Jakšić, Đura - PROZA
uveta i jednu crvenu ružu zadenuti; zubun beo kao sneg, a po njemu razne šare, po kojima, kao malene zvezdice, trepere srebrne i zlatne šljokice... I pobratim nije izgledao loše: ne znaš čemu pre da se diviš, da li licu, oružju ili vitome stasu.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Momci reknu: „Mi ga voditi nećemo i ne smemo bez dobra takuma”. Onda iznesu sav konjski takum, i kubure srebrne i proče, dobro ga odenu. Fočić se zaplače, poljubi hata u čelo, i momci uzmu i dovedoše na Tatinac.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Okitio se kao da će on pred oltar. Na njemu zelena dolama preko kolena; po dolami srebrne toke s pozlaćenim pucima... Pas mu obavijaše sarajevski silaj srmom izvezen, a za silajem srebrnjaci: sjaje im se
Dučić, Jovan - PESME
PADANjE LIŠĆA Koračaše nema, hladna, pored mene, Bez srebrne suze u mutnome oku; Kraj nas behu mrtve ruže i vrbene, Padalo je veče na vodu široku Stare jedne reke.
Triput besne konje obukoše tade, Pod teškim oklopom u srebrne pene; I kad caričina rukavica pade, Vojnović je kopljem diže sa arene.
On je sejao crno i belo seme svoga sna. Topli proletnji vetrovi su mirisali, i blage aprilske kiše ulivale se u njegove srebrne brazde. Pustinja će se posle toga pokriti cvećem i rumenim plodovima. Svud će biti klasje do pojasa i šume do neba.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
mirno ležala nasred puta, nego moraju da stoje tako mirno, pa da se gledaju čiji je prsluk lepši n ko ima veći red srebrne dugmadi.
Dok se gosti nameštali i pauza trajala, uđe Erža sa poslužavnikom, na kome behu porculanski ibrici, šolje i srebrne kašičice, i posluži goste. Otpoče »jauzn« i razgovor opet kao da pauze nije ni bilo.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bio je to kršan, drzak, konjanik, sa očima koje su se sjale kao mesečina, kroz koju prolazi crn oblak. Na njemu su srebrne kićanke drhtale, kad bi ćerci kapamadžije prilazio.
A Petar Isakovič, sav utegnut u srebrne širite, i nove čizme, koje su cvrčale, bio je to primetio. Nije rado sa snahom ni govorio.
Kad je pokušao da se iščupa iz tog, ludačkog, nasrtaja ženskog, lopta mu ostade, na grudima, zakačena u širite srebrne, koje je imao na srcu. Jedva je disao.
Fratri su čavrljali nešto nemecki i zagledali srebrne širite na oficiru, a Pavle se trudio da što više, ćuti, da, što manje, odgovara. Sedeo je mirno, čak i nehatno.
Krinolina joj beše rasečena, duž oba kuka, tako da joj se lepa, gola, butina videla, iznad kolena. Na nogama je imala srebrne čizmice, a korzet joj beše od zlata. Ličila je na kirasira koji se smanjio i koji se, u lofru, pretvara.
Hurka je čak našao i neke, srebrne kopče, za pojas, koje je Isakovič poslao za gospožu Julijanu i gospožicu Dundu, sa nekoliko reči pozdrava.
Kićanke su mu padale na rame, kao prve visibabe, tog proleća, bele, srebrne. Kostjurin je, maja meseca, godine 1753, obukao i naselio, na naselja, duž granice tatarske i poljske, mnogo oficira i
Postali bi bledi, tvrdih crta, kao medalje, srebrne – lepog, tamnog, krupnog, oka, a svilene, prosede kose. Oni su bili u punoj snazi, a žene su im bile, babe.
Teodosije - ŽITIJA
priložiše zasebno i manastiru Vatopedu, gde je sin njihov odlučio da živi, zlato mnogo, a crkvi svete sasude, zlatne i srebrne, i časne zavese, zlatom izvezene.
Posle kratkoga vremena uzevši veliki tovar zlata i sasude zlatne i srebrne, radi deljenja manastirima i pustinjacima, pođe odmah na put.
