Jakšić, Đura - PROZA
— Ja, prijatelju, do Beograda. — Daleko, — reče čovek, — ali šta ćeš, ljudi smo! Svaki od nas ide za svojom srećom, niko ne zna gde ga šta čeka...
Obradović, Dositej - BASNE
Ali ne znam srećom li ili nesrećom, tu laži ne pomažu. Ko se god nije u vreme zdravlja i blagodenstvija pokajao, dobro učinio i prijatelje
Čovek predostrožan i pametan više s dobrom srećom ima posla, zašto on kad pođe od kuće dobro veže vreću, i takova sredstva za svoje posle izbira kakova k dobrom koncu
I ako se srećom ne boji, on za atar ne mari, nego kaže, ne za leđma, nego uprav u oči, ono šta on vidi. A ovo je taman to što je
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Čitava dva dana mučim se po selima, da koju paru nađem; no koji bi mi dali, oni su otišli u vojsku, nema i̓ kod kuća. Srećom Branko Ašković i Mijailo Teodorović doteraše na skelu zabrešku 300 debeli̓ veprova, a oni su ortaci moga strica.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Ja šta misliš — reći će Radan. — Eno, preklane kaka sila beše duhnula i ovuda. Hoćaše sve grad potući u koren... Srećom obiđe na planinu, te ne učini mnogo kvara. — Odbiše vetrenjaci! — dodade jedan. — Baš onda na Vrh Prevoja potukotše se.
Svoga ga mrtvi znoj probi... Čitav sahat borio se tako s tom nečastivom silom. Dok se čuše srećom i petli... Odskoči mu dete s leđa, pa naže uza stranu.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Kad uradim, videćeš. Ja ne radim za pare. Tvoju ljubav ne može mi niko platiti! — Idi, Marinko, idi!... I neka je sa srećom! Marinko opet udari „temena” i izide iz odaje. Vrljao je vas dugi dan. Roj misli obujmio mu pamet...
— Popo! — reče on. — Ja ću učiniti sve što mogu i što umem. — E, neka ti je sa srećom... Sad nasta ljubljenje... Onda se ljudi počeše razilaziti kućama. Popa i Jova pođoše takođe kućama.
— Pijete li? — Pa... pomalo... — Ama zar niko od vas ne smotri kad odoše? — Niko!... — Neka im je sa srećom!... Jedini bog neka im bude prijatelj!... Maro!... Zovni mi Stanka. I starac ode u svoju sobu...
Dučić, Jovan - PESME
I umri, da spaseš verovanje čisto, Da si kadgod stao pred istinom golom: I da u životu nisi jedno isto Jednom zvao srećom, a drugi put bolom.
I ja ključar čudne lepote, da s tajnom Srećom vidim jasno da je ova žena Od istoga svetlog tkiva načinjena Od koga i bolni moj san o beskrajnom.
jula 1944) PESMA Moj dobri rode, svi su lagali, I tvoj su vidik sav pomračili; Za svojom srećom samo tragali, I svuda krali i sve tlačili. I mesto mleka, krv su sisali, U stradanjima tvojim dugima.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ta nije da se zgranuo táta kad je dočepao pismo i video šta je pisala, pa dočepao vile (srećom one drvene) pa za njom, a ona bež’ u komšiluk!
Koliko je puta samo poletela bunaru da se udavi, i srećom se uvek tu desi Arkadija crkvenjak, koji je stigne i spase je roditeljima.
valova, pa koliko je dug nosom o zemlju, i dok se on osvestio i digao, ona je komotno mogla skočiti u bunar, da nije, srećom, baš pred samim bunarom pala u nesvest.
Usput nije srećom nikoga sreo do ča-Niću boktera. Brzo natuče šešir na oči, pa ubrza pored njega, ali ga oštro oko ča-Nićino ipak poznade.
, mor’o bi’ bagov da pušim, k’o poslednji pavor! Da sam se kojom srećom pogodio za pudara ili bojtara, uha! Di bi moj kraj bio sadakana!...
i ne treba, ali njoj, njoj... — Pa se potukli?!... — Mal’ ga nije probô »ključem« čim se čupa slama... Srećom se strefili tu gospoda tutori i Arkadija crkvenjak, pa mu oteli »ključ«. — Ju, žalosna, a otkud mu ključ?!
Čuješ, Ćiro... i brkove dole! I da sam ja kojom srećom na tvom mestu, ja bi’ tražila od njegove ekselencije gospodina vladike da ga baš onaj njegov — kako se đavola zove —, no
— Uh, ta što kojom srećom nije letnje vreme — veli gđa Sida, sva srećna, sklanjajući posuće i tumarajući još po sobi — a ne znam šta bi’ dala da
Samo malo suzâ, pa i to tek forme radi, da može izvaditi šnuftiklu, i čerez kijavice, koju je srećom u to vreme dobila!.. Za zar ona supruga! Ona! Ona!!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
— E pa gotovo je! — Fіnіta Ia comedіa! — Dakle mobilizacija, rat! — Nek je sa srećom! Ali kako u tom momentu naiđoše odnekud ona teška gvozdena kola za polivanje, vučena ogromnim meklenburškim konjima,
Afrika
Umirujem ga, jer u ovome slučaju to bi značilo baciti ga ajkulama. Crnac ipak srećom čuje našu prepirku. Sumnja da se tako što može i dogoditi, razmišlja jedan trenutak, i kao da produžava da preti, viče
Samo zbog jednog dana žeđi usne mi sasvim ispucale i grlo potpuno upaljeno. Srećom boj donosi kuvani sitronis, neku vrstu vreloga nakiseloga teja, koga je poneo bez moga znanja.
Sen Kalbr ubija potom iz puške i jednu, od tri jarebice, a srećom promaši jednoga zeca koji nas najpre sasvim smešno dočekuje, a onda se ipak na vreme seti da pobegne.
da zove sve bolesti koje su tu u zemlju zakopane, neka se približe sasvim i neka ga osvete, ako mu Zegele ne da žrtve. Srećom evo kasom dolaze mladići, namirisani, namazani uljem, sa đerdanima oko grla, sa kolajnama na nogama i rukama, stegnuti
Tako se i slobodnije prislanja na mene telo, čija čvrstina, toplota i dah ispunjuju me srećom. Izdaleka dolaze lagano svetiljke. To je mladoženja sa tam–tamom i drugovima. Čim stigne pomeša se u gomilu.
Čujem pucanj susedov, a tada se svi nalazimo pod brdom džakova sa paprikom, kantina, postelja itd. Kada se izvučemo — srećom niko nije povređen — Libanac još drži pušku u ruci i drhće od uzbuđenja.
dana, prvi put u svome životu, valjda izmučen od puta ili nazebao, pridružujem se i sâm opštoj gomili obolelih od mora. Srećom za ručak sam već sasvim dobro. Mistral ne slabi no, prema svima predviđanima, za vreme iduće noći mora pasti.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
u oblaku prašine, Isakoviči pred konje istrčavaju, i slušala glas Pavlov, kako ajgirima dovikuje, kao da ih je molio. Srećom, hungarska kola su izdržala sve to, i sve se dobro svršilo. Glas Pavlov je umirio ajgire, kao neko čudo.
