Afrika
Već sam od posle podne toliko žedan da mi skoro suze idu na oči. Zbog srdobolje i groznice belcu je nemoguće piti vodu koja nije filtrovana; ostala su pića obično ljuta a od gore još sasvim vruća od
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Ljudi su umirali od srdobolje, po štalama i stajama, i pod vedrim, ledenim nebom, na tvrdoj zemlji, po kojoj se beše uhvatila snežna kora.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Već sam od posle podne toliko žedan da mi skoro suze idu na oči. Zbog srdobolje i groznice belcu je nemoguće piti vodu koja nije filtrovana; ostala su pića obično ljuta a od gore još sasvim vruća od
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
(GZM, 12, 1900, 151; 20, 1908, 346; SEZ, 16, 424); u crnom vinu, zajedno sa oraščićem, karamfilom, cimetom, protiv srdobolje (SEZ, 13, 1909, 346). BOGIŠA Schwertlіlіe (іrіѕ germanіca). Bogiša, perunika, kaluđer, v. SEZ, 17, 117.
Voda u kojoj je potopljen koren p. lek je od srdobolje (SEZ, 19, 216). Voda u kojoj su bili p. i dukat leči žuticu (GZM, 4, 152); sok sa žumancetom vodenu bolest (іbіdem).
BOROVNICA Heіdelbeere (vaccіnіum myrtіlluѕ). Borovnica; brusnica; vrisinje i dr. (Šulek). Plod od b. je lek od srdobolje (GZM, 4, 166; ZNŽOJS, 11, 263). BOSILjAK Baѕіlіenkraut (ocіmum baѕіlіcum).
Lek od bolova u nogama i leđima (GZM, 20, 1908, 346; ZNŽOJS, 11, 262), srdobolje (ŽSS, 312; SEZ, 17, 562), sipnje (tej od cveta, ZNŽOJS, 11, 262), od čira i otoka (kao spoljnje sredstvo, SEZ, 14, 230;
Na Đurđevdan češljaju se devojke na v. »da kosa i one rastu kao v.« (іbid., 269). V. je lek od srdobolje (mezgra od žile, u vinu, ŽSS, 311); kašlja (tej od v.
List od g., i koren od maslačka, u rakiji, lek je od groznice (SEZ, 17, 1911, 558). Od gloginja kuva se tej protiv srdobolje (ŽSS, 312). Na g.
G. ne valja mirisati, jer će brzo da istruli (SEZ, 13, 1909, 414). U narodnoj medicini g. se upotrebljuje protiv srdobolje (SEZ, 13, 1909, 347); kašlja i sipnje (kuvano seme, іbid.
Tako je radio i moj otac, koji je bio rodom iz Sarajeva). Protiv srdobolje se i jede jezgra od roda d. k. (ŽSS, 312); od vetrova pije se u vodi (ZNŽOJS, 11, 266).
da ima najpre dvoje muške dece, pa treće žensko (o. s., 92). Plod od d. upotrebljuje se protiv: srdobolje (ŽSS, 311; 312; GZM, 4, 143; ZNŽOJS, 14, 80; SEZ, 13, 1909, 349, cf.
ZIMZELEN Immergrün (vіnca mіnor). Zimzelen, zimozelenka, pavenka; privinac (Šulek). Lek protiv srdobolje (SEZ, 13, 1909, 349), i protiv bolesti usta i desni (іb.
U narodnoj medicini j. se upotrebljava protiv velikog kašlja (ŽSS, 294), vodene bolesti (SEZ, 19, 217), srdobolje (ŽSS, 311; GZM, 4, 146; SEZ, 13, 1909, 348), škrofula (SEZ, 19, 225), ujeda zmije (GZM, 12, 1900, 134; 150). Zrna j.
, 352); protiv srdobolje (ibіd., 345; 347). Istucan i pomešan sa medom, sumporom i đinđerom uzima se protiv pantljičare (SEZ, 40, 230).
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
ni viđeli nisu, istom pošli da se ljebom rane; a i što je vojske u Turaka, vojska im se jeste poboljela od bolesti teške srdobolje, a dobri se konji poboljeli od bolesti konjske sakagije“.
Carigrada, teva m' koja sukobiti beda, te me teva na mejdan zazvati; ja ću s' teško bolan učiniti od zla bola teške srdobolje“.