Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Za vreme šišanja, u Gruži, običaj je da dete drži zdravac u rudi. U Sretečkoj župi kum ovako blagosilja dete: „Bog neka te poživi! da ostariš, da obeliš, da se oženiš, deca da imaš!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
U Sretečkoj Župi b. je, kao i dub i jasen, »samo drvo« ili »samovilsko drvo«, pod kojim se ne sme sedeti, ni pljuvati, ni zaspati (G
i — zavezane crvenim koncem i okićene bosiljkom — stavljaju ih u ambar, bunar, kuću, vinograd (SEZ, 70, 1958, 383), a u Sretečkoj župi krst od vrbe je obavezan ukras na mladinoj kapi (GEI, 1, 1952, 154) — i u jednom i u drugom slučaju radi zaštite
mesto (u mnogim prilikama) od rođenja do smrti (od babina i povojnice do sahrane i zadušnica) — kakav je slučaj u Sretečkoj župi (GEI, 9—10, 121) i drugim krajevima. U Sretečkoj župi, između ostalog, veruje se da je pod j.
U Sretečkoj župi, između ostalog, veruje se da je pod j. (kao i pod šljivom) lak san (ibіd.), da nerotkinja može roditi ako okusi »pr
devojke peru kosu — da bi bolje rasla (GEM, 38, 1975, 182, Budžak). Orah. On je »jedino rodno stablo« kome se u Sretečkoj župi »pripisuje negativan uticaj«: ko pod njim zaspi, mora da se onesvesti; opasno je ako njegova senka pada na kuću, i
U Sretečkoj župi devojke su se, rano na Đurđevdan, kupale nage u reci i češljale kosu »u raž« radi zdravlja i kose guste kao r.
Na dan svadbe u Sretečkoj župi mlada krišom posmatra mladoženju kroz suncokret, uz basmu u kojoj se pominje i »bor samonik« i koja mora biti veoma
Trešnja. U okolini Bora, pored drugoga voća, mrtvima se šalje i trešnja. U Sretečkoj župi veruju da se »neće držati deca u kući« ako se upotrebi za vatru staro t. stablo (GEI, 9—10, 115).