Jakšić, Đura - PROZA
malaga i tokaj; na njegovoj gospođi je svila i brilijant; njegovi su svakidašnji gosti velika madžarska, nemačka i srpska gospoda... Ali prosjaku još nije udelio...
Obradović, Dositej - BASNE
” I naša srpska reč lepo ovo isto predstavlja u poslovici: „L a k š e j e v e r o v a t i n e g o i ć i p i t a t i.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
- oko toga ko će ispred koga! Krv se sa kneževa raširi u narod i, dublje nego mačem iz oblaka, rascepi se, raskoli srpska zemlja - na šta? - na petrovce i na milojevce!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Uzmu Ćupriju gde je bio Tosun-aga predvoditelj. Na Požarevcu potuče se pašina i srpska vojska s Vidinlijama, no Vidinlije i tu nadvladaju i prodru hitno na Beograd, i beogradsku varoš osvoje.
Vidi moj otac da će sva srpska vojska u po Drine propasti, jer kad bi Srbi nagazili, Bošnjaci bi s one strane opalili hiljadu dve pušaka u gomi— lu
Gubernator nas je prostrano pitao za Srbe i Turke, kako se bijemo, i mi mu sva ondašnja opstojateljstva i srpska i turska raskažemo. On kaže: „Vaše djelo neodložno, nužno što skorše jehat i praščajte”.
padalo to je, što su oko sve crkve sve posadevata topovska đuleta od svake mere, i čini mi se toliko i̓ je, da i̓ sva srpska kola ne bi ujedanput mogla poterati, jer i̓ je vrlo mlogo u redu, a u visinu ima hvat sadenute sure.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Njegov miris neka Te seća Tvoje otadžbine, neka Te seća onih zanosnih priča o junaštvu i požrtvovanju kojima Te je Tvoja srpska majka u detinjstvu zapajala.
Drenova Greda bila je sklonište. U tom gustom, šumskom sklopu siročad srpska tražaše zaklona od ljute, nečovečne najezde, što je ubijala starce i čerečila nejaku dečicu...
Dučić, Jovan - PESME
Žena ne vidi božanstvo kad između božanstva i nje stane čovek. DODATAK VRBAS Nosi, srpska reko, krv naših sinova, Jer krvave reke svud su naše međe; Mačevi ubijca svi su istog kova — Sad nosi unuke kud
Nosi mora krvi da ih ne pokradu, Nosi, reko srpska, krv nevinih žrtvi: Radosne pobede heroji nam dadu, Ali strašnu pravdu izvojuju mrtvi. 20. oktobar 1941.
Streljaju i sad na svim poljima, Pored svih puta stoje vešala; Padaju bolji sve za boljima, S tlom srpskim krv se srpska smešala.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Prosta kujna, skromna, prosta ali ukusna jela; kakva pileća čorba, paprikaš sa noklicama i jedna srpska gužvara — pa više ne tražim da jedna domaćica ume svome mužu zgotoviti ručak. — Ta šta govorite?!
— Ako želite Rabotnike na moru ili Poslednje dane Pompeja ili Preodnicu koju je izdala Srpska omladina. — Ja ću vas moliti za ovu treću knjigu za moju Julu — pohita gđa Sida. — O, s drage volje — veli Pera.
Srpkinje, suzu žalosti nad nesretnim udesom našega Ljubinka; pokažite time da cenite i uvažavate požrtvovanje za rod, a srpska vila upisaće mu ime u čitulju srpskih mučenika, i sačuvaće mu spomen i za potonji svet.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Što su lepe, ali što su im muževi za žene dobri, u varoši para im nema! Varoš srpska, srpski svet vlada, a i bogata je. Davno je to bilo, još za vreme bunapartiskih ratova.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Anatemate! Oh, moji lepi deset hiljada! Oh, moj beli deset hiljada! MIŠIĆ: Vidite, lepo kaže srpska poslovica: „Skup više plaća.
