Jakšić, Đura - PROZA
Živko prihvati zavežljaj, a Stana preskoči vrljike, kojima je bila kuća ograđena, tako lako i vešto, rekao bi srna je... Posle toga se vratimo kući, ali kroz druge, praznije sokačiće, u kojima behu samo dve-tri ciganske čatrlje.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Kad dođe sutra rano, ali u gvožđima — srna. Priđe on bliže — devojka! Odmakne se — srna! Tako jednom-dva. Najposle, veli, zažmuri pa, šta bilo da bilo, kidiše i
Kad dođe sutra rano, ali u gvožđima — srna. Priđe on bliže — devojka! Odmakne se — srna! Tako jednom-dva. Najposle, veli, zažmuri pa, šta bilo da bilo, kidiše i pusti zverku iz gvožđa.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
gde je? — Aleksa! — reče popa. — Kaži neka dovedu Jelicu. Aleksa pogleda u snahu Maru, a ona, kao hitronoga srna, odskakuta... — Pravo mi reci — reče Aleksa Milošu — šta si ti nauman s devojkom? — Da je vodim kući. Aleksa skoči.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Eh, kaka je bila u mog majstora kobila!... Ej ti, slepi mišu! donesi još rakije... Kobila kao srna! Pa samo ovako savije glavu. On izvi ruku tako zdravo, kako bi otprilike izgledao konj sa slomljenim vratom.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
gora, širokih polja, velikih voda, klasastih ječmova, vinograda; duva vetar preko lisica, kurjaka, zečeva, medveda, srna, jelena, ovaca, koza, konja, govedi, kokoši, golubova, senica, prepelica, kukavica, jarebica, svraka, vrana, čavaka,
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
gde ćeš da stupiš, prvo oprobaš kamen da li je on dosta stalan, pa onda zanihav se, i uzdignuvši glavu, lako kao srna, skočiš na našu stranu. — Ah! Evo me! — veliš stajući preda me — šta si me zvao, a? — Majka te zove!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Najzad se srećno završi borba, uprtač puče, odleti torba, a Lisac riješen tereta crna uzbrdo zdimi brže neg srna. Manu ga Mačak, pa torbi hrli, drugara vadi, snažno ga grli, miluje krestu i repić kriv.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Mlađi bratac starijem govori: “Hajde, brate, lova da delimo! Tebi, brale, srna i košuta I jelenče sa zlatnim rozima, Men’ devojče sa zlatnom kosicom.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Odlazim, dakle, sa tela toplih, i mladih, srna, ledu, na vrhu nekom, u bolnom svom hitanju? A plač mi samo vraća se, porfiru jednog zrna, što visi, o drhćućem,
Zeleno nebo Baranje, kao razbijeno staklo, vlažno od kiša. U zoru sivo, kao koža pokislih srna i košuta. Nebo, što zaplavi utopljeno u rukavac neke reke, zelenih, otrovnih, zamršenih bilja i crvenog mulja, punog
ŽIVOT ljudski, i hrt, sveo list, galeb, srna, i Mesec na pučini, priviđaju mi se, na kraju, ko san, kao i smrt jednog po jednog glumca našeg pozorišta.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Z h b, zvati, zvoniti, zvuk, zver, (V. Rasrdi se tigar zveri ljuta. Đ. L. P. 18) = Skoči srna iza grma = zvoliti sa „do”: dozvoliti (N. 16, U 3. S. N. O. 4. Đ. D. 18, 5. knj. III.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Preko pšenice belice, preko zelene deteline!... Duva vetar! duva vetar! Duva preko medveda, preko jelena, preko srna, preko kurijaka, preko lisica, preko zečeva!
(Sveća — lojana ili voštana) 121 — Sito cvili, gladno ćuti? (Meh u kovačnici) 122 — Skoči srna iza trna, i gde pade, tu ostade? (Varnica) 123 — Slama izgore, pojata ne more?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
114. Sjekutići sijeku, vukotići vuku, sam baća prevraća. 115. Skoči srna iza trna, đe se svila, tu i umrla. 116. Slamna kuća, gvozdeni pritisci. 117. Spolja telo, a unutra košulja. 118.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Anđel'ja mlada, usamljena tada, K'o srna laka, k' košuta plaha, Silazi med' cveće da za dragim tuži, Svetine puna i pobožnog jada.
Krakov, Stanislav - KRILA
Žena je ležala na osušenoj travi radosna, i grudi nadraženih mirisom smreke, vriskala je kao srna u radosti, i ujedala pomamljeno. Posle je bila mirna i srećna kao pčela koja se napunila cvetnog praha.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Il’ se češlja na zrcalu, il’ na svili spava, Il’ dobrotu srna pesme glasom izražava. Ako spava, pogled tihi na lice joj baci, I primeti javljaju l’ se na tom ljubve znaci.
Ruku i ja pružim, i vitkog stasa kosnem se, Al’ na zlo ti moje posluša ruka pamet. Glednu me mrko, pa skoči k’o srna, i uteče k društvu, Ama bar jedan pogled da mi bežeći dade.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Štap nose samo maturanti i starci. Stare žene, ni one ga ne nose, nego se vode pod ruku. Zdrava i mlada k'o srna, a štap. — Engleskinja najzad zastade pred izlogom, jedinim izlogom od jednostavnog velikog stakla.
Šantić, Aleksa - PESME
No gle! Junak samac nije, Za njim sjedi cura neka; Vrana joj se kosa vije Kô prosuta svila meka. Znaš gdje laka srna pase, Voda pada s hridi gole, Kako bršljan obvija se Oko breze i topole?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
ovako opisuje svoje mučenje u šumi: Hodih mlada po gori zelenoj, pasoh travu za petnaest dana, pasoh travu kakono i srna, i ne viđeh leba zalogaja. Hajduke je — kako kazuju mnoge pesme — krasila najlešpa drugarska ljubav.