Upotreba reči sreća u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

„Nenad je“, veli, „i u ovoj kolibi bilo srećnih dana!... Ali ih ti, Grlice moja, nisi upamtila: davno je kako je sreća prekoračila prag ove naše kućice da se više nikada ne povrati...

Obradović, Dositej - BASNE

trske 138 110 Putnici i topola 139 111 Čovek ubog i žena 141 112 Žena i kokoš 143 113 Kornjača i orao 145 114 Dete i sreća 147 115 Petao i gpagi kamen 149 116 Starac i zlato 150 117 Papagal i mačka 152 118 Papagal i druge ptice 154 119

Lisica, videći ih tako raspoložene, lagano odvuče jelenče. „Aj, aj! Zla nam sreća i s našim lakomstvom, — reknu oni jedva krećući se — za lisicu li mi mal' glave ne izgubismo!

Ko se vsegda boji da ne izgubi, malo će kad dobiti. „Audacem fortuna juvat: Slobodnog sreća pomaže”, vele Latini. Ko se odveć vetra plaši, nek ne ide na more, i ako se mraza boji — nek ne sadi vinograd.

| 114 Dete i sreća Dete legne spavati baš kod ustija takog bunara u koji lasno mogaše prevaliti se i udaviti.

Dođe sreća pod vidom žene, probudi ga i prošiba. Piša dete, šlačući, zašto ga bije. „ Eto zato“ — odgovori ona — „što spavaš kod

“ Naravoučenije U usti sviju naroda i ljudi ništa se češće ne čuje nego: sreća i nesreća, a počti niko i ne misli da čisto sazna šta su te stvari.

Pametan urani na delo svoje, moli se bogu, pak radi, putuje, trguje i pridomišljava se: a leniv leži i čeka da mu što sreća donese. Ja dobro znam da će mnogi tvrdoglav protiv ovoga zinuti: „Hee!

A kad bi sreća u samoj vešti nešto bila: tako, ko je srećan morao bi vsegda i u svačem takov biti, no mi vidimo sve naprotiv.

sam storuki Vriareos, nego bih samo ovo rad da ko hoće slovesno da mudruje i da zna ono šta umstvuje, ovako da misli: sreća je to kad čoveku njegova pretprijatija na dobro i po njegovoj želji izlaze; i da su samo oni uprav srećni koji

To se zove sreća! Ovo nizašto drugo ne napominjem ovde kromje samo zato da kavga, inat i mrzost među poštenim i dobrim ljudma za zakon

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Kola nikako doći ne mogu. Gdikoji se ponamešta po doksatu, gdi spavamo. Naša je sreća što je bilo leto, kako smo pravi isposnici sa ̓ranom, jošte da je zima, onda bogzna šta bi bilo.

, krčma BLAGOVOLENIJE, rus. slon., dobro raspoloženje, naklonost BLAGODENSTVIJE, rus. slon., dobra sreća BOLŠE, rus., više BRBAT, tur., metež, višestruko zlo BUKAČ, onaj ko izaziva nered BULjUK, tur.

, privremeno oduzeti upravu nad imovinom SEKSANA, tur., konj koji nosi tovar SELAMET, SALAMET, tur., dobar put, sreća, uspeh SENT, tur., zavičaj SILAJ, SILAH, tur.

, državni ŠTRANKA, nem., konopac, uže ŠČASTIJE, rus., sreća; ŠČASTLjIV, SČASTLjIV, srećan ŠUĆUR, tur., hvala

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Nakiti, bogo moj, što može lepše biti! Kako je Vladimircima i svuda po srezu tome nastala sreća otkako je tako dobar kapetan došao. Kako od onda žito dobro rađa, ovce se blizne, rojevi ne beže.

— Hm, ne laži, bre! — učini ćir Trpko kao ne verujući. — Bogami jes'! Jedan je kresao na mog čobanina i sreća te mu nije upalila puška, a ubio bi ga. — Uh, uh! — povika ćir Trpko uplašeno. — A koliko gi ima?

« — O, moj Žiko — reći će učitelj vrativši se u sobu — ala juče bi žestoka grada! — Sreća je, učo, to beše na oblak. Nije mnogo štete počinio. — Vinograde je, mislim, okačio dobro?

vide da se Živan ne šali, nego još spodbi i poveliki kamen da ga gađa, a on ti zagrebe što igda može kroz bukvik... Sreća njegova te se Živan spotače preko neke klade i ljosnu koliko je dug o ledinu... a ko zna što bi bilo.

ljubav af — majmun adžijazma voda — mađijska voda za uništavanje vampira, osvećena bogojavljenska voda Bat — sreća batali — ostavi, mani, pokvari batalija — bitka batli — srećni be — bre bêli — svakako birov — seoski

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

On nije slušao oca. Njega beše obuzelo milje, pa mu se razlilo po celoj snazi... Za njega je Jelica bila sva sreća zemaljska!...

Dučić, Jovan - PESME

PAPAGAJA 289 RUKA 290 OGLEDALA 291 OTROV 292 ZOHRA 293 PROROCI 294 DUBROVAČKA PESMA 295 KAZNA 296 SVETLOST 297 SREĆA 298 PESMA O BOGU 299 DRUGOVI 300 PESMA O ŽENI 301 JEVREJSKA PESMA 302 SVETAC 303 ZIZEMA 304 SEME 305 STARI

Šta je? To nemo raskršće vera, Most bačen između sreća, Ta međa dveju himera — Neg život i smrt je veća! Znam, čuva bezglasna žica Sve zvuke neba i sveta, I crna

DUŠA I NOĆ DUŠA Zašto plačeš, draga, svu noć i dan ceo: Izgubljena sreća još je uvek sreća! I taj jad u duši što te na nju seća, To je jedan njezin zaostali deo.

DUŠA I NOĆ DUŠA Zašto plačeš, draga, svu noć i dan ceo: Izgubljena sreća još je uvek sreća! I taj jad u duši što te na nju seća, To je jedan njezin zaostali deo.

I taj jad u duši što te na nju seća, To je jedan njezin zaostali deo. Ne daj mutnoj suzi na sumorno oko: Sreća nikad ne mre, ni onda kad mine.

I obamre snaga, i zanemi vera, Dok žeđ tamnog srca postaje sve veća; Tad vidiš da često, koliko i sreća, Vredi jedna topla i lepa himera.

SUTON Ja te volim jednim žarom neveselim, I sumnjom u tugu i lepotu jada; Sreća koju imam uništava sada Beskonačnu drugu sreću koju želim.

Kao da me uvek s drugu stranu reke Čeka moja sreća, kao verna žena, Što upreda tugu ljubavi daleke U nit od preslice do zlatnog vretena.

I kad najzad padne zadnja strašna sena, Znaću neumitnog očajanja radost: Da ima sto sreća, ali jedna mladost; Stotinu ljubavi, ali jedna žena.

I ja ću da vidim, iz jezive sene Kad izlete bela raspevana jata, I kako je slična ta sreća iz blata Boginji rođenoj iz sunčane pene.

Ostaj nedostižna, nema i daleka — Jer je san o sreći viši nego sreća. Budi bespovratna, kao mladost; neka Tvoja sen i eho budu sve što seća.

Znam iz tvoje vene da teku sva mora, Znam od tvoga daha da prolista šuma — A osta nedozvan na vapaj svog stvora: Sreća našeg srca i kob našeg uma. PESME SMRTI I Jedino si koje nismo izmislili! Nad svom igrom duha sama stojiš smelo!

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

A udari li samo jednom i na njega slepa sreća, on ceo svet uverava da je znao da će dobiti, jer mu se sve baš tako činilo i nikako drukčije.

Kad svrši škole, može, akoće, biti i učitelj. A poslije, u varoši druga sreća čeka dijete. Pop zaćuta i dade se u misli. I vladika ćuti.

— Ana, hoćeš da te učim srpski? Njoj se lice razvedri. Nekaka beskrajna sreća nakupi joj se oko očiju i usana Umesto odgovora, pritište me nanovo ljubiti.

Kad sam ja svršio, kad sam patetično odeklamovao valjda deseti put: „Ana, promisli se! Ne ja, ne moja, nego tvoja sreća, tvoje spokojstvo. Reci samo, ako misliš da pri svem tom naš brak ne bi imao negda, možda, posledica... kako da kažem?.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Svakoga je obdario bog sa po kakvim darom; nije ni u puterkrofnama sva sreća. Nego baš kad ste se toliko kapricirali i držite da ja bolje pravim od vas, onda s drage volje, kad god je vama zgodno.

« — O, o, o! — začu se iz pop-Ćirine kuće, kad stupiše u sobu. — Kakva sreća, kakva sreća! — veli pop Ćira, pa se diže od stola, briše bradu od jela i ide u sretanje.

« — O, o, o! — začu se iz pop-Ćirine kuće, kad stupiše u sobu. — Kakva sreća, kakva sreća! — veli pop Ćira, pa se diže od stola, briše bradu od jela i ide u sretanje.

« uveravala je gđa Sida. E, to je tako naljutilo da umal’ što nije planula i očitala joj u svojoj rođenoj kući. No sreća te je ova napomenula da se polazi, i popovi se digli već. I tako je za taj par odložena bila erupcija gneva gđa-Sidina.

Ali do doveče mora mi se ona odduriti! E, pa sad, zbogom! — prašta se pop Spira sa svima i odlazi sa pop-Ćirom. — Sreća te su svi pametniji od nje u kući, pa joj ne dadu za pravo — veli gđa Persa. — Prostakuša jedna...

— Ne brin’te se ništa. — Al’, slatka, nemojte samo nikom ni reči o tome! Uf, uf. Baš vam fala! Sreća te mi je taj maler pasirao pred vašom a ne pred kakvom drugom kućom!

! — O, ženo, ženo, časni te!... A kako... ha-ha-ha! — Sreća te mi taj maler nije digođ u drugoj kući... ili na sokaku pasir’o... di bi od sramote, da su me kakvi muškarci!...

knjige koje je čitala, — sve je to pokazivalo da je Juli težak život, da joj nema života, i da joj je smrt bila jedina sreća.

»Bože, — govorila je u sebi gđa Sida, — što je sudbina! Tu nam sreća pod nosom, — a mi da je ne vidimo!!« Razgovara se i sa popom, i razložila mu sve, i dodala da ona, kao mati, ne bi

Kapija se otvori i kola uđoše. — O-o-o! Dobro došli! Dobro došli! — dočekuje ih i pozdravlja domaćin. — Kakva sreća, kakva čast! — Bolje vas našli!

— O, kakva sreća, kakva sreća! Ta jeste l’ vi to, česnjejši? — Usput, onako usput — veli pop Ćira — a sutra ćemo dalje.

— O, kakva sreća, kakva sreća! Ta jeste l’ vi to, česnjejši? — Usput, onako usput — veli pop Ćira — a sutra ćemo dalje.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Kad Ljuba kući dođe, pita ga čika-Gavra šta je. — Ništa! Baš sam o Usekovanju stvar započeo, pa mi je i sreća usečena. Nema ništa! Ja prvi dan kod nje, a ona drugi dan ode s kapetanom na iluminaciju! Nego tražimo drugu!

Al’ opet nije nadeždu izgubila. Ljubu je držala u rezervi; ako drugi ne dođe, dobar će biti i on. Za Ljubu je, opet, sreća što Ružičić Julku neće. Julka sama u sebi načinila je taj plan da Ljubu nagovori da je od matere prosi.

Paulina svira, a Ljubi je muka. Voleo bi se onako s njom razgovarati. Sreća što je frajla skoro dovršila, jer je već Ljuba hteo da moli da dalje ne svira. — No, kako vam se to dopadalo?

Marta sa kanabeta đipila, otrči k vratima, pa tek što je kazala: „Molim, izvolite se malo pretrpeti”, istrči napolje. Sreća njena što su firange spuštene bile! — Šta ćemo sad, čika-Gavro? — Ništa. Ja sam sa Gledićima poznat.

Izvolite samo sesti. Moj Steva neće se dugo baviti, malo je išetao, ali sam ga već zvati dala. No, otkud za nas ta sreća? — Molim, samo da firange dignem. — E, sad da vidimo!

U jednom su Mica i Alka izjednačene, imaju dobre i blage muževe, koji im sve po volji čine. Retka sreća za udate. Otkud Rogozić tako pitom, onaj besni jurat kom se svako s puta uklanjao?

— Pa, baš da vidiš, Alka, nije nikakva ni sreća s tim Milivojem. Bekrija, kartaš, noćnik, okukao je u kavani. Marko mora po njega pandura da šalje; brani ko za njega.

A Milivoj, slabije glave a bolje sreće, od početka do kraja lako je i dobro živeo. Često više vredi sreća nego mozak. Mica umre bez poroda. Alka ostavi nakon sebe divan porod. Tako se živelo pre sedamdeset godina.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Ne voli goste, ne voli nikoga. Nikad iz kuće ne bi izašao niti u izboru knjiga ume da se nađe. I sva je sreća što je bio raspust i rat te se nije moralo ići u selo, inače se onaj život ne bi mogao ni snositi.

Jer sve je sitno boriti se dole i jer što veći bol to veća sreća izabranoga. Dakle, sve neka ide kako ide na ovoj pegi dole na kojoj se miče i za ovu sekundu za koju se živi.

Afrika

Zauzet tim osećanjem ja i ne čujem dobro sve njegove reči, ali ih potvrđujem glavom i smešim se. Koliko je za mene sreća da putujem sa njime! Sat-dva njegova razgovora za mene su kao jedinstveni seminari.

Njamkoro je pitao kokoš: „Evo dođoše beli sa dugačkoga putovanja, pitaju kako će stići tamo kuda su pošli, hoće li sreća biti sa njima?“ Kokoš je odletevši pala na leđa i jednako se na leđima koprcala.

“ Kokoš je odletevši pala na leđa i jednako se na leđima koprcala. Njamkoro tvrdi da je to znak da je uz nas velika sreća. Za ovako lepo proročanstvo dobija pet franaka. Tri vračare iz vremena Vuijea pomrle su.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Svakom je slobodno metuti, i na koju devojku sreća padne, dobija smesta mladog muža i tolike novce. JANjA: He, he, he! Pak posle, kad si ne milui, da si vuči za kosu!

JUCA Malo samo oči k nosu. Tako! KATICA (poljubi je): Slatka mamice, vi ste moja sreća JUCA: Sad kako ćeš kad se staneš razgovarati?

