Dučić, Jovan - PESME
PESMA Prenuće se opet moja duša setna... Možda zračak sunca, najmanji šum gore, Dosta će joj biti pa da bude sretna, I da se razlije zvučna, kao more.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
ili tome i tome soldatu u Talijansku, a onome veli: „Pa vi sad nemajte brige, nego napun’te još ovaj bokal za sretna puta ovih pet forinti našem Proki. A, sto mu zaveraka njegovih! Pišu mi odande da je prvi momak u Talijanskoj!
Bila je sretna preko svake mere, i jedva je čekala da mu kroz dan dva dâ što mu je obećala ako se lepo pokaže. A obećali su mu, kod
kad zapišti na vatri, tako zaleva on njenu milu pesmu: Tebi ljubav javit’ ne smem, Jer tvoj biti ne mogu; A da s drugim sretna budeš, Moliću se ja bogu! A zatim se zaplakao i on i crni gavran, a zaplakala se i Jula.
ovu glavu koja nema nikakve jače veze s glavnim događajem, i koja ne bi trebala ni da dođe, da se pisac, kao druga sretna braća njegova, obzirao na zamerke kritičara i držao strogo pravila »Poetike«.
Jel’te? Putujete zajedno?.. Bravo! E, sad sam sretna, jerbo sam videla šta sam davno i jednako želila. Moja gratulacija i majn grus!
— Ne valja, ne valja! — veli pop Spira. — Eto zađ’te sad iz kuće u kuću, pa nigde nećete naći, k’o pre u sretna vremena, punu kuću, nego il’ ima il’ nema po jedno u kući.
Pop Spira je odmah legao, a gđa Sida ostala da posprema posle toga kalabaluka. A tek Jula, kako je ona tek sretna i zadovoljna bila!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
da će putovati po vodi, po Begeju, a to je za tu decu bilo nešto novo, kao za drugu decu vožnja po moru, pa su bila sretna i radoznala, a nisu ni sanjala, da im mati oca, možda zauvek, ostavlja.
A kad Trifun uđe, čuo je kako njegova žena podnosi ocu svog prvenca, i kako kapamadžija pita ćerku: „Pa – jesi li sretna?
Isakovič joj, brže‑bolje, reče da ima krasnog, junačnog, čuvenog supruga, i divnu ćerku. Živi u prestonici. Sretna je, očigledno. A lepa je, toliko, da se ljudi moraju okretati za njom, gde god stigne.
Htela je da mu kaže sve to, da zna, i, da ne misli da je sretna, i da je sve, što se sija, zlato. Ona krije koliko može, svoju nesreću i sramotu, ali je htela da se izjada čoveku
Ona ga je zaprepašćeno i uplašeno posmatrala, a bila je zastala, kao ukopana. Smešila se, očigledno sva sretna. Njene su oči bile plave i još su više poplavile, dok je u kapetana piljila.
Sa potpisom Engelshofena. Seržan je, međutim, odstupio i doviknuo nešto postiljonu. Kao da su i sama kola bila sretna, što se pregled tako brzo svršio, ona su brzo nestala, iza ćoška pomenutog trga, u dunavskom predgrađu.
Ne mož joj danas najamiti jurgeta. I gospoža mati joj mora biti pri apititu! Dobroćudna, gospožica Berghamer bila je sretna što ne mora putovati, u teatru, a uživala je, skoro neprekidno, u noćima provedenim sa čovekom, koji je bio stasit,
Nego između nje i Evdokije, oko njega. Ona oseća da u toj svađi sa rođenom majkom, milosti nema. Jutros je bila tako sretna i vesela. Pošla je k njemu, sa željom tolikih poljubaca. Sad joj se smrklo!
Njena siromašna rođaka, kaže, pričala je njoj, bez stida, zanosne priče, o tome, kako je sretna, kako je Pavle voli. Njoj Petar, od nekog vremena, prebacuje, svake noći, kako je nerotkinja, a ona, kaže, ne može da mu
Ima li još onako lepu nogu?“ Ja mu onda rekoh da je Ana sretna i da ima krasnu decu. „A ona velika, onaj grenadir, za žutim očima, kako je ona?“ Ja mu odgovorih da je dobro!