Nije to, što ona kaže kapetanu, posledica vrućine, ni razblude, nego žudnje za srećom u životu, koju svako biće ljudsko, pa i žena, nosi u srcu.
Franji. Isti dan svetkovali su, pravoslavni, kao četvrti septembar, dan posvećen velikomučeniku Vavili. Srećom, i za jedne i druge, bio je petak. Tako i mi znamo kad je bilo.
Runiča, pa je tog nesretnika pregazio kolima, kad se Runič, vraćao u Engel, jednom od onih uskih ulica oko Engela. Srećom, kapetan je ostao živ, ali mu je slomljena noga i prebijena su mu i rebra.
toplota, koja se bila među njima u Tokaju pojavila, opet je ustupila nekoj hladnoći, u Varvarinom držanju, prema mužu. Srećom, Petar je video samo, da mu je žena trudna, a nije video, kako ga, često, sa dosadom, posmatra, ispod oka.
Kad je počelo da sviće, lelek žena, sa krovova, mešao se sa strašnim šumom prljave, razbesnele, vode. Srećom te noći Mesec je bio pun, pa su se stanovnici u donjem predgrađu spasavali, iz vode, u brdašca iznad varoši.
Na sam dan njihovog polaska, iz Kijeva, međutim, taj trus, u detinjem licu, pojavio se opet, uz vrisku i drhtanje ludo. Srećom, i to je brzo, tog dana, prošlo, i dete je, nadojeno, zaspalo.
Izbegavale su da zovu, ili da se nude. Ćutale su i sedele, kao skamenjene, sa detetom na krilu. Srećom, ogledala su, tada, bila vrlo retka, u tim siromašnim, serbskim, kućama, pa je retko koja mogla da vidi svoj trbuh
Nušić, Branislav - POKOJNIK
SPASOJE: Ima ga, i vi da ste kojom srećom došli pravo meni, stvar bi već odmah, prvoga trenutka bila rešena. PAVLE: Radoznao sam kakav?
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Vide kako svi gledaju u njega i ne mogaše da izusti ni reči. Srećom Princeza Mati prekinula je svoj govor samo za trenut, da odmah zatim nastavi, zagledana, tronuto, u Srbe: „Ovaj dan
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
bajki, junak, kada za to dođe vreme, napušta roditeljsku kuću ili biva isteran, da bi se otisnuo u svet u potrazi za srećom.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
se nije znalo kada biraju mlada gospoda, a kada dame, sala se stapala u bezbroj svetala, dok su se igrači pred njegovim srećom ozarenim očima pretvarali u blistavi zid smrti, koji vozač motocikla ne uspeva ni da primeti, zanet svojom hazardnom
izbegnu bedem letnjikovca i, najzad, prelete uzan pojas popločan kamenom, slete u ribnjak, da bi se zauvek zaustavila. Srećom, na ovom mestu niko ne gubi život — samo kola i leto.
nekud kiselina u trbuhu i ova učionica plesnivih zidova, a neko slatko-gorko očajanje od lepote ispuni im grlo suzama i srećom. Mili moj, laku ti noć! Do našeg ponovnog Susreta ovaj pupolj ljubavi Razviće možda zreli leta dah U divan cvet...
— upita je žena islednički. —Ma, ne! — osmehnu se kroz suze. — To je od luka. Pokazala je na salatu u kojoj je, srećom, bilo krupno nasečenog luka. »Ovaj put sam se izvukla, ali od sada zaista moram biti na oprezu. Oni motre.
Matavulj, Simo - USKOK
Puška se slabo čula, no je sve jatagan radio. Srećom njihovom bješe im slobodna pozadina, te, iako pomalo, ipak mogahu uzmicati. Tako smo ih ubijali do noći.
“ ...Tako sam eto robovao pet godina, jednu u Beču, dvije u Varadinu, jednu u Zagrebu, pošljednju u Kotoru! Srećom, bio sam u graničarskom puku, među dobrim momcima vaše krvi, od kojih naučih vaš jezik, a pomalo i pismo.
Radoje pogibe biće desetak godina. Sin mu Kićun živ, ali se ne uvrže na oca, no je sitan, smeten, rđica, kakvijeh je, srećom, malo u ovijem gorama!
U isti tren ustadoše konjušar i govedar i pristupiše vladičinoj ruci. On im reče: — Odoste na lijeganje? E, hajte sa srećom. Skoro ćemo svi!
Mene dopadoše tri-četiri. Neka što ostadoh gladan, no mi se zamuti u drobu, ali, srećom, dadoše mi malo vina. Sutradan gladan i ozebao pobjegoh zorom! — Čuješ đavola! — reče Crmničanin.
— Rođena ti sestra? — Nije, gospodaru, no kći Raka Mrgudova, a ja ću joj biti barjaktar. — Neka joj je sa srećom — reče vladika i izvadi iz špaga dva talijera; jedan dade Krcunu, kao što će svakojem vojniku na kraju roka, drugi
— Veliš li od istine da kuću zidaš među nama? — zapita Drago. — Velim i želim! — Neka ti je sa srećom! — reče on davši novac ženi... — Na, babo! Ako te poharaju, platićeš glavom!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Detinjstvo je, po svemu što o njemu znamo, naporno i srećom prolazno razdoblje. Deca nemaju nikakvih ciljeva po sebi. Njihova je najdublja težnja da što pre odrastu.
Idealizacija o kojoj je reč, srećom, brzo se gubi kao sociološka odrednica, prelazeći slatku lirsku samoobmanu, u iluziju koja nam je nasušno potrebna, u
Pripovedač, srećom, ne obrazlaže mudru smirenost svoje seljačije, ostajući veran najranijem doživljaju; kopa ga iz nežnog sećanja, u kojem
ipak, davno nekad, obišli sva mesta našega života, dotakli sve granice mišljenja i osećanja, pa sada, sa većom ili manjom srećom, samo prepoznajemo simbole te tajne i tog čuda što se zove detinjstvo?
Sremac, Stevan - PROZA
stavljen u penziju), a sav posut strugotinom sa Pujina kaiša, da je izgledao kao šišarka, a omotan paučinom, koje se srećom našlo zadosta u školi.