MIŠIĆ: Ta to je blagodjejanije čoveka utješiti, koji oće da padne u očajanije. Kamo sreća da je to sva šteta! KATICA: Zar se jošt što dogodilo? MIŠIĆ: Govorio sam s vašim gospodinom ocem o vami.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Kud bi, njemu, Georgiju, bila sreća, da je deda produžio do Beča, i Lajpciga. Ovako, kad broji paru, i usred bela dana, mora da zatvara poklopce na

Kad je čuo da je Isakovič udovac, održao je čitav govor, na nemeckom, o braku, koji je najveća sreća u ljudskom životu, ako se supružnici dobro izaberu.

Ona ga, međutim, pozva da sedne, kraj nje, pa reče da lepo putuju. Ovakvi lepi dani su jedina sreća, u ljudskom životu. Ne traju dugo. Prolaze brzo. Trajne sreće i nema, u ljudskom životu. Da li i kapetan misli tako?

Dok su kod matere, žive bezbrižno, ali to prođe brzo, a posle ih, u braku, obično, očekuje samo kratka sreća. Starost uskoro zakuca na vrata.

Čemu te nakarade, koje je sreo na svom putu u Rosiju? Čemu ta žena majora Božiča? Sreća je – sreća, švaler – to ona traži, to traže sve žene koje nisu sretne u braku.

Čemu te nakarade, koje je sreo na svom putu u Rosiju? Čemu ta žena majora Božiča? Sreća je – sreća, švaler – to ona traži, to traže sve žene koje nisu sretne u braku.

Čemu ta žena majora Božiča? Sreća je – sreća, švaler – to ona traži, to traže sve žene koje nisu sretne u braku. Sreća je, uostalom, ono što svi oni traže, iako su, kao i konji, kratka veka.

Da je neće zaboraviti! Lepo su putovali. On joj je – reče tiše – nebesa otvorio u Vizelburgu. Sad zna šta je prava sreća u ženinom životu! Sad zna! Isakovič sve to ču, snužden, uplašen da ih neko ne čuje.

bi, kao rasejana, odgovarala Tekli da je to čovek stasit, lep, ali je, očigledno, sin priprostih roditelja, kome bi se sreća uzalud osmehnula. Ne bi umeo da je zadrži. Pustio bi je, kao deca ticu, da opet odleti. To je smetenjak. Udovac.

i njena mati tvrdoglava, i bestidna – zapita ga, glasno, uozbiljivši se: Zar on veruje da je u ljubavi, sa udatom ženom, sreća? Kakvu mu sreću može doneti udata žena? Kakvu mu sreću može doneti Evdokija?

Hoće da prođe kraj sreće, koja mu se ponudila. Sreća je bila u njenoj ljubavi, koju je, za njega, osetila, odmah, na onom putu, u onoj šumici, među bulkama pored puta.

Otići će u Rosiju, pa će tamo biti sretna. Ali je Pavle dodavao, da kaže: Zar je ovo sreća, zar je ovo, što joj Bog dade, posle smrti njenog muža? „Ama reče li ti njoj da ide s milim bogom do njenog Drniša?

Teodosije - ŽITIJA

Rasuđivaše da su carstvo i bogatstvo, slava i sjaj, i svaka sreća puni meteža i nestalni; smatraše vidljivu lepotu i obilje ovoga sveta kao senku, i razumevši da je mnogo jelo i veselje i

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Pesma veli: „Neka bude svekolika kavga na onoga Srdana Iliju, i nek bude sreća Srdanova.“ Ovim smo došli do razmatranja jedne druge osobine Šumadinaca: vedrine i veselosti, koje su se ispoljavale u

Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE

I KADA JE SVUDA IZBAČEN KO KOFER NAGLO MU SE OSMEHNULA SREĆA: PONUDIŠE MU DA RADI KAO ŠOFER KOD GRADSKOG SAOBRAĆAJNOG PREDUZEĆA!

Nušić, Branislav - POKOJNIK

Ja sam tek u ovome novom životu poznala šta znači to sreća u braku i sad zar da se vratim u bračno ropstvo? Izgubila bih i tebe, Mile! (Padne mu u zagrljaj i jeca.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Matilda kaže da nije čovek, da je mekušac. Sreća što još i nju nije u pismu pomešao. — No, to je . . . Ja sam ga za drugo nešto držala — reče Matilda.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Živeo je za njih i zanemario svoju trgovinu, brinući se da ih već jednom naseli stalno na jedno mesto. Uvide da je sreća bratovljeva sasvim slučajna, ali da tako mora biti.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Najzad, nastoji se da se ovim postupcima detetu obezbede još i uspeh i svaka sreća u životu. Pošto se veruje u to da će onako kako je nekom na rođenju, tako isto biti i celog života, velika pažnja se

¹⁵ Za njega se kaže: „dobar ga dan donio“. Posebna sreća očekuje onog ko se rodio na Ilindan, veruju u Bosni i Hercegovini.

Bože, da njegovi roditelji dočekaju da i’ odmeni u svakom poslu i teretu, da im bude od svake pomoći, u radosti veselje i sreća, u žalosti uteha i razgovor; i pomozi, Bože, da dočekam i da venčam i opet i njegovo da krstim!

kruševačkom okrugu veruju da se valja kada dete papuni sedmu godinu da mu majka dâ pupak da ga odreši, „jer mu se tada sreća odrešuje, pa će onda svaki posao lako naučiti i raditi“.

(M. M., 1973) — Bez dece — bez ruku. — Najveća je sreća u kolijevci. (M. M., 1973) B. RAZVOJ LIČNOSTI Ideja razvoja — Iz drače ruža se rađa. (Vuk, br.

2. Deca su sreća, blago, radost, objekt ljubavi, brige, pažnje, kazuju naše narodne poslovice. U njima se uočava, pre svega, jedan visoko

izrazito pozitivan stav prema detetu koji je karakterističan za najveći broj poslovica ove skupine („Najveća je sreća u kolijevci“, „Ko nema dece, nema ni sreće“ itd.).

Kada je u pitanju sreća i radost zbog poroda i velikog broja dece, to se, zapravo, odnosi na radost zbog rođenja muškog deteta. 4.

Prema detetu (porodu) postoji izrazito pozitivan stav, ono se veoma visoko vrednuje. Dete je izuzetna sreća, radost i najveće blago. Muško dete se precenjuje, a žensko se potcenjuje.

zasnivaju na verovanju u magijsku snagu reči, ali su po svom smeru suprotni od kletvi: umesto zla, drugom licu žele se sreća i blagostanje.

Nasuprot savremenom građanskom (npr. američkom) sistemu vrednosti u kome su osnovne vrednosti: lična sreća, nezavisnost pojedinca, tehnički progres, materijalno blagostanje, ugodan porodični život itd.

⁴⁸ Da je rođenje sina najveća sreća i najveća dobro, a rođenje kćeri najveća bruka i zlo za roditelje, kazuju nam i poslovice: „Muška glava odžak glasi,

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

Za ljude koje alkohol proizvodi u što ne može ni jedna sreća, koje njegovi karavani odnesu do takvih suvati gde se putnik više ne doseća sumorne stanice odakle krete ni da li bi

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Djeca, kolonistička, polupaše mu one đavolje kugle, u bašti. Djeca ko djeca! Sreća im se usmrdjela!« I kuršum u Mitru putovao je isto toliko dugo.

Baš se zgodno namestio! Udarim ga još jedanput i tako me neka sreća obuzme kad se u vazduhu začuje ono »klak«! — sudar dva drveta, i kad klis preleti tetkinu ogradu i padne na ulicu.

Matavulj, Simo - USKOK

Koga nevolja prićera u ove litice, s njim, vaistinu, dijelimo koru hljeba i čuvamo mu glavu koliko i svoju! Kad te dobra sreća na mene namjerila, moj si gost. Ja ću te odvesti ka vladici, kad mine Božić. Dobro mi došao, gospodine grofe Janko!

— Kako vam je ime? — Pravo ime: Jân P., a sad: Janko Uskok! — Dobra ti sreća, kneže Drago! Mir božji! — reče Savo starome i poljubi se s njim. — Sjedite!

Pitanje bi bilo o vašoj plati. — Molim vas, gospodaru, da toga pitanja ne bude. Platu ne tražim. Biće mi velika čast i sreća ako budem vaš činovnik bez ikakve nagrade. — Ali ja neću da čovjek u službi cijeloga naroda bude bez nagrade.

— Nijesmo! dočekasmo pod Zlostupom našega krvnika Islam-bega Mušovića i ubismo njega i još tri mu druga! — Vazda vam sreća bila! — kliknu jedan veselo... — Kad je tako, učinićemo vam što god hoćete, a ne za platu, ni dao bog!

A kad te dobra sreća nanese, hoćeš li da sjednemo, te da se porazgovaramo? Baš bih imao s tobom malo razgovora.“ — Mučna mi misao prođe

— Ne pominji to, Drago! Ona je moja golubica, naša sreća i dika! Gdje li se, jadnica, skrila, da je potražim! — Potraži je — reče knez spremajući se da legne.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

PROVODACIJA: E molim vas, samo sreća od Boga i dobar, to jest, život. (Mati odlazi.) OTAC: To bogme. Samo neka su od Boga srećni, i neka se paze.

Ta ako vam nije griota, da vam je sramota od ljudi. MATI: Ćuti, ludo, tebi se druga sreća pojavila. Marić oće da te uzme. DEVOJKA (radosno): Marić, mamo? MATI: Marić, dakako. Je l’ ti je sad po volji?

(Otide.) MATI: Nisam li ja srećna mati! UGLED 6. OTAC, PREĐAŠNjE MATI: Jesi li i ti čuo kakva se sreća pojavila za našu Julku? OTAC: Kakva? MATI: Marić oće da je uzme. OTAC: Koješta!

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Sloboda — ljudska, dakle i dečja — počinje zavirivanjem u zabranjeno. Radost naših prvih otkrića sveta, sreća ranih rasvetljenih tajni, potiču iz zaključanih ormana.

Lukićevo viđenje dečje ljubavi prema roditeljima natopljeno je kućnom toplinom i zahvalnošću; iz nje zrači tiha sreća zbrinutog detinjstva.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

dobrotu ljudsku, osetljivost smatrala kao jednu od prvih vrlina duše, postavila za pravilo da je cilj čoveka što veća sreća što većeg broja, i verovala u krajnju pobedu dobra na zemlji.

dobom, da se čovek rađa dobar, da ga samo rđavo vaspitanje izopačava i da od dobrog vaspitanja mladeži zavisi sreća čovečanstva.

Sveštenstvo i ratarstvo, i u starosti napisao ceo jedan niz poučnih priča za narod (kao Prvi lonac, Zle oči, Neka je sreća ma i luda bila).

On se radi toga obraćao na sve strane. Njegova sreća i sreća po srpsku književnost bila je što je 1813. naišao na Vuka Karadžića, koga je uveo u svoje ideje i planove,

On se radi toga obraćao na sve strane. Njegova sreća i sreća po srpsku književnost bila je što je 1813. naišao na Vuka Karadžića, koga je uveo u svoje ideje i planove, uputio ga u

Srbi Tolstoja počinju prevoditi ranije no ijedan drugi narod; njegova Mećava prevedena je još 1868, a Sreća u braku 1877.

Sremac, Stevan - PROZA

Da je sreća da i u Turčinu smatrate svoga brata, a vi se tučete; komšijska deca, sinovi jednog istog napaćenog naroda — pa se tučet

Tada Maksim započe: — E, deco, prekinuću da vam pričam dalje o caru Dušanu, tom neustavnom vladaru. Sreća njegova što nije vladao u doba Marata, Teroanje i Hero Sešelja, pa da ga onda vidim da li bi se nazvao »Silni«!

— Bio sam burski... — E? Baš burski... — Boga mi, burski, tata! Pitaj decu! — Tvoja sreća! — reče vrteći glavom ali odobrovoljeno otac. — A da si bio engleski — ja bi’ ti sad tu drugu zdravu prebio!

Radičević, Branko - PESME

Al' ti s', brate, svetle oči, Ali ništa, samo toči, Kaka čaša taka sreća, Dajde onu, ta je veća, Još i u tu vinca ledna, Meni treba jošte jedna — Braćo mila, zdravo, zdravo!

vam se grozni suza pune, One vele: Arsa nama trune, Oh bez zbogom i bez oproštaja On se od nas siroma utaja, Loša sreća nama ga otrže Pa u crnu zemljicu ga vrže, I vernome ne ostavi drugu Ništa drugo do na srcu tugu, Tuga jadna samo

Kad je ono srpskom orlu krila Na Kosovu sreća salomila, Na ovi je kamen se vrletan Odonuda dovukao sjetan, Pa je ovde krila obadvoja Blizu neba izlečio svoja,

graditi dvojicu, Od dvojice opet četvoricu, Ne plašit se te junačke muke Dok je mača, dokle traju ruke, Pa zla sreća kad desnicu srubi, Dočekati šuvakom i zubi, Škrgutnuti, zlotvora ščepati, Pa zubima kô janje zaklati — Dati život u

Al' sva sreća ne hte da me mane. Jer u taj čas Turčin s konja klonu, Sablju pusti, pa na zemlju tonu. Oh Milutin nedaleko bio, I

viju, Rastanak mu na srdašce pao, Pa kâ sinji kamen pritiskao, Svoje ljube jadnice se seća, Tad, oh tada sva ga minu sreća, Ta kad ono priskočila mlada, Sva van sebe od slutnje i jada, Kad dohvati vranca za vođice, Kako li je tište

Arslan Sulejmane, Obamre mu srce u nedrima, Ali okle, kad ga i ne ima, Davno srce u Hajke je mlade — Kamo sreća da je ne poznade.

Beži đogo kâno div iz gore, Vidi Gojko, stići ga ne more, Pa se puške sa ramena seća, Puška ciknu, a pomože sreća, Arslan pade, zaklaše ga zmije, Zveknuše mu prazne bakračlije.

