Obradović, Dositej - BASNE
Toronj, zvona, polijeleji, kandila srebrna i čiraci, — sve je to mirska pompa i ukrašenije, a ne Hrista Spasitelja unevještene crkve, za koju je on svoju presvetu
Dučić, Jovan - PESME
To je bilo mesto večitog studenog mira i gluhe nepomičnosti. Voda je bila u visini nešto beličasta, srebrna; mora da je visoko na površini bila pala teška kiša mesečine.
I dok ja stražarim noću pred njenim šatorom, umirući od požude, ona spava držeći među prstima dva srebrna cveta jasmina.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Ta, znam ja to! Zar sam ga jedared češ’o po leći!... Trgov’o tolike godine, što kažu, i bio jedan pa jedan; i srebrna pucad, i ćurdija s tokama, i čizme, i svilen čupav šešir nosio...
Afrika
Prsti i članci na nogama i rukama, i grlo pretovareni su nakitom. Duga uzdužna srebrna dijadema od temena do čela. One podsećaju tako mnogo na statuice Šive.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Perikmaher mu je bio to jutro udesio zlatnu kosu i ona je treperila u uvojcima. Srebrna dugmad na njegovom slavonskom mundiru bila su svetla. Držao je, na grudima, svoje vezane ruke, kao par golubova.
Nisu sve serbske kuće u Budimu bile kakva je bila Trandafilova. Nad Dunavom, međutim, još se sjala poslednja, srebrna, četvrt Meseca, preostala na nebu. Reka se u daljini pretvarala u svetao put u daljinu.
Turčin, koji ih je vezivao, bio je legao, metnuvši dva srebrna pištolja i srmali jatagan pod glavu. A moja baba, kad Turčin zaspa, pomisli: Zdrav Osmane, ako ti ostane!
Huml, izgubivši ne samo novac, do poslednjeg talera, nego i satove, burmutice, prstenje, pa katkad i dugmad sa kaputa, srebrna. U kući bi, prekodan, nastala velika tišina, a tek pred veče začuo bi se, opet, bolni glas nekog violona.
Nad bledim čelom imala je neku, nakrivljenu, venecijansku, crvenu kapicu, ko zna otkuda, sa koje joj je niz uvo visila, srebrna, kićanka. Izići će ona odatle, dodade, još jednom, mada mu ona ništa nije odgovorila.
Isto je tako bila sva srebrna, na rukavima. Pavle je jahao u belim, kožnim, čakširama, a na grudima, u toj crnini kaputa, imao je beli prsluk i
Njegova dugmad, srebrna, u dva reda, svetlucala su, tupo. U crnini, okovratnika, Pavlovo lice činilo se kao od zlata, sa brcima, i uvojcima
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Mada su znali da ih ponegde čeka svega neka smežurana baba, venac luka, ular, ili kakva srebrna kopča na kaišu, bili su razdragano pošli u noć, da kradu.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U vodu za prvo kupanje u Boljevcu pored „vodice“ stavljaju se još i srebrna para (da bi dete bilo čisto kao srebro), trava treseča, malo soli i pepela (da se dete ne bi ojedalo) i vina (da bi
Tako se, na primer, u vranjskom Pomoravlju stavljaju u vodu srebrna para i uskršnje jaje. U Bosni je običaj da se detetu u vodu za kupanje stavlja razbijeno jaje jer se smatra da od toga
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
što ga sebar zbira, pregršti i vreće zlata što se staču sebru s nokata, sa motika, sa lopata, svaka olovna ruda i srebrna tanušna žica da teku do carskih vrata.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MATI (diže): Da Bog da, da bude istina! TETKA (ređa karte): Tako jedanput kod seka Milje, nestala im srebrna kašika. Bacam ja, kašika je u kući. Kad, šta je bilo: ukrala sluškinja.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Nad njim je okvir u vedroj boji, brezova kora, srebrna svijetla, u njemu slika velika stoji mačkova druga, pokojnog Pijetla.
