Radičević, Branko - PESME
Pa s' još jedan na drugog mrgode; Ako duša iz tela i ode, Oh, te ako na drugome svetu Njine duše jedna drugu sretu, I onde će puste se pobiti, Al' drukčije i ne more biti: Srb i Turčin zlotvori doveka, Tu ne beše, ni će biti leka.
Sav se strese i škrgutne zubi, Te pogledi pred sobome Cvetu, Al' ga čudna do dva oka sretu, Svako oko mlogo njemu kaže, Mlogo kaže, još više odmaže: „Ta i svoju ugasiću sveću, Ali opet izdajice neću!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
I tako se okladiše u stotinu zlatnijeh cekina, i rekoše koga najprije sretu da im o tome sudi. Idući malo naprijeda sretoše na konju đavola, koji se bješe pretvorio u kaluđera, pa ga zapitaše da
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
(Poleti mu u oči.) SRETA (opet je opali): Milostiva gospoja Trifička, ja molim izvolite pogledati na vašega Sretu. SULTANA (gledi ga): Skote, šta ćeš ti sa mnom?
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
(Stane nasred sobe i duboko se zamisli.) MLADEN: Zvao si me, gazda? JEVREM: Idi preko, znaš onoga gospodina Sretu! MLADEN: A, znam!
'Ajde, reci mi? Ako treba da se rasturi kakav lažan glas po varoši, daj ovamo Sretu; ako treba da se pokvari kakav politički zbor, daj ovamo Sretu; ako treba da se falsifikuju izborni spiskovi, daj
da se rasturi kakav lažan glas po varoši, daj ovamo Sretu; ako treba da se pokvari kakav politički zbor, daj ovamo Sretu; ako treba da se falsifikuju izborni spiskovi, daj ovamo Sretu; ako treba žalba na izbore, daj opet Sretu.
ako treba da se pokvari kakav politički zbor, daj ovamo Sretu; ako treba da se falsifikuju izborni spiskovi, daj ovamo Sretu; ako treba žalba na izbore, daj opet Sretu.
daj ovamo Sretu; ako treba da se falsifikuju izborni spiskovi, daj ovamo Sretu; ako treba žalba na izbore, daj opet Sretu.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Nije mu ovo prvo, a neće mu, — ako je bog onaj stari bog, i stara pamet ako podrži Sretu — ni poslednje biti! I od onoga doba kad se ovo desilo, pa do danas, kad ja ovo pišem, ili još bolje: kad vi ovo
Bratsko pozdravlje«. A još milije bi mu bilo kad mu izađe kakav njegov rad. Taj dan je bio svečan dan za Sretu. Toga bi dana više puta nego obično svraćao u kafanu. Bio je pomalo, što naši kažu, kafanski čovek, i to već poodavno.
« i da ne ode, plativši docnije popijenu kafu. Ali ja odoh daleko opisujući Sretu kao javnog radenika. Udaljio sam se od započetog predmeta.
Onda je to bila sramota obesiti taku britvicu, a sada je to dika za Sretu da mu lupka i odskače britvica! He, al’ drukčiji su bili Sretini đedovi i prađedovi, a drukčiji danas njihov Sreta!
Sprema se za kapetana; a tu, boga mi, treba paziti da se ne postidi ni gost a ni domaćin. Ča-Milisav pozove i Sretu. A kako bi ga obišli, kad je to odvajkada red i adet u selu da ništa bez učitelja ne bude.
To je Sretu tešilo, a i nagrađivalo ga; jer mu se nekako činilo da mu od nekog doba život opet ima određen cilj. Sad bar opet zna
I Sretu obuzme neka milina i neki ponos. Takav je ponos mogao osećati u sebi valjada samo onaj starinski car Justinijan kad je,
Odgurnu toga reakcionara i prišipetlju staroga režima i polete na ćir-Đorđa koji pobeže za kelneraj a gurnu pred Sretu Zaca. — Šta ti je, učo! Umiri se! — viču svi. — Učitelju, što praviš!
— reče Mića, a, boga mi, ni jedne mu nije ni on razumeo, tek, kao veli, bolje nego da se ćuti. Samo gleda u Sretu i čisto vidiš kako ga pogledom pita: ko mu je ta Brazilija i taj Don-Pedro?