A Zmajević — oh mahni mu jade, Bog nam takvih ne dao nikade — Ma je čudno ispod ovog neba, Od svuda nas loša sreća vreba, Zato brže lozovine amo, Da se njome, braćo, oružamo, Da nesreću, kako otkud mune, Dočekamo na te čaše pune,

“ Jao Hajka, al' te sreća vara. Nojca beži, a zorica zori, Stižu glasi gori iza gori. I zacelo veće Turci znadu, E će đaur udarit im

Umilna ćut mi dira grudi, Odavnašnje se onde budi. Široka tvoja snažna pleća, Za otečestvo kakva sreća! Ti oćeš njemu oto biti, U vragu kao i ja riti.

Baš Vasa oni, kog m'ljaše u gori Da onda noćom samrtno obori. Ma udesi i neka sreća luda Te neke ljude tad provede tuda, Te puške čuše, tamo potekoše, Te skoro mrtva njega podigoše; A lekar vešti

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

— o tvrdu ledinu. Sva sreća što jednom u godini dođu i Petrakovi razvezani dani kad se mnogo štošta može. Dođe tako jednom na red i mjesec.

Glavno je da ti svom đedu griješ leđa. KONjSKA IKONA Nesigurna umjetnička sreća, drž ovamo—drž onamo, nabaci jednog dana slikara bradonju i u sela pod planinom Grmečom.

— Ih, presvete moje vile! Sreća njegova što je otišao. Kud ga, ovako živ, teglim na leđima po ovoj grešnoj zemlji, tud mi je već i kao svecu odmah našao

a kad već Mulić krene svojim putem, Rožljika ga i na polasku pecne: — Ajd, ajd, požuri samo, da ti ne izmakne sreća. Eno je, uprav zamače dalje iza one okuke. — A ti pritvori vratnice da ti ne uteče iz avlije — dočekuje Cigo.

— Niko te nije gonio da se s tim tvojim rajthoznama natrtiš pred Grupu armija E. Još je sva tvoja sreća što si tur podašio kožom. — Vala mi ne koristi da sam udario najdeblji pleh — potišteno priznaje Džakanj — Grupa E?

— Vidiš, sad imam stančić, penzijicu, sȃm sam na svijetu, lijepo bi bilo dječaku sa mnom. Eh, samo da me sreća namjeri na onoga plavog, srce mi je kod njega ostalo.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Ono pripada njemu, a ne kadiji! Vidiš, to je to. Znači — ni ovde, ni u dženetu. Nigde... MAJKA PINTOROVIĆA: Sreća što je bilo svile. Inače ne bi stigli da nabavimo. Treba u kući uvek imati rezervu.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Jednako dahće i gleda je širokim pogledom u kome beše sreća i večita, ropska poniznost. — Kaži, Dimitrijo? — pita ga ona bolećivo i blago. — Da te... vidim!... — promuca on.

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

Posle šta je bilo, znaš, nije potreba da ti povedam; i da sreća ne donese gospodina Varlaama, prošao bi(h) kud nisam mislio. Eto ti tvoj posao! Pak hoćeš da ti bolji posle mene dođe.

Kostić, Laza - PESME

uz trošno stepenje, poniznim licem, grozom dubokom, suhonjavom rukom o vrata lupa, u igumnovu ćeliju stupa: „Dobra ti sreća!” kaluđer se javlja, „Dobra ti sreća pored bolja zdravlja!

” kaluđer se javlja, „Dobra ti sreća pored bolja zdravlja! Al' osim zdravlja tvoga i sreće, još ima nešto dužnost da ti reče: bula jedna mlada pred vratih

Zagrljajem da je kosim, u nedrima da je nosim, da mi bude nedromir! Pa da mi je popit oči poljupcima jedne noći, kamo sreća, kamo slas'! Jer onda bi tek delila tog ostatka vredna bila, desna ruko, tvoga mila, medna usta, vas, oh, vas!

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

SE MUKA NE DA SAKRITI 132 PEPELjUGA 135 TIVTIZ I DžOMET 139 OTKUD ČOVJEKU OSAMDESET GODINA 143 PRAVDA I KRIVDA 145 SREĆA I NESREĆA 147 USUD 149 SVE, SVE, ALI ZANAT!

između sebe: — Znamo odista da neće ona ni jednome od nas na nogama odbjeći, nego neko od nas, a ko, togaj će bog i sreća danas pomoći. Te tako kad đevojka rukom o ruku pljasnu, svi potekoše u jedan trem.

Oni sandučić sa ono troje đečice ploveći rijekom nanese sreća ispred jednoga velikoga dvora i džardina nekakoga prebogatoga čoeka, koji baš sjeđaše pokraj rijeke pred svojijem domom

Pastorak zahvali čovjeku, pa opuči pravo u grad. Kad stiže tamo, sreća ga posluži te doznade da caru treba sluga i on ode u carev dvor.

Sad ga obasuše hvalama i raznim pitanjima, i on ispriča kako ga je onaj čovjek uputio u grad, kako ga je poslužila sreća te je pogodio da služi cara, kako mu car isplatio ajluk i dao vezenu maramu koja ima tu moć.

I tako mu prokletniku pomože krivda. SREĆA I NESREĆA Sukobe se u putu Sreća i Nesreća, pa se počnu prepirati. Nesreća kaže da i ona može čoveka usrećiti baš

I tako mu prokletniku pomože krivda. SREĆA I NESREĆA Sukobe se u putu Sreća i Nesreća, pa se počnu prepirati. Nesreća kaže da i ona može čoveka usrećiti baš kao i Sreća, samo kad hoće.

Nesreća kaže da i ona može čoveka usrećiti baš kao i Sreća, samo kad hoće. Sreća opet veli da ne može bez njene pomoći.

Nesreća kaže da i ona može čoveka usrećiti baš kao i Sreća, samo kad hoće. Sreća opet veli da ne može bez njene pomoći.

— E, hajd, hajd, videćemo! — kaže Sreća. Idući starac dalje, ožedni u putu, pa siđe na reku. Kad se sagne da pije vode, a ono mu novci ispadnu iz nedara i

Sutradan podapne opanke, pa hajd opet u drva, a Sreća i Nesreća već ga čekaju. — No stari, — pita ga Nesreća — gde su ti kola? Zar opet ideš pešice u drva?

— E, kad je čovek nesrećan, on je baš nesrećan, — veli starac, pa sutradan hajd opet u drva. Čekaju ga već Sreća i Nesreća, a on im po istini kaže šta je i kako je.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

MAKSIM: Zato mi tako i peva sreća. Od kad je ona u kući, sluga mora da dobije vina kad ruča. SOFIJA: Ja mislim, bolje je tako, nego da krade gdi što

MAKSIM: Ima ona dosta zabave kod kuće. SVETOZAR: Ali opet u društvu. MAKSIM: Društvo nije najveća sreća. SVETOZAR: Ta o sreći i ja ne govorim. MAKSIM: Društvo daje često povoda da se čovek kaje.

SOFIJA: Dosta već jedan put, stidi se od kuma. MAKSIM: Šta da se stidim, i on ima takvu aspidu na vratu. KUM: Kamo sreća, da mi je takva, te bi i ja progledao kao moja braća. MAKSIM: Šta si stala kao lutka; dopada ti se, kako je kum lep!

SOFIJA: A vi, kume? KUM: I ja bih volio, da je kao vi. SOFIJA: A ti, Makso? MAKSIM: Meni peva sreća. SOFIJA: Eto vas trojica, pa ni jedan nije zadovoljan. Kako si ti, seko, s tvojim zadovoljna?

ŠALjIVAC: Koliko je to velika nesreća, toliko je s druge strane sreća. DOKTOR: Kako? ŠALjIVAC: Vi ste kazali da je duh iz konja prešo u vas.

LjUBA: A ona njemu: „Slatki moj Svetislave, možeš li sumnjati da te milujem; ti si moj život, moja utjeha, moja sreća i zadovoljstvo.“ STANIJA: Pi! Bezobraznica, da tako govori. LjUBA: Pak da čuješ kad peva. STANIJA: Znam, sve sramotno.

LjUBA: E majka, čekaj samo dok vidiš, dopašće ti se. STANIJA: Da mi se dopadne? Kamo sreća, da nisam ni došla. 7. MILAN, PREĐAŠNjE LjUBA (trči mu ukob, pak ga uvati za ruku): Bába je kazao da oće.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

Mužu je sunce ona, doma zvezda, a dečici Majka, S njome rajska sreća, s njom zadovoljstvo cveta. PREDGOVOR Onom koji je s nemačkom literaturom malo više poznat, pašće može biti na pamet

Moj brajko, drugojače je junake Sreta natpio, a ne kao ti što si; ali sreća tvoja što ja moram čizme da svršim. Neka, neka, biće vreme, vidićemo ko je junak; sreća tvoja velika što danas moraju

Neka, neka, biće vreme, vidićemo ko je junak; sreća tvoja velika što danas moraju čizme biti gotove. (Smotri Sultanu u postelji.) A gle ove?

STEVAN: A nisi, samo si od juče mamurna. SULTANA: Sad će ti pući glava! STEVAN: Bre, sreća je tvoja što ja s majstor Sretom dobro živim, a sad bi ti pokazao na koga ti zamanjuješ.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Nije važno prvo mesto — važan je sportski duh! Lopta je okrugla, nikad se ne zna, sreća je promenjiva, pobediće bolji, sve je relativno, neko voli popa, a neko popadiju ...

Za manje od petnaestak minuta, bledeći i znojeći se, Adlerijana je ostao samo u donjem vešu. Nije ga tela sreća! Potero ga maler, šta li! Zatim ode i košulja. Cap!

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

Iz očiju mu viri baronstvo. Moja draga, nećete postići ono što ste naumili; na mene je jednu pala ta sreća da budem gospoja od Golić. MARIJA: Ja vam čestitam takvu sreću; nego se bojim da Golić ne ogoli i vas kao mene.

istina, no ja joj opraštam i želim da unapredak više predostorožnosti ima; ja pak s moje strane gledaću, kad joj se sreća pojavi, da joj ne odrečem blagodjejanije po dostojinstvu mojemu, to jest hiljadu forinata koje traži, daću joj

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

CRVENI VRABAC Za šumom tajnom, čarobnom, negde u kraju neznanom, Crveni Vrabac ima dom. Vječita sreća tu se skriva i trepti radost sunčana, živa, čitava zemlja cvjetni je vrt.

Kad bi u zaliv bacila sreća ribara čiču pognutih pleća, starost ga brzo mine, ribica dođe, ne treba zvati, odmah mu snagu i mladost vrati,

Mačak i Žuća uz dedu seli, pečenog petla zajedno jeli . . . Nad Japrom tako, ko crven oblak, večito sreća prši, nevolja svaka bude i prođe, sve se na dobro svrši.

Tamo ti sreća večito plovi po tihoj vodi, u maloj barci. Na Japri nikad ne stanu mlini, nikada dobri ne umru starci.

Povika baba: „Jadna mi sreća, eto mi starog, pijan ko vreća! Opet si kaput propio, avaj! U štalu idi, pa tamo čmavaj!

Da nas je tamo nanela sreća, ne bi nam prazna ostala vreća. PRIČE ISPOD KRNjEG MESECA ZVEZDANI KOVAČ Kolibe evo na kraju sela, čarobnjak

SVINjA: Jesenje doba s neba je palo, toviš se, krkaš, pribiraš salo, ovo je prava zemaljska sreća, noge sve kraće, trba sve veća, važna je samo prepuna vreća.

U toj svirci trepti sreća plava i žubori pjesma zaborava. Jednog dana, ispod krošnje drage, zauvijek se raziđosmo, druže, po svijetu, k'o

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Zaista je sve tako lepo udešeno. Njegova ekselencija, pokojni senator, utrošila je nekoliko miliona. — Sreća je za selo da je jedan napušteni manastir pretvoren u zamak. Sada mogu ponešto zaraditi i van ribolova. — Kako ne!

Kažu da je, kada je zimus bilo zaleđeno, bilo tužno i teško u pomrčini. — Sreća je za vas da niste bili. — Bilo mi je žao ujaka i ujne, i htela sam doći, ali sam se strašno bojala da pređem tih

Lepo je provesti veče usred toga domaćeg mira. — Ali ja mislim da je zaista glavna sreća pogoditi šta treba činiti, u opštu i u svoju korist.

ne može da ga zamisli; naročito dok ne može da zamisli da i onaj drugi ima svoje zanate, decu, brige, da je uglavnom sreća i nesreća raspodeljena podjednako pravedno i nepravedno po svetu, možda i ume da mrzi.

Mališe sinuše od ponosa: — Učinićete nam zadovoljstvo, gospodine. — Dobra sreća, dakle! A što ste izabrali baš Manje Ostrvo? — Tamo je divno. Ono ne pripada nikome. — Kako nikome!

Približio sam je još više sebi; želeo sam uistinu da je utešim. I odjednom, apsolutna čarobnost i sreća ovoga trenutka uđoše u mene. Učini mi se da jedan deo te sreće, kao noćne tišine. mora preći i na nju.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Namesto toga pokoj blag Slobodnim vlada svetom, I samo lahor, tih i drag, S mirisnim igra cvetom... Ah, kakva sreća! Rad i trud, Što duh i razum krepe, Bogatom rukom šalju svud Nagrade svoje lepe.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

damu žandara i ostale kocke trenutak je obračuna možda prilika za najžešću svađu vaš je slučaj na redu vaša se sreća pita recite poslovicu neku dok tutanj izdiže jezera i nestaju granice državne a da vas niko ne tuži da ste

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Badava, mora tako da ide, kad smo bačeni na milost ovim bezjacima!... Sreća te država daje platu; onako bi se lipsalo od gladi...« »Još ništa ne videh, ni kakve su učionice, ni koliko imam đaka.

pita se on deseti put u čudu, i ne mogući se dosetiti ničemu, opet pritrčava, propinje se uz prozor i gleda. Sreća još te je opazio pisara da izlazi na dvorište, inače bi ga ovaj zatekao baš kako visi na prozoru i gleda začuđeno.

Pandur ga najpre stade tešiti i pričati mu kako je svaka sila za vremena, — a to je velika sreća, jer da je večna — zlo! I kakvih ti vlasti i kmetova on nije promenio, pa ništa...

Tako je moralo biti !... Inače... inače ne bi bilo svega ovoga... — A zar vam je ovo kakva sreća, što sad ovako sa mnom razgovarate!... Niste li pre nekoliko minuta bili kao ubijeni. Zar i to nije stradanje !...

