Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
— Ne diraj me, mori! Pusti me! Oh!... Sada, jednoga dana sretoh Ljubu. Bila kiša. Blato na sve strane. A naročito iz njiva i bašta odakle je on dolazio.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
I tako, umesto pohvale, komandant mi preti. Tešim se ipak da je to samo njegova dužnost. Na putu sretoh podnarednika Traila. Pozdravismo se srdačno, kao da se nismo videli bogzna koliko.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Prodavao sam večernje novine, objavljivao pesme i člančiće (to se onda plaćalo!), dovijao se. U jesen 1954. sretoh, na ulici, Oskara Daviča, koga sam i odranije pomalo znao. Upita me, jesam li počeo pisati pesme.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“ „Ja u ono doba ne bejah više kod njega u službi, no jednog dana - to beše nekako pred jesen - sretoh ga u dvorištu Univerziteta. On izgledaše vrlo izmenjen, oronuo i nekako čudnovato zabezeknut.
„Pa šta beše dalje?“ zapita Pemberton. „Ja ga iza tog našeg sastanka dugo ne videh. Tek idućeg leta ga sretoh u šetnji na desnoj obali Kema. Ne beše sam; pod ruku sa njim, šetala se jedna mlada dama.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Đurica zastade i pogleda ga pravo u oči. — Gde si bio danas? — Ja, vala, u jednom zabranu, više potoka. Sretoh jednu ručkonošu s praznim sudovima. Đurica planu i pogleda Vuja. — Šta je to?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Po dnu je bilo nabacano kamenje, da bi se pri kišnom vremenu moglo ići. Čujem neko zveckanje i topot. Iza jedne okuke sretoh vojnike u šlemovima, koji su za sobom vukli mazge. Ozbiljni i mračni, pozdravljali su me nehatno. Gr-u-u!
Stanković, Borisav - TAŠANA
Vraća se Kata. KATA (radosna, vesela): Baš kao da sam znala te izađoh, jer ga sretoh. On, deda, pošao, ali kao da se pokajao i već hteo u drugi sokak kod drugoga da ide, te ga ja, molbom, jedva sklonih.
) JOVAN (brzo, naviknut na taj svakidašnji odgovor): Jesam. Zdravi su. Mladoga gazdu sretoh na kapiji. Pozdravio te. I pita: »Šta radi majka?« Ne može, veli, da dođe. Sa trgovcima ima neki posao, šta li.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Čudilo me samo kako na celom ovom putu ne sretoh nijednog vojnika. Setih se da sam već za šao u opasan sektor, odakle su naši pešaci odstupili. Pa kuda ću onda?
Prođoh kroz onaj narod, ali kada iziđoh na ulicu, Đurašina nigde ne beše. Vratio sam se ponovo. Sretoh tada Đurašina i videh kako na leđima vuče neki džak pun čizama. Opomenuh ga. — 3a kvart ure!
Stražar me i ne pogleda. Iz kuće je dopirao veseo žagor. Na ulazu sretoh jednu Crnogorku. U nedoumici je zapitah: je li tu komandant. — Jes’, vrag ga odnio! — i pokaza mi rukom na ulaz.
Evo je ispred sela. Obodoh konja. On mahnu nekoliko puta glavom i jedva krete. Sretoh kola sa izbeglicama. Pred jednom kućom na šarenici ležao je meštanin bleda lica.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
u Londonu Sve beše Po bontonu Cveće za primadonu GOOD MORNING LADY Čak na Peloponezu U kadifi Da l vezu Sretoh grčku princezu KALIMERA SAS KIRIA Prekjuče u životu U svom selu Na plotu Nađoh protestnu notu STIGO JE