Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ali sutra, prekosutra, do moga izdisaja — on je moj!... Zbogom!... Pa skide kapu i priđe Srećkovoj ruci. — Oprosti, uvredio sam te, a ti si mi ono što i onaj onde, pa bi me ubila i jedna tvoja zla pomisao! Oprosti!