Putuje mlinar bez brige, straha, kite ga velom srebrna praha nemirne krupne zvijezde. A kad u klanac, u šumu zađe, u mraku gustom Ćosa se nađe, pred nosom nesta prst.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Međ njima jaganjci bleje i zvonca srebrna zvone, I mnogi leptiri lete po rajskom mirisnom cveću; Kroz cvetne poljane rajske biserne protiču reke, I rajske,
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Kad nije tebe kod mene!“ POČAŠNICE (ZDRAVICE) 87. Biserna brada, Srebrna čaša; Biser se roni, u čašu pada; Svako ga zrno Po dukat valja, A s’jeda brada Tri b’jela grada. 88.
junak; 2. vojnik u turskoj vojsci dilbagija - vrsta amajlije, duguljasta ovalna srebrna kutija u kojoj se nosi zapis od uroka; spolja je obično napisano: “Mašallah“ (na arapskom, a znači: ono što Bog hoće -
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
A kad razgrnem doline, rukama obema, i, otkrijem dna bezdana, srebrna i bela, na dnu je, opet, žalost, nejasna i laka, vazduhom kupanih voćaka i tela.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
To će biti mala srebrna statua Eskulapova, koji će u rukama držati takođe srebrni divit, oko koga se prepleću dve pozlaćene zmije sa
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Blistaju, oprani, Zaječar, Niš; Tanak mlaz ispred Valjeva curi. Nestade konca, srebrna iglo! Do Čačka, eto, nije se stiglo... Kiša kad pada, miševi sivi Sa ibrišimom jure po njivi.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Nad cvijećem pliva zornjača, a voze je vesla srebrna. Blago odru na kom počine! SVAT CRNOGORAC Soko mrzi polja od prašine, soko neće žabu iz lužine, soko hoće visoku
Živinom se svakom promećemo; vozimo se na srebrna vesla, lađa nam je kora od jajeta. Zla mrznome činit ne možemo; a ko nam je mio ali svojta, trag po tragu njegov
JANKO Slušaj, babo, sve ti vjerujemo: može biti i mjedeno guvno, jahati se može na vratilo, ma za lađu i vesla srebrna, to ti niko vjerovati neće, er je sasma preništava lađa. BABA Istina je, moj mile, duše mi!
Pandurović, Sima - PESME
grlu su mu zavidele vile Kad mu pesmu čuju sred mračne planine S proleća cvetna i u leta žarka, Da se hori zvonka, srebrna, od svile.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Ako udari Vrancuz s boka, pogibosmo!...’ On mi se nasmija. Njegova srebrna brada zaigra i u licu sinu... Ne boj se, Pejo, kaže. Dobro je, dobro, a biće dobro...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Dockan je onda štedjeti kad nestane. — Novci kad odlaze imaju sto nogu, a kad dolaze samo dvije. — Srebrna ruka koja steče, a zlatna koja sačuva. — Pružaj se prema guberu. — Ako je i ambar, varićak je mera.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
sustopice za njim, dok tako dođu u nekaku goru, kojoj vrh do mjeseca doticaše, a listovi joj zlatni bjehu a stabla srebrna, a usred nje viđaše se veliki plam i dim od ognja. Mladić videći to prepadne se i upita svoga druga: „Šta je ovo?
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— viknu najzad Vrtirep. Tada tek vidješe sav užas. Ni na jednom oltaru ne bješe ništa zlatna ni srebrna, svete trpeze ispremetane i iskaljene, po podu svijeće, knjige, palme...
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Glasovi su im zvonili kao srebrna zvoncad, a u sobi je vrilo kao u školi. Ono što devojčicu posebno iznenadi bila su lica lutkica i lutana, sva
Ali do nje je teško doći. 3ato je onih koji znaju tajnu reči tako malo! — Ako uopšte i postoji Srebrna ruža? — obrati se dečak Večernjem oblaku sa svojom sumnjom, a ovaj se naglas nasmeja: — Naravno da postoji!
— Makar pod zemljom! — Opomenuo sam te! — Oblak se nežno osmehnu, ali dečak nije bio u stanju da posluša njegov savet. Srebrna ruža bila mu je u mislima i danju i noću. Budio se od njena mirisa. Sav je treperio od njena sjaja.