Prepodobni i blagorodni koji su s njim došli, odmorivši se, odmah prinesoše manastiru svete sasude, zlatne i srebrne, i zavese skupocene, a dovedoše i konje izabrane i mazge za rad, i dva kabla srebra nasuvši dadoše, a igumana i svu
Svete sasude zlatne i srebrne, i skupocene zavese prinesoše, a sa ovima dadoše crkvi i veliku srebrnu zdelu punu srebra, i upisaše sebe u pomenik sa
A časno i sveto miro bilo je sabirano u časne zlatne i srebrne sasude dok je sveti božastvenu službu svršio. A kada je izlazio, izgledao je sav ognjen.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
RINA (pokazuje na sto): Skupite ovo. Slušajte, Ana, ubuduće nećete stavljati više ove srebrne kašičice. Daćete posrebrene iz malog kredenca. ANA: Da, znam!
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Saslušah, zatim, priču o tome kako su Sava i Dunav iz aviona izgledali kao srebrne trake vezane u mašnu, a „Albanija” i soliteri na Novom Beogradu kao kutije šibica poređane uspravno ili vodoravno.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Od starije gospode ovo poslednje, po starom običaju, baš prstima jedu. Služitelji nose fina vina, sipaju u velike srebrne pozlaćene pehare, nazdravlja se u ime Poljske, za Konfederaciju, kucaju se sa gospodarom Sofrom i za „Vengersku” i za
Za bukete i kose imao je srebrne kutije, i kad se već buket u prah pretvorio, i to je poštovao; u njemu su sve ljubavi njegove izmešane.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Ona je međutim drhćući sva, kao luda, kidala sa sebe srebrne pletenice, dugmad, svilene prišivene cvetove i čipke, vičući i ponavljajući, kroz plač, sve iste reči, sve ista
Dete poče da ga miluje rukama, hvatajući ga za srebrne kićanke na klobuku, smejući se, kroz plač. Nad ritinama i vrbacima počelo je da se vedri i kraj kola začuše se prve
Voleo je decu, pa bi ljubio decu. Nju bi položio tu, pod nadstrešnicu, u zavetrinu, na sunce. Zatvorila bi oči i videla srebrne, mesečinom polivene šume, još jednom, snežna polja iza Osečkog grada, trag lisica, jahanja, dah njin, kao maglu, prošlost.
nogu, pod visokim jelama, i vidi svoje ogromne čizme i utegnute butine, kao i razdrljene, kosmate grudi, čipke košulje i srebrne gajtane, kao i viseće, debele obraze i pljosnat nos.
kao da je bio neki ribar koji je, izvukavši mrežu tog dana, video da je puna riba što se praćakaju čudnovate, srebrne, crvene, zelene, neverovatne. Tako je i njemu treperilo pred očima pri pomisli na iduće dane.
Od sveg života, razmišljajući, ostadoše mu svetle u pameti i sad, samo one sjajne, čiste zvezde, i srebrne, šumske putanje nad kojima se spušta aprilska magla, kojima je projahao u prve dane svoga braka sa ženom, živeći u onoj
vide da je traćio samo vreme i da je, mesto toga, mogao doći u dodir sa nečim divnim, vanrednim, što je kao vrh neke srebrne jele, izrasle iz zemlje, doticalo ga se usred grudi, u potpunoj tami, u kojoj mu se činjaše da će odsada živeti.
Od sveg života, razmišljajući, vide u prošlosti, svetle, samo one čiste zvezde i srebrne, šumske putanje i trave, nad kojima se spuštala aprilska magla, sa obronaka brda, kojima se i sad bližio.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Osim gvožđa, od metala se često koristi i srebro, odnosno kao amajlije mala deca nose srebrni talir, minđuše i razne srebrne „džidžare“: sabljicu, puščicu, leptir itd.
