sam joj stezao kao papir tanku ruku, bila je: da bi me ona mogla predstaviti ženi, koju sa nekom strepnjom u srcu, nikako više nisam smeo gubiti iz vida.

naročitu odlučnost jedan nedavni slučaj samoubistva nekoga mladoga oficira, potporučnika, koga sa krvavom rupicom na srcu nađoše u jednoj od skrivenih aleja parka u Košutnjaku. Ovaj mladi čovek ne beše za sobom ostavio nikakva pisma.

Baš kad ja dođem na red, baš kad ja treba da eksplodiram, da kažem ono što mi u srcu kipi, da je proždrem — ja zavežem.

Hteo je da te vidi i da porazgovara. On progovori sa rukom na srcu: — Živeo! I neka mu Alah da što želi. Slušao sam mnogo dobroga o Srbima.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Njihovo je plavetilo bilo zamućeno, a u sredini kao da se nazirala rana, poput crva u srcu jabuke. Mi djeca govorili smo da je u njima ubijen živac.

Šala joj je bila tiha i bliska djetinjoj duši; umjela je da pogodi pravi put k malom srcu i da iz njega izvabi neposrednu radost. Zvao sam je babom.

Ali ta materijalizacija osjećaja građaninu je, eto, neophodno potrebna: pravi, čistokrvni građanin ne nosi u srcu ništa, ama baš ništa: osjećaj nefiksiran za kakav fizički predmet postaje puka sjena, i čovjek ubrzo počinje da sumnja u

Još ne zna toliko toga ni o onome što joj je najbliže, mnogo šta najosnovnijeg o čovjeku i čovječjem srcu, a u svojoj težnji za saznanjem eto kljuka glavicu tim knjigama o dalekim beračima pamuka, krijumčarima alkohola, kopačima

Slušam pričanja o dobrom bogi, o čistom srcu, koje uvijek i neminovno na kraju nadvladava tmušu, o cpeći umrle djece, koja odmah postaju plavokosi anđeli s

Hrana je mome uhu disanje tišine, hrana je mome oku nijema bjelina zida, hrana je mome srcu samoća. Svemu sam dao sebe. Primio sam u srce glas svake stvari.

Primio sam u srce glas svake stvari. Osjetio sam miljenje soka u svakom tananom vlaknu i srh u studenom srcu kamena. Razumio sam nijemi govor stvari i tugu u oku zvijera.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Tu još može pomoći samo »politika«, ali joj Sreten ne bejaše vičan, te morade pustiti srcu na volju. Vodeći kolo, on se približi Đurici i nekako s leđa podmetnu mu nogu, te se ovaj saplete i padne.

— Ti ih nemoj podnositi, ko te goni da ih trpiš... — Kako... ja šta ću? — Hajde u goru. Đuricu udari kao munja po srcu. Sve dosad smatrao je tu misao nekako onako, kao i svaku misao koja je daleko od dela.

Na putu što vodi k srcu Šumadije, tamo gde se mnogim uvojcima slazi u B. Potok, stoje gusti kupinjaci i pavitine, u koje bi se mogli zakloniti

moćnim plećima bezbrojne ledene sante, čiji se lom i sumorno potmulo šuštanje pronosi besnim vetrom, te uleva usamljenu srcu još veći strah, još teži bol... Najzad se, posle teških napora i straha, begunci nađoše u Smederevu.

a u srcu se odjednom javi neki bol, tuga... On opet prenese oči na onu sliku i kosa mu se diže na glavi od čuda... Stanka!...

Čudio se srcu živa čoveka, koji zna, pouzdano zna da sutra umire od kuršuma, pa opet živi, jede, pije, spava, misli...

Samo mu struji neka vatra kroz telo, na čelu se kupe graške hladna znoja, a u srcu je tako hladno, sumorno i pusto... — Pij, more, šta si se pobabio! — uzvikuje mu Mitar veselo.

da me ubiju....« i on pojmi značaj te misli, opet mu projuri neka elektrina kroz glavu, kroz telo, i zastade u srcu... Okrete glavu naviše i pogleda Mitra... Sve mu je sad jasno... — Digni me — veli mu zagušenim glasom. Podigoše ga.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

On siromah pođe malo, ali, ne mogavši srcu odoleti, vrati se natrag, pa sutradan opet u zmajev dvor, i nađe caricu, a ona sedi sama u dvoru i suze roni.

— pa onda stane kazivati: — Daleko odavdje ima jedna visoka planina, u onoj planini jedna lisica, u lisici srce, u srcu jedna tica, u onoj je tici moje junaštvo, ama se ona lisica ne da lako uhvatiti: ona se može pretvoriti u razne načine.

Majstor to opazi, pa ga stane pitati šta mu je, a on mu na mnogo zapitkivanje najposle odgovori da ima nešto na srcu, ali ne sme nikome kazati, „a da mi je — veli — da kome god kažem, odmah bi mi odlaknulo“.

— Uzmi ih, take kake su! — odgovori bog. Čovjek se obradova u srcu svom što je stekao još dvadeset godina. Iza toga stvori bog psa, i reče mu: — Što se god nazove tvoje, branićeš dok

— Dajem ti ih, onake kake su, — reče bog. I čovjek se opet obradova u srcu svome što je vijek svoj tako produžio. Najposlije stvori bog majmuna, i reče mu: — Ličićeš mnogo na čevjeka, ali

Zapele mu lijepe dinje i karpuze za oči, pa ne mogô srcu odoliti, preskoči plot pa ih stane u torbetinu trpati. Al̓ eto ti bostandžije: — More, hodžo, što radiš u mom bostanu?