Radičević, Branko - PESME
XVII Stoji kao osuđena, Tuži, jadi, pa se gubi Suzicama oblivena, A za srećom koju zgubi, Koju zgubi za onoga, Pa ga kune: „Oh, ta stani, Prosti, prosti, tako t' Boga!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
S lakim tračkom nade, intendant osmotri svoju prinovu neće li se, kojom srećom, ipak preobratiti u goveče, ali Vasilije je tvrdoglavo ostajao ono što jest: obična bosonoga momčekanja, šira neg dulja,
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Sve je bilo po starom i dani su išli, tekli jedno za drugim brzo, neosetno, ti naši mladi dani ispunjeni srećom i bezbrižnošću. Samo su se naše kuće svakog leta sve više ugibale i gubile u zelenilu.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
To će njihove mastiljarske živote ozariti neverovatnom srećom. Pisaće članke i sećanje pod naslovom: ,Mišelino — moj dužnik'.
Šta si tela? Znate li šta sam mu odgovorila? Ne znate? Rekla sam: — Kampari — kako to zvuči gorko! Srećom, tog dana stiže i drugi odgovor na moj oglas. Nisam ni sanjala da su šetači pasa traženi u tolikim količinama!
Osim onih koji su srećom gluvonemi, celo naše muzikalno selo nagrnulo u grad i sad logoruju u Makedonskoj ulici ispred Radio-Beograda, čekajući
ti šljakatore: šta će, kud će, uvede ilegalno mačku u studio kroz sporedni ulaz za dekor, a tamo na sredini — apartman, srećom, nisu ga sklanjali posle snimanja, nego ostao onako da stoji. „Jao, što imate fenomenalnu stančugu!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Svakoga jutra zamoli mene, staru, opiši slike, svaku boju i šaru. Pažljivo sluša, lice mu srećom plamti, crteže tvoje, potez najmanji pamti. Ti možda ne znaš, bakin anđele lep, dedica Jovan — već je odavna slep.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Položen leži britki mač I štit i koplje sjajno — Ni lanca zvek, ni ropski plač Ne ruži vreme sjajno. I, srećom zanet, narod moj Oprošten sviju zala, Veselo baca pogled svoj Od Save do Urala!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Mesto me nije držalo. Od uzbuđenja drhtale mi ruke. Ali komandir i Aleksandar nisu, srećom, ni obraćali pažnju na mene. Najednom pretrnuh... Pucanj... drugi, više njih. Dah mi stade.
— Jednom baš ’nod’ kod onog drveta, probušiše mi kazan. Srećom, bejaše kupus. Isteče čorba, ali ostade gustiš. Sunce već beše zašlo, ali je još svetleo crveni užareni oreol, kao da
Puške zapraštaše, čini mi se, nad mojom glavom. Trgoh se i uvukoh glavu u ramena. Srećom, vojnik je napred te i ne opaža moj strah. Saobraćajnica vodi cikcak i vođa me neprestano opominje da promenim pravac.
Još jednom ošinuh, konj se prope, i sručismo se zajedno u rečicu. Srećom izvukao sam nogu iz uzengija na vreme, ali leđa moja ležala su u vodi. Konj se diže i u trku odjuri u štalu.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
i onako beše zbunjen, čim opazi radoznala ženska lica koja ga posmatrahu, a sad već zaboravi i na svoju glavu... Srećom naiđe na njega neko momče, koje rastera pse i priđe mu s onim običnim izrazom lica, s kojim dočekujemo svakog
Pisar se prenu: vidi da ovako neće nikad biti kraja skandalu, pa dohvati ženu za ramena i izgura je napolje. Srećom, Stojan se ranije ukloni u stranu, te se ne ponovi onomadašnji slučaj.
Već se navikao na stradanje, pa ne može da zamisli dan, koji bi mu prošao na miru. Srećom, danas se ništa ne dogodi. Uveče se dogovori sa Stojanom da sutra rano pozovu Velju.
kao da je osuđena na večito zatočenje. Ona gledaše Gojka, koji stajaše uz nju, uznemiren, začuđen ovom iznenadnom srećom, i ne osećaše prema njemu ni žalosti, ni mržnje, ni raspoloženja.
I ona iziđe iz sobe, gledajući u tamne oblake, koji se nošahu visinom, i uzdišući za izgubljenom srećom i mladošću... XVII Trećega dana Uskrsa članovi Učiteljskog Udruženja behu pozvani na sreski zbor.
Nisam rad da ja budem kriv... — Kaži mi samo, tako ti Boga!... Niko neće znati, osim mene. Kunem ti se srećom i zdravljem!... viknu ona uzbuđeno, prilazeći sve bliže njemu. — Eno ih u Đokićevom kukuruzu...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Koliko mu na jagluku kuka, On’liko mi dopadnuo muka, Što je mene mladu prevario, I sa srećom mene rastavio! 214. Devojčice ružičice, Ružo rumena! Što ti sa mnom ne besediš, Usta medena?
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Da bežim, stići će me! Da vičem, ko će me čuti? Da se branim, kako da se odbraniš od ludaka? I, srećom, setim se da ga zamajavam! VASILIJE: Čime? SOFIJA: Setila sam se uloge one travare iz Prognanog kralja.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Pred smrću, svaki ljudski osećaj je intenzivniji. U mladosti, i u ratu, čovek nosi u sebi duboku čežnju za srećom, kao da će večno živeti i kao da je budućnost, kraj svih grozota, lepa.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
viknu direktorka. Đaci zapiskaše i zavriskaše. Osetih da me desetina ruku ščepaše za perčin, ali, srećom, u taj mah zagrmi i udari grom usred škole. Ja padoh i probudih se.
A beli cvetić mirtin treperi i šapuće o blaženstvu... Sve sija srećom. Samo lice malog mačenceta prešlo u konvulsivno stanje. Iskrivljeno, nagrđeno pakosnom zlobom, teškom tugom, samoćom...
svima trgovcima, koji su mu god punomoćije dali, a takvih je bilo dosta, te je tako čiča Gliša dobro izlazio na kraj. Srećom ne beše opterećen mnogom decom.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Da postavimo, znaš, svaku stvar na svoje mesto. JEVREM: E, pa hajde, neka je sa srećom! SRETA: Videćeš ti šta vredi Sreta, numera 2436! (Odlazi.
pa onda... JEVREM: I već piju na moj račun! SPIRA: Pa dabome!... Neka je sa srećom, Jevreme! JEVREM: Daj bože, Spiro, brate! (Potresen grli ga.
SVI: 'Ajde, 'ajde. Neka je sa srećom, daj bože! PAVKA: Mladene, otrči odmah kum-Stevi i kaži mu... JEVREM: Čekaj!...