Matavulj, Simo - USKOK
imađahu fesove bez kićanka, a onaj jedan, na sredini klupe imao je kožni kalpak, a ispod struke mu provirivahu srebrne toke. Bješe postariji, orlujskoga nosa i dugačkih povijenih brkova.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Samo prvi red bisera stavljen je na manje srebrne cevčice, zatim su zrna odvajana Nizom granuliranih zrna. BEG PINTOROVIĆ: Hasanago, daleko nam je putovati!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Gazili smo do kolena kroz dugmiće, andrmolje, trake za kosu, državne zastave, izlizane srebrne lisice, prašnjave šešire, mrtve fratre i stare novinske komplete — nazovimo taj haos dijalektički: viškom porodične
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Čovjeka čovjek od srca voli, ne plače niko, nikog ne boli u zemlji Vrapca Crvenog. Tu ponoć vozi srebrne sanke, a vjetar gudi uspavanke, i zvijezde klize niz Mliječni put, dok čika Mjesec, beskućnik stari, sjedi sa
A svet je, znate, bogat i krasan, šarenu ima čalmu, Sever mu krase srebrne jele, na Jugu ima palmu. Dalek je Sever od leda čista, na Jugu pesak užaren blista.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Zasenjen, ne vidim ni tamne profile drveća i bliskoga brega: svet se suzio na malo srebrne vode preda mnom i na sazvežđa iznad mene.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Sve se oteto blago mora vratiti svome izvoru, gromovi padaju u srebrne zdele i ostaju ko zgrčeni puževi. Razbojnici na kolenima izručuju plen u bezdane mora, širokim belim putem putuju
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
TANASIJE: Taj je znao zašto je živeo. SARKA: Ah, onaj srebrni budilnik! SIMKA: A čiraci, šta kažeš za one srebrne čirake? SARKA: Meni se budilnik dopada. Navikla sam; nikada ga nisam imala u kući, ali navikla sam.
Rekoh, ako Agaton spazi ovaj servis... Znaš ga već kakav je, a ima pik na srebrne stvari. SARKA: To je istina! (Seti se.) Ju, pa on bi mogao i moj budilnik da skloni.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Tek tad sine vazduh u rasuti prah, kroz rešetke srebrne tvojih rebara, da nam osvetli povorku voćaka, što idu i zru, da mogu svenuti. BLAGOVESTI Ljubav što beše nije više.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Sluša... sluša živo, sa nestrpljenjem i sve jasnije razlikuje one sitne i jasne srebrne zvuke, što izlaze iz mnogih zvonaca, pa se svi pomešaju i sliju u jedan čudnovat mnogosložan zvuk...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
raskošno iskitio najskupocenijim ćili mima, i starim i skupim slikama iz Peći, Svete Gore i Rila; po rafovima poređao srebrne sahane i zlatne zarfove. Dole, do kapije, utvrdio binjiš od mramora, sa koga je uzjahivao na svoje čuvene konje.
niko onako, za tridesetoro, dugačke, jednostavne peškire preko kolena, niti iko ima onakve i za onoliko sveća zlatne i srebrne čirake. Posle se ču kako odozgo viknu: — Magdo!
Na donja uska vrata do pevnice iziđe klisar noseći nalonj i venčane, iskićene, srebrne krune. Na to se ču žagor svatova, koji sigurno nagrnuše tamo oko postavljenog nalonja.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Makaze) 82 — Zimi gospođa, leti sluškinja? (Peć) 83 — Zimi putuje, ljeti hladuje? (Saonice) 84 — Zlaćena prsa, srebrne rese? (Kandilo) 85 — Zubi gvozdeni, srce prteno, a tijelo drveno? (Testera) 86 — Iznutra šuplje, izvana jamasto?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad konje pohvataš, pogledaj oko sebe Dok ugledaš jedan ćepariz nasred one livade, korijen mu je mjeden, grane srebrne a perja zlatna; pođi k njemu i udri nožnicom od noža u korijen, i otvoriće ti se silnovite i od svake siže aspre, te
Po tom on načini opet čast, ne bi li i ona došla. A ona ondar kad se veselje počne, obuče srebrne haljine, pa otide među gospodu.
“ Pošto carev sin malo poigra s njome, opet se ona nekako ukrade, pa otišavši u svoju sobu svuče srebrne haljine, a obuče one od mišje kože.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Tvrde, beslovesnici, da sam majstor što pravi srebrne dinare nekom spravom smeštenom u podrumu, u koji niko, sem mene i gazde, ne ulazi.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Da je vetar, pojurila bi ulicama, zamrsila grane drveća, poskidala ljudima šešire. Da je oblak, spustila bi se na vrh Srebrne gore, okupala u moru, potrčala za zvezdama i pticama. Devojčica uzdahnu.