Petković, Vladislav Dis - PESME

Tu ćemo gledati da se lepo sniva. Da je svaka radost novina za nas, Da nam brige beže, s njima slutnja živa. U srcu će biti izmirenje, spas I ljubav što prašta i što jade nosi K'o proleće zimu, kao mir talas.

I još uvek sat za satom tiho pada, Oko glave, k'o oreol, dim i para. Oko glave, k'o oreol, pusti snovi, A u srcu izmirenje i dobrota, I još malo zadovoljstvo, što su novi Moji dani kratki, kratki bez života, Što prestaju i radosti i

Znam je, jer na svemu vidim crna krila, Okamenjen jauk. Znam je. Al' nek stoji. 1916. MEĐU SVOJIMA U mom srcu ponoć. U njoj katkad tinja Mis'o da još živiš, moj predele mladi. Moja lepa zvezda, majka i robinja, Bože!

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Osetio sam slično uzbuđenje u oba slučaja i znao sam daje Amerika počela da osvaja mesto u mom srcu. Moj izgled više nije privlačio poglede, ni na brodu ni kasnije u Filadelfiji, posle mog iskrcavanja.

Kos je bio Slovenac, poreklom iz one divne doline u Kranjskoj, u samom srcu Dolomitskih Alpa. Ta dolina bliža je zemlji snova nego ijedan drugi kraj u Evropi.

priču o mojoj karijeri studenta koledža, ali sam zaboravio da još nisam pomenuo jednu stvar koja mi je ležala na srcu, a to je nauka.

pitanje i dodao nekoliko sarkastičnih primedbi o naprednim mislima u društvenim i političkim naukama koje nisu rođene u srcu nacije već su uvezene iz memljivih podruma francuskih, nemačkih i ruskih terorista.

Mene su pozvali da se pridružim pančevačkoj delegaciji kao predstavnik Amerike. U mom srcu razbuktao se ponovo plamen srpskog nacionalizma. Rano idućeg dana naš brod je stigao u Karlovce.

U mom srcu ostavili su traga uspesi, kao onaj kada sam izabran za predsednika studenata treće godine studija na Kolumbija koledžu

pitanje i dodao nekoliko sarkastičnih primedbi o naprednim mislima u društvenim i političkim naukama koje nisu rođene u srcu nacije već su uvezene iz memljivih podruma francuskih, nemačkih i ruskih terorista.

Mene su pozvali da se pridružim pančevačkoj delegaciji kao predstavnik Amerike. U mom srcu razbuktao se ponovo plamen srpskog nacionalizma. Rano idućeg dana naš brod je stigao u Karlovce.

U mom srcu ostavili su traga uspesi, kao onaj kada sam izabran za predsednika studenata treće godine studija na Kolumbija koledžu

Ali da dosegnete do onog nivoa nauke, koji odgovara onom što puritanski oci nazivaju verom u samom srcu, morate da potražite pravog istraživača.

Ne znam koliko je teško čuvati veliku tajnu kojuja nikada nisam ni imao. Ali znam kako je teško držati u srcu radost koja se oseća kada se svetlost novog znanja uzdigne iznad nečijeg duhovnog horizonta.

Moja gazdarica, Nemica, njeni prijatelji i nemački studenti u slušaonicama, nisu našli mesta u mom srcu jer ono nije moglo da se prilagodi takvoj okolini. Ostao sam stranac u hladnoj, tuđoj zemlji.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Ostaje iskonsko prožimanje zvezde na nebu i zvezde u srcu, koje je karakteristično za sve krugove koje sam na samome početku pominjao: krugove koje opisuju nacionalni jezici i

U istoj su pesmi zvuci koje je Dučić nazvao svemoćnim sadržani u čistom bezglasju, a neodoljive boje i slike u samom srcu tame: Znam, čuva bezglasna žica Sve zvuke neba i sveta, I crna ponoćna klica Sve boje sunčanog leta...

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

Eto, i ti si za mene pre rekla da sam kafanski klupoder i lopuža, al' vidiš – ja to nisam primio k srcu. Nisam ti, istina, zbog toga dolazio u kuću, ali čim si postala ministarka, ja sam prvi dojurio da ti čestitam.

PANTA: Pa ako neće sad da nam se učini, ja ne znam kad će. VASA: Neka lepo svaki kaže šta mu je na srcu, a ja ću da zapišem, pa će onda Živka da gleda, što može – može, a što ne može – ne može.

) XVI NATA, ŽIVKA NATA (izlazi iz sobe, Živka za njom): Kažem vam, gospa-Živka, nemojte vi to uzimati k srcu. Tako vam je to: dok sam bila ministarka, ceo svet oko mene; te svi mi prijatelji, te svi me poštuju, te puna mi kuća

Prošla sam ja to pa znam, a vi, – zdravlje, bože – videćete. Samo, znate, ne treba to primiti srcu. ŽIVKA: Ako hoćete pravo da vam kažem, meni i nije baš toliko stalo do toga da budem ministarka.

Hajde, zbogom, gospa-Živka; pa nemojte vi to tako da primite k srcu. Zbogom! (Ode.) XVIII ŽIVKA, VASA ŽIVKA (gleda poraženo za Natom). VASA (dolazi iz sobe). Ode li ti ta?

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

I žena Arnautka za crnom sramotom svojega muža. Potkošena, kao po srcu udarena, kao da ide za istin– skim nosilima. Pa se ljuto otimlje i snagu joj kao oganj obu– zimlje želja da ne omekša, da

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Vole te bolni, vole te gladni, Srcu t’ i ruci klikuju: hvala! K tebi se žure, šireći ruke, Gdegod te vide dečica mala.