Jedva ga je, suzom gorkom, da se toga mahne, namolila. Otići će u Rosiju, pa će tamo biti sretna. Ali je Pavle dodavao, da kaže: Zar je ovo sreća, zar je ovo, što joj Bog dade, posle smrti njenog muža?
Kao da je mrtvac iz sanduka. Zna ona, kaže, da Trifun ima lepu i bogatu ženu – a da Bog da, nek mu budu sretna deca. Zna ona i to, da će je Trifun oterati, jednog dana, kad mu dosadi. Ali, kuda? Kuda da ide i kad bi pobeći mogla?
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Seti se i braka u kome je bila tako sretna. Rađala je decu, seljakala se, ali ne znajući nikad ni kuda će, ni zašto. Radosti njene i žalosti dolazile su potpuno
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
I pri svem tome žena je sretna, ako dobije muža, koji je pored toga ne tuče bez ikakva povoda, samo što mu se tako prohtije.
Radičević, Branko - PESME
“ On se stazi vrnu. „Stazo vita, nes' me Preko oni gora, Pa sretna odnes' me Sred miloga dvora. Nes' me dragu mome Da više ne tuži, Da suzno za mnome Lica svog ne ruži.
III Kâ sunašce on joj sinu, Zaseni joj oči mlade, Kroz srce joj sreća minu, Na grudi mu sretna pade, I lep joj se zače danak, Kakav dosle još ne bio, Kô najlepši kakav sanak, Ma se brzo izgubio; Učas nesta
Pa isprazni i drugoga, Sad je dosta pa priteče Ka devojci te joj reče: „Ti si mene izbavila, Zbogom ostaj, sretna bila!“ „Bre ne luduj, ta s tobome I ja moram!“ — „Ti sa mnome?“ — „Oh, moj Bože!
Kao trava, al' ne kada trune, Kao trava kada kiša letna Dole na nju iz oblaka grune: Glavu diže, al' ne može sretna Da podigne od goleme zabune; Ja je zglednu pa obori lice Na tu zemlju punu ljubičice.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— pa sestru uhvati za ruku i dajući je reče: — Neka ti je sretna i čestita! Kad im sestra preko praga pređe, svi u dvoru padnu po zemlji od straha; seva, grmi, tutnji, puca, vas se
— pa uzme sestru za ruku i dajući je reče: — Na, neka vam je sretna i čestita! I ona sila s đevojkom otide. Sjutradan kako svane braća oko dvora i dalje, pa traže traga da l' se štogođ
— pa đevojku za ruku, govoreći: — Na, vodi je, pa neka ti je sretna i vesela! A ona sila onog časa otide s velikom hukom.
Nego kad si se zakanio i toliko se trudio, kazaću ti kako ćeš se pomoći. Ima u tvoga brata kći Milica; ona je sretna kao i otac joj. Kad otideš kući, a ti uzmi k sebi Milicu, pa štogod stečeš sve kaži da je njezino.
ženi, čini šućur bogu kad ti je kobila živa a ženu ti je lahko nabaviti; znaš što no ima naša stara riječ: — u sretna žene mru, a u nesretna kobile. Utome ti još neki zapita Muje: — A kad ćeš, Mujo, dženazu kopati? Ali Mujo ne čuje.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Da nisi sad negde nasmejana, bogata i rasejana, gde smeh vri? O, nemoj da si topla, cvetna, O, ne budi, ne budi sretna, bar ti mi, ti. O, ne voli, ne voli ništa, ni knjige, ni pozorišta, ko učeni.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
je kosnula molera, i ovaj, ushićen lepim rečma i dobrim vinom gazda-Đorđevim, namala mu još nešto i preko ugovora za sretna ostanka, onako pride, od one farbe što mu je ostala.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Zapov...“ „Šjor konte ’bro jutro!“ prekide ga neki debeli glas ozdo. „A hoće li se otvarati ta sretna vrata jutros? Pomete se ovliki narod! Pravo je, valaj, di se jutros ranije otvore; znate... koji je dan sjutra...