Mučno da će tu zacvrkutati mladi ptičići i raširiti krila domaća sreća!... Početkom juna nastade velika žurba u školi : određen je revizor, znali su ga oboje, i Gojko i Ljubica, jer im je

Svejedno, i bez toga mora biti. Neka on živi, a ja ću da idem svojim putem, kud me srce vuče... Tamo je sva moja sreća, moj život, sve blago moje. Pa zar da ja to sve izgubim olako ?... Ne, ne!..

hm... dosadiće se oboma. — Samo tebe kad imam, tebe... Ti si mi jedina sreća moja, jedina i prva ljubav... uzviknu ona, grleći ga.

kad je ovde pitanje o smrti i životu !... Sve se promenilo u novom učiteljskom gnezdu; ne sija više sreća i zadovoljstvo na domaćičinu licu, ne čuje se ljubavni šapat i ne razležu se vesele pesme kad ona radi u kujni.

očekuje neko zlo, a ne zna otkud će ono doći i kakvo će biti, tek samo oseća da je ono sve bliže i da će se njena sreća razleteti kao prah...

XXIII Prođe ceo mesec jul, a u novom učiteljskom gnezdu ne povrati se pređašnja sloga i sreća. Vlajko retko kad i dođe kući, a kad dođe, i to samo u veče, zaključa se u svoju sobu, noći, i čim svane opet ode.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Mloge su ga mome brale, Ma ga n’jesu odabrale; Tebe ga je sreća dala, Da b’ ste dugo poživjeli! I pošteni rod rodili!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Ko cvetići beli sa Meseca rađaju se po ulici deca. Od smeha mog umire dan, a svakoga kog pogledam, stiže moja sudba, sreća i san. Kad mahnem rukom, nehotice, nove zvezde sinu. Tad sjajan, tužan, ceo grad, liči na moje lice.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

To je već objavljeno narodu i ceo narod priprema vesela i očekuje svakoga časa važan događaj. — To će biti neka sreća po vašu zemlju? — Retka sreća. Ceo narod se raduje i s ushićenjem pozdravlja vladu na mudroj, rodoljubivoj upravi.

— To će biti neka sreća po vašu zemlju? — Retka sreća. Ceo narod se raduje i s ushićenjem pozdravlja vladu na mudroj, rodoljubivoj upravi.

otadžbine, i deca na sisi izneta, i oda ne plaču, već upiljila svoje očice u velikog stranca kao da osećaju da se ta sreća za njih sprema. Dok stigoše do kuće ministra predsednika, već i veče pade.

”, pa dodade: — Toliki ludi pametniji od njega, pa se ne napraviše naučnici a on da se nađe: sreća u kuću! I ponoviše se opet slične prilike kao i s pesnikom.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

No gle, jednog izmenu sreća i on se prostre na travu, a drugi velikodušno ostupa i gordo prilazi čobankama, koje ga veselim pljeskanjem sretaju.

Jest, tada je imao sreće; dobio je najlakše pitanje. Ali da l' će ga i sad sreća poslužiti?.. Ponovi u pameti sve dosadanje značajnije ispite, i dođe do zaključka: da ga dosad nije sreća ostavljala.

Ponovi u pameti sve dosadanje značajnije ispite, i dođe do zaključka: da ga dosad nije sreća ostavljala. Pa valjada neće ni sada! Kad je mogao dosad dobivati najlakša pitanja, možda će moći i sad...

Opaža se, valj’da, napredak u celoj zemlji? — Književnost i umetnost su za nas beznačajne stvari. Sreća i dobro jednog naroda ne leži u njegovom umnom i kulturnom napretku, kao što ste vi nekada mislili, već u mirnom i

kad ja imam sve što mi je potrebno za život (jelo, piće i odelo) i kad mi niko ne remeti domaći mir, onda je to prava sreća. — Ah — prekidoh je — mi smo to nazivali svinjskim životom. Čoveku smo stavljali mnogo uzvišenije ciljeve...

Trže se na vrisak i skoči. Gleda nekako zbunjeno, kao krivac, ali u dubini same zenice sija sreća beskrajna, nevina, puna nekog novog, življeg, ozbiljnijeg značenja... Dete se zbunilo...

U njemu je neka živa žurba i zatajena neizmerna sreća... U dvorištu bruji: svirka, igra, smeh, govor. Došli svatovi! Sve se uskomeša.

— Stoj. Ne valja se vraćati! Podneše joj pomodrelo, obeznanjeno, onakaženo tugom dete. Ah, prevelika svoja sreća ne dopušta čoveku da razume tuđ bol... Povraćeno dete krete očima oko sebe...

zauzeti, a onda već neće ni pogledati tu naduvenu Perićku i Jovanovićku, koje neće sad ni da joj se jave; misle sva je sreća u njinim tepelucima, a posle će trčati i ulagivati se oko nje, al’ ona će već znati šta će raditi, samo, Bože, zdravlja

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

Ne valja ti što si otišao u opoziciju, a sad se još raduješ i za Ilića. Kamo sreća, kako sedimo u istoj kući, pod istim krovom, da smo još i u istoj partiji, pa da prijateljski razgovaramo, a ovako...

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

’Ajd’ sas zdravlje, a ja će si drugi selamet da tražim; da se prifatim pod moj staros za drugu poslu. Kam’ sreća da pre učini’ tako, najbolje beše toj! — svrši ćir Đorđe ljutito, pa se nabrecnu na Zaca ni kriva ni dužna.

gospodine, globe sal za ovu godinu, za ništa, bre brate; za jedna moja poštena i česna spekulacija što gu eto vodim sa sreća i što sam batli. — . . .

A kod našega Srete, junaka ove pripovetke, bilo baš obratno; njega sama sreća poterala pa ga vija, pa mu pune šake sreće!

nije ni počeo ulaziti u svoj obični, svakidašnji kolosek, a već eto stiže druga nova, neočekivana, ni u snu nesanjana sreća. A evo kakva je to sreća bila. Kaži »Dragička!

A evo kakva je to sreća bila. Kaži »Dragička!«, dragi brate Srbine, petstoletni paćeniče od Kosova, jer znam da će te ovaj neočekivani srećni

— pa trpi kukavac sinji. — A, bože, bože, da ga je nešto nanela njegova zla sreća u naše selo, a ne bi ga majci on dugo kmetski štap nosio! — reče Krsman, pa ponosito zasuka brke.

« To bi jamačno rekao. Pune mu sreće i grudi i šake! Bio je zadovoljan. A sreća te je bio hrišćanin, jer inače bi se još mogao kao onaj stari poganik, onaj presrećni tiranin iz Samosa, Polikrat,

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

sve mesečine u nj se sliše, sjaj, al i miris, jošte više, koji nas, uvek iznova, seća da negde — van zemlje — postoji sreća, i da smo, pre no što smo na zemlju pali, sve već videli i sve znali.

Dok čovek kopni od samoće, Voz zna kako će i kamo će. O, kakva bi to sreća bila Kad bi čovek, mesto ruku, imao krila! Kad ne bi bilo mame i tate Da nas na svakom koraku prate!

Rakić, Milan - PESME

Il̓ tuđe nade, tuđe žudi? O, šta to mari, šta to mari! Ja plačem kad i drugi strada, Kad tuđa sreća ko cvet vene. Za mene nema tuđih jada: Što boli drugog, boli mene.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

O prokleta kosovska večero, kud ta sreća da grdne glavare sve potrova i trag im utrije; sâm da Miloš osta na srijedi sa njegova oba pobratima, te bi Srbin danas

Ko na brdo, ak' i mâlô, stoji više vidi no onaj pod brdom; ja poviše nešto od vas vidim — to je sreća dala al' nesreća. Ne bojim se od vražjega kota, neka ga je kâ na gori lista, no se bojim od zla domaćega.

Bože dragi, da ga san ne vara tê ovako starac uzletio? Sreća se je stara probudila: u Karuče, na kraju Crmnice, od petnaest hiljadah Turakah ne puštiše živa nijednoga; i danas je

SERDAR JANKO Pritiska me sve nesrećna mòra; kako zaspim, ne da mi krknuti. VUK MIĆUNOVIĆ Kakva mora i kakva zla sreća! Tu niti je more ni vještice, no si eto kâ čabar debeo, pa te salo kad ležeš zaduši. Mene nikad još pritisla nije.

“ Dok Grbičić meni poprišapta: „Nemoj takve govorit riječi, ne smije se ovde pravo zborit. Tvoja sreća — ne razumješe te“.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

One se nisu trzale, plašile, osećajući tu njegovu laku ruku, sa već sparuškanim dlanom. Ali je za njega to bila najveća sreća, a osobito kada bi video kako neka, usled njegova sve jačeg pritiska po tom njenom čvrstom, nabijenom, još muškom rukom

Za njega je bila najveća sreća, kad dođe k njoj i kaže joj: kako je to i to, što mu ona naredila, ovako i ovako svršio, da bi po tome ona videla kako

“ unapred srećan što će moći odmah da joj učini što mu bude htela narediti. A da će zaista doći ljubav, sreća, i po sebi je to osećala. Noću, posle večere, u postelji, osećala bi kako se oporavlja, goji.

Pandurović, Sima - PESME

očiju Sa tankim velom misterije zvuka, S polusnom sreće kroz tu pesmu tiju, Tako daleko od životna huka K’o sreća zvezda, i sna, i mladosti. Noć. Ko čuje Kako noćnih seni Setna pesma tuži im na liri?

Uporno, tužno žaljenje se javlja I jasno doba prolećnoga neba, Snovi i nade... i svi tako živi; Sreća se vidi... i sve se ponavlja... Hajd’mo! — Al’ kuda da nam sada treba? Zar moram smrti, smrti što ne godi?

dobrim snima više U društvu biti, nit će pod senkom mračne kobi Presahnut’ suze noćne u dane splina, kiše, I čudna sreća doći pod suncem, u slobodi.

Al’ sve to stvara život opao, crn i mrzak. Sve što od svega prošlog u mome duhu ima, To je žalosna sreća da budem pust i drzak I sagorelih snóva da gledam pramen dima.

Tada je sreća bila čista, prosta, Zadovoljstvo koje ne nanosi griže; Bilo je snage što iz splina diže, Ljubavi, strasti i nežnosti

Ali uvek, kada bol il’ radost stiže, Kad nas sreća mami il’ nas se jad kosn’o, Mi smo, s dana u dan, jedno drugom bliže Neotstupno, stalno, jače sudbonosno.

Kad sve podjednako malo smisla ima, Jer sve brzo prođe: i ljubav i nada; Očajanje, sreća — kao pramen dima; Život kao prazna, šumna kavalkada; — Zar ti nije često izgledalo, druže, Da je nedostojno

I sâm, on nikada više ne zažèli Varku zemne sreće i nadanja svih. Tužan je i uklet svet što se vesèli; Sreća, to je groblje i zaborav tih.

Glavna lica: jedan p e s n i k, jedna ž e n a. — Ah, kakva sreća! I vi ste na balu. — Slučajno, Gospo... Ne zbijate šalu? — Šta vam pada na um! — Što drugome ne bi.

iluzija svet, — Nećemo više ništa žaliti, Jer svega ćemo biti davno siti; Jer će nam veče, odmor i smrt biti Sreća koju će suza zaliti.

Brzina sve ništi. Neka bude veća! — A šta je to što su nekad zvali sreća?

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

A svijet je obezbožio, znaš, vidite, napustismo naše stare običaje pa i sreća ostavi nas“, to govoreći, značajno pogleda svoje drugove, koji svi bjehu ošišani, bez vlasulje, u širokim pantalam

Soldat se još bolje pribi u nugao. „Ha, Milice, luč uždi!“ graknu serdar, pa nastavi: „Dobra vi sreća — i vama na dobro doš’o, sokolovi moji!“ Vrata se zatvoriše a plamen se opet ispravi.

Pošto se ižljubiše posjedaše. „A što vama šće da pucate?“ „Vaistinu nehotice. Puška se odape mome burazeru, sreća da ne ubi nikoga!“ odgovori brkonja. To bjehu: Radoje i brat mu, Petar i Marko, sinovci serdara Peja.

Onaj prednji i zapjeva putnički, lijepim, snažnim glasom: „Na putu nam dobra sreća bila...!“ „Koga poznaješ od njih?“ upita lagano Marko Spasoja.

Ne osjeti je li ranjen, no metnu nož u zube pa izvadi obje ledenice da će u bega... ali mu bi loša sreća. Jedan od onijeh pješaka povrnu se pa će ga iza leđa, kundakom u sred zatioka. Njeguš pade kao kameni stub, ne previ se.

“ Pejo iskoči. Ženske se poređaše do vrata, u kući. „Dobra ti sreća i dobar mi došao, prijatelju! Stara kućo, đe si mi!“ odgovori Pejo, skinuvši kapu i ljubeći se u lice sa gostom.

“ prihvati Marko. „’Bro jutro! Zdrav’ osvan’o, Cuca! Je li ti se što snijevalo!“ stadoše ga zadjevati. „’Bra vi sreća!“ reče on debelijem glasom, kao iz badnja da odgovori. „Ono, ušnjeh da sam u sred Ceklina.

toga bilo je nekijeh molitava (nalik zdravicama), u kojima domaćinu i njegovima od Boga se iskalo najprije zdravlje i sreća; pa pominji redom sve žive; pa za rod u zemlji, pa za napredak u stoci, pa — ko zna što još.

e će ljudi sad doći!“ U to, kao što rekosmo, dođe pop Marko sam. „Dobro jutro, snašo!... Ha! kamo ih?“ „Dobra vi sreća!“ skoči Joka, pa ga poljubi u ruku.

Ovaj potonji ne nazva, no prstima dotače kapicu. „Dobra vi sreća!“ odgovori serdar, rastežući svaku riječ. On ih omjeraše od glave do pete. „Đe bi mogli konačiti, striko?

“ zapita mališa, izgovarajući čisto naški. „Vaistinu i ovdje, u mojoj kući, kad ste putnici, a sreća ve nanijela!“ Čovjek hitro sjaha i reče nešto stranijem jezikom onome drugome.

Ovaj moj prijatelj, ne bješe tada u Kotoru, no je služio negdje daleko, niti je znao šta ja učinjeh. Sreća šćede da ga tu skoro premjeste amo u Primorje, a to je nekako doznao poočim, a znao je da smo prijatelji, pa mi evo

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Toliko mi zle oči naudile! Da bog da mi svaka sreća posahnula i ne imala napretka kao ova slamka od jutros! — i pri tome lomi slamku).

itd.). Blagoslovi se mahom izriču kao i pozdravi i otpozdravi, (Zdrav bio i ocu i majci! Da bog da i sreća od boga!), zahvale (Hvala ti kao čovjeku! Hvala ti od neba do zemlje!) i pohvale (Alal mu majčino mleko!