Na pepelu svome Kostur do kostura — Nepregled. Vidim duge ruke Kako miču prste, Neki samo k srcu, Neki samo k čelu. A neki se krste.

Šta li sam i šta puta gledao salik tvoj, Pitao vetar južni: šta radi Stevan moj? I što sam čuo beše srcu mi uteha I želeo sam radu tvome uspeha.

A sad soko u grob pade, A naša se krila lome, — Kosovska je pustolina Sad u srcu mome. Hej, ka’no što crna nojca Uzdiše za belim danom, Pet stoleća kroz grudi mi Uzdahuju nad Stevanom.

Njome možeš mnoge naše sanke Sutra već ostvarit’, A još više možeš njome, jaoj, Danas još pokvarit’! ІІ U srcu mi jedna rečca Od detinjstva moga, Ta je rečca rajski lepa, Ta je rečca: sloga.

— Sram je tad’ i mladost sama. Ta zar ljubav sa naukom Uporedo ne sme stati? Što se svačem srcu dalo, Zar se njemu ne sme dati? Ta zar da se ljubav krati Samo njemu... i to kome?... Pobratimu Brankovome!

Davor zdravo, Dušanijo cela, (Dušaniji dušan će se naći) Koja slaviš i u srcu hraniš Dično ime Sarajlije Sime! O ZARUČENjU KNEGINjICE STANE Stižu glasi divna zvuka, Sipajući krugom bleske;

To doduše nije lako, A pošteno još je manje, To je srcu stega ljuta A duši je robovanje. Ali zato ove muke, Lepim, slatkim plodom rode: Tako možeš milost steći U svetinje i

Miljković, Branko - PESME

od zaborava i prostora Neka Veliko Sazvežđe u smrti tvojoj zanoći o pusti žali i žalosna mora Koji su predeli u tvome srcu sada?

Svi su odjeci mrtvi. Nikad tako voleli nisu. Da li ću iznenaditi tajnu smrti, ja žrtva. Gorka suza u srcu. Na kužnom vetru sam. Nikad da se završi taj kameni san Probuditi te moram Euridiko mrtva.

Spavaj, zlu je vreme. Zauvek si proklet. Zlo je u srcu. Mrtvi ako postoje proglasiće te živim. Eto to je taj iza čijih leđa nasta svet ko večita zavera i tužan zaokret.

U dnu je sunce i vreme je vatra. Ždrale, Gde mu je odjek u srcu il smrti? Porazni Svedoci mora i promena ispraznih Usnuše mir i skameniše vale.

Tu je sve ime ili reč. U vremenu porani Sunca i drugih zvezda i suncokreta. Noć će izaći iz mora i probudiće se u srcu. Kometu Proreče mraku snu rosu lek rani.

Pomeraju se mora užasi se premeštaju sa jednog mesta na drugo mesto zlo. O strašni preobražaj moj u srcu sna gde vasiona počinje mi pticama, s dva oka varnica da l će da zna da put mi nađe letom ili klicama.

SUNCE Ovo će se neizvesno kretanje završiti suncem. Osećam to pomeranje juga u svome srcu. Majušno podne se ruga u kamenu, varnica što će osvetliti zvezdani sistem moga krvotoka.

i zid progovori. ODBRANA ZEMLjE U srcu ljubav jača od smrti U glavi misao veća od glave I to je odbrana zemlje Strašni su ratnici pod zemljom, vojnici

Iza toga lica nečija krv čeka da bude rođena i ona će prepoznati to lice. U srcu se pali svetlost koja obećava da će sve biti viđeno i sagledano u sećanju i budućnosti i u sebi samom.

O sretna mladost koja proći neće! Da bi bio razumljiv srcu osta Mlad u izdvojenom danu koji posta Svetlost što me miri sa večnim prolećem.

jug i posvećene ruke Sjajem nove zvezde za prastare muke Kad pakao je ljubav i isti oganj gori U zločinačkom srcu i na gori. Biljko, pomešanost smešnu zemlje i vode Kažnjenu blatom, blago prezri cvetom.

TAMNI VILAJET Tuđom su pesmom očarani. Teška Neverstva kriju u srcu što strepi: Slavuje stranputica. Sunce je greška Plaćena viđenim užasima slepim.

Krakov, Stanislav - KRILA

— Bora se okrenuo. Neko razdrljenih, maljavih grudi smejao se sa vrata kolibe. — Ne boji se on, nosi svoj fetiš na srcu, dovikivao je Sergije, koji je tek uskakao u široki kombinezon. Ipak nije bio veseo i licem mu se razlilo žutilo.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Ja sam osetio gorčinu i tragediju na svojim ustima, svojim očima i u svom srcu kao i svi crnci što su je osećali oko mene; kao zemlja koja je natopljena njom, nebo koje je tako često mutno od nje.

Nema preljube, nema ljubomore, ni srdžbe; sve što se bude dogodilo ove noći, biće u srcu fetiša. To je svadbena noć tam–tama, i niko u njoj ne sme ni da deli, ni da bira, a teško onom ko bi o njoj sudio.

Ja potpuno primam srcu neuspeh mladićev i nudim mu da izabere bilo koju drugu. On zastiđen gleda sasvim lagano oko sebe kao kakva životinjica,

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Hajd’ idi, Vuče!... A kad mu vina Kapljica žarka grudi razgreje, Te već u srcu život zakuca, Potražite me... VUK: Zbogom, Stanoje! ISAK: Zbogom! (Povodeći se umorno, za Vukom odlazi.