„Neka uljegnu Primorci!“ reče on. Ona gomila uđe. Svaki mu pristupi ruci a Ivanović sam prozbori nekoliko riječi. „Sretna i vama bila nova godina i svemu lijepome Primorju!“ odvrati Vladika. „Sjedajte!
“ „A da kaži!“ „Bogme, evo što: „Granajlije puške dohvatiste, „Paaa... dođoste evo ovdje... tres. Dobro jutro i sretna ti nova godina, Gospodaru, tebi i Crnoj Gori. No mi smo, Gospodaru, i pogladnjeli...
Nijemac sjede na odar, pa gledaše začuđeno u Janka. Ovaj ga poče ljubazno zadjevati i šaliti se s njim, kao u sretna vremena, kad bijahu drugovi u praškoj vojničkoj školi. Sluga Mita, i on malo začuđen, izađe da konje obiđe i naredi.
“ „Nek ode ko mlađi, dušo; mlađi, brže će. Eto ga u Grujičinoj kući. A baki sad udijelite što, rad sretna šićara!“ Svi, smijući se, stadoše tražiti po fišeklijama i za kolanom koji bijeli grošić, da babi poklone, a dvojica
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Nego kad si se zakanio i toliko si se trudio, kazaću ti kako ćeš se pomoći. Ima u tvoga brata kći Milica; ona je sretna kao i otac joj. Kad otideš kući, a ti uzmi k sebi Milicu, pa štogod stečeš sve kaži da je njezino.
” Onda žena ustane s njezina krila, pogledi žalosnu i plačnu devojčicu, pa joj reče: „Kudgod hodila, sretna bila, kad plakala, biser ti išao iz očiju mesto suza, i kad govorila, ruža ti zlatna iz usta izlazila!
“ pa sestru uvati za ruku i dajući je reče: „Neka ti je sretna i čestita!“ Kad im sestra preko praga pređe, svi u dvoru padnu po zemlji od straha, seva, grmi, tutnji, puca, vas se
“ pa uzme sestru za ruku i dajući je reče: „Na, neka vam je sretna i čestita!“ I ona sila s đevojkom otide. Sjutra dan kako svane, otidu braća oko dvora i dalje, pa traže traga da l' se
“ Pa đevojku za ruku, govoreći: „Na, vodi je, pa neka ti je sretna i vesela!“ a ona sila onog časa otide s velikom hukom.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Mija, koji je uvek dobro pamćenje imao, ne seća kad su kod „Jadra“ u Valjevu ono veče sedeli svi zajedno i lumpovali za sretna puta i što su kadar prebrinuli, i kad je Mija obećao Miliću da će mu, gde bude da bude, kumovati.
Brzo! Oh, brzo, zaboga! — Hvala dušo, sretna bila! I ja potrčah, ostavljajući starca koji je blagosiljao, pa čim je stigoh: — A mama Vaša šta će Vam reći? — rekoh.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
ispijena čaša vode, da na zelenom kartonskom rubu sedmičnog kalendara na ormaru piše ispupčenim zlatnim slovima „Sretna nova 1936. godina!
Smatrao sam pravom cpećom što me je novi razmještaj namjerio baš na njega. I on se zvao Ivan, pa je i ta sretna podudarnost u nama rađala djetinjski veliku radost; obojica smo se osjećali time polaskani, i u tome smo gledali nešto
Gotovo sam bio dosadio ženi vječitim zapitkivanjem: — Dolores, jesi li sretna? Jesi li zadovoljna? — A ona je doista bila zadovoljna.