Kud god postupao, svuda ka sreću nastupao! Kud gođ odio, doma dolazio! Kud se gođ okrenuo, svud te sreća pratila! Kud hodio, srećan bio! Lijepi glas po svemu svijetu nosio, kako što nosi pčela po medenom cvijetu!

Snaha ti se srebrom kovala a medom primila! (kad ko što pravo reče). Svaka te sreća na put pratila! Sve ti se po dobru poznavalo! Svijetla ti kao Miloševa na Kosovo!

S tobom se braća ponosila! Tvoja se sreća rodila, zvezdama sjajnim rosila! Uzor bio čojstva i junaštva! U srebro ti se okovala! — (kad ko mudru reč rekne).

Ako sam (ukrâ pare) išâ kuda i one (pare) odu! Dabogda mi svaka sreća posahnula i ne imala napretka kao slamka po jutros! (— i tu prelomi slamku). Dabogda ne dočekala zelene vence!

— Obraz ide s glavom O SREĆI — Ne bježi od prve sreće. — Nije vuk nikome sreću pojeo. — Svakom svoja sreća. — Svaki je svoje sreće kovač. — Ko je srećan, i vrane mu jaje nose. — Ko beži od prve sreće, poslednja ga rđa bije.

— Daj meni sreću, a znanje komu ti drago. — Daj mi sreću, pak me baci u vreću. — Srednja je sreća najbolja. — Sreću moli da te isprati, a nek’ te ne pričeka. — Srećan je koga tuđa nesreća uči pameti.

— Sreću moli da te isprati, a nek’ te ne pričeka. — Srećan je koga tuđa nesreća uči pameti. — Ako te sreća ne pričeka, na veljega je hata stić’ ne možeš. — Rodi me majko bez glave, samo nemoj bez sreće.

— Ako čovek neće na nesreću, nesreća će na njega. — Ne stani siroti na skut, nećeš sebe na sreću. — S kijem je sreća, i mrav mu pomaga. — Čovek može siroti stati na skut, ali ne može na sreću.

— S kijem je sreća, i mrav mu pomaga. — Čovek može siroti stati na skut, ali ne može na sreću. — Gde sreća večera, nesreća ruča i večera. — Gde je sreća tu je i nesreća; gde nesreća tu i sreće ima.

— Čovek može siroti stati na skut, ali ne može na sreću. — Gde sreća večera, nesreća ruča i večera. — Gde je sreća tu je i nesreća; gde nesreća tu i sreće ima. — Mnogima sreća na veliku nesreću služi.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

“ Čovek primi za Boga, i izvuče đavola na polje. Đavo odma zapita čoveka, kakva ga je sreća tu donijela, da ga izbavi; i šta je tražio u toj rupi; a kad mu čovek kaže, da mu je tu prije nekolika dana upala

Za mene će biti osobita radost i sreća, ako Vi nađete da su i ove pripovijetke, prema pjesmama, dostojne naroda Srpskoga. Vaš U Beču o Mučenicima 1853.

” A on je zapita: „A čija si ti?” Ona mu odgovori: „Ja sam tvoga brata sreća. Onda se on ražljuti pa joj reče: | „A da gde je moja sreća?” Devojka mu odgovori: „Tvoja je sreća daleko od tebe.

” Ona mu odgovori: „Ja sam tvoga brata sreća. Onda se on ražljuti pa joj reče: | „A da gde je moja sreća?” Devojka mu odgovori: „Tvoja je sreća daleko od tebe.” „A mogu li je naći?

Onda se on ražljuti pa joj reče: | „A da gde je moja sreća?” Devojka mu odgovori: „Tvoja je sreća daleko od tebe.” „A mogu li je naći?” zapita on, a ona mu odgovori: „Možeš, potraži je.

” Onda joj on reče: „A ko si ti da ja ne bih dobio ni ovih opanaka?” A ona mu odgovori: „Ja sam tvoja sreća”. Kad on to čuje stane se busati: „I ti li si moja sreća, Bog te ubio! Ko tebe meni dade?

” A ona mu odgovori: „Ja sam tvoja sreća”. Kad on to čuje stane se busati: „I ti li si moja sreća, Bog te ubio! Ko tebe meni dade?” A ona se odmah uteče: „Mene je Usud tebi dao.

između sebe: „Znamo odista da ne će ona ni jednome od nas na nogama odbjeći, nego neko od nas, a ko, togaj će Bog i sreća danas pomoći.” Te tako kad đevojka rukom o ruku pljasnu, svi potekoše u jedan trem.

” Jedna mu od njih, najstarija reče: „Bog daj budi gospodinu!” druga: „Dobra ti sreća delijo!” a treća: „Sa srećom došao sretnji i presretnji junače!

moje čaše, i ja ću umrijeti priđe no treći kokoti zapoju, i ja znam da se ti ne možeš proći da se ne ženiš, i bila ti sreća! i prosto ti bilo od Boga i od mene grešnice!

da je njegov brat a njihov sin mrtav, i da ga ide tražiti; te on od mjesta do mjesta, od grada do grada, dok nanese ga sreća u onaj isti grad i pred carev dvor. Kada ga par ugleda, uhvati muštuluk šćeri govoreći joj: „Evo ti muža!

” Čoek primi za Boga, i izvuče đavola na polje. Đavo odmah zapita čoeka kakva ga je tu sreća donijela da ga izbavi, i šta je tražio u toj jami; a kad mu čoek kaže da mu je tu prije nekolika dana upala žena, i da

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Dajde narudžbinu za one napolju! CMILjA: Šta ono beše? IKONIJA: Rekla sam dva piva, ali ladna! Koliki pljusak, sreća što sam prekrila terpapirom! CMILjA: Jesi čula, udaje se za profisora, a radnica! Dako jedared i mene sunce ogreje!

Zamalo da me uapse! MILE (prišao šanku): Sreća njegova što neću da pravim ekcese po kafanama, inače bi video svoga boga! IKONIJA: Znam, strašno si opasan!

Stanković, Borisav - JOVČA

A da idem, da bežim od nje? Oh, znam da nigde nema veće sladosti, sreće. I ako trpim, hoću da izludim, ipak je sreća, sreća... Ali, ne mogu više. Ubiću je, ubiću je, Boga mi, duše mi!

A da idem, da bežim od nje? Oh, znam da nigde nema veće sladosti, sreće. I ako trpim, hoću da izludim, ipak je sreća, sreća... Ali, ne mogu više. Ubiću je, ubiću je, Boga mi, duše mi!

Govori, kaži da možda, možda... (Izmiče se, prestravljen.) MARIJA Ubij! Ali kamo sreća da je »možda«, da nije istina! JOVČA Pa kamo je? Gde je? Da je vidim. Jer ti lažeš. Gde je, gde je, da je vidim!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

poznajem da človek u mladosti, ne obzirući se nimalo na svoje nedostatke i nesovršenstva, želi samo i govori: „Kamo sreća da su naši stari pametniji bili!” U trideset godina vozrasta počinje sumnjati da nije Ni sam dosta pametan bio.

najnužnija i najpoleznija človeku na svetu, budući da od nje zavisi sva naša dobrota iliti zloća, sledovatelno, i sva sreća iliti nesreća, koliko telesna toliko i duševna, za koje roditelji (o, roditelji, slatko i sveto ime!

Moja sreća te i[h] nisam čuo dok sam mlad bio, jer se nikad ne bi[h] smio dodirnuti prsiju moje mlade, nego bi[h] im se morao klanj

Nego, ako ti samo nije trudno, govori i naslađuj nas s tvojom besedom. Kamo sreća da sam iz detinjstva i mladosti take razgovore slušao, čini mi se da bi[h] bolje poznavao šta je volja božja i zašto smo

” Arhim[andrit]: „Gospodine, na moju dušu, imate pravo; božja istina iz vaših usta besedi. Kamo sreća da svi arhijereji tako misle! Ja bi[h] se nama[h] oženio.

” Mal[enica]: „I ne bi[h], ne boj se, ne bi[h]! Kamo sreća da svi čine kao ja! Ne bi se nikad uveo bio taki obi|čaj da su svi kaluđeri prosjaci!

Iziđem iz grada; nađem Niku: „[H]ajde, brate Niko! Sve nam ide po želji! Sreća nas za ruku vodi!” | POČETAK MOJEGA PUTOVANjA Šta je čovek kad ga kakva strast preuzme!

Pak [h]oćeš da bog s tobom čudo čini. No, jedna za stotinu, ili da jedeš kao i drugi ljudi, ili — put za uši.” Sreća moja što sam strašiv bio, a otišao bi[h] zaisto kudgod u planinu.

Ove tri godine bile su mi najneprijatnije u životu; i sreća moja što su moj Toma i Pavel sasvim dobri bili, koje sam soveršeno ljubio, kako i oni mene, a bez toga jošt bi mi gore

I ovo je veća, nego ko misli, sreća da čovek može od jednoga uzajmiti za odužiti se drugomu, i tako dalje, dok umre i uteče, pak onda nek trči za njim ko

— pitomost blagonaravnejši — najpitomiji blagoobrazan — smeran blagopolučan — srećan, dobar blagopolučije — sreća, dobro blagosostojanstvo — imućnost, blagostanje blagourežden — dobro uređen blagouhanije — miris blagohotan —

— nesrećan zlopolučije — nesreća, zlo zlosloviti — klevetati zlohotnik — onaj koji želi zlo zloščastije — zla sreća; nesreća zovomi — zvani zrenije — gledanje zri sije — pogledaj ovo ibo - jer igumanisati — biti iguman idriotski

Ćosić, Dobrica - KORENI

Sve je besmisleno. I politika, i ideje, i principi, i kultura, i ugled, i karijera, i ta, ta velika životna sreća! Život u Srbiji je staro groblje... Ništa veliko ne može u njemu da izraste.

Želi da započne nov život, hoće Srbiju da uvodi u Evropu. Hoće li mu to biti sreća? Zar je istina da je poslednji put u očevoj kući? Nije moguće, nije istina... Vukašin se nasloni na zid pored peći.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Ali jedan je trčao lako, radosno, drugi je jedva odizao njušku od peska. Kao da je neka sreća biti lav! Pustinja je usijana, puna trnja, puna zmija, a možda i nad lavom postoji lav?

Sav mračan, sedeo je u najmanjoj sobi dvora prevrćući drevne knjige. — Možda je u knjigama njegova sreća? — uzdahnu carica maj ka, ali princ ništa ne reče. Princu je bilo dosadno. Baš dosadno, pa eto!

— Nije potrebno ići tako daleko! — Crvenokosa se osmehnu. — Tvoja sreća nije ni na vrhu sveta, ni na dnu mora! — A gde je? — Sam ćeš otkriti!

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Ali sva cpeća da se umešala sreća i spasla i Miloša, i goste, i njega. Kad je Miloš čuo priču, opomenuo ga je da ni u odanosti ne valja preterivati.

Tako se u Višnjiću začela majušna a čvrsta tačka koja je svetlela. Možda je to bila, u slepom guslaru, čista sreća od postojanja; možda je to bilo i saznanje da se nesreća, pretvorena u život, sasvim dobro može odživeti.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Ta je pesma izliv srca, Izliv duše sretnih dana, U njojzi je moja sreća, Ljubav moja opevana; U njojzi je odziv raja Na usklike žića mlada, Sa najvišeg negda visa, Sa vrhunca mojih nada.

J. Dučić LXX SUTON Ja te volim jednim žarom neveselim I sumnjom u tugu i lepotu jada: Sreća koju imam uništava sada Beskonačnu drugu sreću koju želim.

u take noći, kada otka Pomrlom granju zima pokrov ledan, Ova je soba bila k'o vrt jedan, Gdje je k'o potok tekla sreća krotka. Kao i sada, pred ikonom sjaji Kandila svjetlost. Iz ikonostasa Suh bršljan viri.

„Ne! nema slatkih iluzija više, Kad čovek znade da sred zemnog dola Najveća sreća, i slasti najviše, Postaju izvor najdubljega bola...“ ...A sunce žeže... Spavaju doline...

Danica Marković CLVI APRILSKA ELEGIJA Prošle su ljubičice! I moja kratka i nestalna sreća Sa dahom njinim u nepovrat minu; April u cvetu i u sjaju sinu, I sve, o druže, što me na te seća Sad samo tugu u mom

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

U vremenom i burnom žilištu čovjeku je sreća nepoznata - prava sreća, za kom vječno trči; on joj ne zna mjere ni granice: što se više k vrhu slave penje, to je

U vremenom i burnom žilištu čovjeku je sreća nepoznata - prava sreća, za kom vječno trči; on joj ne zna mjere ni granice: što se više k vrhu slave penje, to je viši sreće neprijatelj.

E kud sreća da je i on tada u grobnicu panuo mirovah i premirne da je noći carstvo svud svjetlosti pogasilo zraku!

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Zato rado silazim u taj stari grad i šetam po njemu, odeven u nošnju tadanjeg doba. Dešava se da nam sreća katkad dođe, sama od sebe, u susret. I mene je sada presrela, jer ova šetnja kroz stari Beč uveseljava mi dušu.

Nemam vremena da razgledam varoš, već moram pravo ka Lavoazijeu. Sva je sreća što tačno znam gde ću ga naći. Od šest sati izjutra sedi on i radi u svojoj laboratoriji, u Malom Arsenalu, gde se

„Pa pričajte nam o tom Vašem hrabrom prvom koraku!“, doviknu mi ratnički gospođa Lavoazije“. Pričam dalje. „Sva je sreća da se problem o kojem sam govorio može raščlaniti u dva uzastopna, astronomski i fizikalni.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Šta tu vazdan! Ja bih se samo tako i ženio. Jer prava sreća oseća se samo posle pobede, a brak što se zaključuje u opštoj saglasnosti liči samo onima što nisu sposobni da osete

A kad smo govorili o budućnosti, onda su raj, sunce, cveće, zagrljaj i sreća bile jedine reči koje smo poznavali. U tom rajskom vrtu, gde smo se zamišljali neprestano zagrljeni, mi smo gledali našu

o... oj Moravo moje selo ravno, kad si ravno što si vodoplavno, ili Sunce jarko ne sijaš jednako... Samo što je ta sreća malo trajala, jer je došlo vreme da se aktivno posveti vojsci.