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
čeličnih vrata koja bi se u trenutku prevukla preko razbijenog prozora i sprečila prodiranje vode u našu kuglu, ali srećom do toga ovoga puta nije došlo«. »Vidite kako je Bermudsko more bistro; može se videti bar na 200—300 stopa pred nama.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Gore, u gostinskoj sobi, sedoše. Srećom, mati kao da je predosećala, te nije odmah, posle prvog dana praznika, razmestila sobu.
| — Hvala, tato! I siđe dole. Za sobom ču kako svi, i otac i mati, kao odahnuše u opštem uskliku: — Neka je sa srećom! I počeše se između sebe ljubiti. Osobito je efendi Mita čvrsto i jako grlio novoga prijatelja, Marka.
je kako njegovi ukočeni, uplašeni prsti samo leže u njenoj ruci, te ona mora jako da ih steže, da bi ih mogla držati. Srećom bili su preko njihnih ruku prebačeni darovi, basme i svile, te se nije moglo videti njeno neprekidno upinjanje: čim oseti
sav je trnuo osluškujući da li se ne čuje što iz onoga sopčeta gde je Sofka i odakle se videlo kako još prska sveća. Srećom ništa se nije čulo, ni Sofkin plač, jaukanje.
Pandurović, Sima - PESME
I nose iskre plamenovi ovi, I pričaju mi moje doba slavno, Mistično, svetlo, s nade oreolom, Protkanom srećom, preliveno bolom, U kome trepti san života večna.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
I u mnogo drugijeh prilika, djeca ne mogoše prepodabljati se uvijek, ni mučiti. Srećom, domaći im bjehu kratkovidi. Tako provedoše zimu, a kad proljeće granu, kad se prvi put nakon toliko, opet sastaše sa
„Da ga vidiš kakav je, bi isprosio po svijeta š njim, štono se reče.“ „Slab, što li?“ „Rđica, brate, kakvijeh je srećom malo u našijem gorama.
“ „A taj drugi?“ „On je Nijemac!“ „Pa idete zar na Cetinje, ka Gospodaru?“ „Da.“ „E, sa srećom!“ reče serdar dižući se. „Idem da vam što naredim za večeru!“ Njih dvojica stadoše živo da se razgovaraju.
On je nas djelom — iako ne zakonito — posinio. Kad pročita ovo, on će se požuriti da i zakonu zadovolji. Srećom sad su zakoni bolji, fala da je onome velikanu, što je rastresao stari, gnjili svijet.
Jučer je opet dodio čojak i govorio mi...“ „Koji je to, sa srećom?“ zapita serdar. „Bogme, tajo, dobar čojak Ivanović iz Primorja!“ umiješa se Milica. „Je li to Lukin sin?
Znala sam e će te ovuda u povratku, ali ne znadoh kad, pa evo vas danas sa srećom. A danas i jest Mitrov danak, hajdučki rastanak... A o Đurđevu dne, kad se sastanete, ako me ne zatečete u životu!...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ove godine dijelio šakom, dogodine kapom, do druge torbom, do treće vrećom, i snahom srećom. Ponosio se tom srećom kao menica sa pljevom, kao vuk sa zubima... kao lisica s mudrinama, kao zec s brzinama.
Ove godine dijelio šakom, dogodine kapom, do druge torbom, do treće vrećom, i snahom srećom. Ponosio se tom srećom kao menica sa pljevom, kao vuk sa zubima... kao lisica s mudrinama, kao zec s brzinama.
se njiva snopovima i torovi ovnovima; kukuruz šišarkama, pšenica klasovima, konj sedlom, pas mećom, a gost svakom dobrom srećom. 4 Domaćine, fala, Bogorodica ti dala, što ti dala, to ti održala!
bog, pa dijeli narodu: nekome šakom, nekome kapom, a tebe, bane, domaćine, i šakom i kapom i vrećom i svakom drugom srećom. Vaši vodi po šumi šuškali, a zlotvori od muke kukali, a mi u zdravlje i veselje da pijemo, da se veselimo!
B) O KRSNOM IMENU 1 Bože pomozi, bože veseli! Pismo u dobri čas i u bolji čas, a ovom trećom najvišom srećom. Pomogao nam Bog i sv. Trojica! Da bog da i milost božija, te nas sv.
svakome djelio: nekome kapom, nekom šakom, nami, braćo, koji ovđe sjedimo, svom vrećom, a tebe će gospod Bog svakom srećom!
Pismo drugu i u bolji čas, pomogo bog i u najbolji čas. A evo sad trećom i najboljom srećom, s molbom presvete majke Bogorodice, koja stoji ka prijestolu nebeskom, te se moli bogu za pravi rod rišćanski,
Ispod njega kosio plodna sjemena, pa išao na duge i široke njive: manuo desnom, bog mu dao srećom, rekao: „Pomozi, Bože“. — Bog mu dao i pomogao! Rijetko ga tur'o, često mu nicalo!
— sa srećom; bilo ti blagosloveno! aman! — milost!, oproštaj! anatemnjak — prokletnik, đavo andio — anđeo adže (od amidže) — stric
A kad taj parojak istoga dana pusti roj, onda se taj novi roj zove „bijele pčele“, što se u narodu smatra srećom. belj — guber, pokrivač beša — bešika, kolevka bijelj — v.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Međedović se poplaši da ga | ne proguta, te po ustima ovamo onamo dok srećom nađe jedan krnjav zub, te se u njemu ustavi i prićuti.
U tom se još na veću našu nesreću smrkne sa svijem, i tako tumarajući ovamo onamo, dok jedan od nas srećom nabasa na jednu pećinu i poviče: „„Ovamote braćo! Evo suhote!
kamaru, i ona počne najprije obukovati gaće, a on podviruj ne će li joj biljegu viđeti đegođ na nogama, dok svojom srećom viđe joj zvijezdu zlatnu na desnom koljenu, pa kad viđe, ništa ne reče, nego sam u sebi pomisli: blago meni jutros i do
” Jedna mu od njih, najstarija reče: „Bog daj budi gospodinu!” druga: „Dobra ti sreća delijo!” a treća: „Sa srećom došao sretnji i presretnji junače!
kad to ču, nagna se na svakojake misli, pak najposlije zahvali caru na đevojci i pođe s Bogom natrag kako je i došao. Srećom, kad se on s carem razgovarao, sve je slušala careva šćer i virjela mladića, koji joj se ljepši učini od i kakva na
Ona pomisli ne će li to srećom biti kakva kuća, pa pođe onamo. I zaista nađe kuću lepu i veliku; vrata su bila otvorena, ona uđe unutra, kad tamo,
“ Te on onamo na ono drugo brdo. Došavši već blizu babe pođe joj s pleći te šumke put nje, i njegovom srećom baba se s onom ticom igraše i prema suncu biskaše, a on polako te babu za kose.
bješe već pocrnio, aljine na njemu izagnjile, da se ne mogaše poznati, i ni od kuda žive duše, koja bi ga izbavila, dok srećom njegovom poslije petnaest dana i petnaest noći eto ti jednog starca na štalu pokraj mora đe ribu lovi.
Tako on preži kad će sunce izaći, i srećom nabasa na jednu, ufati je i prikolje i šnjom u torbicu pa put za uši te k caru.