Ako izađem odavde — ako se preturi ova začarano nepomična SRETNA NOVA 1936. GODINA, koja mi se svojim zlatnim zubalom neumorno ceri s ormara — sjećat ću ih se kao i svega što sam
Nebo postepeno navlači sive koprene. S ormara mi se svejedno ceri „SRETNA NOVA 1936. GODINA” sa svojim zlatnim zubalom nasmijane bucmaste kuharice. A da li će se i „nova sretna 1937.
GODINA” sa svojim zlatnim zubalom nasmijane bucmaste kuharice. A da li će se i „nova sretna 1937. godina” isto tako sretno ceriti? Tu sam neizvjesnost, u polušali, povjerio mojoj bolničarki.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— pa sestru uhvati za ruku i dajući je reče: — Neka ti je sretna i čestita! Kad im sestra preko praga pređe, svi u dvoru padnu po zemlji od straha.
— pa uzme sestru za ruku i dajući je reče: — Na, neka vam je sretna i čestita! I ona sila s đevojkom otide. Sjutradan, kako svane, otidu braća oko dvora i dalje, pa traže traga da l̓ se
— pa đevojku za ruku govoreći: — Na, vodi je, pa neka ti je sretna i vesela! A ona sila onog časa otide s velikom hukom.
Nego kad si se zakanio i toliko si se trudio, kazaću ti kako ćeš se pomoći. Ima u tvoga brata kći Milica; ona je sretna kao i otac joj. Kad otideš kući, a ti uzmi k sebi Milicu, pa što god stečeš, sve kaži da je njezino.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Samo poređenje trmke i crkve Laza Kostić zasebno izdvaja, da bi ga ovako prokomentarisao: „Sretna, veoma zgodna poredba između košnjice – trmke – i crkve, kao da se sama kaže, kao da si je čuo iz narodnih usta, tako
Miljković, Branko - PESME
O sretna mladost koja proći neće! Da bi bio razumljiv srcu osta Mlad u izdvojenom danu koji posta Svetlost što me miri sa večnim
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
snuje i navija. »Ne valja se niko da preskoči snovutak... kod neke tuđe kuće«. »Kad se pređa navija... sretna ti reč« (SEZ, 32, 135; 136 id).
Ćipiko, Ivo - Pauci
Molila se čistom dušom svetom Nikoli za pokojnoga oca, za porodicu i za sretna puta, dok napolju zavijaše vjetar. Nakon malo vremena diže se, upre očima u oltarnu sliku i gledaše je poduže u onoj
Ilić, Vojislav J. - PESME
Stoleća drevna su prošla i noći minuše sretne, Sad, sretna, grljaše dragog pod nebom Palmire cvetne. Al' plavi pomenak jošte miriše u tavnom lugu, I on nas na ljubav seća, na
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Skoči lakom nogom, A tičica prnu, „Zbogom tico zbogom!“ On se stazi vrnu. „Stazo vita nes' me Preko oni gora, Pa sretna odnes'me Sred miloga dvora. Nes' me dragu mome Da više ne tuži, Da suzno za mnome Lica svog ne ruži.“ . 21. nov.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Neka dobijem batine, kada već tako mora biti, ali neka dobijem i dukat! I odmah mi sinu sretna misao kroz glavu, pa se otisnuh niz ulicu, sve skačući s noge na nogu; doleteh veseo i ushićen ocu i majci, izljubih im
Najzad, pade mi sretna misao na pamet. — Znaš šta, pošto smo već otrovani, 'ajde prekrsti se! Ona se prekrsti, a to isto učinih i ja.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
belo, i oblači gospodsko odelo, pa pripasa sablju okovanu, pa uzima kondir vina rujna, te napija krasnu slavu božju, sretna puta i krsta časnoga, u svom dvoru, za stolom svojijem; vojvodi je to i pre i posle.
Otkuda ti klobuk svile bele? Daj mi, seko, klobuk svile bele, da ga poznam koga je vojvode; a tako mi sretna puta moga, nevere ti učiniti neću!“ Al' besedi Kosovka devojka: „Zdravo da si, kneževa vojvodo!