Proklinjao sam i sebe i sav ovaj varljivi život. Uvek je tako bilo, celoga moga života izmicala mi je sreća u poslednjem, najlepšem trenutku. — Ah, Ѕtevan!

— Zaista, gospođo, nemam običaj... — Ali prvi ste kome sam dopustila da mi priđe. — Sreća, koju ne znam kako, ali... — Odskora sam u velikoj varoši i, priznajem, sve me interesuje. Udata sam, ali ljudi danas..

Mi oboje, posle toga, osetismo neko olakšanje i rastasmo se zauvek, a ja požurih ženi čija mi sreća nije više davala mira. Ja slagah da sam sve veze raskinuo samo zbog nje.

sa tolikim leptirima u glavi punoj verenica, žena, Ruskinja i, šta ti ja znam još kakvih, živih stvorova i stvari. Sreća je moja, razmišljao sam dalje, što mene nije pitao za savet, jer mu, i pored toga što još nisam počeo osećati toliko

rečima obasuo željama o velikom danu što pruža tako retku priliku da se pozdravi, i da se stegne ruka i poželi najbolja sreća. — A sem toga... — oprezno je prelazio na glavnu stvar — i još sam imao drugo što sam lično hteo...

Mislim, da ću iduće nedelje imati još jedan masan spor. Na časnu reč služi me sreća u parnicama.“ Ali ovako, avaj meni! Zar smem više da se pojavljujem pred svetom?

Ova mila glavica kao u najslađe lutke bila je toliko lepa, a moja sreća što je držim i mogu da gledam toliko potpuna, da sam skoro sasvim zaboravio gde sam.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Sve je u tome, samo u tome. Eto, naša sreća, katkad i sama naša egzistencija, počivaju na tako krhkoj, tako nesuštastvenoj grančici.

I stare igrače ostavlja na cjedilu nekadašnja sreća (gotovo da čovjek pomisli: zar je i kockarska sreća stvar hormona!).

I stare igrače ostavlja na cjedilu nekadašnja sreća (gotovo da čovjek pomisli: zar je i kockarska sreća stvar hormona!).

Po stepenu maznosti njegova glasa tačno sam određivao do koje ga je mjere sreća poslužila. Tad su se sjetili da je kiša prestala i digli se u predvečernju šetnju. Dozivali su i mene.

Danas, naravno, to više nije moguće. Takva izuzetna sreća privilegija je samo doba djetinjstva čovječanstva, proljeća ljudskog roda, zlatnog doba kad je mlado čovječanstvo živjelo

U smirenju se lako zavrgne tačkica smrti kao kužne klice u barskom plićaku. Ništa mi nije tako strano kao smirena sreća smirenih ljudi. Jer nema na svijetu tužnije stvari od tužne sreće. Čisto me na suze goni prizor takve sreće.

Neka samo dođe! — I smjesta se javlja odgovarajuća filozofija: smirenje je najveća sreća, najveće dobro; ono je posljednja mudrost, vrhovna radost; smrt je najviša istina.

Bivalo mi je, naprotiv, tužno, dozlaboga tužno. A najtužnije od svega bila mi je ta njihova sreća sred te tuge. I opet sam u sebi ponavljao: „Nema na svijetu tužnije stvari od tužne sreće!

Ljudi se gotovo redovno osjećaju usrećeni svojom srećom u onom stepenu u kome drugi tu sreću cijene. Naša sreća dobrim dijelom zavisi od drugih. Za Ivana to vrijedi u naročitoj mjeri.

tako, sve pješice, u neki strani grad, prešao bez zapreka granicu (jer slijepce-amnezičare, mora da prati okata sreća, kao i mjesečare koji šetaju po krovu), pa sada, ko zna u kom kutku Zemljine kugle, leži u krilu neke čudne, nepoznate

Ovdje u bolnici kažu da je sva sreća što mu se to desilo dok je još tako mali. Brže će se priviknuti, vele. Tek što ne kažu: bit će sretan kao da je

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

— Dobro jutro, čiča! — pozdravi ga Đurica i pruži ruku. — Dobra ti sreća! Otkud tako rano? — Hoću u čaršiju. Obosih, a i soli mi nestade, pa da potražim od Marinka na veresiju.

— A sad polazite, i nek vam je dobra sreća! Đurica se trže, kao iz duga sna. — Šta, zar nećemo sutra ? — zapita čudeći se. — Sutra, ja kako.

— Stako, šta veliš ti za mene ? — poče Đurica, za koga sve ovo, sva ova neočekivana sreća, beše kao u snu. — Pa... vidiš sam... Zlo je, ne može biti gore. — To znam, al’ opet...

Pa ipak, kad se malo pribra, uvide sam da je ta sreća nepotpuna, da je taj srećni zanos pomućen strašnom javom, u kojoj se on nalazio. »Šta sam ja ?... Zlikovac! krvnik!...

i patnje preživele u tuđini, oči im zasjaše živim veselim plamenom, u dušu im se useli beskrajna radost, blaženstvo, sreća...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

da je njegov brat a njihov sin mrtav, i da ga ide tražiti; te on od mjesta do mjesta, od grada do grada, dok nanese ga sreća u onaj isti grad od pred carev dvor. Kada ga car ugleda, uhvati muštuluk šćeri govoreći joj: — Evo ti muža!

Čoek primi za boga i izvuče đavola napolje. Đavo odmah zapita čoeka kakva ga je tu sreća donijela da ga izbavi i šta je tražio u toj jami; a kad mu čoek kaže da mu je tu prije nekoliko dana upala žena, i da

A on je zapita: — A čija si ti? Ona mu odgovori: — Ja sam tvoga brata sreća. Onda se on ražljuti, pa joj reče: — A da gde je moja sreća? Devojka mu odgovori: — Tvoja je sreća daleko od tebe.

Ona mu odgovori: — Ja sam tvoga brata sreća. Onda se on ražljuti, pa joj reče: — A da gde je moja sreća? Devojka mu odgovori: — Tvoja je sreća daleko od tebe. — A mogu li je naći?

Onda se on ražljuti, pa joj reče: — A da gde je moja sreća? Devojka mu odgovori: — Tvoja je sreća daleko od tebe. — A mogu li je naći? — zapita on; a ona mu odgovori: — Možeš, potraži je.

Onda joj on reče: — A ko si ti da ja ne bih dobio ni ovih opanaka? A ona mu odgovori: — Ja sam tvoja sreća. Kad on to čuje, stane se busati: — I ti li si moja sreća, bog te ubio! Ko tebe meni dade?

A ona mu odgovori: — Ja sam tvoja sreća. Kad on to čuje, stane se busati: — I ti li si moja sreća, bog te ubio! Ko tebe meni dade? A ona se odmah uteče: — Mene je usud tebi dao.

Za nekoliko dana stiže u Stambol. Po Stambolu nije mnogo vrljao, no odmah ubrusi te ode caru na divan. Sreća ga posluži te ga car brže pusti preda se, i on mu sve lijepo ispriča radi čega je došao.

— Bog ti pomogao! — odgovori kaluđer. — Pa kuda ćeš, duhovniče, kud je tebe sreća povela? — upita Era. — Ama, vala, ne vodi me sreća nikud. Da me vodi sreća, ne bi me vodila ovim putem. — A što?

— odgovori kaluđer. — Pa kuda ćeš, duhovniče, kud je tebe sreća povela? — upita Era. — Ama, vala, ne vodi me sreća nikud. Da me vodi sreća, ne bi me vodila ovim putem. — A što? — upita Era.

— Pa kuda ćeš, duhovniče, kud je tebe sreća povela? — upita Era. — Ama, vala, ne vodi me sreća nikud. Da me vodi sreća, ne bi me vodila ovim putem. — A što? — upita Era.

— Hajdemo, dakle, u petak, — reče glavar; a peti opet skoči: — Ne u petak, ljudi govore da nikaka sreća u petak nije probitačna. — A vi, braćo, hajdemo u subotu.

Petković, Vladislav Dis - PESME

Tamo gde ti je s iluzija budućnost, sreća sjala, Gde si zanosno gledala snove što ih nada plela, Gde ničeg ne nađe sem bol i sećanje da si pala, Tamo si ponova

NA ONOME BREGU † Janku Veselinoviću Na onome bregu što je nad životom, Tražio sam mesto gde stanuje sreća, I išao dugo okružen lepotom Iz predela snova u predele cveća.

Ni Bogu se sad ne moli. Nema čemu da se nada. Ah, večno bih bila s tobom! Je l' da i sad tražiš mene? Sreća mi je s tvojim grobom; Tvoja cura naglo vene.

Da li znate i to da nje nema više? Kao uzdah bola, kao sreća ljudi, Kratka je i njena istorija smrti: Noć i jedan vetar... I njeni su vrti Umrli, da niko sad ih ne probudi.

Njina sreća ležala je u tom Što još ništa poželele nisu, Što življahu sa svakim minutom, K'o cvet večit u svome mirisu.

Mada sreća nema svoje lice, Njezin izgled osenčava nada, A njoj čovek ne meri granice, Pravi prostor tek u njemu vlada. I ta slika,

Noć u tmini nek služi za dane, Za uzdahe nisu samo usta, I mrak ima svoje svetle strane, Mis'o s' rađa kad je sreća pusta.

Noćas me je pohodila sreća Mrtvih duša, i san mrtve ruže, Noćas bila sva mrtva proleća: I mirisi mrtvi svuda kruže. Noćas ljubav dolazila k

pesmu jednu ja, Pesmu jednu u snu što sam svu noć slušao: Da je čujem uzalud sam danas kušao, Kao da je pesma bila sreća moja sva. Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.

Mogila raste sve šira i veća Na vlažnoj zemlji pogaženih njiva: To moj naraštaj, moja mrtva sreća, Silazi u nju i u žurbi skriva Prepuklo čelo, prebijena pleća.

Poneka glava skriveno se krsti. Još znak slobode detinji je plač. 1916. POSLE ALBANIJE Tako nas ostavi sloboda i sreća, San velikih dana i pobede hor.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Zbog toga sam mnogo patio ali, gledano iz sadašnje perspektive, to je bila sreća u nesreći, jer me je to naučilo da uvažavam neprocenjivu vrednost samoposmatranja radi očuvanja života, kao i radi

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Za mene je to bila velika sreća, jer je to bio široki put kojim sam izvanrednom lakoćom mogao zakoračiti u one divne aktivnosti koje se nazivaju

Uskoro sam osetio toplinu ličnog prijateljstva nemačkih đaka i profesora, a to je bila prava sreća za mene, kao prst proviđenja.

To je za njega bila najveća sreća u životu. Ali vojvoda od Devonšira, verni Kembridžanac, poklonio je Univerzitetu veliku sumu novaca za izgradnju zgrade

Ali je za Nacionalnu akademiju nauka i za narod Sjedinjenih Država bila sreća što je postojao jedan čovek, koji je imao podjednak talenat i za organizaciju i talenat za naučno istraživanje.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Ohladan vetar propuhuje i zavija između kuća. Zagorci se šćućurili uza zid, ćute; očekuju da ih ko unajmi, ili da ih sreća nameri na dobra krщćanina da im ponudi konak da se do sutra zaklone. No niodkuda dobra glasa!

I ta ruka, za neko vreme, ostade ispružena u vazduhu. Naredni dan iza oluje osvanuo je vedar i more se utišalo. Sreća htede, i brod što jevtino prevozi krenu odmah jutrom preko mora. Ukrcaše se i lepo prispeše na drugi kraj.

Ne bi oni to bili uradili da ih na to ne nagna ljuta nevolja. ...Jednoga dana zla sreća namjeri na njihovu kuću u okolici poznatog trgovca Osman—efendiju iz Skadra.

I sreća ih namjeri na radnju, pa pošto im rekoše da će biti zarade za dulje vremena, sinovi ostadoše u gradu, a otac se povrati k

dok mlađi brat prozbori: —Zatvorili nas, — i dohvati Spasojevu ruku, kao da pomoći od njega traži, i nadoda: — Sreća te smo zajedno! —Neka su mene, ubio sam! — odgovori on. – No što će s tobom? Sjutradan izvedoše ih pred suca.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

DARA: Oh, bože, kad bi se to desilo...mogao bi onda i Čeda... ŽIVKA: Taman, kao da je Čeda prva briga. Kamo sreća da si ti mene poslušala... DARA: Šta da sam te poslušala? ŽIVKA: Pa eto to...

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

postoje dve sintaksičke pauze, pa zarez zapravo podstiče da ih percipiramo, a brisanje zareza pomalo ih prikriva. Sreća je, međutim, što Crnjanski nije dozvolio da zarez bude brisan svuda gde to nalažu pravila logičke interpunkcije.

Sreća je, međutim, što Crnjanski nije dozvolio da zarez bude brisan svuda gde to nalažu pravila logičke interpunkcije. Sreća, naime, zato što ostavljena odstupanja od normirane upotrebe zareza daju dovoljan broj impulsa za usmeravanje čitaočeve

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

svako čudo Arnautima da im se samo sveti, pa se još udruživao sa čuve– nim arnautskim hajducima za pljačku i ubijanje. Sreća ga je čudno služila da je izašao na glas, da ga se strašno boje i da nekako sačuva glavu do prvoga oslobođenja.

Srbiju navaka, nafaka — ono što je čoveku od Boga, po islamu, određeno da pojede i popi– je u toku života; sudbina, sreća, volja Božja neharica — nezahvalnica, ne– milosrdnica nizam — vojnik regularne turske vojske paftalija — puška sa

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Uzdišuć’ mirisom, cveće zbori tio: „Čovek si bio!“ Imô si srca, imô osećanja, Uz koje sreća nikad ne prianja. I prva reč’ca beše sa tvog trona: „Skidajte lance s dvaest miliona!

kô barjak beo, Koje si sobom sa neba sneo: Kad sve to nikne pa se razgrana, Svanuće zora lepšega dana; Opšta će sreća u vrtu svêsti Najlepša cveća venac oplesti. Venac će ovaj podarit’... kome? Viktore Igo, spomenu tvome!

