Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Evo, slušaj što kaže naš Oglas i proglas! Krčmar stade glasno da sriče onaj čuveni Oglas i proglas, a kad ga je završio, mačak Tošo radosno skoči.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
ІІ Gorski vetar otpiruje mašu s lirske materije i s grmušom sriče siže: tek je duša zrnce riže. U svesti mi sjaji trina, gora sinja i samština, sa crvenom ukosnicom, poluplava i
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
sam, i kad se ničega i nikoga ne sećam, i kad me, kao sada, niko ne gleda: novajlija koji se znoji na kolenima i sriče dugačke psalme. Odmetnik u prazno.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Najzad bi Vrtirep izazvao Bakonju da, po stoti put, piše glagolicu. Ređe bi tražio da Bakonja sriče rečenice, koje se nalažahu pod svakim slovom. Ispod „az“ bješe „a-ki“. Ispod „buki“: „bes-mrь-tь-nъ.“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
U sobi smo moj sin i ja. Cvrči popac. Tišina. Radosna, blažena lica sin moj gleda slike i sriče slova svoga bukvara. Ja ga prekidam, zovem i uzimam na krilo. „Što ne spavaš? Je li što ne spavaš?“ pitam ga.
Šantić, Aleksa - PESME
Nek vetrovi besne, nek mećave huče I zasiplju smetom puteve ratara, Ona svake dnevi odlazi kod uče, Pa uči i sriče slova iz bukvara. Svi se čudom čude u selu i zbore: ''Sirota, poluđe!
Tu gore zlatna slova stoje. I u prvom redu, na Mramornoj ploči, Ugleda imena lepe dece svoje. Polagano sriče uklesana slova: ''Ratko, Đorđe, Dejan'', pa grca i stane, Srce stiska, zatim sriče, sriče snova, A pri svakom slovu
Polagano sriče uklesana slova: ''Ratko, Đorđe, Dejan'', pa grca i stane, Srce stiska, zatim sriče, sriče snova, A pri svakom slovu nova suza kane.
Polagano sriče uklesana slova: ''Ratko, Đorđe, Dejan'', pa grca i stane, Srce stiska, zatim sriče, sriče snova, A pri svakom slovu nova suza kane.
dani sve teku, a mramornoj ploči Svako jutro, rano, u pojanje petla, Tiho mati dođe, pa podiže oči, Moli se i dugo sriče slova svetla.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
okeana, on je bio zapažen samo od strane izlizanog tanjušnog jutarnjeg mjeseca, koji s čuljenjem naheri glavu i poče da sriče čudnovat natpis: „Ništa nema da te brine, od ovoga pacov gine!“ VII Družina malog Jovančeta polako je rasla.
On se začuđeno zagleda u natpis na dečakovu šeširu, poče lagano da sriče slovo po slovo, a onda se zlurado isceri: — A tu li se kriješ, ptičice!
— Deder mi za večeras sazovi ove ljude. Evo ti spisak. Poljar se zavuče u konoplje iza kuće i uze da sriče prvo ime na spisku: — Pe-hehe-te-te-a-re... Aha, Petar!
Ko bi to mogao da bude? — A tu li se kriješ, ptičice! Poljar se nagnu i lagano poče da sriče natpis: „Ništa nema da te brine, od ovoga pacov gine!“ — Gle, šta mu sad ovo znači? — uze da gunđa čiča.