Spopane teška žeđa jednoga seljaka pošto je bio na poklade mesne objedovao, a ne imajući od kuda da kupi, srećom vidi jednoga svoga susjeda đe nosi punanu bocu vina iz jedne krčme doma za večeru, a seljanin žedan i željan vina, pođe
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
CMILjA: I šta bi? JAGODA: Svašta, da ne bi sveta i milicije! Oću da vičem, da bežim, ali se presekla! Srećom, neki ljudi, putnici, uviđavni, vide šta je, priskoče, viknu miliciju, nastane gužva, guranje, opšti haos...
IKONIJA: To joje, budali, fiksideja! A, vala, i ti... Da, kojom srećom, imaš porodicu... ANĐELKO: Gledaj ti svoja posla!
Onaj matori napasnik, manijak, stoji kraj kante i, dizvinete, piša! Nigde nikoga, mrak, lepo premrem! Srećom, tu neki parmak, letva, šta li bi, zgrabim, raspalim, ispoobaram one kante na njega! Pa beži, ko bez duše!
Stanković, Borisav - JOVČA
MARIJA Sinoć. Ne znam zašto, tek mi kao da smo znali, te sinoć ne odosmo na sedenje kod Aritonovih. Srećom, kao da smo znali, te nas zateče kod kuće, inače ko zna... MAGDA Ako, ako.
VLADIKA Ako, ako, Jovčo. Neka ti je živa, zdrava! Pa, kako je, dao Bog, već izrasla, ušla u godine, neka se sa srećom nađe i kakva prilika, muž... JOVČA (plane): Kakva »prilika«? Kakav »muž«? Ko za nju muž?! Za mene nema zeta!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Eto ti srećom, iliti mojom nesrećom, (kako će se nama[h] viditi), čujem jedanput da je Grkom došao jedan daskal da im uči decu.
Te muzike opet, i toga zavijanja ko nije čuo, nek ne želi čuti. Da nas srećom jaka ne održa lađa, mišljasmo se svi zajedno utopiti kao miševi. S ovakim društvom uteći, to se zove Haronu reći: mac!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
A onaj ditić nije kriv, a mene boli kad vidim nepravdu. Fra-Srdar se zagna na nj, ali ga srećom njegovom ustaviše, jer odista ćaše nagrajisati. Gvardijan smjesta isplati najam Stipanu i izagna ga.
— I Brne uđe u ćeliju, pa se zatvori. Knezu zatreptaše brčine. Zaokruži glavom, da li ko vidje tu bruku. Srećom ne bješe nikoga.
— Šta? Udaje se Antica? Za koga? Pa šta to odma ne kažeš? — reče Bakonja sjedajući ponovo. — Jeto sa srećom isprosija je onaj stariji Jurićev. — Je li Šimeta? Šimeta Oškopica? — prekide ga Bakonja.
Bakonja zaškrguta zubima i pognu se kao lav kad se sprema da skoči na svoj plijen, ali srećom na vrijeme to vidje Srdar, te ga odvuče u kujinu. Među fratrima nasta vrdanje i graja.
Sad već ne bi moglo proći da ga ne progruva, ako bi što lanuo, pa puklo kud puklo. Srećom, žene prođoše ne vidjevši sinovca dijaka, a Kenja ne bješe. U dućanu gdje uđoše bješe naloga — najviše žena.
Ćosić, Dobrica - KORENI
„Dosta sam i bio. Sad me starost stigla, ti si mlađi, pa neka Ti je sa srećom.“ Ljudi su zanemelo slušali. Aćimove reči su tupo odjekivale u TIŠINI prljavoj od duvanskog dima i isparavanja snega što
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Sva novom srećom ograne nam soba! Na svakom licu sveto, sjajno nešto Sučući brke, stari susjed vješto Poč'o bi priču iz dalekog doba.
„Nad čim uzdišeš?“ - upita me ona. -Nad svojom srećom, i tvojom vrlinom!“ V. Ilić Mlađi CLIII ZVONI Žureći stazom iz kobnoga sela, Kroz tužna polja kao zlato žuta, Ja i
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Naša zemlja, mati milionah, sina jednog ne mož' vjenčat srećom: samovlacem kad postane njenim, tad nazdravi čašom Herkulovom.
sreće i vječne ljubavi; tad će moja otečeska duša rado priteć k slatkome pokoju i besmrtnom gledat dovoljnošću srećom svoje tvari okrunjene.“ „Ah, sveopšti oče blagodušni!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Opazih da joj je to pisamce bilo vrlo drago, jer lice joj se ozari materinskom srećom, a ona me pogleda zahvalnim pogledom. „Koliko se radujem što vidim pred sobom prijatelja svoga sina!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Kad bi svi govorili kao ti, šta bi bilo? Srećom ne misle svi tako. Treba se, brajko, očajno napregnuti, treba razmisliti šta da se radi.
— Kumrija — dreknu trgovac — ja moram prestupiti. Ali, srećom i na naše iznenađenje, savlada se, pa mereći studenta od glave do pete reče: — Sumnjivi se oblače tako fino.
ukaza, sa puno ruža na levoj strani grudi, ona, u putničkom šeširiću od slame, dugačkom mekintošu, lica ozarena srećom i u onoj miloj uzbuđenosti koja čini da čoveku i pritiv volje oči zavodne.
Kao neka bezgranična moć ljubavi na onom najvećem vrhuncu zanosa prema Bogu, kao beskrajna volja za srećom, kao divlja, žarka radost i težnja za životom, neka želja neodoljiva i pusto nemoguća da poletim, da se vrtoglavom brzinom
bez najmilijeg stvorenja za koje vezivaše sve nade u budućnosti, od koga je očekivao da mu život ispuni najlepšom srećom na svetu, onom rajskom i nemogućom srećom o kojoj nikad nije prestao da sanja.
sve nade u budućnosti, od koga je očekivao da mu život ispuni najlepšom srećom na svetu, onom rajskom i nemogućom srećom o kojoj nikad nije prestao da sanja.
— Mili, da znaš kako te bezumno volim, mili, bezumno — pa se videlo koliko je ozarena srećom, milujući mekom i belom rukom njegovu plavu kosu, dok je on, rumen i napregnut, pognute glave uzbuđeno disao.
zbog nje, ja sam se zaricao da tu budućnost učinim boljom i spokojnijom, i zar bi to malo značilo da sam, kojom srećom, uspeo?
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
E pa dobro, nek mu je sa srećom! Ali što se to, na koncu, mene tiče? Za moj ukus, osnovni je nedostatak novije literature baš to — što je nedovoljno
namreškanih ruku, kao u stare duvne sklopljenih vjeđa i opuštena lica, ostarjela od istinskih ozarenja jednom fiktivnom srećom. Nikad se više nismo sreli.