Koleba je svaka Demostena znala, Al’ je loša sreća Grčku sahrvala. U tiranskoj strasti Antipater pliva: „Hvatajte mi, sluge, Demostena živa!

Žena otkri blago lice — oh, kako je mila! Rulja većem odaljila. A to j’ sreća bila. ZEBNjA U RAJU Oženio s’ mladić Toplotan i zreo, Mogao je naći Krin bez pege beo. Pa gde nađe ljubu?

I Jun može proći bez ikakva leka A tvoj vapaj sreća jošte nije čula, — Ti ga mani vragu, krepi svoju snagu Pa se hvataj Jula. Pitaš: šta ću onda ako i Jul slaže?

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

SARA: Ona je bogata. RUŽIČIĆ: Šta je drugo bogatstvo Neg na čizmi štikle? Koje sreća poklanja Malenima ljudma, Da veliki izdaju, Da poznati bivaju.

SARA: Da ij ostavimo same, on će nju jamačno doterati, te će joj se usladiti nobilitet. FEMA: Hu! Kamo ta sreća! Ja sam zaista nesrećna mati. SARA: Ne starajte se ništa, ovo je filozof. (Ružičiću.

Miljković, Branko - PESME

da me vežu za jarbol Ako si postao pesnik tako ti i treba Sad poštuj nasleđeno blato Budi tuđa pesma tuđa sreća Budi grom zarđao u moru Onima koji svode svet Na prvu reč nedovoljno odgojenu I pticu koja nalazi svoje zakone u

Petrović, Rastko - AFRIKA

Zauzet tim osećanjem ja i ne čujem dobro sve njegove reči, ali ih potvrđujem glavom i smešim se. Koliko je za mene sreća da putujem sa njime! Sat-dva njegova razgovora za mene su kao jedinstveni seminari.

Njamkoro je pitao kokoš: „Evo dođoše beli sa dugačkoga putovanja, pitaju kako će stići tamo kuda su pošli, hoće li sreća biti sa njima?“ Kokoš je odletevši pala na leđa i jednako se na leđima koprcala.

“ Kokoš je odletevši pala na leđa i jednako se na leđima koprcala. Njamkoro tvrdi da je to znak da je uz nas velika sreća. Za ovako lepo proročanstvo dobija pet franaka. Tri vračare iz vremena Vuijea pomrle su.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

“ E, mislio sam sve će nas paša posjeći. DRUGI TURČIN: Naljutio se, a oči mu kao živa vatra sijevaju. Sreća naša te se, prikliješteno u tomrucima, nađe još pođešto đaurskoga roblja, te da njine glave ne isječe, listom bi naše

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Malo posle prestade borba oko Tešice i naša ce vojska povuče. I to je još sreća! Puškaranje ce postepeno prekide. Ovda onda puckaralo ce još pogdegde iz pušaka i topova, ali svakome je bilo jasno da

No stara srpska sreća pomože, naša posada ostade hladna i mirna. U šancu se samo razlegala komanda: »Kartečom, skora vatra...

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Na to meni srce: Dobro j’ meni tudi, Al’ bi vreme bilo Da promenim grudi. Združiće se sreća da me tamo prati, Odakle ću tebi Novu sreću slati.

Nije tuga moja druga, Sto me jada ne savlada, Moja j’ sreća šarna duga, Svaki trenut zlatna nada. A ja druga blaga nemam, Nit’ bi druga blaga trebô; Ti si zlato moje nade,

A sevne li i zamagli I zagrmi boj, Pokaz’ću ti da sam i tu Soko branić tvoj. Ljubi mene ljubovanko, Nek nam sreća sja, Ako ne znaš šta je ljubav, Učiću te ja. XXV Oj, ružice, cvete viti, Ti se nemoj ponositi!

“ Kad poliše kolač vinom, Pa srknuše, kâ šta treba, Zastadoše, zbuniše se, Duša im se uskoleba. Jer otkako je sreća njima zacvetala, Nikad nisu usta još na usta pala, A poljubac prvi rad se uvek skriti, Je li, moje lane, pa znadeš ga

Oh, blaženi dani, Kad se zanosimo, Zmije, kletve i aveti Jošte ne vidimo! XLІІI Sreća stoji, nešto čeka; A jad ide, Bog zna okle. Sreća im je bila kratka, Jad će biti Bog zna dokle.

XLІІI Sreća stoji, nešto čeka; A jad ide, Bog zna okle. Sreća im je bila kratka, Jad će biti Bog zna dokle. „Kume, kume, pogledaj ga, — Ima li mu jošte dana?

Sestro moja, nežni cvete Starih uspomena, Nit’ je sreća, nit’ nesreća Što ti groba nema. Ja i tako k nebu gledim, Tu im tražim lika, Kad se setim mojih milih, dragih

Kako u vis ševa leta; — Kako nevu grli sreća; — Kako krasno ruža cveta; Kako j’ život pun proleća. Take slike ja bih svetu Brže nego pesmu dao, Nikom nikad ne

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Tu su, na pedeset metara od nas. Strepimo samo da ne izvrše juriš. Sva je naša sreća u tome što njihov komandant nije u prvom streljačkom stroju, te nema ko da im naredi.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Kamo sreća da sam, kad sam ga podigao reč onu izreći, na dvoje pregrizao! Ah, prokleti jezik, vredan jest da strada koji god ne

No ne! To je davno bilo, povjest sada mrtva, A ljubovi našoj živa podobaje žrtva. Poj koja je sreća onog koji ljubljen ljubi, Jogunasti kako dane u pustoši gubi; Kako ljubov, kud god ide, preobraža tvari, Što se ljubi, sve

Pak kad svega toga uzrok, što je sve zazid'o, Tebe pomnim, duši mojej vozljubljena Vido, Sreća, velim, u slobodi čovjeka počiva, A sloboda u ostenu razumnome živa.

Idem — što ću? (sovjest trpi) —, i više sam puta Izgnan mor'o prah otresti s mojijeh oputa, Ići kuda nova sreća prstom sl'jepo kaže, Ostaviti što m' je tada stalo da pomaže.

Dunav nije napojio, nije Fruška smela, Ni za Zagreb paki sreća nije me pripela; Nisu mogli udržati dvojestruki v'jenci, Pisaničke i venetske ljubve mi prvenci.

Ovako se, nebog, tješim kad se Sreća m'jenja, K'o, kad zima na njih stupi, bezlisna korenja: Kad odlazim s mjesta koga, i strah mi se ježi, jeda l' bolje

Jošt skorbnije će mi novo biti: Štogod upov’o sam — ništa, eto, Ne polučih, nit ću pribaviti. Sreća mi se, hudom, ah! ne smeje, Ljubov uvek ljubjaščeg me beži; Men’ veselje radost i ne veje: Mome skorb i jad na srcu leži.

Otud u svet, prost ja, stupih, Pak iskustva skupo kupih Za mir srca mog čuvstvenog; Sreća lija gonila me A protivnost svalila me Očajanjem ugnjetenog.

Jesmo l’ bez zla koji čas? Čovek, strava čoveku, ah! veća, Goni pravdu, što je sviju sreća, Goni mir iz sveta sav. Vuk ne lomi reč ni veru svoju; Topi kartač ne privezu k boju Anakonda, ris i lav. 1825.

U prsima Srpkinja blago neisplaćeno Nosi! Ne gledaj vreme, jer ljubov sve će pobedit! Seti se da najveća sreća te ovde čeka: Roba roditi nećeš, već čoveka, obraz božestva. To je zlato! To je srebro i dragi kamen! 1826.

Jedva utekoh, noktima mal’ mi Oči ne izbi iz glave, — sreća da čitav otidoh. 1831. Vladislav Stojadinović Čikoš MILENKO I BLAGOJE — Gle Blagoja! Kud ti težiš?

Naklona vidi l’ da ti je sreća, u Vatru skočiće zbog tebe, za život svoj Taj dvolični ne mari Dobroželatelj: duhne li Pak otkud vetrić ma najmanji,

Jakšić, Đura - JELISAVETA

VUJO: Slobodan?... Slobodan, dakako!... A zla vi sreća, vitezi, da kakvi će ni bit’ gospodar, nego slobodan?... Juče — e nije bogme, nego baš odjutros, i zaplakala se sirota.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Bojim se, veli, poznaće me, pa ode i brada i glava.“ Ja ukabuli', pa što Bog i sreća junačka dadne... Te cijele bogovetne noći nijesam mogô oka na oko sklopiti.

mi trapeze, ja ću š njim večeras morati podijeliti mejdan kô birzemanile s Asan-begom Čekom od Sane, pa kome Bog i sreća junačka voljadne! Jedva ga umiriše i svladaše da ne podvrisne: „Stoj! Budi mene miran!

Bojić, Milutin - PESME

O ja bih rado priče praiskonske, Ja volim bajke: mladosti su pune, U njima jek je trube jerihonske, Dok vaša sreća po grobljima trune. Nek' moja sreća sanja i na laži.

Nek' moja sreća sanja i na laži. Više je volim no nauke vaše: I ludu mladost moje oko traži, A najmudriji grobari ga plaše.

Sada pun dosade bogova se seća I smeje se Bogu koji vaskrsava. Ah, živeti možda nekad beše sreća! On bi sad da spava, za vekove spava. Život mre. On sanja.

Zaspala sreća teško spava, A nad njom žudi jasmin snen, Licem joj bol se razigrava I strašću diše zreli klen. Pohotno šumi jasmin

Pohotno šumi jasmin snen. Kad požar koji snagom doji Pepelom zaspe zvezda prah, Sreća će himnu da zapoji Prosuće vence ruža Bah, Grunuće snage vulkan plah. (1912) ZEMLjA OLUJE ''Ne dodiruj me!

Za svakom zimom i za svakim letom. Stani sad dok se mladi san uživa, Neoskrvljena sreća dok se sniva, Sad kad smo sami ja i nebo tvoje.

O, čemu sjaj taj što dan očarava Kad moja sreća na dnu Prošlog spava? I tiho jecam sred večeri pozne. XXIV Sav sjaj što neću kraj mene se jati, Sva prazna laska

Nastasijević, Momčilo - PESME

Kako si, Jonatane, mogao da podlegneš? Srce moje, Jonatane, gorkom je patnjom puno. Bio si moja sreća, prijatelju, brate moj. I ti si me voleo, Jonatane, više no svoju dušu. Ljubav je tvoja prevazilazila i ljubav žena.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

bolji, pametniji od ostalih svojih vršnjaka i drugova, već što je znao kolika će to biti uteha, radost i kao neka mala sreća za njihovu kuću: za babu, za mater, za stričeve i celu rodbinu.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

U Levču, Tamniću, Belici i Resavi u snu grožđe jesti znači: »jauk, bolest« (GEM, 20, 1957, 184), a kod Popovaca: »sreća ti je kratka« (SEZ, 65, 1952, 264). Gunja.

Najglavniji obredni hleb je česnica (koja se, u Lubnici, zove »sreća«). Nju ponegde mese (od pšeničnog ili kukuruznog brašna), na Badnje veče, kad i k. »badnjak«, tj.

Ćipiko, Ivo - Pauci

Pali i golemi troškovi na nj. Sreća, te neće imati odakle da ih plati! Na raspravi advokat popa Vrane, doktor Pilić, čudi se što se ovo događa u novije

Vojkan ode u svijet da potraži djecu .... Bog zna kud, i žive li još? .... Strica Petra čeka što i Vojkana. Za nj je sreća što mu sinovi zarađuju i nose novac iz svijeta, ali koja vajda kad od glavnoga duga nikad ne možeš pare otkinuti?

Pogađao je Glišo rašta ga gospodar štedi, ali ko gospodaru što može? Ma, rekao bih, uvrnu se i Radina sreća! Sigurno pomisli — štetio mu Rade, gospodaru, hator, drugo ne može da bude!

Ne znam što da vam pišem; još osjećam svu slast što je proživih ovoga časa kraj živoga mora. U meni je sreća; sve se oko mene topi u ljubavi, no vas nema... A samo radi vas i s vama ja sam zamišljao divnu sliku.

dragi moj, uzmi koliko hoćeš, platićeš, u jamatvi, u mastu! Lako za te...” Nu najednom svega toga nestade, okrenu se sreća i zaredaše bolesti na vinogradu. Vino pade u bescijen, a dugovi se ne platiše.

— Prilagodio! — nastavi doktor i glasno se nasmije. — Tebi se čini da u našoj volji stoji sreća! Kušao sam da radim, ali nisam mogao izdržati.

Pomisli: proći će i po sahata dok obiđu sve savijutke! Sreća, te je sunce za oblakom, a duva svježi jug što kišu nosi, pa nije vrućina.

— Što me gledaš? Znaš da je meni uvijek bilo milo lijepo se nositi. A užasno se na odijelo troši, nemaš pojma! Sreća, de će me, zafaljujuć' presvijetlome, ova komisija okrpiti. Ma požurimo!

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

„A, ako ga uhvate razbojnici?“, pitala je. Teško je sa ženama. Sreća je za mene što sam čitav svoj vek proveo iza debelih zidina manastira pa nisam morao da se borim protiv čudnih slutnji

Njegov cilj je tu odmah nadohvat ruke, a za to i nije potrebno nešto osobito mnogo. Dovoljno je da ga posluži sreća i da na pravom mestu i u pravo vreme izvede pravu predstavu. Dimitrije ...Potom Nikanor ispriča svoje viđenje.

Ilić, Vojislav J. - PESME

Mladi Nunec išao je, Gde ga pozva lepa sreća; Zabacivši zvučni gitar Na široka svoja pleća. Mamuze mu sitno zveče, A mač zvoni o stepene...

I tako, izvol'te čuti, Otpoče lukavi Amor da duše njihove muti. No sreća potraja malo, ne zato što beše sreća, Već bednom kravaru selskom što, najzad, buklija treća Oduze sva čula redom.

I tako, izvol'te čuti, Otpoče lukavi Amor da duše njihove muti. No sreća potraja malo, ne zato što beše sreća, Već bednom kravaru selskom što, najzad, buklija treća Oduze sva čula redom.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

O SUNCU, DžIN I NjEGOVA PEĆ 114 XXII BEČ. USPOMENE IZ MLADOSTI 120 HHIІІ PRVO NAUČNO DELO I NjEGOV POSTANAK. SREĆA U NESREĆI 129 XXІV PRIRODNjAČKI MUZEJ U BERLINU. STABLO ŽIVOTA 136 XXV GRAC.