Teodosije - ŽITIJA
U takvom neprijateljstvu i preganjanju između braće bila je srpska zemlja u velikoj nevolji, kao u nekoj teskobi, opustevši od mnogo plenjenja i prolivanja krvi, propadajući do kraja od
I svi protivnici, videći bratski život u zajedničkoj ljubavi, pristupahu k njima s ljubavlju. Pošto je srpska zemlja tada bila veoma prostrana, blagočašće vere širilo se svuda po njoj molitvama svetih otaca naših Simeona i Save.
I beše sin divan ocem, i otac hvaljen sinom. Takvim svetilima svetljaše se tada srpska zemlja, takvim muževima ukrašavaše se, da i ostali vladari, slušajući o divnim čudima koja su sveti činili moljahu da
Takvim se bogosvetlim svetilnikom prosvećivaše tada srpska zemlja, takvoga predstavnika kod Boga imajući, i u miru molitvama njegovim srećna radovaše se.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Francuzi, Englezi i Italijani. Istorijska metoda ne može kod njih da dâ tako sigurne rezultate. Unekoliko se izuzima srpska istorija, jer je često bila vezana za velike ideje i za velike istorijske događaje, koji su pokretali čovečanstvo.
Oslobođenje Srbije (1804—1815) probudilo je šire nade. Nova srpska država nije se, kao srednjovekovna Raška, stvorila u središtu Balkanskog poluostrva.
Hrvatski Sabor u Zagrebu i Srpska skupština u Karlovcima proklamovaše narodno jedinstvo. Otada su se ove težnje neprekidno manifestovale svakom novom
znatan uzrok stvaranje srpske patrijaršije za vreme velikog vezira Sokolovića (Srbina muhamedanca) i dobro organizovana srpska crkva, čiji se delokrug rada prostirao na sve srpske zemlje, čak i na one koje su zahvatile nove migracije.
Ali glavni pravac u kome se dosada izražavala osećajnost i afekti ovog temperamenta jeste srpska nacionalna ideja, i od njih su postajali hajduci, uskoci, osvetnici; i sada, bez ikakvog okolišenja, i mnogo njih kadri
severne Arbanije koja su često mešovitog, srpsko-arbanaškog, porekla, ali danas poarbanašena, nećemo se baviti. Srpska plemena u granicama Crne Gore dele se u dve grupe. Jedno su crnogorska plemena, tj.
Sva su ova plemena, dakle, postojala u XIV i HV veku. Izgleda, da su ovo stara srpska plemena iz doba naseljavanja, koja su se u sklonitim oblastima održavala zbog geografskog položaja a modifikovala se pod
Izgleda, da je ova stalna opreznost bila prvim uzrokom razvitku ratničkih osobina. Srpska su plemena kadšto i među sobom ratovala, kao i sa arbanaškim plemenima, iz raznih uzroka, a poglavito radi uvećanja
„Pravoslavni Srbi“, kaže on, „prožeti su rodoljubivim mislima: gore od želje da se obnovi slobodna srpska država ili da postane demokratska republika.“ Da bi ovaj cilj postigli dizali su mnoge bune. Buna iz 1875. god.
Mnogi među najistaknutijim predstavnicima srpskog naroda su rodom iz Bosne i Hercegovine. Štampa i srpska književnost ovih oblasti su bili na čelu pokreta za ujedinjenje svih Srba u jednu državu.
Sultan je morao ostaviti da Bosnom i osobito u Hercegovini upravlja ova poislamljena srpska vlastela. Bosanski valija sa rezidencijom u Banjaluci ili u Travniku imao je samo prividnu vlast.