Sve ćeš platiti! Jedinca moga muke nesnosne Srževi sveže tvoje mladosti Pomoć će srcu mome snositi; Obraza tvojih koža uvela, Upale oči, modre usnice; A posle, kad te crna ropkinja Fildžanom zlatnim

đerdan gvozdeni, Il’ crkoh, čovek, mučeć bolove, Ili ću gvožđa tvrdu kariku O glatko čelo lupat tirana, Sve dok mi srcu lakše ne bude!...“ To što je, možda, samo mislio, Il’ se izlanô pred špijunima: „Zaslužio je davno vešala!

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

koje brani Lešjanin i Hrvatović vrlo su važni, jer kad bi Turci prodrli do Paraćina i Ćuprije, oni bi bili tako reći u srcu Srbije, I mi teško da bi ih igde mogli zaustaviti do Beograda.

Dragaševićem o smrti majora Velimirovića, i izrazio mu moje čuđenje da je pokojni Velimirović tako jako primio srcu reči jednoga đenerala, o kome ni sam nije imao bog zna kako visoko mišljenje, g.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Tako ja mom srcu Zborim više puti. A ono zadršće, Snuždi se — pa ćuti. I Ao, nebo, plavo nebo, Tajovita krasoto, — Sa visine

Al’ me tekne kad odjekne Od praznine srca mog. II Mračni, kratki dani, Sumorno jesenje, Na nebu oblaci — Na srcu kamenje.

Ti si kamen naučila Ljubit’, goreti, A srcu mi dade krila, Srce odleti. Odletelo nebu, raju, Bogu, svetlosti, Večnoj zori, večnom maju, Večnoj radosti.

Kad s’ probudiš, Vidov-dan će U velike proć’, Vedriće se ona duga, Ona srpska noć. Od rane će na srcu ti s’ Draga stvoriti, S njome možeš o tom sanku Milo zboriti.

Ja i ne znam šta je bilo U trenutku tom — Tek osetim da je nešto Lakše srcu mom. LXXII Tija je ponoć sveta, Čuje se zvezda poj, — A mene draga pita: „Šta radiš, brate moj!

Neka radi ko šta hoće, Slobodno je, svak po svome, A ja mrtve moje dižem, Pa u srcu nosim svome. Grob je i to, al’ na njemu Duša moja crkvu zida. Grob je i to, i na njemu Od bola je piramida.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Potpukovnik Petar se nasmeja. Luka pogleda Vojina ispod oka. — Naravno... Nemam zmiče u srcu, ne lovim „zajci“, na svako pile „vikam“ dobro jutro. Kipislcauf!... Anđelska dušica. Nja, bato!... A vidite njega...

— I tako br-braćo, stigoh na poslednje zvono... — Stajao je oborene glave oslanjajući se rukama o sto. — Sa ranom u srcu — onda pođe teturajući se. — Ej, posilni... gde ću da spavam?

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Kose moje na sablju vrazi moji vijut i nogama tlaču me, a po licu bijut; čada moja progone, Marsu ljutu daju, i tim srcu mojemu žalosti zadaju.

Muziko! Teb’, uvek svetu, Hvalit, slavit uzoh vlast. Kad u srcu ne mož’ čuvstvo Tesnom od veselja stat, Daj mu pjesne, svirke, društvo, Slast će vzajmno tebi dat; Ali tebe svjatu

Sreća mi se, hudom, ah! ne smeje, Ljubov uvek ljubjaščeg me beži; Men’ veselje radost i ne veje: Mome skorb i jad na srcu leži.

Jovan Pačić SNI Sni prelesni! Zašto me varate, Zašt’ mi predmet srcu skupoceni V’obražen’ju živno predstavljate, A probudnom oduzmete meni?

San umorne tek što sklopi oči, Taki, k’o u kolu opsenome, Okol’ mene s igrajušče toči Najmilije srcu što je mome; Tad prelesno s’ okol’ mene viju Lica budnom što su nevidima, Tad ja grlim one mlečnu šiju Što na um

Ljupko čamac brodi, zefirom ga volna talasa, Providi s’ bistra voda iskrenom ravno srcu. Mimo čamca lete smejuća se vesela brda, Bregovi grdni lete, divno pozorje oku. Ali kakva strahota!

” Ognjenom Đorđu je veće uskipila žestoka krvca: Triput je podig’o, spustio desnicu snažnu nedvižim, Teško jer srcu je slatku raskinuti prirode svezu.

Ot oca mi ostala Lepa dara tri: Ime Srba, mač i krv Što m’ u srcu vri; Ot matere sveti dar — Srpski jezik n oltar — Ima svaki srpski sin, Pravi srpski sin.

mrtvačkom ogrtalu, Pa je njojzi govorilo Glasom šupljim i potmulim: „Zakletve se tvoje seti, Zakletva je pogažena Srcu nemir, duši pak’o, A u času umiranja Ko s’ obreče pod zakletvom, Do drugog je vezan groba.

Živković U NOĆI Kud me vuku čudne slasti Kroz ulica tamne kraje, Zašt’ mi mame silne stasti Teške srcu uzdisaje? Bespokojan idem tamo Gde boravi moja mila, Da sam bliže onoj samo Koja me je opčinila.

Majka vaša sad vas moli Više sebe koje voli: Pamet vašu naoštrite, Srca vaša oružajte, Glavom srcu pomoć dajte Ak’ želite da vidite Svetu goru divne moći, Iz nje donet nam’ pomoći.“ Tam’ na kuli zvono stade.