A srećom nema mnogo prašine... A njoj bolesnik zbilja nije napravio tako loš dojam. Ni njemu, ni njemu, on je očekivao gore, mnogo g
Da sam kojom srećom ili kojom nesrećom pisac, zacijelo bih progonio sablasti upornošću lovca na glave, ne hajući da li sam time prešao
I to prenosiv na mazgi. Praktično. Da su se oni generali kojom srećom tome dosjetili, možda bi i oni to bili usvojili, pa bi pravili prenosive klasične glorijete, koji bi, u tom slučaju,
Ja živim u ovoj zavjetrini, malo znam što se napolju događa. — Pa, srećom, i nema baš mnogo. Otprilike koliko i nadživjelih iz katastrofe Titanika. I svaki nas je dan manje.
— ... a za moje veterinarske uši, između „skripke” i „ciganskog”, biramo radije ovo poslednje. — Srećom, — zaključio sam šaljivo, — umjetnost zvukova ima pred ostalim umjetnostima bar tu prednost što se njeni proizvodi brzo
Ljudi se gotovo redovno osjećaju usrećeni svojom srećom u onom stepenu u kome drugi tu sreću cijene. Naša sreća dobrim dijelom zavisi od drugih.
On ne zna za zanatski gorka usta okorjelih pušača. A ako je, kojom srećom, k tome pustolov-vjetrogonja, makar i stoga što mu to donosi kraj iz koga je potekao, može mu se desiti da i sam
Ja znam dobro kako se u čovjeku odjednom sve skljoka i prevrne. Ti to, svojom srećom, još ne znaš. I dao bog da to nikad i ne saznaš.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
opaža, kako mu se uvlači u dušu neko novo, sasvim nepoznato mu do sad osećanje, koje mu otvara nov pogled na svet... Srećom, sad je zaboravio na svoje okolnosti, inače bi mu ovo novo osećanje samo pozledilo rane i muke mu uvećalo...
veče odjuriše žandarmi sa pisarom pravo u Trešnjevicu, a Radovan taman previo ranu i večerao, pa se sprema da legne... Srećom, ugleda žandarme kako se privlače kroz voćnjak, pa iskoči kroz prozor i pobegne.
o koju se otimaju toliki momci... da upropastim ’naku devojku!«... To behu teške muke, ali, srećom, one zavise od misli čovečje, a misao se čovekova menja svakoga časa, kao što se menja plavo nebo nad njegovom glavom:
Zar tolike moje muke i sramotu da pogaziš, pa da me oturiš kao pseto!... I još mi se kune srećom hajdučkom — Drugo ništa i nema za kletvu — da se ne šali. E čekaj, ne šalim se ni ja! ...
Petković, Vladislav Dis - PESME
tu vidim život sav bez tuge, I bez smrti, život od ljubavi: Mesto noći širile se dýge, Mesto mraka jedan obzor plavi. Srećom behu zagrljeni ljudi, A žene im, kao iz obmana, Crnom kosom što skrivaše grudi I odelo plavog jorgovana.
Nama se ne sanja. Gube se redom, trunu pod životom Aleje bola i podneblja plava, I moja lira sa njenom lepotom, Tugom i srećom... da je da se spava.
I talasi zvuka Prodirahu tamom i životom: Probudi se svet rođenih muka I bolova; potom Duše naše Zaplakaše Za srećom sirotom. Duše naše Zaplakaše I plakaše. Da li dugo? Za vek ceo? Za rođenje? Pokrov beo? — Nismo znali.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
teret spustiti vertikalno naniže, ili ćemo ga na niži nivo sneti nekom zaobilaznom putanjom, količina rada ostaje ista. Srećom, ovaj nedostatak nije presudan, pošto se pravilnim odmeravanjem rezonantnih kola može postići efikasnost od 85
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
kome je bio poznat moj visoki rang u klasi i mnoge teškoće preko kojih sam prešao da bih sve ovo postigao, zračio je srećom kada mi je predavao diplomu. Ovaj svečani čin pozdravili su aplauzom moji brojni prijatelji.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— Idi sa srećom! — reče joj gospodar ozbiljno, a gospodarice pak nastoje da je utješe, mada ih ona u uzbuđenju i ne sluša, i ne razabira
bez kraja, monotono djeluje na njenu prirodu, a bezrazložna tuga, iz koje se na mahove ispoljava volja za žinotom i srećom, muti joj mir na koji je bila navikla.
Pa, ako mu srećom nešto preteče, sutra neće trebati da radi, nego će se lijeno vući selom, zaustaviće se pod murvom, odbacujući
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Junakinjina uobrazilja snažno je pokrenuta čulnim nagonima. Nju takođe pokreću i neke prigušene želje za bračnom srećom, pa otuda i dolaze svadbeni prizori sa dosta jakom emocionalnom sublimacijom: „I taj san jedan isti: u velikoj,
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Ali od te subote ravno do druge, Bogdana je svako jutro izlazila na pomol iza kuće I u glas naricala sa svojom srećom, za svojim domaćinom. Cvilili i drvo i kamen.
Miljković, Branko - PESME
koja se ne usuđuje čelu Noći iza leđa cvet sasvim logičan: Budnima trn, usnulima ruža Nek svako bude nasamo sa svojom srećom Eno munje visoko iznad dosade i nade Između blata i vatre mi smo za vatru Pozdravljam te nepotkupljiva zoro sveta OSEĆANjE
Krakov, Stanislav - KRILA
— Samo hrabro, smelo, stari ste vitezi. Napred, pa sa srećom! Kolona se krete. Pod stenama leže uvijena tela, gomile ranaca, bačeno oružje. Tu je prvo sklonište ranjenih.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Umirujem ga, jer u ovome slučaju to bi značilo baciti ga ajkulama. Crnac ipak srećom čuje našu prepirku. Sumnja da se tako što može i dogoditi, razmišlja jedan trenutak, i kao da produžava da preti, viče
Samo zbog jednog dana žeđi usne mi sasvim ispucale i grlo potpuno upaljeno. Srećom boj donosi kuvani sitronis, neku vrstu vreloga nakiseloga teja, koga je poneo bez moga znanja.
Sen Kalbr ubija potom iz puške i jednu, od tri jarebice, a srećom promaši jednoga zeca koji nas najpre sasvim smešno dočekuje, a onda se ipak na vreme seti da pobegne.
da zove sve bolesti koje su tu u zemlju zakopane, neka se približe sasvim i neka ga osvete, ako mu Zegele ne da žrtve. Srećom evo kasom dolaze mladići, namirisani, namazani uljem, sa đerdanima oko grla, sa kolajnama na nogama i rukama, stegnuti
Tako se i slobodnije prislanja na mene telo, čija čvrstina, toplota i dah ispunjuju me srećom. Izdaleka dolaze lagano svetiljke. To je mladoženja sa tam–tamom i drugovima. Čim stigne pomeša se u gomilu.