Usled prilika koje smo napred pokazali srpska nacionalna svest u Bosni i Hercegovini znatno se pojačava od kraja HV veka, a dinarski muhamedanci zbog toga su
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
I ZAKLETVE 157 BLAGOSLOV I I ZDRAVICE 161 III DEO DETE I SOCIJALIZACIJA U SRPSKOJ PATRIJARHALNOJ PORODICI 163 SRPSKA PATRIJARHALNA KULTURA: 164 PATRIJARHALNA PORODICA: TIPOVI, STRUKTURA I ODNOSI U NjOJ 168 ZADRUGA I ODNOSI U
Mnoga srpska vlastita imena nastala su od glagola ili prideva kojima se izražava želja roditelja da im dete bude: dobro, milo, zdravo,
sluga; 2. sužanj; 3. domaće čeljade i 4. član zadruge, porodice.⁶ Stara srpska reč „otьrokь“ označava dete (npr. „rodi sego svetago njtroka“), ali i roba (slugu) „koji je sjedijo na zemlji crkvenoj
III DEO DETE I SOCIJALIZACIJA U SRPSKOJ PATRIJARHALNOJ PORODICI SRPSKA PATRIJARHALNA KULTURA: OPŠTE ODLIKE Patrijarhalna kultura podrazumeva poseban način privređivanja, određenu
određenu društvenu organizaciju prilagođenu specifičnom načinu života i posebnu ideologiju i sistem vrednosti. Srpska patrijarhalna kultura jeste, pre svega, seljačka kultura. Osnovni vidovi privređivanja su stočarstvo i zemljoradnja.
Taj bi bio prezren i prepušten samome sebi.“⁸ U tradicijskim, veoma homogenim kulturama, kakva je i srpska patrijarhalna kultura, u kojima je pojedinac, čvrsto vezan za druge ljude, izopštenje iz zajednice najstrašnija je i
) Krsno ime, glavna srpska slava, predstavlja pomen mitskog pretka jedne porodice.¹⁰ Dabog (hromi vuk), vrhovni nacionalni Bog (mrtvih), ima svog
Bez preterivanja može se reći da se cela srpska religija svodi na kult predaka.“¹² Poštovanje predaka ispoljeno je ne samo u religiji, već i u celokupnom društvenom
398. 32 Frejzer, Dž. Dž., Zlatna grana, knj. 1, BIGZ, Beograd 1988, s. 40—41. 33 Frojd, S., Totem i tabu, Matica srpska, Novi Sad 1986, s. 212. 34 Up. Malinovski, B., Magija, nauka i religija, Prosveta, Beograd 1971, s. 78—80.
188. ³⁶ Frojd, S., Tumačenje snova, II, Matica srpska, Novi Sad 1985, s. 12. ³⁷ Petrović, P. Ž., Život i običaji narodni u Gruži, SEZ, Beograd 1948, s. 331.
, isto, s. 156. ³² Radojičić,. Đ. S., Razvojni luk stare srpske književnosti, Matica srpska, Novi Sad 1962, s. 213. ³³ Grbić, S. M., isto, s. 13. ³⁴ Tanović, S., isto, s. 8; Grbić, S. M., isto, s. 14.
150. ⁷ Daničić, Đ., isto, s. 256—257. ⁸ Rečnik srpskohrvatskoga književnog jezika, 4, Matica srpska, Novi Sad 1971, s. 268; Narodna enciklopedija, III, (ur.) S. Stanojević, Bibliografski zavod, Zagreb 1928, s. 246.
Matavulj, Simo - USKOK
— reče Gašo Perkov. — Umijem nješto — potvrdi Janko. — Naučio sam među Graničarima. A slova su ista i srpska i ruska. I nagnuv se prema svjetlosti, pregleda medalju pa nastavi: — Ovoj medalji ima više od sto godina!
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
je određena za prvi maj; tu će se ponoviti naša stara prava, izbraće se vojvoda i patrijarh, i ustanoviće se vojvodina srpska! ŠERBULIĆ: Oho!
LEPRŠIĆ: Duh Ajduk Veljka, Miloša Pocerca i Cincar Janka nek obuzme prsi dostojni potomaka pa će se slava srpska opet obnoviti. SVI: Živili! LEPRŠIĆ: No, šta ja vidim? Madžarske kokarde u vojvodini srpskoj!
LEPRŠIĆ: Ovo su kokarde madžarske, a naša je želja imati srpske. NANČIKA: Dobro. Kakva je boja srpska? ŠERBULIĆ: Šta, Srpkinja, pa ne zna ni kakva je boja srpska! NANČIKA: Što nisam dosad znala, to ćete mi kazati vi.
