Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A u Rabu, u traktiru, umal ne pogibe. Neki ludi kirasir mu ponudi, da kupi, njegovu burmuticu, srebrnu i zlatnu. A ponavljao je da mu treba novaca. Sve je prokockao.
Dolinu reke Ondave, tako, Isakovič je pamtio, kao neko čudo. Vide srebrnu jasiku. Vide lišće u zlatu. Vide kamenje, po vrhovima, kao da je drago kamenje, ustreptalo.
Njeni su dugi, crni, kurjuci, bili omotani oko glave, u srebrnu mrežu. Njene su oči bile crne, divlje, i gorele u nekom, ugašenom, sjaju. Ličila je na Tatarku.
Teodosije - ŽITIJA
Svete sasude zlatne i srebrne, i skupocene zavese prinesoše, a sa ovima dadoše crkvi i veliku srebrnu zdelu punu srebra, i upisaše sebe u pomenik sa blagočastivim carevima, sa ovima i samodršca Stefana.
Zatim napunivši veliku srebrnu zdelu časnoga grumena od grada, dade kralju govoreći: — Pošto sam molio od Kraljevstva ti leda, i zbog vremena ne nađe
Nušić, Branislav - POKOJNIK
I NOVAKOVIĆ, RINA NOVAKOVIĆ (po svršenom jutarnjem čaju sedi za stolom malo smućeno, držeći jednu srebrnu kašičicu u ruci i posmatrajući je).
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Naposletku Šamika je izgoreo na sveći parčeta od svile venčane haljine, pa je pepeo pokupio i metnô u onu srebrnu kutiju gde je pepeo od „buketa”, i sve je izmešao. Tako Šamika žali za Jucom.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Zatim uzme vuneni crven konac, naniže na njega nekoliko oljuštenih čenova belog luka, jednu starinsku srebrnu paru, ljušturu belog puža i nekoliko pramenova bele vune. S desne strane odvoji jadan pramen kose i metne ga u usta.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
mu ona reče, da ide do one jele nad kojom mjesec najbolje sja, pa neka sa nje skine zlatni jandžik: u jandžiku će naći srebrnu kutiju, u kutiji prepirani pamuk a u pamuku oči koje traži.
Tako dođe on do jele, skine sa nje zlatni jandžik, nađe u njemu srebrnu kutiju i u kutiji prepirani pamuk a u pamuku oči svoga gospodara, pa svirajući i veseleći se pođe doma.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Izgubio je srebrnu paru, pa suza lije — čitavu baru. „Da ti posvijetlim — Mjesec mu kaže, pa dolje spusti svoj fenjer plavi Vidiš li
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Sve što na glavu liči bacaju po livadama na hrpe i noću gaze konjima. Zemlji otvaraju okna te vade srebrnu rudu što glavi proročkoj slična je, pa je obese o hrastovo granje.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Drugu dajte mojoj vjernoj ljubi, Nek kupuje srebrnu kašiku, Nek večera, nek mene ne čeka, Jer me nigda dočekati neće!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
I ovde, reku jednu vidim, pod svojim telom, da hladi laku, srebrnu, zemlju, nepreglednu. A, kad mi prospe trešnje po duhu obolelom, i, kraj Meseca, i ovde, zvezda zablista, vidim da je, u
u ovom gradu braća i sestre, mada bi moj osmeh, zanavek, pao, sa golubovima koji lepršaju sa crkve, tamo na rečicu srebrnu.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Sofka naposletku bi gotova. Uza stepenice uznese i unese kod njih veliku srebrnu siniju sa jelima, i mećući je ispred njih, sagnuta nad njom, vide kako gost ne može oka da skine od nje, osobito kad joj,
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Šura mu reče: „Dobro, zete, hoću.” Pa onda uzjaše na konja i otide. Idući tako dođe na srebrnu ćupriju; kad sagleda ćupriju i vidi da je sva od srebra, polakomi se, pa sjaše s konja, te istrgne jednu srebrnu talpu
na srebrnu ćupriju; kad sagleda ćupriju i vidi da je sva od srebra, polakomi se, pa sjaše s konja, te istrgne jednu srebrnu talpu govoreći: „Mogu se pomoći.