Čujem pucanj susedov, a tada se svi nalazimo pod brdom džakova sa paprikom, kantina, postelja itd. Kada se izvučemo — srećom niko nije povređen — Libanac još drži pušku u ruci i drhće od uzbuđenja.
dana, prvi put u svome životu, valjda izmučen od puta ili nazebao, pridružujem se i sâm opštoj gomili obolelih od mora. Srećom za ručak sam već sasvim dobro. Mistral ne slabi no, prema svima predviđanima, za vreme iduće noći mora pasti.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
se malo zadržao, ko zna da l' me Černjajev u onom trenutku i pri onakvom raspoloženju ne bi proglasio za — izdajnika. Srećom mudri komordžija bio je doveo moga konja amo.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Ko je meri merom cpeće, Taj je nikad shvatit’ neće. Ako hoće da je shvati, Mora bola osećati. Srećan srećom za njom gine, — Al’ ostaje još praznine. Njena s’ međa tužnom krije, — Al’ bol ipak ispuni je.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
strepim da ne prebace, jer smo se na otvorenom platou nalazili i mi, i sedmopukovci, koji su takođe pristigli. Srećom te toga dana nisu leteli njihovi aeroplani. A tukla je i naša. Čini mi se još žešće i jače, te se Bugari malo primiriše.
Ne može se maći ni levo ni desno. Imao sam osećanje kao onaj koga su vezali za kolac i sad čeka plotun... Srećom, njihova artiljerija nije pogađala. Sigurno im je osmatrač bio daleko. Ali naša?... Pomlati ih kao marvu.
Ali tukla nas bugarska artiljerija s boka, tamo negde od Starkovog Groba. Srećom, ako se još i to može nazvati srećom, mi smo se nalazili blizu bugarskih rovova, te su bugarske granate padale i u
Ali tukla nas bugarska artiljerija s boka, tamo negde od Starkovog Groba. Srećom, ako se još i to može nazvati srećom, mi smo se nalazili blizu bugarskih rovova, te su bugarske granate padale i u njihove zaklone.
Jer ti znaš, u ratu ma ko dolazio sa neprijateljske strane, za toga ne važi: odziv i lozinka. Ali srećom bila je mesečina, te nas poznadoše u poslednjem času.
Ozbiljni i mračni, pozdravljali su me nehatno. Gr-u-u! Pribio sam se uza zid. Srećom ne beše nikoga da me vidi. Osluškivao sam. Zatim sam obazrivo pošao, gledajući da li ima u blizini onih rupa sa strane.
Zapitao sam komandira za petu grupu. — A... oni su cvećke pozadine. Zabušanti. Srećom, te njihov broj nije veliki... Ni onima iz četvrte grupe nije rat toliko mio.
Vojnici su se smejali. — Danas mi obori naslonjenu pušku. Srećom ne okide — diraju ga. Onaj obori glavu i smeška se postiđen.
Mnogi su usled neprekidnih borbi pogubili nerve, te su pravili svakojake ispade. Srećom, Francuzi nas nisu gledali strogim očima, jer su nas smatrali više kao „Enfant terrible“, kako to oni često iz milošte
Mladi kolega je radostan, a na uzbranoj biljci klonuo je cvet. Kao da plače... Kad već nema nikoga da pusti suzu. Srećom, vetar odnese šešir sa glave moga kolege... Među kamenjem virila je puščana cev. Graničar razmače kamenje.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
može se istovremeno i srkati i duvati; sudbina je svih pisaca da se mogu koristiti preimućstvima samo jednog jezika (a srećom, svaki od njih ima svoja, izuzetna i osobita).
Ako bude ugodnica, naših strana vila, Da joj predjel dare nosi od svih svojih sila; Ako l' bude, srećom mojom, podgorska pastirka, Te dolazi da se kupa i tu cv'jeće birka: O, ja ću ju umiliti s okladom u pjelu, — Zla ne
— da danas u našoj zemlji, a možda i nigde na svetu, ne postoji više ni jedan jedini primerak ove Orfelinove knjižice. Srećom, ja sam imao njen prepis: Vasa Stajić mi je krajem 1940. god.
Orfelinov Gorestni plač dakle valjalo bi da se pevao kao ova Horacijeva oda. Srećom, bar na neka od gornjih pitanja, iskrsla povodom Vezilićeve primedbe, možemo već danas odgovoriti, a neke nedoumice
godine, našavši srećom dva njegova zaturena primerka u Šibeniku (v. Mihailovićev prvi, sumarni izveštaj o Trenodiji u Institutu za proučavanje
1780 (a kome danas nema traga), štampao je, srećom, i ovu pesmu Kozačinskoga, čiji izrazito barokni stil je u tolikoj meri godio Rajiću da ga se nije mogao, a još
Da je kojom srećom Ostojić sam dospeo prirediti za štampu svoju dragocenu zbirku, pouzdano bi dao drukčiji komentar onoj na str. 25—7.
njegove izdatom knjižicom, zaslužuje mesto među prvim našim spisateljima dojakošnjega i današnjega vremena, a da je kojom srećom, od kako je počeo pisati, jednako pisao i knjige izdavao, mogao bi biti prvi srpski klasičeski spisatelj.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Sudac: Baš tako učevna? David: O, ne pitaj, gospodine, to je čudo jedno! Da ti se, kojom srećom, jutros bilo oklen prikrasti, pa da čuješ njezine pameti i nauke: „Ti ideš, veli, Davide?“ ,,Pa vidiš, ženo da sam pošô.
naziv za Turke po jednom arapskom plamenu alabaš — šaren, po glavi pegav konj alal (halal) — blagoslov, oproštaj; sa srećom, blagosloveno (ti bilo) alaliti (halaliti) — blagosloviti, oprostiti aman — milost; vera, zadata reč; kao uzvik
Bojić, Milutin - PESME
se priča ponovila snova: U stari grob je došla tuga nova A mislio sam mladalačkom čašom Da pevam himnu, pojen srećom našom. O, zašto, dusi, crnom rukom vašom Na starom krstu pozlatiste slova!
Pa ipak bedni svi su gresi ovi Kad sladostrašće poji život srećom I traži zmiju iz raja izmaklu. O, sotonom me, o Bože, nazovi I daj mi moći da snagom sve većom U grehe tonem i da
Ćipiko, Ivo - Pauci
Htjedoh ići kući, ženi, znaš... Ali, eto, što bih tajio, potražih tebe... I nađoh te. —Bilo sa srećom! ... A što ću ti ja? —Što i žena, — odgovori Rade i, ispruživši se, dohvati se njena života: — Da se milujemo!
— Pa i zeman je, — odgovori Rade. — Da sa srećom bude! — Ali ja ne smijem reći ocu, a ni majci. Ocu, vele mi, bilo bi žao grđe pop—Vrani hator išteti...
— upita Radin plemeštak jednako grijući svoja dva zaleđena prsta. —Nije... pa pođoh mu na susret. —Sa srećom! — zaželi starješina. —A bijaste li zajedno? — upita Rade. — Kazuj, imena ti!