NANČIKA: Dobro. Kakva je boja srpska? ŠERBULIĆ: Šta, Srpkinja, pa ne zna ni kakva je boja srpska! NANČIKA: Što nisam dosad znala, to ćete mi kazati vi. ŠERBULIĆ: Ja... ja...
LEPRŠIĆ: Mi smo već zaključili načiniti srpske kokarde, samo dok se izvestimo koja je srpska boja. ZELENIĆKA: Dakle jošt i to ne znate? Lepi Srblji! Al tako mora biti kad ljudi ne čitaju narodne knjige.
ŠERBULIĆ: Plava, crvena i bela. Živila rodoljubica srpska! SVI: Živila! ZELENIĆKA: I svi mađaroni s madžarskim kokardama! ŠERBULIĆ: Proklet Srbin koji se njima želi dičiti!
NANČIKA: To sad nije u modi. ZELENIĆKA: Sad je najveća moda, draga moja, rodoljubije. I koja se srpska kći sme toga odricati?
Nek propada ne samo koliko je dosad pogoreno i opustošeno nego i dvaput još toliko! Vi žalite srpska sela, a kako je u Italiji propala najlepša varoš, Mantua. GAVRILOVIĆ: Ja žalim što je naše, i što ljudi stradaju.
LEPRŠIĆ (odgrne haljinu i pokaže srpsku kokardu): Gospoja ujna, gledajte šta je ovo. ZELENIĆKA: Kokarda srpska! Kako se može Srbin i Madžar složiti? To je nečuveno. LEPRŠIĆ: Ja vam kažem da se sve čini iz ljubovi k narodnosti.
) ZELENIĆKA: Sad vi bežite kuda znate, mi ćemo ostati. LEPRŠIĆ: Šta, Srblji! Ovaj sram da podnosimo? Ne, u kom vri srpska krv, na oružije! ŠERBULIĆ: Na oružje, makar svi izginuli! SMRDIĆ: Tako i jeste. Šta se imamo bojati?
GAVRILOVIĆ: Jesu, ali naši nisu gledali koji je kriv, nego koji je bogat. ŠERBULIĆ: Neka pamte kad je bila srpska vojvodina! GAVRILOVIĆ: Ako smo zato ustali tražiti Vojvodinu da se pljačka i otima, bolje da je nismo ni tražili.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
POSLE 1848 161 CENTRI SRPSKE AKTIVNOSTI 162 NEMAČKI ROMANTIZAM I SLOVENSKI ROMANTIČARI 163 UJEDINjENjA OMLADINA SRPSKA 166 OMLADINSKA IDEOLOGIJA 169 LISTOVI, ČASOPISI I ALMANASI 171 KNjIŽEVNI UTICAJI 174 KNjIŽEVNE IDEJE 175 KULT NARODNE
Ovo je samo istorija nove srpske književnosti, pisaca koji su se nesumnjivo osećali Srbima. Hrvatska i srpska književnost su književnosti jednog naroda i jednoga jezika, ali to su još dve književnosti.
Ovde je iznesena srpska književnost od početka XVIII veka, od pisaca koji čine sponu između stare srpske srednjovekovne kaluđerske pismenosti i
Stara srpska književnost živela je nešto duže no stara srpska država, lokalne književnosti su se počele javljati od XV veka, otprilike
Stara srpska književnost živela je nešto duže no stara srpska država, lokalne književnosti su se počele javljati od XV veka, otprilike kada je nestalo stare srpske države, i trajale
javljati od XV veka, otprilike kada je nestalo stare srpske države, i trajale do početka XIX veka, kada se javila nova srpska država i kada su se stvorile moderne književnosti srpska i hrvatska.
države, i trajale do početka XIX veka, kada se javila nova srpska država i kada su se stvorile moderne književnosti srpska i hrvatska.
