Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Onda nisi naš drug! — reče oštro harambaša. — I nisam. I zato ću mu sad suditi! — reče pa poteže pištolj. Sinu Srećkovo crno oko, pa mu zaustavi ruku. — Kad Srećko nešto rekne, ono ostaje kao sveto!... Pištolj za pojas, pa put za uši!...
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Sasvim izdaleka ga tek pitaju da li mu što treba. „Zaradim, dosta.” Majka i otac spuste glavu: muči ih „zarađivanje” Srećkovo. A Srećko je vedar. „Seku gledajte što bolje možete; da ozdravi, da je udate, i da joj date miraz.