Obradović, Dositej - BASNE
— „Vi ste petlovi bez svakom zakona, imate više žena nego Turci, i nimalo ne gledate na srodstvo i prijateljstvo”, veli mu mačak.
Ona ima neko srodstvo s šalom, ibo obično, šaleći se, ljudi ne govore ono što misle; no neki iz šale tako obiknu lagati da i bez svake šale
Vzajmno visokopočitanije, soglasije, nepritvornu ljubov, verno družestvo i srodstvo duše i srca, koje ona zlatorečiva Evripidova musa ovako slatko poje: „Eστί δή τις εν βροτοίς έρως, ψυχής δικαίος
izobražavati preimuštestva čelovečestva i razuma: blagorodstvo slovesnosti, sladost i krasotu dobrodjetelji, božestveno srodstvo besmertne duše i poznanstvo vsevisočajših božjih svojstva: mudrosti, blagosti i promisla.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Kao i kod tih Dinaraca, i kod njih ima veliki značaj krvno srodstvo. Imaju mnogobrojne izraze za označavanje raznih stupnjeva srodstva. Nose crninu, „korut“, za vrlo dalekim umrlim rođakom.
Ostalo su doseljenici, i to 325 bratstava iz Stare Crne Gore, a 288 bratstava iz Hercegovine (J. Erdeljanović: „Etničko srodstvo Bokelja i Crnogoraca“, Glas Srpske kralj. akademije XCVI). Najjača su crnogorska bratstva.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U srpskom narodu postoji izuzetno poštovanje, gotovo obožavanje kuma. Kumstvo se smatra za najveće srodstvo, a kum se poštuje više nego i rođeni otac. („Kum se poštuje na zemlji, a bog na nebu.
² Koliko je u srpskom narodu značajan kult mleka vidi se i po tome što je veoma razvijeno i rasprostranjeno ritualno srodstvo po mleku.
Ova porodica je patrilokalna (srodstvo se računa po muškoj liniji) i ona uvek održava tesne veze — ekonomske, društvene i religiozne — sa brojnim rođacima
418. ¹⁴ Mićović, Lj., Život i običaji Popovaca, SEZ, LXV, Naučna knjiga, Beograd 1952, s. 172; Filipović, M. S., „Srodstvo po mleku kod Južnih Slovena“, Etnološki pregled, 5, 1963, s. 33—54; Nikolić-Stojančević, Vidosava, isto, S.
369—370. ² Milićević, M. Đ., Život Srba seljaka, Prosveta, Beograd 1984, s. 273. i 318. ³ Filipović, M. S., „Srodstvo po mleku kod Južih Slovena“, Etnološki pregled, 5, 1963, s. 34-49. ⁴ Zečević, S.
Pamučina, J., „Narodni običaji i pripovedke“. Srbsko-Dalmatinski magazin, Zadar 1867. Pantelić, N., „Selo, srodstvo, porodica“, GEM, 28—29, Beograd 1965—1966. Pantić, M.
, „Čovekov dvojnik u narodnom verovanju Južnih Slovena“, u: Trački konjanik, Prosveta, Beograd 1985. Filipović, M. S., „Srodstvo po mleku kod Južnih Slovena“, Etnološki pregled, 5, Beograd 1963. Filipović, M. S.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
A kako bi, na primer, vas sovjest grizla kad bi brak dozvolili između srodstva. MARKO: Istina, srodstvo nije baš tako blizu; ali ja nemam nužde ni to činiti.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Iz Slavonije pređemo u Horvatsku, i nedaleko od Garevice dođemo k domu i bratiji mojega druga, gdi njega sve srodstvo njegovo, braća, sestre i snaje, tako veselo dočekaju kao da je iz nekakova ropstva utekao. Ovo je ujesen bilo.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Pa je l' reče juče da si najbliži rod? KALENIĆ: Pa jeste, ne kažem da nisam, ali više po ženskoj liniji, a, znate, srodstvo po ženskoj liniji nije nikad dovoljno pouzdano.
VASA: Pa je li reče, pre ćeš da pogineš no što ćeš dopustiti da ti se ospori srodstvo? KALENIĆ: Da, ja sam se onako figurativno izrazio. ČEDA: Razume se, to je samo figurativno.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ino ničto vljaščše slišit eja v domu Tokmo proščalnija rječi žalosnija: „Prostite m', srodstvo, Az ninje othoždu ko Gospodu Bogu, Vi že molite sja, grehom prostiti sja mnoju sodejanim.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“), pa je tek u trećem redu, koliko zahtevaju nacionalni ponos I krvno srodstvo, istorija vlastelinskog antagonizma (ukoliko se tako može nazvati srdžba cara Dušana na njegove sestriće, izazvana
da se dovede u pitanje glavna misao — o trijumfu nad Latinima i da se pokažu iskušenja koja može da izdrži krvno srodstvo), pa tek sasvim naposletku može biti — i to samo s obzirom na Miloševu čobansku ulogu — (kako kaže Zogović na strani
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
šajkašima Vidimo to da u pustinji bez ljudi ne može se opstajati, nego među ljude se vremo, a na svoje nam društvo i srodstvo mrzimo. Čudna nekoga divljoveparskoga toga žitka!