Svali se tovar u snijeg, njegov konj potrča, moj, natovaren, nagnu za njim... Ja požurih i u tome izgubih Iliju... Srećom, nabasah na šipražje, a vidim: ne može se dalje, — ko će sili odoleti?
se s njime i prostorom izjednačuje, i njene su oči vlažne, i njen je glas kao uzvik vjetra, tužan što uzalud vapije za srećom. S brijega još jednom pogleda na pučinu, kao prene se i brže preko polja pođe prama svome selu.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Bio je površan i to je sve. Možda čak i pijan, što me ne bi začudilo. Srećom freska nije na upadljivom mestu i priličio je daleko da bi se u polutami crkve sve to moglo zapaziti, pa su slikari
Pretvaram se da sam još uvek bolestan da bih mogao mirno leškariti i razmišljati. Srećom niko i ne obraća pažnju na mene, osim što mi jedan sluga tri puta dnevno donosi obrok i iznosi čabrić.
toliko sam skloniji da popustim nagovaranju onih koji mi savetuju da ostanem ovde dok ne prođe opasnost od Brzana. Srećom, među mojim ljudima nema nijednog koji navaljuje na mene da odemo odavde. Svi odreda su se lepo snašli.
Na gunguli i vrevi ona ne živi, tu strada kao krhka stabljičica u oluji. Artemije Srećom ti razbojnici su budale. Da je južni bedem napala obučena vojska pod trezvenim vođstvom, mi se ne bismo danas
Bila je dakle mrkla noć, ali srećom naši stražari su bili budni. Neko od njih je čuo šum koraka po kršu i otiskivanje kamenica.
Ja bih možda i poželeo da budem kao on, ali on nikada ne bi pristao da bude kao ja. Srećom, dragi Gospod Bog je ovaj svet sazdao dovoljno prostranim da bi na njemu imalo mesta i za njega i za mene.
Svet bi postao nesnošljiv kad bi svi ti sumanuti podvižnici mogli da ostvare svoje lude zamisli. Srećom i podvižnik mora da spava, da jede i da prazni creva.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Ja, zbilja, na to nemam pravo, Al' vi ćete mi dati sad; Moje je pravo odnô đavo, A obazrivost - bol i jad 3a prošlom srećom. Tužna misô Na ljubav našu i na sve Nagonila me, te sam pisô Lakomislene retke te.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ja sam spočetka, zbog moje obaveze prema Kepenu, odbio taj poziv no, srećom po mene, Gutenberg ne htede da primi moj otkaz, izjavljujući da će promeniti raspored i rokove publikovanja pojedinih
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Let, let, tičice male! Let, let, let! Otputujte čilom srećom A dođite još sa većom Opet u naš svet, Let, let, let! TEŽAKOVA PESMA U PROLEĆE JOVAN GRČIĆ MILENKO Zeleni se mio
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
trošadžija, a kad je sve spiskao što je imao, na pitanje jednog prijatelja: „Šta biste radili, čika Avrame, da sad kojom srećom imate nekadašnje svoje imanje” odgovorio mirno: ”Potrošio bih ga.
Ja sam, na tugu moju, preživeo i oca i sina i unuke, ali možda i srećom, da ne dam da se uznemiruje pobratim moj Marko, i dobrotvori moji u njegovoj deci...
— Kad se čoveku stane oduzimati što je imao, onda se tek vidi koliko je mnogo imao. Josif je sad sedeo kao drvo, i, srećom, sve više nemaran i neosetliv na sve. Samo bi se bolno stresao na neki nepravilan i grub šum.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
i, u tome očajnom naporu, spopade me težak znoj. Majka diže pokrivač sa mene i sinu joj lice srećom. Sutradan, pošto je bilo utvrđeno da je kriza već prošla, svi smo bili zadovoljni.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Neko zastenja. Noć je skrivala izraze užasa na licu. — Poslužioci napred! — viknu vodnik Kosta „Turčin“. Srećom, korito nije bilo dublje od dva metra. Poslužioci poskakaše u rečicu. — Ispreži! — Otkači zadnjak! — Na rukama guraj!
I samo je jedan konj ranjen. Sutra smo nalazili rupe na paocima točkova i ožiljke na topovima. Srećom, iziđosmo čitavi... Zaustavismo se na Ploči. Situacija je, međutim, bila vrlo kritična. Počeli smo već da se gušimo.
Svratismo u kafanu. Malo posle dođe i narednik Nešić. Priča da mu se konj sapleo i pao. — ... I srećom, uhvatio sam za uzengiju. On preko mene, ja preko njega i... već počeh da se gušim.
Jedan se srećom dohvati za točak. Onih dvadeset zategoše konopac i top osta viseći zajedno sa onim vojnikom. „Drži“, „Ne daj“, „Spasava
učini mi se kao da se mi okrećemo u mestu, te zatvorih oči, ali se zanesoh te spustih noge i jedva se zadržah. Srećom, uskoro i konji življe kretoše i naglo istrčaše na obalu. Noge su mi mokre i jeza me poduzima. Okretoh se.
Neprijateljski artiljerci su osmatrali i počeše da nas tuku nekim teškim oruđem. Srećom, varaju se u osmatranju i najviše tuku jedan zemljišni pupak, neposredno ispod nas.
Ali, četa još nije bila ni na pola puta, kad tamo, oko baterije, zapraštaše puške. Srećom, jedan vod naših pešaka, koji su bili zalutali, pojavi se iznenada na brežuljku iznad zarobljene baterije.
Šantić, Aleksa - PESME
Sva novom srećom ograne nam soba! Na svakom licu sveto, sjajno nešto. Sučući brke, stari susjed vješto Počô bi priču iz dalekog doba.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
O LAŽNOM POSTU Vidiš li siromašna i nevoljna pomiluj ga, sa zlotvorom se pomiri, bolje od tebe naprednjemu sa srećom ne zavidi, ni mu pretiči prihodljiva puta s preotimanjem lakomim.
Zaštedi devo, sa svojim ti pošteđivanjem i s dobrim proizvoljivanjem so tom ti čestitom srećom kojuno osvem i pre tvoga prošenja primaš od Boga bez iskanja...
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Najteže mu je bilo što nije znao šta će s rukama; srećom se tada sećao sahata, vadio ga i navijao ili gledao koliko ima sahata na njemu.
— Lele, Vaske, pazi si! — šanu Zona i stade sva uzdrhtala i plašljivo se osvrtaše da je ko ne vidi. Srećom niko ne prolažeše ulicom, jer već beše vreme kad građani spuštaju po kućama čiviju na portu, i svi ukućani već davno
Njega će bar moći onako lepo intervjuisati, mišljaše g. Ratomir. Srećom, zatekne u dućanu Manu. Odmah pređe na stvar. Postavljao mu je pitanja, ali se, na veliko iznenađenje svoje, ni ovde nije
I da se samo Mane pitao i od njega samo da je zavisilo, možda bi tako i bilo. Ali, srećom po Zonu, stiže i Zamfirovima i Mani pozdrav od Manulaćevih.