Nova srpska književnost javlja se u XVIII veku, bez veze sa ranijim književnostima, i nezavisno se razvija u XIX veku. Ono što naročit
Stara srpska, srednjovekovna književnost, gotovo isključivo crkvenog karaktera, koju su crkveni ljudi u crkvenim idejama pisali za crkve
Od kraja XIV veka i u prvim desetinama XV veka, stara srpska književnost počela je unekoliko gubiti svoj isključivo crkveni i obredni karakter, i s nešto svetovnijom sadržinom i u
I kada se u XVIII veku stala javljati nova srpska književnost, stara srpska književnost je bila mrtva i bez ikakva uticaja.
I kada se u XVIII veku stala javljati nova srpska književnost, stara srpska književnost je bila mrtva i bez ikakva uticaja.
Sremac, Stevan - PROZA
veruje da je ta glava pre tri godine bila na ramenima Risantija, seoskog birova, — slavnog birova, tako grlatog da ga srpska majka već više valjda i neće roditi — i koja je sada u inventaru školskih učila lepo pod svojom numerom zavedena.
Radičević, Branko - PESME
Čini jade svakojake, Kušlja tlači, sablja seva, Klikće Veljko, Ture zeva, O tle čalma, o tle glava, Al' pod nebo srpska slava!
Prodera se ona vreća sveta, Ispadoše brda svekolika, Načini se jedina gomila, Načini se ona srpska dika, Dika srpska, Crna Gora mila.
Prodera se ona vreća sveta, Ispadoše brda svekolika, Načini se jedina gomila, Načini se ona srpska dika, Dika srpska, Crna Gora mila.
Sada udri pravi rupetine, Bacaj u nji turske trupetine, Ali evo ni srpska ledina Ne privata srpska dušmanina: Onde ruka, onde viri noga, Onde komad pleća dušmanskoga.
Sada udri pravi rupetine, Bacaj u nji turske trupetine, Ali evo ni srpska ledina Ne privata srpska dušmanina: Onde ruka, onde viri noga, Onde komad pleća dušmanskoga. Bože, Bože, do neba ti fala!
pute im sve već pohvataše, Vidi junak e mrijeti valja, Ali njemu mrijeti je teško Bez lijepe zamjene junačke: Jedna srpska i turskijeh deset, Tako Milun misli i hesapi, Pa ustavlja sebe i družinu, A pogleda desno i lijevo, Ne bi l'
— O ne boj se, mili pobre, Posle loše biće sreće dobre; Srpska puška sevka iz grmenja: To su, brate, predivna zlamenja.
“ Pusto umlje amo ga zanelo, Srpsko zrno srce mu raznelo. Pade Memed i pade Alija, Ujede i ona srpska zmija, Pade, brate, mladi Mustaj-aga, Na domu mu osta ljuba draga, Ljuba, brate, jedva dovedena, Dovedena, jedva
Dovedena, jedva naljubljena; Osta ona sama nesretnica, Ta da kuka kâno kukavica, Vojnu puče utrobica bela, Srpska puška nju mi je raznela.
A gleda ga Srbin niz šešanu, A šešana brža je od ata, Pogodila Ture posred vrata; Zrno pusto Solimana zakla, Ruka srpska sa sveta ga smakla. Oh, da vidiš turske velje jade, Kada njima serašćeru pade!
Oh, teško je srpsko dobit roblje, Srpska zemlja Turcima je groblje: Kaž', Jusufe, ako nije tako? — Ali Jusuf ne zbori nikako: Srpskim mačem ona srpska ruka
— Ali Jusuf ne zbori nikako: Srpskim mačem ona srpska ruka Presekla je Ture više kuka. Seče Bajko, ne mož' da oprosti, I preseca i sablje i kosti, Ta čudne je ruke
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
Po mnogo hiljada godina srpska će junost nas pominjati i naša će pamet poslednjim rodovom mila i draga biti. Neka samo okrenemo jedan pogled na narode
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Tako je srpska narodna poezija od same svoje pojave u književnosti pa sve do danas, čitav vek i po, imala atmosferu pogodnu za opstanak
Ne dobivši oreola u svetu, srpska narodna pripovetka nije mogla postati, u prvom redu baš zbog toga, ni dragocenost u svom domu.