Šta je ovo? Niz srebrne niti mesečine spuštalo se na livadu jato zvezda, od čijeg sjaja livada postade još plavlja. Ko bi rekao da su zvezde
Dečak protrla oči, ali se ništa ne izmeni. Zvezde su se kikotale, otresale srebrni prah sa kose, zujale kao srebrne pčele kroz noć, začikivale ga. Sve mu se vrtelo u glavi od njihovih sitnih glasova. — Šta tražiš?
— Od dodira zvezdine ruke dečak oseti kako tone u san, i užasnu se. Zaspi li, nikada neće stići do Srebrne ruže! Zato skoči, ali skoči i zvezda i poče se odmotavati kao srebrno klupko, postajući sve manja i manja.
»Baš bi bilo lepo ostati s njima!« pomisli mali čistač pretvoren u kapljicu, ali se seti Srebrne ruže, i zadrhta: mora je naći, mora, mora! Mala plesačica prilazila mu je sve bliže. »Valjda im to nije carica?
— Nisam ti potrebna, Zlatousti! — Srebrna ruža nežno dotače dečakov obraz. — Vrati se među lude! Srebrne ruže nestade, a mali čistač se osmehnu.
A i što bi? To je bila, pa i neka ostane, Zvezdanova tajna. PLAČKO I SMEJAČKO U vreme kad su svetom letele srebrne pčele, u Ulici kestenova rasla su dva dečaka. Nikada ih niko nije video odvojene, mada nisu bili ni braća ni rođaci.
Svakoga trena na zemlji ih je bilo sve više, bleštali su kao srebrne kuglice. Najednom, učini mu se da se miču, da iz njih iskaču nekakva sićušna, svetla stvorenja.
»Šta li je ovo?« — zaprepasti se ugledavši u mreži devojku srebrne kose. Kao odsjaj meseca na vodi blistalo joj je lice, a oko tela. širio se nežni, sedefasti sjaj.
Zato i nema takvih koji bi mogli opisati viline srebrne kose i lice tako svetlo da se u njega ne može gledati. A možda ih neće ni biti, jer je ulaz u pećinu zabranjen otkad se
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I zatim tiše i tiše jecahu srebrne strune, I premirahu bolno i tiho njihovi glasi, Kao molitva čista, k'o uzdah nevine duše, Il' k'o poslednji jauk s
Izgleda kao da oseća cveće, K'o da i magla sa njome jeca, I kao da kaplju srebrne suze, Srebrne suze s bledog meseca... K'o ona, sve je puno sete, Ljubavi dušâ i tuge svete.
Izgleda kao da oseća cveće, K'o da i magla sa njome jeca, I kao da kaplju srebrne suze, Srebrne suze s bledog meseca... K'o ona, sve je puno sete, Ljubavi dušâ i tuge svete. Il' tako samo Mandušić sanja...
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Bješe sveta kruna mirodavca svojim vidom nebo ukrasila, bjehu njenim plamom veselijem uzigrala nebesna svjetila i srebrne struje besmrtija.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
i položiše na stolove i stolice nenadmašno dragocene darove egipatskog kralja: zlatne činije, ibrike, šolje, pehare, srebrne kondire sa zlatnim rukatkama, srebrne legene, bokale i vaze, razno drago kamenje, svakovrsni drugi nakit od bisera i
dragocene darove egipatskog kralja: zlatne činije, ibrike, šolje, pehare, srebrne kondire sa zlatnim rukatkama, srebrne legene, bokale i vaze, razno drago kamenje, svakovrsni drugi nakit od bisera i slonove kosti, svilena tkiva, purpurne
I ovde, pri svome radu, besprekorno je i gospodski odeven, visoke čarape su mu od svile, na cipelama mu se sijaju srebrne kopče, a iz isečka prsluka i rukava izvire najskupocenije rublje.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ vičem iz sveg glasa. „Kukavico! Kukavico!“ I posrnem, srušim se ponova kraj puta pored srebrne reke; hteo bih da vidim u čemu je to stvar, da se smirim, da se pametno pitam: šta mi je kriv, šta mi je kriv? Šta?