Našto suncu nebesnom Živi topli žar? Tanko čuvstvo srcu mom, Mili neba dar? Da vam srodno diše grud, Pa miline biće svud, — Veli mlada Srpkinja, Slavna Srpkinja.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

Ja mučiteljci odoh najlepšoj Da od nje čujem svoju sudbinu, Da joj se prodam — da izdam sve. Sve što u srcu beše svetinje: Ženu i decu — braću, drugove... A zar tu žrtvu ne zaslužuje?

Baš mi je milo!... Milo? A zašto? Može l’ se meni išta militi? Može li biti milo srcu mom Što će se videt’ s jednim varvarom? I satani se ništa ne mili, — Pa opet traži sluge, robove; A zašto?...

De, šta se govori! KAP. ĐURAŠKO: Šta?... ne pitaj, Svetlosti! Ljudske su grudi pune pakosti, U srcu nema one ljubavi, One vrline, srca — kako li? Bez boja duša da ga zaboli... Jok!

KNEZ ĐURĐE: Drugom adetu Ovde ćeš mi se, sunce, učiti. JELISAVETA: Ah, slutila sam — I kazivala sam srcu nesrećnom Kakva ga ovde čeka budućnost; Al’ srce j’ srce, — pa se povodi... STANIŠA: Povodi?

KAP. ĐURAŠKO: Reč vi je plam, braćo! Pa me svojijem ognjem sažiže, U duši strašan vihar podiže, Želje se lome po srcu mome, Traže megdana i traže krvi, Onde da budem — da budem prvi — Gde prvi jekne grom!...

ti, kneže, mo’š Jedne riječi brzim melemom Mo’š mi zalečit ranu duboku, Ili u srcu svu krv slediti... VUKSAN: Dođosmo, gospodaru, i ti, gospođo, Za Radoša vas našeg moliti.

— A zatim Boško, Bogdan, Stanojlo, Mira, Staniša i drugi. RADOŠ (podstičući vatru): Dokle je bilo krvi u srcu Nije mi trebô oganj i plam, A sad?

i bez noža i bez olova Mojih bi želja teški rojevi Umrtvili mu svaku iskricu Što mu kucanjem bila kazuje Pakosnom srcu život nesrećan. (Kapetan Đuraško ulazi.) JELISAVETA: I jedva jednom, Čekano zlato, željan bisere! Krvava sabljo, ti!.

) JELISAVETA (otiskujući ta): Oh, idi, idi! Još živi on. A ta izvesnost Na ustima mi ledi poljubac, Ne dâ mi srcu jasno zakucat Da na drhćuća nedra pritisnem Mog žića danak, sunce dana mog. KAP. ĐURAŠKO: Umreće! Sad zbogom!

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Izbečio krupne, grahoraste oči, ne trepće. Svaki pokret prati; svaki udar odjekne u razigranom srcu. Stisnuo se, pognuo se — pomagao bi Jablanu da može. Zasjeniše mu se oči.

Bojić, Milutin - PESME

Zar je već jesen čovekovih dana Posula inje po srcu, zatrne Poslednji spomen prošlih velikana? A svetlost kamo da iz magle crne Vodi nas Bogu? Boga, Boga kamo?

Sadašnjost mi dajte, sve bešnje, sve jače Da sobom sagorim. Dalje prošli dani! Snage! Smrt u mome srcu groblja zače! Smrad, pepeo, kosti, crvi lešom zbrani! Trava iz mog tela! Novi život niče?

Žudnja jedna zorom u osvit nas budi, Žudnja jedna vas dan u srcu skrivena, Žudnja jedna noću sažiže nam grudi: Šta li radi žena?

Tad ćemo se sresti. Daleko, beskrajno Biće naše duše toga bonog časa. Tad ćeš osetiti kako se talasa U tvom srcu ljubav spržena očajno I moje ćeš oko koje slava greje Osetiti kako ponosno se smeje.

I nikom ne mogu bol u srcu skriven, Bol, u teški teret kô od tuga sliven, Reći tako toplo, sav patnjama smoren. I ja kao ludak u bunilo padam

niti srca reznu, Niti da u suzi oči nam zamagle: Naše su se oči s pobožnošću sagle Pred grobljem bogova što u srcu greznu.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Ignjatović potiče iz srpske dijaspore (rođen je u Sentandreji, u srcu današnje Mađarske). Pošto se okušao u raznim književnim žanrovima i u politici, on se kao četrdesetogodišnjak prihvatio

Jakšić, Đura - PESME

Jedno se je zvono s bele kule čulo, U mome je srcu triput odjeknulo; Zapojaše tiho kaluđeri sveti... Možete l’ me, noge, bar donde poneti?

I sve nemo ćuti, ne miče se ništa, Ta najbolji vitez pade sa bojišta! U srcu se život zastrašenom taji, Samo vetar huji... To su uzdisaji...

Više njega buljubaša S tri drugara graničara Čuda stvara — Čak i unuk da se seti Kako treba u osveti Srcu svome odoleti... 1875. KAO KROZ MAGLU...

Nastasijević, Momčilo - PESME

GLUHOTE I O ne, šapata nespokoju ovom, vapaja ne. I do neba kad, i pakla, teži tim srcu muk. O miruj, preteško moje, kami kamena mene, mukla steno. II Otvrdnulo je, uzdrhti čudno, prevršiće.

I na stopu mi tobom zamukne hod, i muklu putanju grem. VII Lek si, a gnjijem u srcu. Krotinom ćuv to mrzli razjede kam. I jer lek si, jer toplo bude svima, čudno me u proleti ovoj zima.