1, Beograd (1923?). 19. Andra Gavrilović: dvadeset srpskih narodnih pripovedaka, Beograd 1925 (drugo izdanje). 20. Srpska kraljevska akademija: Srpske narodne pripovetke, knj.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
izgrdi i mog matorog, tvrdeći da je „ovo što se danas piše najobičnije đubre“, a da je još uvek naša najbolja knjiga „Srpska trilogija“ pokojnog Stevana Jakovljevića.
Pojavom kelnera Pere (sigurna sam da se kelner zvao Pera!), srpska poezija tog vremena povlači se iz boemskog ambijenta patiniranog vekovnim naslagama poetskih generacija u kabinete,
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
BIBLIOTEKA „VUK KARADžIĆ“: DVA RONDA ZA BUKET LEPIH BIBLIOTEKARKI 178 S KRSTOM SVOJIM PO KRSTU VIDIKA 180 ŠLjIVA SRPSKA 186 IMA NEKA VASIONA 189 SONETNI KVINTET ŽUTIH DUNjA 190 І 191 II 192 III 193 IV 194 V 195 *** 196 GROM O SVETOM
Šta peći sebi, dok još traje služba? ŠLjIVA SRPSKA Gledam: za suzu srpskih terena, kao u žalbi, zamiču bratstva udišu, usput, miris od séna.
kog li Mesečev cvet mu tabane praši, skupiv u žarač pucnjavu letnju - s koje već prska, s pčelom u mesu, šljiva - a srpska?
mučne, čija se brlja oceća svukud - vonja po tragu vizija lepih, s kojih tek prska, s brègova plavih, šljiva - a srpska.
svakojih grana, tužna u dvoru davnašnjih leta, s čijih se krošnji, orah kad prska, blisko zaplavi šljiva - a srpska.
njega se čovek, Božiji prirok, u nadahnuću, otisne, propne u ozarenje: svemir gde prska, složno gde prašti šljiva - a srpska.
- Neka se strada: meni, po glavi, krši se, prska, s krunom o nebu, šljiva - a srpska. IMA NEKA VASIONA Jer, ipak, „ima neka vasiona“. što kaza seljak, osušen i spečen.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
O vali, o reko srpska! Stoleća tako se gube I kao talasi tonu u more večnosti tavne... Al' tvoje biserne kaplje kamena podnožja ljube, Gde
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
smrti iskazao si svetlost istočivši miro blagouhano svim bolujućim milovanje Uztrubićemo pesmu tebi i tobom pohvalo srpska i udobrenje ponosimo se tvojom lozom i grobom Od prirode nema veće zablude kaže jedan glas pritešnjen između neba i
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Stevan Jakovljević SRPSKA TRILOGIJA KNjIGA PRVA „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Stevan Jakovljević SRPSKA TRILOGIJA KNjIGA PRVA Sadržaj DEVETSTOČETRNAESTA 2 UZ BRUJANjE ZVONA... 3 SIROTE MAJKE...
229 ROVOVI SU OSTALI PRAZNI 232 SRPSKA TRILOGIJA KNjIGA PRVA DEVETSTOČETRNAESTA UZ BRUJANjE ZVONA... Čudne su večeri na visokim planinama...
Mi neodlučno zastadosmo... Ali gomila krete na našu stranu. Već se čuju uzvici: „Živeli, živeli, živela srpska vojska!“ — Kome to viču? — zapitah ordonansa... — U nedoumici se okretoh da vidim ima li koga iza naših leđa.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
šta hoće ove žene ?... Da li ja to dobro čujem! Pa ovde gotovo svi dovode decu pod moranje. Je li to ta srpska žudnja va prosvetom, za »drugim očima«, o čemu se tako lepo govori u narodnim poslovicama ?... Jadnice !«...
O, divna, šumna srpska Moravo!... Pa one bezazlene, srećne dečje igre! Pa naročito ono zadovoljstvo, koje se tada osećalo...
Sve će proći, svega će nestati, a Morava će se još ponosito i veličanstveno nositi preko ravna srpska polja... Gojku kanu suza iz očiju, ali on ne smede podići ruku da se ubriše.