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Umjetnik se nalazi pred dramatičnom dilemom: za nj ne postoje utješne nagrade i srebrne medalje, on nema mogućnosti za časni neuspjeh i časnu osrednjost.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
smo ribu Iz ribe se rasulo malo slame Raspala se šarena krpa I tri zvezde device Izgubile su devičanstvo Što se srebrne ribe tiče Ni mačke je ne bi jele Grdno smo se prevarili Mračno nam je sad u duši („Riba u duši“) Posle toga – da
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
nogu, pod visokim jelama, i vidi svoje ogromne čizme i utegnute butine, kao i razdrljene, kosmate grudi, čipke košulje i srebrne gajtane, kao i viseće, debele obraze i pljosnat nos.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Otac stari, mesec bledi Kroz oblake dole gledi, Gledajući kroz oblake Srebrne nam šalje zrake. Dečica mu zvezda jato: On je srebro, one zlato: On srebrnim sjaje krasom, Deca zlatnim zvone
Krakov, Stanislav - KRILA
poručnik Luka je probao pojas za spasavanje, koji je pri iskrcavanju, sigurno za uspomenu, neopaženo zajedno sa dve srebrne kašike izneo sa lađe. — Ol rajt, bon, uzvikivao je on sam sebi zadovoljno. Koza je meknula.
Šofer je napunio ispuštenu gumu, motor je opet zabrektao, a prljavi grčki pop iz Galatišta, kome su bacili dve srebrne drahme, blagosiljao je ljubavnike i kola.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Il’ dah moj kad proteče, žal te za odbeglom tajnom? JASIKE Šta šume jasike bele, prečiste gorske deve, srebrne kad im strele jutarnje sunce hitne, i zrakom kliknu ševe?
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
n Polivka u ZNŽOJS, 8, 169). Kad je sveti Sava putovao iz Zete u Budimlje, zakopao je navrh Konjuha pod nekom k. srebrne novce, i to se mesto prozove Srebrnica (SEZ, 5, 1903, 580). Inače narod kaže da se sveti Sava o svome danu penje na k.
Ilić, Vojislav J. - PESME
) Dosada, magla i tama... Na slaba kolena svoja Ja zvučnu uzimljem liru, i svojom umornom rukom Dodirnuh srebrne žice. I lira zagrmi moja Očajnim i strašnim zvukom I ja se prepadoh silno. Šta znači jecanje bono?
O, istočniče živi Srebrne gorske struje! U žarko podne tu je Tražio odmor blagi Moj neljubljeni dragi. Tu sam, u tavne noći, Mamila pesmom njega, I
zvuci grmnuše nad njima silno, Kô tutanj podzemlja mračnog, kô uzvik gnevnoga Krona I zatim, tiše i tiše, jecahu srebrne strune, i premirahu bolno i tiho njihovi glasi, Kao molitva čista, kô uzdah nevine duše, Il' kao poslednji jauk, s
zelena šuma Od njinog veselog glasa, Priroda ožive čisto s bezbrižne njihove šale, I reka zabruja življe noseći srebrne vâle. Jasika i jablan viti obalom šuštahu ti'o, A hmelj i divlja loza bele im stabljike svio I sitno treperi tamo.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Za njih se fukara nije više brinula, ali se još prepirala o zlatnu odeždu Serapisove statue i o zlatne i srebrne poklone pobožnih priložnika hrama.
Njegovo odelo i čarape od teške su svile. Oko vrata nosi čipkast, uglačan ovratnik, na cipelama srebrne kopče sa dragim kamenjem.
Vodena para je ovde suvi idealni gas; od para lebde u ovom delu atmosfere samo metalne. Ona sićušna kap srebrne rose što se kondenzovala na staklo našeg prozora, to je rosa živine pare. Oko nas vlada mrkla noć.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
On je prvi poručio „roletne”, „porculan”, srebrne kašike, skamijice pod nož i viljušku, i naročito neverovatan izbor četaka i prašaka za održavanje reda i čistoće.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
roka nema, i samo se tako može razumeti onaj grešnik koji je, o dvadesetpetogodišnjici bračnog života, dakle, prilikom srebrne svadbe, ovakvu prigodnu reč održao svojoj ženi: „Vidiš, ženo, da sam ja tebe pre dvadeset i pet godina, na dan naše
Petrović, Rastko - PESME
Kao dva bela labuda ruke jedna ka drugoj plove, dva jedra po moru mešajući tamnu bledoću, Spustite l' svoje ruke u srebrne virove, I ubrusa spremite im mekih s aromatima čistoću.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Šarajući peskovito dno zraci sunca zaplitali su se u morske trave i činili ih lelujavim i prozračnim. Kao srebrne strele letela su jata riba.
očiju i, dok su braća spavala, on je podizao svoje zlatasto lišce uvis diveći se sporom i svečanom mesečevom hodu kroz srebrne ponore neba.