Zato je bila prava sreća da se u Kleopatrinoj pratnji našao Sosigen, kojemu je Cezar poverio reformu kalendara. Sosigenova kalendarska odredba,

No ona me pri kraju moga boravka mal’ ne izneveri. Šta ćete, sreća je ženskoga roda. Evo šta je bilo. Naš kongres se približavao svome kraju.

HHIІІ PRVO NAUČNO DELO I NjEGOV POSTANAK. SREĆA U NESREĆI Beč Ovo Vam pismo pišem, draga prijateljice, iz biblioteke bečke Politehnike.

ga, ja preživljavam ponovo burne godine moga života, i sada mi je tek jasno kako u nesreći može da bude i sreća prikrivena. XXІV PRIRODNjAČKI MUZEJ U BERLINU.

Stanković, Borisav - TAŠANA

njom): Evo ne drhtim, ne klecam od strasti za tvojim telom, već samo osećam kako bi mi tu, kod tebe, bilo sve moje: i sreća, i mir, pokoj, kuća... Eto šta si ti za mene i kakva! Sada moraš sve da znaš.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

” Majstor Kosta se u poslednje vreme nekako sve više i više u slikama izražavao. Malo sreća, malo čitaonica, čoveku se mašta pothranila.

Ume biti srećan, i to je njegova sreća... Julici i Srbi činim mnogo više, oni više i traže, ali njihovo radovanje je sasvim drugačije.

S kim se druži, kako se ponekad izražava, i, što je najgore, lakomislene je prirode, ne prima ništa k srcu. Sreća je što u školi napreduje. Mene sluša, moram priznati, ali posle opet udesi da radi drukčije...

— Nano, tebi je uvek do šale. — More Julice da vidiš, i nije; nego htedoh reći da je sreća što mali od oca nema baš ništa. I ne treba mu.

Ti si bila sreća i za sirotog Todora; sećaš li se kako te je voleo i mazio? — Julica uzdahnula duboko i čini rukom znak da je i to

Otac Milanov, koji je samo godinu dana ranije verovao da sva sreća zavisi od stipendije, gledao je sad šta se za čas načinilo od te stipendije.

Druge godine, Branku se nasmešila sreća, dobio nagradu za temat, pomogao mu malo i Pavle, i on je otputovao u Italiju na tri i po meseca.

I tu mi reče jednu lepu stvar: — Kod nas, Jevreja sreća je uvek i stvar razuma. Otuda su naše sreće i raznovrsnije, i duže mogu da traju nego kod drugih naroda.

U stepeništu, otac je digne u naručje, i miluje je, i oboje podrhtavaju i ćute. Sokina jedina sreća. Prekine sreću Soka: „Pusti me, zaduvaćeš se.

” Pa se opet prekine prazan razgovor. Palanka teško podnosi događaj koji nema rep, svejedno da li je nesreća ili sreća u pitanju. Još jedan dan, četvrti: tada se neka gospa javila sa određenijom brigom.

Ali, vidiš, Mimića bije još i nesreća. Sreća i nesreća, to su faktori života i u životu vladara, i u životu prosjaka.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Sve ovo, ljubezni moji čitatelji, dokazuje da i krpež nije za odmet i da je velika sreća kad se i ogrižaji katkad u kući dogode.

jer, kao što sam kazao, ona je tako na dobrodetelj gledala da niko nije pomislio ni izdaleka u nju zavirivati; kamo sreća da i naše devojke njenom primeru podražavaju, takim načinom ne bi svoje aljine do polak prsiju izrezivale, niti bi

daju trnje provlačiti, i proče, a to sve samo dobrodetelji i istine radi, koja je jedino blago i blaženstvo, i jedna sreća na zemlji živeći ljudi. »Počitajemi g.

poštovanja BLAGODEJANIJE — dobročinstvo BLAGODETELNICA — dobročiniteljka BLAGOPOLUČIJE — napredak, blagostanje, sreća BLAGORAZUMNI — oprezan, razuman, razborit VAL (iz franc.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Ono se smejalo sreći kao i nesreći, jer sreća je gotovo uvek varljiva, a nevolja ne. Ono se smejalo slobodi kao i tiraniji, jer sloboda je često fraza, a tiranija

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Naša kontrola je bila isključena. Ljudi su bili prepušteni sami sebi... Neka nas sreća posluži, hvala Bogu! — i komandir se prekrsti — te izvedosmo čitavu bateriju iz toga pakla.

— Trebalo je da povedemo još nekoliko konja — veli redov Džamić. — Eh, da smo znali da će nas ovakva sreća poslužiti — uzvraća Gruja.

A-ha! Hoće to, hoće. Sva je sreća što je između vozova bilo veliko odstojanje, te su vozari mogli blagovremeno da se zaustave.

Petrović, Rastko - PESME

Svu jesen mi u oči lišće padalo, K'o po šancu doskorašnjeg bojišta: Kakva sreća danas divna što mi je mladost čedna! O Savo reko, ponesi me kao čun dalekome moru, Ili kao oboreno vito stablo

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

U Gornjem svetu ugor je cenjen, ali biti cenjen tamo gore nije naročita sreća za ribe. Neka ga više ništa ne pita! Ljutito mašući repom riba se izgubi iza stene, a Sedefna ruža se obrati meduzama.

Niz kičmu malog suncokreta prođe jeza: nije neka naročita sreća roditi se kao suncokret! — Kao patuljak-suncokret! — ispravi ga jedan od braće, a mama se trže.

Sada je bar znao svoje pravo ime! Ali, biti maslačak sam samcijat na svetu, je li to neka sreća? Mališana je sve jače obuhvatala tuga. Oseti kako od nje biva sve prozirniji, sve tanji, kao vetar lak i hitar.

Ti je ne možeš tražiti umesto njega, ali popni se na Sunčev Breg i pitaj Sunčevu majku za savet. Ako ona ne zna gde je sreća tvog sina — niko neće ni znati! — Istočni vetar pođe za oblacima, a žena krete da nađe Sunčev Breg.

— reče majka. — Tražim sreću svog sina! — Ti mu je ne možeš dati! — Sunčeva majka zavrte tužno glavom. — Njegova sreća je u devojci s cvetom u oku, a devojka je u polju makova začarana.

I gle: polako i posrćući uz njega se penjala majka, a pridržavala ju je Poglavičina kći. Ne verujući da je takva sreća moguća — Belko se uštinu za mišicu: čuda se samo u ludim snovima događaju.

— upita. Varalica odmahnu glavom. — Ne kradem i ne varam! — ljutnu se, a karta mu pod jezikom ne bi li ga sreća posrećila da mu baš ta pritreba. Graknu orao i okrenu se da vidi šta ga to u leđa pucnu.

Varalica ispljunu kartu i pljesnu rukom: — Dobio sam! — Vidim! — obori glavu orlušina. — Ili je sreća, ili je tvoja veština tako htela! Na čast ti! Mene još niko nije prevario.

Pažljivo, kao da mu se radi o glavi, okrenu Radan kocku i pomeri skakača nekoliko pola unapred. Sreća je, izgleda, bila na njegovoj strani. Dečakov skakač bio je sve bliži cilju. — Čoveče, ne ljuti se!

Postoji Zaboravljeni Grad, u njemu Zamak, a u Zamku tvoja sreća. Da bi do nje došao — moraš pronaći ključ koji i Grad i Zamak otključava.

Još je jedino, u prikrajku, orah stajao. — Sreća što si tako čvornovat, tako ružan! Bar će mi tebe ostaviti! — šapnu brezica, ali se u istom času začu nečiji ushićen

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Ti! Takvoga sina imaš. KATA (pogruženo odlazi, kršeći ruke): Crna ja! TOMA »Crna!« A zar kadgod beše bela, sreća kakva? Od kako si, takva si. I rodila si se takva! Stara, mrtva, ledena, plačna...

) Sedni! TOMA (zgranuto): Još i da sednem? MAGDA (preklinje, moli ga): Sedni te s tobom u kući sreća, blagoslov da mi sedne! berićet, blagota s tobom u kući da mi zasedne. Sedni! Okusi! Samo hleb, so!

Šantić, Aleksa - PESME

Negda u take noći, kada otka Pomrlom granju zima pokrov ledan, Ova je soba bila kô vrt jedan, Gdje je potok tekla sreća krotka: Kao i sada, pred ikonom sjaji Kandila svjetlost. Iz ikonostasa Suh bršljan viri.

U nebu svijetle se laste. I veče sve bliže Stiže I raste. Po gradu gomila bludi, Vreva i huka: Upored ide sreća i muka, Suza i smijeh; Čednost i grijeh Jedno uz drugo stoje, I sve se komeša čudno I vrvi.

uz pratnju leptira snježni' I tihi šum sa grana, Ti, draga, išla si meni Kô sreća pomrlih dana... Vjetar je mrsio lako Po tvome njedru vlas, A za tobom je stizô Grličin topli glas.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Sve je izgubljeno, ostaje samo „huda sreća“. Istom tragikom obojene su i pesme o vremenu Brankovića i hrvatskih banova.

Kad su se začudile Senjanke devojke kako je sa dva druga pohvatao mnoge Turke, rekao je prosto i skromno: „To se srela sreća i nesreća“. Suvišno je isticati kako je ovakav junak delovao na borbeno raspoloženje naroda.

Više tlači konjic Jabučilo neg' što Momčil' britkom sabljom s'ječe; al' ga loša sreća susretnula: kad iziđe prema Pirlitoru, susrete ga devet vranih konja, a na njima brata ni jednoga!

“ Tad se Marko na nju nasmejao, pa je njojzi tijo besedio: „Sreća tvoja, lepoto devojko, što se nisi jabuke mašila, il' jabuke, il' prstena zlatna; vera moja tako mi pomogla, obe bi ti

Ako li mi bog i sreća dade te se zdravo u Kruševac vratim, uvatiću Vuka Brankovića, vezaću ga uz to bojno koplje — kao žena kuđelj' uz

I ovako šetaše, višnjega boga moljaše; sreća ti je donese na jedan jezer crne krvi, ljubi Lazarovu. U jezeru nahodi gizdava gospodičića ljubi Lazarova.

poginuti, dušo, u taboru čestitoga kneza; moli boga, draga dušo moja, da ti s̓ zdravo iz tabora vratim, a i tebe dobra sreća nađe, uzeđu te za Milana moga, za Milana, bogom pobratima, koj je mene bogom pobratio, višnjim bogom i svetim

poginuti, dušo, u taboru čestitoga kneza; moli boga, moja dušo draga, da ti s' zdravo iz tabora vratim, a i tebe dobra sreća nađe, uzeću te za Milana moga, za Milana, bogom pobratima, koj̓ je mene bogom pobratio, višnjim bogom i svetim

dušo, u taboru čestitoga kneza; moli boga, moja dušo draga, da ti s' zdravo iz tabora vratim, tebe, dušo, dobra sreća nađe: uzeću te za vernu ljubovcu“. I odoše tri vojvode bojne: nji ja danas po razboju tražim“.

Alil-aga besedio Marku: „O junače, Kraleviću Marko, ajd' na mejdan, da s' nadstreljujemo, pa ako ti bog i sreća dade te ti mene danaske nadstreliš, na čast tebe moji beli dvori, i u dvori moje dostojanje, i kaduna moja verna

njega l'jepo dočekaju, i nek tebe dadu Arapinu, da u dvoru ne zameće kavge, a ja znadem će ću te oteti, ako bog da i sreća junačka“. Ode Marko u hana Novoga, a đevojka u careve dvore, pa kazuje caru i carici da je došô Kraljeviću Marko.

Glas dopade crnom Arapinu: „Zla ti sreća, crni Arapine! Stiže junak u tvoje svatove; konj mu nije konji kakvino su, veće šaren kako i goveče; nit' je junak kô

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

nema u glavi ima u knjizi Svi ljudi zajedno znaju sve stvari Knjiga glavu čuva šubara je kvari U SAMOĆI U samoći Sreća nam se ruga Nema ništa Bez najboljeg druga Drug će drugu Da ublaži tugu Drug drugove U svatove zove PUĆI ĆU OD

šuster Nešto mi se gorko zbilo Ubode me oštro šilo Rekoše mi budi džokej Okej okej Biću džokej Izdade me i tu sreća Padoh s konja kao vreća JEDNOM KAD ME ZVAO RAK Jednom kad me zvao rak Zvao rak Na svečani doručak Doručak

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Sva sreća što sam na vrijeme skočio u neki jarak, inače biste vi, dječaci, još danaske stajali skinutih kapa nad grobom raba božj

— Gle, koliko im je samo stalo do municije! — čudio se komandant. — Sva sreća što ne znaju za ono sklonište u Mačkovoj pećini.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Dvojica jednoživci svud su pristali s dobrom, doma i na putu, na jelu i na spavanju. I sreća im boljma služi. Dvostruk im je dohodak, svakad su razgovorni, noć im je slobodna i svetla ka i dan, ni od koga ne

(smrt) Ni govori, ni romoli a vid čovečiji ima (ikona) Jedna glava, jedno grlo, suretina odelo (kaluđer) Njima sreća, ostalim šteta (trgovci) Ka gladnome dokopati se situ lepa se jedžeka najesti, udes je, tako i želiti naslušati se

Reče mi: stigla te je čestita sreća; a rada sam videti je i saznati poboljma. Vrh nature mi reč izdaješ, a skone ne iskazuješ, čudno mi je za to.

Devojka Jaoh, lele meni, sad me zla sreća sukobi i belaj me snađe te napade me opak daudžija ka ljuti dušman, a moj bližnji drug izobličivati me i zlom obnositi!

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Koješta! — pomisli Mane — pa Manulać nije ni bio tu. On je u to doba već obično u krevetu. A sreća što nije bio, jer i bez toga dosta je bruke i sramote. da, misli Mane, sami su bili.

A imala je tri zeta u okolini. Spreme je u P*, pa tamo neka posedi kod sestre, — može joj se kakva sreća javiti tamo. I tamo ima bogatih trgovačkih kuća, a lepoticama se baš ne može bogzna kako pohvaliti to mesto.

A najposle, ako joj se baš i ne javi sreća, a ono je i to neka fajda što će se neko vreme ukloniti ispred očiju sveta: svet će je zaboraviti, pa će i glasa onoga