Zatim ode ćir Đorđe na svoju a Sreta opet na svoju stranu. Sretu je, istina, malo naljutio gazda Đorđe što ga je u jedan mah prekinuo u pričanju, ostavio ga za časak da pazari jednu
On ode, a oni ostaše. Ne potraja mnogo, a evo ti Vujice natrag. Za Sretu se baš ne može — kao za jednog učevnog i školovanog čoveka — reći da je praznoveran i da drži nešto na to, zato i ne
šajkaču, onako podnarednički, na desno uvo, pa igra i zapleće nogama, a isprsio se ponosito onako u igranju, pa gleda u Sretu, a igrajući sve viče: »S s-sss! Ama taku mi rakiju peci! Tako vi njemu, vlasničku mu i tirijansku.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
usta mi biser kaplje (pogleda preda se); spreda sam vila, otrag sam mama: ja pomamih vas svijet: i u putu putnika, i u sretu sretnika, a najbolje svoga suđenika! (i duhne niza se). 3 (Kad pođe u kolo, uzme se za granu kakve voćke!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” I tako se okladiše u stotinu zlatnijeh cekina, i rekoše koga najprije sretu da im o tome sudi. Idući malo naprijeda sretoše na konju đavola, koji se bješe pretvorio u kaluđera, pa ga zapitaše da
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad su već cio dan putovali, sretu jednoga čoeka, a to je bio Oštar Dan. On ih upita kamo idu; oni mu kažu. A on reče malaru: — Ti, gospodine, hajde sad
I tako se okladiše u stotinu zlatnijih cekina, i rekoše koga najprije sretu da im o tome sudi. Idući malo naprijed, sretoše na konju đavola, koji se bješe pretvorio u kaluđera, pa ga zapitaše da
— E hajde mi se zavuci pod krilo. — Pa mu se vuk zavuče. Idući dalje sretu mijeh vode gdje se valja, pa zapita pijevca: — Gdje ćeš to, pjevo? — Idem caru na divan.
Mijeh se ispenje, pa leže među krila pijevcu pod perje. Idući malo dalje pjevo, sretu ga čele pitajući ga: — Gdje ćeš to, pjevo? — Hoću caru na divan. — I mi ćemo s tobom, moj pjevo. — Sustaćete.
NEVJESTA, ZAOVA I KALUĐER Hodila snaha mlada sa zaovom u pazar, pa sretu jednog kaluđera te ga obje poljube u ruku, a on uhvativši nevjestu za ruku zaustavi malo, pa se počne nešto u vas
O jeseni, kad su hodili po inoriji da kupe birove, sretu se na putu. Jedan upita drugoga: — Kako si, braco? Kako živiš?
POMIRUCKA I — POMRIJE SVIJET Jedne godine udari u nekakvo selo velika bolest i pomor strašni u narod. Negđe se sretu pop iz obližnjeg sela i pop od onog sela u kom je bolest i pomor, pa reče prvi pošljednjemu: — Blago, tebe, moj brate,
kad su svakako besposleni, te podrane šjutridan oboje u lov, baba u miše a đed u skakavce, kao što su ugovorili. Sretu se negđe poslije dve-tri sahata, pa upita đed babu: — Uhvati li koliko?
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
RAKA: Jaoj, puštaj me, hoću da ga proburazim. ČEDA: Koga more? RAKA: Sretu Matića. ČEDA: Zašto, bre? RAKA: Opsovao mi je oca mandarinskog. ČEDA: Pa što nisi i ti njemu opsovao?
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
nastave, već radi toga da nam zada strah, kako ne bismo ubuduće oštećivali školske instrumente, jer tek ne bi mogao Sretu, sa razbijenom glavom, metnuti na orman u direktorovoj kancelariji, tamo kraj onoga bivšeg globusa.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
— od hiljade manje biti neće, čini mi se hoće biti više; kad prijeđem more u to polje, ti isturi hiljadu Latina nek mi sretu u polju svatove: neće biti ljepšega junaka u mojijeh hiljadu svatova ni u tvojih hiljadu Latina od Maksima, od mojega
Na gradu se otvori kapija, a navali i muško i žensko, no da sretu u polju svatove, da učine seir od svatova, i da vide je l̓ istina tako, da poznaju zeta duždevoga, — je l̓ istina, kako