Šta sve ne bi video, šta doživeo tamo gore! Postoje u livadi i sitni žuti cvetovi čije glavice postaju srebrne i lagane kad ostare, otkidaju se i lete k nebu. Ali, koji je još suncokret poleteo u visine? Koji je to želeo?
— starac Milija uze Vedrana za ruku, otvori vrata, i reče: — Idi, i ne osvrći se, momče! Tvoj Cvet te čeka na vrhu Srebrne Gore! — Izvede starac dečaka na ulicu. Kad, gle! Ulica kamenu košulju obukla: gde tu da nikne cvet?
»Kome bi još takvi mogli da pomognu?« — pomisli dečak prezrivo, i ne obazre se odlazeći. Na vrhu Srebrne Gore Cvet ga čeka, nema on vremena za priče.
Jedan jedini put u veku cveta taj Cvet, i to samo u času kad rog meseca dotakne vrh Srebrne Gore. Težak i opasan je put do njega. Zato ga niko nije video, niko ubrao. Zamisli se i sneveseli Vedran.
Zatim pođe zaboravljajući i glad i žeđ, zagledan u vrh Srebrne Gore. Kad, iznenada, ču kako mu iza leđa neko dašće. Okrete se i vide: voda kao mahnita juri za njim.
Kako i ne bi? Veliki talas podigao dečaka na pleća, leti, na sam vrh Srebrne Gore ga spušta. Zaneme dečak od divljenja. Nežan i srebrn Mesečev Cvet kao džinovski ljiljan pred njim pravo u nebo raste,
Kao da sam od sebe beži, okrete se i stade trčati dečak niz planinu, ostavljajući Mesečev Cvet da blista na vrhu Srebrne Gore, da nežan i usamljen sja kao zvezda.
Ćute i taje talasi kako se i kada dečak popeo na leđa srebrne ribe. Ne odaju tajnu ni vetar, ni galebovi. A ipak, ne prestaje da među ribarima kruži priča kako u noćima punim
Šantić, Aleksa - PESME
Sav treptim kô prutke Jasike, i hodim putanjom uz reku, I gledam na njene srebrne svijutke. Jutros, kao i ti, lepa reko čista, I moja sva duša žubori i blista, Razleva se, raste, i hučno koleba...
Sama, u providnom velu Od srebrne magle, ona stoji tako Blijeda i tužna. I dok vjetar lako Pramenove zlatne mrsi joj po čelu, Njezin pogled bludi
Nad njime visoko, iz prozirna vela Od srebrne magle, svijetlo lice bdije, I u zlatnom letu na uboga sela Nečujno i krotko svoj blagoslov lije.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
su svilene kite visile s jedne strane niz prsi, i koje je osim njih slabo ko nosio; vrlo su rado nosili na prsima srebrne toke, a koji ih nijesu mogli nabaviti, oni su mjesto njih prišivali srebrne krupne novce; od oružja imali su dugu pušku
ko nosio; vrlo su rado nosili na prsima srebrne toke, a koji ih nijesu mogli nabaviti, oni su mjesto njih prišivali srebrne krupne novce; od oružja imali su dugu pušku i po dvije male i veliki nož.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
SREBRNI MAJDAN Onako da smatramo o svemu, tako ka oni što no zlatne i srebrne majdane kopaju. Kade već u dubine zađu i stanu štogod pronahoditi, tadar se i više osveste sa zabom o zemlji i ništa s
Na to on pak njega s mobom se naprosi, da mu da prvom one njegove zlatne i srebrne bogove, da ih počasti i nasiti; a doposle pred njim hoće im se poklanjati i po adetu službu im izdavati.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
smeta sokaki-laf — ogovaranje spaciruvanje — šetnja sproti — prema sramuvanje — stid srma — srebro srma benziluci — srebrne narukvice stanala — postala stovna — testija strošiti se — slomiti se surgun — progonstvo ta — pa, i tabija —