5 I nespokoji u pokoj svi ožive. Sa bezdan sa izvora poteku vode svete. Blage od srca srcu vesti polete. 6 Mreži to, i pauku, zlosluto što je plete, prisniva se svila.

TUGA 1 Zasvetle dani, device mru biljke tihano milo. U srcu tuga se stani za nečim što se davno, davno zbilo.

3 Mru, toplinom lape vali lagani. U srcu svih mrenja sve dublje otkucava bilo. I toplo nekud pojeći pomjani, tugom u bezdan neznanoj otvara se strani.

Te sura poljem luta zver, i gavran sam crni se po snegu. 3 Mi horno, ruku pod ruku; na srcu toplo, škripi pod nogama sneg — zemljom nam zastrta svila.

Ukletog oca dušom tu sav sin, spasi, kad klonu sve, i u srcu još, samotnome mom, kameni vera u spas!... Jer nije na Kosovu zadnji čin; i kobni gde naroda glas, izdajom već ime

V Večni Bog je moje videlo beskrajno. U srcu našto strah? Večni Bog je tvrdi bedem života mog. Našto mi, našto strah?

“ O bezloblja Davidova, čujte, carevi, čujte, Saula li oplakuješ, nađeni? Jer nađoh, reče Bog, čoveka po srcu mojemu. 9 Vetri da sukobe se s rekama, i da isuše, kao za Mojsija more, sudije kao za Isusa, ćivota radi Jordan.

Ćipiko, Ivo - Pauci

I Rade se žuri. Kupio dvije stvari koje mu na srcu ležahu: baruta, da pucnjavom proslavi Božić, i zdravih jabuka, da njima daruje koju lepu djevojku na kojoj mu u kolu oko

A Jure s tugom u duši tek što obilazi i gleda svoj uništeni trud. Sestra ga prati, i obojima k'o da se smrzava u srcu: ne mogu nikako da se tješe. Brat, prvi progovori: — 'Ajdemo! A Ivo ide sve s njima.

Kod svoje kuće Jure i Marija rastadoše se s Ivom. On ih pogleda umilno i ponese ih u svom srcu, a pred očima pretstavljaše mu se u to slika pustoši i nevolje ljudske.

ostajahu no starci, djeca, betežna čeljad i gdjekoji mladić što ne imađaše čime da u svijet pođe, ili ne mogaše odoljeti srcu i ostaviti svoj rodni kraj.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

koje je odmah po događaju izrekla manastirska bratija: da je Prohoru od patnje pomračio um, da su mesto boga u njegovom srcu zauzele neke volšebne tajne sile od kojih nije mogao da se odbrani. To mi je bilo odveć prosto.

Odjednom mi hiljadu nebeskih anđela, daleko od prismotre svetog Dimitrija zapojaše u srcu. Nikada u životu nisam prisustvovao lepšem prizoru od onoga što se tu preda mnom dešavalo na obali Morave.

Nisam se začudio što mi se Dorotej poverava. Zar nismo vršnjaci, u dobu kada se sve stvari na ovom svetu mere prema srcu. Pričao mi je o Jeleni, ja njemu o Ančici.

Ilić, Vojislav J. - PESME

To beše uzor onih dana, Kad je u mladom srcu mom, Treptala bleda Tatijana I romantični Lenski s njom. Kad sam po svu kraj Puškina Lepota ženskih snevô čar, I plašio

I kada ih čujem na kakvome veću, Slušaću ih hladno, al' sporiti neću: Gadiću se samo u srcu i duši, I zviždaću tako - da im zvone uši! 1889.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Ja osetih kako mi krv struji življe po žilama, misli bude u mozgu, a samopouzdanje u srcu. Posle treće lule i četvrte kave diže se moj spri na noge i protegli se.

Sa radoznalim očekivanjem i zebnjom u srcu pristupio sam toj Keopsovoj piramidi. Na njenom vrhu plavilo se Vaše milo pismo; njega sam prvo pročitao. Važi!

Sada sedim, možda poslednji put, u paviljonu moga vrta i pišem ove redove. Ne želim da oni izazovu u Vašem mekom srcu osećaj sažaljenja, jer mu nema mesta, a smatrao bih ga i za uvredu.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Dva svoja muškarčića ona je volela na razne načine, iz raznih pobuda, i to je njenom srcu donosilo širenje i punoću. Njen život postade raznolik, bogat smislom i novim voljama.

nešto krto i ponosito, nešto srpsko, što će mnogo truda i muke da stane, ali će biti od njega radosti ne samo njenom srcu pomajke, nego i čudnim njenim nemirnim nostalgijama, koje je sad manje sad više jasno, ali neprestano osećala, i s

— Taj mnogo zna kad srce zna lečiti, samo što mu ja ne verujem... Kod nas tamo, ljudi planinci kažu da srcu nema leka, ni u mladosti, ni u starosti... Neću više nikoga do doktor Mirka. Ja znam da će on mene podići.

S kim se druži, kako se ponekad izražava, i, što je najgore, lakomislene je prirode, ne prima ništa k srcu. Sreća je što u školi napreduje. Mene sluša, moram priznati, ali posle opet udesi da radi drukčije...

da ga je privukla novcem, kako bi, sveta radi, prestala biti ružna stara devojka; da i sada jednom jedinom ljubavlju u srcu voli svog sina i novac. Sve je u kući frau Rozinoj otsad i služilo samo sinu Pavlu i novcu.

Siroti Jevreji! To je mučan, divan i veliki svet!” I Branko se od svoga uspeha malo zaneo. U srcu toplina, i sve nekako široko. Pri hodu, nešto ga diže. Sve mu je milo i lepo, sve hoće.

