Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Tu po veselom obedu izgrlimo se, izljubimo se, srdečno izljubimo se i želeći da se opet vidimo (kako smo se na pet godina potom i vidli, krome nekih od oficira koji su u
” „Daj ruku!” „Na!” A kad ovo našim Hormovicem obznanimo, srdečno se vozraduju. Pritom, kad im jošte kažemo da mi blagodarimo na nji[h]ovoj ljubovi i dobroti, ali zaludu hleb jesti, to
„Mogu to, kako ne bi[h] mogao!” Reče mi da najpre nagnem. I u ovom ga rado poslušam, videći da mi srdečno | dopušta. Prekrasna carigradska rakija s hiotskom mastihom! Napije se i on, i ja spremim staklo.
Zato, ljubeći Vas srdečno, prebivam. U Vitembergu, oktombra 8, 1788. H DRAŽAJŠI SERDEČNI DRUŽE! Ostavljajući Moldaviju, moj dobri prijatelj,
sestra, brat, sna[h]a i ko bi god u kuću iz komšiluka došao, svi su to bili moji predragi i mili učitelji, i želim im srdečno blagopolučan od boga život.