— Pa, ja to sanjam? — dečak se zamisli. — Ne postoji plava trava, ni plavi jelen! — A Srebrna ruža? Postoji li? — Iznad same svoje glave dečak ču nečiji kikot i trže se. Osim jelena na livadi nikoga nije bilo.
»Baš da joj ne kažem!«— pomisli mali čistač, a zvezda se, kao da mu čuje misao, nasmeja: — I nemoj, ali pazi! Srebrna ruža nije običan cvet. Od nje se postaje Zlatousti, car priča i iscelitelj, ali i kao patuljak svetom luta.
Jedva ju je još razlikovao od trava i svitaca, kad ču njen glas: — Ne brzaj! Srebrna ruža te čeka. — Gde da je tražim? — Kod Riblje Glave!
« — Umij se vodom iz potoka! — šapnu joj. — Progledaćeš! Srebrna plesačica zamoči glavu u vodu i kliknu: — Pa, ja vidim! Vidim! Hvala ti, ma ko da si!
Ostade na voDi samo prsten sjaja, a iz njega se izdiže Srebrna ruža. Dečak, zadivljen, kriknu I zagleda se u nju. Sav nežan, sav srebrnast, cvet je širio takav sjaj da su i nebo i
Dečak ispruži ruku da ga dotakne, ali cvet, kao srebrna ptica, polete uvis. — Nisam ti potrebna, Zlatousti! — Srebrna ruža nežno dotače dečakov obraz. — Vrati se među lude!
Dečak ispruži ruku da ga dotakne, ali cvet, kao srebrna ptica, polete uvis. — Nisam ti potrebna, Zlatousti! — Srebrna ruža nežno dotače dečakov obraz. — Vrati se među lude! Srebrne ruže nestade, a mali čistač se osmehnu.
U zidu, kraj peći, cijukao je miš. Na jakoj mesečini crneli se sastavi dasaka na podu, a pravo ka njemu, kao srebrna zmijica, jurila mesečeva zraka, smejući se: — Ulovi me, ulovi! — Ko je još zrake lovio?
— Sad si već decu u orasima počeo da priviđaš, ludo matora! Te večeri leže u krevet pun pitanja. Mesečina je kao srebrna vodica treperila po sobi. Jedino je između zida i peći bilo malo tamnije. Starac se pridiže.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
On, željan večernjeg mira, Bledo, visoko čelo na stub je pritisk'o hladni; Na kolenima svetli srebrna i zvučna lira. U cvetu mladosti prve ljubljaše Hiponik Helu, I jutro života njinog radost je krasila štedro; Na glas
Međ' njima jaganjci bleje i zvonca srebrna zvone, I mnogi leptiri lete po rajskom mirisnom cveću; Kroz cvetne poljane rajske biserne protiču reke, I rajske šarene
Sv. Stefanović CXLIV MUZIČKE VIZIJE (1-2) 2 Jecaju i struje mesečevi zraci; K'o srebrna harfa mesečina svira; Plivaju i tonu magleni oblaci, K'o akordi puni kroz carstvo etira.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I skljokam se na obali reke, gledam, gledam. Sva srebrna, sa drhtavim talasima, šumi ona, šapuće nešto: plače li, ječi li, preti li, smeje li se, ne znam, ne razumem, ne znam.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Na stolu u blagovaonici stajala je, kao ukras, blistajući među ispijenim šoljicama kave i pepeljarama prepunim čikova, srebrna kutija za biskvit u obliku globusa.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Božuri su, opet, beli zato što se u njihovoj krunici, kao njena „simbolička duša“, nalazi srebrna pričesna čaša, putir. Ovde je postignut visoki stepen opštekulturne simbolizacije i dvostrano projektovanje: srebrni
Obrazac iz bajke Popa neposredno ponavlja: Srebrna riba u duši U ribi malo slame Na slami šarena krpa Na krpi tri zvezde device („Riba u duši“) Govorilo se i pisalo
se u Popinoj pesmi u prostoru koji je hijerarhijski organizovan kao kutija u kutiji: u duši je kao u nekoj kutiji srebrna riba, u ribi slama, na slami šarena krpa, na šarenoj krpi tri zvezde device.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Tvoja se baba, bog da joj dušu oprosti, u venčanoj aljini saranila, a od kape joj i sad srebrna dugmeta na svečanoj ćurdiji nosim, ali naši mlađi sve oće da svetle, da su pred svetom obučeni, makar u kući proje ne
Petrović, Rastko - AFRIKA
Prsti i članci na nogama i rukama, i grlo pretovareni su nakitom. Duga uzdužna srebrna dijadema od temena do čela. One podsećaju tako mnogo na statuice Šive.