Branko je izabrao struku pravim putem, po pozivu i srcu. U Milanu se ambicija borila i rasla. Lepo se obukao, i prvi put možda namerno otišao pred veliko ogledalo u Velikoj

Čika Avramu, doduše, nije preostalo ništa, ni za starost, a kamoli za neki fond, ali mu je u srcu ostalo staro prijateljstvo i široko živovanje u kući njegovih prijateljâ Vlaovićâ, a naročito u kući Marka Vlaovića.

” „Sačuvaj i sakloni!” — pecnu nešto u srcu i gospojicu Trinčić. — „Što kažu: suviše je strašno... Odjedared, kao grom, i još gore: niti si što video ni čuo, a

kasnije, palanka će prepričavati: Niko nije doručao, odžaci su prestali da se puše — ali sada, sada je palanka u svome srcu doživela ono što je najužasnije dok u čoveku ima čoveka: nepopravljivost, nenadoknadivost.

— Nemoj, ne valja odmah s komšijom u inat. Ne znamo još ljude kakvi su po srcu, ako su lucnuti u glavi... Šta se ljutiš! meni njegova ograda sprdnja. Žene bivaju energične kao olujina.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Sad opet ajdmo k povesti. »Ali baš ništa žene u mesecu ne govore?« Samo onda, gospože, kad imaju kakvu tajnu na srcu. »Tajnu? Ja moju tajnu nikom ne kazujem.

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

kao nijedno Nad njim nebo Pod njim nebo VEČERA NA KOSOVU POLjU Svi sede providni za stolom I vide jedan drugome zvezdu u srcu Venconosac im lomi i deli Njihovu zlatnu prošlost I oni je jedu Sipa im u putire belih božura Njihovu rujnu

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Otac je naročito u svojoj reči naglašavao kako sad treba da mu osvetlim obraz, i ja sam to vrlo svesrdno primio k srcu i verovatno bih i ispunio očeve želje da su samo i profesori na to bili pristali.

Zadigla joj je zatim suknjicu i počela joj je s te strane isterivati one osećaje koji su Persi duboko u srcu bili usađeni. Zbog tih batina Persa me je omrzla i tako se svršila moja prva ljubav.

Ti si pravi teret Na mom srcu bednom; Da l' me voleš, Fani, Ah, reci mi jednom? Tu moju lepu i idealnu ljubav razrušila je tuđa intriga, kao što

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Misle, možda, da se vojska ceni po sjajnom oružju i svetlim dugmetima, a ne po srcu junačkom!... Ali ta napudrovana vojska bežala je kao obezglavljena pri pojavi aeroplana, dok je rita ulazila smelo u

Petrović, Rastko - PESME

Da ću umreti za koji dan, Zagraknu gavran vran: Čoveče koji umireš, Da li ko zna? Da li ko zna Da tužba umom srcu spi; I da kraljevi i da kraljice, Pomrećemo zauvek jednom svi, Da li ko zna: Čoveče koji umireš?

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Kako su drveni mravi mrzeli žute, žuti crne, a svi: i crni, i crveni, i žuti — njega samo zato što je beo! S čežnjom u srcu odlazio je Belko na počinak, uvek se iznova nadajući da će u toku spavanja promeniti boju, uvek iznova s užasom

Ko bi to mogao biti? Okrete se Belko levo, pa desno: svuda unaokolo širila se praznina. S tugom u srcu poče Belko da gradi novi dom, ali dahtanje nije prestajalo. Konačno mu se pogled spusti niz brežuljak.

Šantić, Aleksa - PESME

Zato nemoj, draga, da te san obrva! Dođi, i u bašti budi ruža prva, I na mome srcu miriši do zore! 1906. POD JORGOVANOM ''Ko ti, šćeri, pokida đerdane? Ko ti prosu biser i merdžane?

Prošlo je ljeto! Mutna jesen vlada. U srcu našem nijednog slavulja; Tu hladan vjetar svele ruže ljulja, I mrtvo lišće po humkama pada... 1908.

Njihov je govor mome srcu lijek I s njima tako proveo bih vijek, Pa hrana bila samo crna kora. Hajdemo, Muzo, iz te lude praske, Željan sam

Odjekuju vrsi — Proleće pjeva. No dok gospod bdije I na svom toplom srcu zemlju stiska, Ja vidim kako jedan crv se vije — Gmiže i puzi i polako griska, Ovdje po dolu i tu po vrhuncu,

Tiho... Sve ćuti... Samo bršljan sveli, Negdje, uz letve, šuštô je kô svila... I u čas kad si na mom srcu bila, Čudesna svjetlost sva nebesa preli — Bijela vatra po granju se prosu, I kô da nebo razdrobi planetu, Sav

1908. U RANIM ČASOVIMA Primi, me goro, u tihu samoću. Ovdje, pod krovom topole ti svježe, Umornu srcu ja napitka hoću. Prsi mi davno bol studeni reže... Odbjegla tico mojih zlatnih dana — Radosti, dođi!...

o moja studena okna Gavran je lomio krila... I jad i mračna tuga, U ljutom čemeru svom, Kô rastopljeno gvožđe Po srcu padaše mom... 1911.

Od onog časa njezin korak mio Ja svuda čujem, i sve mislim na nju, I s njom u srcu nosim svijet cio... Noću, kad mjesec topi se po granju, Ona mi dođe na doksat kô neki Šum tajni.