otide srednji brat sestri u pohode; ali i on prođe kao i onaj prvi: i njega pošlje zet onako po travu, a on kad dođe na srebrnu ćupriju polakomi se kao i onaj, te istrgne jednu srebrnu talpu, i ne nakosi trave kao što mu je zet rekao, nego po
onaj prvi: i njega pošlje zet onako po travu, a on kad dođe na srebrnu ćupriju polakomi se kao i onaj, te istrgne jednu srebrnu talpu, i ne nakosi trave kao što mu je zet rekao, nego po svojoj volji.
” A on mu odgovori: „O moj zete, iskazati se ne može šta sam video. Prvo sam video srebrnu ćupriju vrlo lepu, ali je nagrđena gde joj nema dveju talpi. Ko ono uze, ubio ga živi Bog!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ovaj sušti nosi jednu srebrnu kutiju i srpski ište, govoreći: „Dajte milostinju na mošti Svete Ane u manastir Savinu.” A njegov dijakon za njim prosi
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Uzalud je mali čistač tvrdio da na to ime nema prava! Zlatousti postaje samo onaj ko nađe Srebrnu ružu. Pričao mu je o tome ded koji je to čuo od svoga pradeda.
Sav je treperio od njena sjaja. A onda, jednoga jutra još pre zore, krenu da je traži. — Jeste li videli Srebrnu ružu? — pitao je i vetrove i ptice, i lude i oblake, bez uspeha. Niko nije znao ništa da kaže o njoj.
Dok ne nađe zlatnu lubenicu i u njoj Srebrnu ružu, neće se vratiti u svoj pravi lik! — Trave su se smejale, a iznad njih stajala je starica Riblja Glava kao planina,
Na njoj je jašila starica Riblja Glava i smejala se: — Stigni me ako možeš! Tek tamo gde se ja zaustavim, naći ćeš Srebrnu ružu! — Starica je sve brže odmicala, ali iza lubenice, u povaljanim travama, kao zlatna zrnca ostajao je trag.
Riblja Glava bila je već na drugoj strani. Od muke dečak zajeca: — Nikada je neću stići! Nikada zadobiti Srebrnu ružu! — Pa, i nećeš! budeš li sedeo i plakao, zaista nećeš! — Iz vode je iskakalo maleno jato riba, i smejalo mu se.
— nevidljivu za druge, opazi Zlatousti u kutu sobe Riblju Glavu. Zatim, umesto nje vide zvezdu, pa Srebrnu ružu, ponovo Riblju Glavu, i shvati: to se ona iz jednog u drugi oblik preliva, i uzdahnu: — Zar baš ne može drugačije?
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
V. Ilić XCVII ANĐEO TUGE Sa raspuštenom kosom, pod vencem od ljubičica, Spustivši bleđanu glavu na zvučnu srebrnu liru, Ja vidim nebesku sliku. Sa pokidanih žica, Poslednji akord zvoni.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
On se dade odmah na posao, uze iz riznice kraljeve jednu zlatnu i jednu srebrnu polugu, izračuna geometriskim putem njihove zapremine i izmeri kantarom njihove težine.
Da bih u to vreme mogao pred njega da stupim, odenuh se bidermarskom nošnjom svog pradede, a ne zaboravih ni njegovu srebrnu burmuticu, napunjenu burmutom. Stigoh u Pariz i evo me gde šetam južnom obalom Sene.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ja izvadih najmanju srebrnu paru koju sam imao (i to mi se učini suviše izdašan dar) i pružih mu je. Uzimajući, prosjak podiže ruku kapi da mi
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Šura mu reče: — Dobro, zete, hoću. — Pa onda uzjaše na konja i otide. Idući tako, dođe na srebrnu ćupriju; kad sagleda ćupriju i vidi da je sva od srebra, polakomi se, pa sjaše s konja, te istrgne jednu srebrnu talpu
na srebrnu ćupriju; kad sagleda ćupriju i vidi da je sva od srebra, polakomi se, pa sjaše s konja, te istrgne jednu srebrnu talpu govoreći: — Mogu se pomoći.