Bojić, Milutin - PESME
u ponoć slasti nepijene, Dok olovno srce steže se i cepa I čelična zmija sikće na nj i pljuje, Staklastih očiju i srebrna repa. Krik Cara Judeje prigušen se čuje: ''Ženo mlečna tela, žedan sam te vrlo!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Sanjarije ovog beslovesnog nakota dizale su se nad Dadarom kao kakva srebrna izmaglica što je vijorila u kovitlacu oko njegovog čela, poput nimbusa oko svetiteljeve glave.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Međ njima jaganjci bleje i zvonca srebrna zvone, I mnogi leptiri lete po rajskom mirisnom cveću; Kroz cvetne poljane rajske biserne protiču reke, I rajske,
On, željan večernjeg mira, Bledo, visoko čelo, na stub je pritiskô hladni, Na kolenima svetli srebrna i zvučna lira. U cvetu mladosti prve ljubljaše Iponik Helu, I jutro života njinog radost je krasila štedro; Na glas
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Kroz razređene šalone ulazila je mesečina kao srebrna lepeza. Gospa Nola proviri na ulicu. Preko puta, sam sitan palanački dućan. Sva vrata malo krivo uzidana.
Petrović, Rastko - PESME
Tamo gde sija mesec puni, Izljubiću se sa zverovima svima, Za dobro upitaću se zdravlje, Postavljena su evo srebrna postolja, Oko njih su Tatari, Skiti i Huni, A mnogo medovine i uzljućenog mleka ima I prosipa se vino; Gojno se slavi
protiv grebena, Ne pomišljajući da može od obasjanih nogu Marija Biti gubica Okeana sipljivih razbijena; Glečere, srebrna sunca, svodove usijane, Jeziva nasedanja po smeđim zalivima Gde džinovske zmije od vaši proždirane Padaju s drveta u
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Jedan od njih, već na izmaku snage, zapali vatru na ledniku, oslobodi se Kapljica i polete uvis. Srebrna i laka krete Kapljica ponovo ka pustinji. Ko zna koliko je išla?
Kao leptiri, kao vilin-konjici, kao ptice i on najprezreniji među prezrenima — leti! Leti, a ispod njega promiče srebrna ploča vode, mravinjaci sitniji od kamičaka, krošnje lipa!
A ipak, ne prestaje da među ribarima kruži priča kako u noćima punim mesečine iz mora izranja srebrna riba na čijim leđima jaše dečak duge, od sunca i talasa izbledele kose.
Ka nebu pogled diže Varalica i uzdrhta. Gle, čuda čudovita, gle jada jadovita: na ptici srebrna pera, gvozdene kandže, gvozden kljun. Majko majčice, okrenu se Varalici svet oko glave. »Ovo ti je, budalo, kraj!
Zna: ko zvezdu nebesku u srce primi — dušu je svoju izgubio! Ali, sopstvene ga oči ne slušaju! Srebrna i nežna Zvezda je od svake devojke u selu lepša, kao svetlosni oblak ka njemu ide, već joj na obrazima dah oseća, nema
— Ko je ovo? — upita se Čobanin jedne noći pune mesečine ugledavši svoj lik u vodi. Srebrna mu je bila kosa, tanke kao u ptice kosti. Mesec mu je prohladnom rukom obraz doticao.
Šantić, Aleksa - PESME
U dubini tvojoj nebo odsijava. I lomi se blesak sunčevoga sjaja. Tvoj je šumor pjesma koju galeb laki Na srebrna krila dočekuje zorom; Za nju znade drvlje, list i kamen svaki, Nju ti čuje oblak i nebo nad gorom.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kako sjede u srebrna stola, oči mu se odmah otimaše, te Maksima pogleduje sina. Ta da vidiš jada iznenada! davno Ivan dvore ostavio prosit