Polju gleda: gdje ono sve brže Pust zelenko jedan odmiče i hrže, — I u srcu bega buknu plamen mio... Sjeća se mladosti, — bašte mirisave, I đogata svoga, i uskih sokaka, Gdje su cure lake iz

1 U divnom maju, kad svaki Cvetô je ružin čar, Tada je u srcu mome Planuo ljubavi žar. U divnom maju, kad svaki Ptičji je zvonio poj, Tada sve želje i čežnje Ja sam izrekô njoj.

6 Prisloni lice uz moje lice, i tada Suze će skupa se liti. I čvrsto srce priljubi srcu, i tada dva plama skupa će biti.

Ja sam to davno znao. Ta u snu videh te jednom, I noć ja mračnu videh U tvome srcu lednom, I videh kako ti srce izgriza zmija naga, I videh kako si bedna, beskrajno bedna, draga. 19 Da, bedna si.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

To je glavna tema, i ona ima nepresušni izvor u samom srcu nemanjićke države, i neodvojiva je od kulta te države kao snage voljne da se suprotstavi porobljivaču, i potpuno je

Al' je Marko milostiv na boga, a žalostiv na srcu junačkom: pusti vilu u planinu živu. Bile bere po Miroču vila, bilje bere, često se odaziva: „Sad ću doći, bogom

suze niz bijelo lice, pa odsjede od konja labuda, uze gospu na bijele ruke, odnese je na tananu kulu; al' svom srcu odoljet ne može da ne ide na boj na Kosovo, već se vrati do konja labuda, posjede ga, ode u Kosovo.

vidaju: lijeva je noga salomljena, salomljena nadvoje, natroje, a desna je ruka osječena, osječena ruka po ramenu, a po srcu sablje dovatile, ispale su crne džigerice“.

junak teško zamislio, s mirom jaše debela putalja; od svatova niko ga ne gleda, al’ ga gleda lijepa đevojka, ne mogaše srcu odoleti, već do Ila dogoni dorata, pak Iliji stade govoriti: „O, bora ti, dragi gospodaru, a što si se tako zamislio?

“ Koja brati, a koja očimi. Ivan pođe, a roblje mu ne da; Ivan srcu odoljet ne može, suze roni, a robinje tješi: „Ne bojte se, drage sestre moje, ja ću molit Srblje oko sebe, ne bi li vas

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

s vrata Samo jednog Uvek natrag zovete Kada odlazi Vaše rođeno dete Svakog dana Ma koliko bio dugačak Čovek u srcu čuva Jedan potajni zračak Da će i sam Biti negde daleko Kada odlazi Onaj najdraži neko BILO JEDNO TUŽNO MORE

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Tek pošto se dim toliko razvuče da su već mogli kroza nj da vide čitavu zaravan, dječake po srcu lupi nešto tuđe, odbojno i pustošno. Iznad voćnjaka se više nije vidio poznat i drag školski krov.

Odlazio je ponositi hrabri Jovanče, koga će ona nositi na srcu čak ako se više nikad i ne vrati. — Ako se ne vrati?

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

KNjIŽEVNOSTI Gavril Stefanović Venclović CRNI BIVO U SRCU „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske književnosti

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Gavril Stefanović Venclović CRNI BIVO U SRCU Sadržaj LEGENDE, BESEDE, PESME 2 CRNI BIVO U SRCU 4 CRNI BIVO U SRCU 5 PISAC ZAZIVA PRESVETU DEVU DA BI MU

KNjIŽEVNOSTI Gavril Stefanović Venclović CRNI BIVO U SRCU Sadržaj LEGENDE, BESEDE, PESME 2 CRNI BIVO U SRCU 4 CRNI BIVO U SRCU 5 PISAC ZAZIVA PRESVETU DEVU DA BI MU POMOGLA SAMU SEBE HVALITI 6 PUTOVI 7 MORE 8 SION 9 SVOJOJ

Stefanović Venclović CRNI BIVO U SRCU Sadržaj LEGENDE, BESEDE, PESME 2 CRNI BIVO U SRCU 4 CRNI BIVO U SRCU 5 PISAC ZAZIVA PRESVETU DEVU DA BI MU POMOGLA SAMU SEBE HVALITI 6 PUTOVI 7 MORE 8 SION 9 SVOJOJ

20 NAŠE MISLI 21 PROSJAČKI ZAMAK U SRCU 22 MOLITVA ONOM, KO SE OGRĆE HALINOM SVETLOSTI 23 KANO GROB OTVORIH MOJE GRLO 24 SRCE ZARASLO

ŽIVOTU 446 NOVOGODIŠNjA TEŽAČKA ZDRAVICA 447 CAREVO PISMO 449 NA MERI STAJAH 450 PESAK I MORE 451 CRNI BIVO U SRCU LEGENDE, BESEDE, PESME Plivaju ti k jeziku razlike besede Ka na lovu u mrežu Razlikoga

CRNI BIVO U SRCU Da ne uzbudu tvoji psi bikovi i počneš se kloniti od njih da te ne ubodu! CRNI BIVO U SRCU Veliki se to đavo, kao

CRNI BIVO U SRCU Da ne uzbudu tvoji psi bikovi i počneš se kloniti od njih da te ne ubodu! CRNI BIVO U SRCU Veliki se to đavo, kao crni bivo u srdcu gnezdi.

Tko bi to dao našem smišljivanju takva krila ka golubinja, da polete na dobro i tu otpočinu! PROSJAČKI ZAMAK U SRCU Lisice svoje jame za boravak svoj imadu i ptice gnjezda im svoja; a ja, odkako bih sin čovečiji, nejmam ni toliko

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Ne mogade više da odoli svom očinskom srcu, nego ga dočepa oberučke, pa ga stade ljubiti i šopati. — Ah, sarafče i banćerče ti tatino! ...