otide srednji brat sestri u pohode; ali i on prođe kao i onaj prvi: i njega pošlje zet onako po travu, a on kad, dođe na srebrnu ćupriju, polakomi se kao i onaj, te istrgne jednu srebrnu talpu, i ne nakosi trave kao što mu je zet rekao, nego po
prvi: i njega pošlje zet onako po travu, a on kad, dođe na srebrnu ćupriju, polakomi se kao i onaj, te istrgne jednu srebrnu talpu, i ne nakosi trave kao što mu je zet rekao, nego po svojoj volji.
A on mu odgovori: — O moj zete, iskazati se ne može šta sam video. Prvo sam video srebrnu ćupriju vrlo lepu, ali je nagrđena gde joj nema dveju talpi. Ko ono uze, ubio ga živi bog!
što drugi nikada nije učinio i da tim dokaže svijetu svoje bogastvo, te izmisli i načini alku na avlinskim vratima srebrnu pa pozlaćenu, i zapiše na vratima velikim slovima: „Ovako čini ko ima.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
nimbusima od simboličkih i mitskih predstava dolaze kolokvijalni spregovi sa oporom zbiljom našega vremena: Lovili smo srebrnu ribu Bili smo veoma gladni Riba jedva da je bežala Otvorili smo ribu Iz ribe se rasulo malo slame Raspala se
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
1839. Miloš Svetić MATIJA BAN MOLBA POTOKU Potočiću, srebrnu Koji valjaš vodicu, Kamičkima klopočuć Kroz nijemu šumicu, Kao da joj šapućeš Neku slatku tajnicu, Koliko se u
Ilić, Vojislav J. - PESME
jesenji vetar s nepogodom dune, I tajni se odjek zahori u miru, Znaj: to ječe moje pokidane strune, To udara prošlost u srebrnu liru.
1888. ANĐEO TUGE Sa raspuštenom kosom, pod vencem od ljubičica, Spustivši bleđanu glavu na zvučnu, srebrnu liru, Ja vidim nebesku sliku. Sa pokidanih žica Poslednji akord zvoni.
Sve mirno diše. Rata bog S mutnog se gubi vida, I anđô mira, s milja svog, Srebrnu harfu skida. O, zvoni, harfo! Mili glas Utehu neka budi, Da njezin melem krepi nas, Ranjene naše grudi.
Petrović, Rastko - PESME
Evo ovako ćemo umreti: Bez glasa, tiho, mirno, Kroz tihu noć srebrnu, A po jezeru zaspalu, Otploviće Smrti čun; Iskradem li se kad sija mesec pun.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Od žbuna do žbuna pronosio je svitac svoju srebrnu svetlost na mahove paleći i gaseći svetiljku koja je čak i vetar uspevala da začara.
3ar je drugo mališan i želeo? Lagano, gotovo nečujno, otkide se maslačak od zemlje, prisloni za trenutak svoju srebrnu glavicu uz obraz mame suncokreta, a zatim kao krilat polete uvis! Vide li ga ko? Ču li?
Ali, starac je bio nesrećan. Pedeset godina on ribari. Pedeset godina lovi veliku srebrnu ribu. Pedeset godina mu riba izmiče, ostavljajući za sobom uništene i pokidane mreže. — Ej, uloviću ribu Srebrenku!
vode koja se tamnila u dubini, kao beličaste ribe pljeskavice, počeše da iskaču nekakva mala stvorenja i, kačeći se za srebrnu užad mesečine, penju k obali. Kako su svetlela, majko majčice!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— A kakvo je samo srebrno kandilo izradio za Svetog Panteleja; pa srebrnu ručicu za ikonu Bogorodičinu u divjanskom manastiru!