Dole potpis: »Upravitelj škole orlovičke «... a gore na vrhu velikim slovima: »Kraljevsko-srpska osnovna škola orlovička. Br. 34.« Baš zvoni!...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Prekoputa katoličke katedrale, bila je srpska Saborna crkva, sa dvorom vladike, od mramora, i mala škola mog srpskog učitelja Berića, kod koga sam učio četiri
U tom Temišvaru branila se svaka srpska kuća, kao barikada. A na svoj način, nije ta borba bila ni bez socijalnih dodataka i uzroka.
A na svoj način, nije ta borba bila ni bez socijalnih dodataka i uzroka. U svakom slučaju, u ono doba, sva je srpska sirotinja bila za odbranu naših prava, naših statuta, naših privilegija. A renegata je bilo samo među imućnima.
Oni mi vraćaju šinjel, vrlo učtivo, i kažu: to je privatna svojina, vidi se. Zatim mi kažu da u Temišvaru nije srpska vojska, nego su Rumuni. Ako pokušam da pređem granicu, kod Segedina, uhapsiće me.
U njemu se spominje Slivnica; tapeti su stilizovani patlidžani, Bugari su kavaliri, Srbi kukavice, srpska artiljerija ne tuče granatama, jer ima samo čokolade. Sve je to, naravno, šala. Vi znate Šoa, a znate i engleski humor.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
I zaslužio je ljubav narodnu. Slušam te hvale na sve strane, pa se tek i u meni probudi junačka krv srpska. I naši su stari junaci, i oni su umirali na kolu za slobodu; i mi imamo junačku prošlost i Kosovo.
Vi još niste ni videli junake! Da vidite šta je srpska, viteška krv! Udarajte deset žigova, a ne samo dva!” Činovnik u belom odelu prinese mom čelu žig, i ja se trgoh...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
grad; cepa se i puca komišina na zrelu korenu, šuškolji korenje otisnuto sa rpe, sevaju jedre radeničke ruke, vije se srpska, devojačka pesma, prolama se vrisak momčadije i smeh veselih komišilaca, a rad kipi sve brže i brže, sve lepše i lepše.
Unaokolo se poređali sudovi sa pečenjem, kolačima, testom i svima đakonijama, sa kojima obično izobiluje svaka dobra srpska trpeza o Uskrsu. Ja i domaćin, posle onako dobra ručka, pušimo i srkućemo po malo rumenike...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
! Čisto vas gledam kako se ipak ne sećate šta znače one njegove poslednje reči. A to i jeste žalosno što naša srpska publika ništa ne zapamti što čita. E, dakle slušajte!
Rakić, Milan - PESME
tada, I u mučne čase narodnoga sloma, Kad svetlosti nema na vidiku celom, Ja se sećam tebe i tvojega doma, Despotice srpska s kaluđerskim velom!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Ona dva klapčića stajahu uz krevet, sa zinutim ustima. A pjesma, divna srpska pjesma, dignu se iz momačkijeh snažnijeh grudi, spasiteljica vila iz čistoga ložišta.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
se vlaškog kazanija iliti poučenija, pak bi[h] čitao do savršenja crkovnoga pravila (poznato je da u Čakovu sva deca srpska znadu vlaški).
Bolje sto puta da me kakva svirepa lavica ili medvedica s noktima svojima na parčeta rastrgne, nego da me najlepša srpska kći u svoje nezlobive, čiste devojačke naruč[j]i zagrli! Ja pohuditi sebe i drugim grešnim ljud’ ma upodobiti?
Pita me, čitam li tako iz svake knjige i razumevam li šta čitam. Kažem da iz svake, ako je srpska i vlaška, i da razumevam.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Bakonja zatraži pedeset cigara po tri krajcara, pa dokle ona to opremaše, on pogleda na knjigu i vidje da je srpska. Na polasku opet se oboje zarumenješe i on se obazrije s vrata, a one crne oči kao da ga hoćahu ustaviti.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Janičari! Panduri, balego srpska! Ja sam pohvatane Čerkeze i nizame brzo klao i ustreljivao uvek u srce, jer u srcu je junak i čovek; nikad ih nisam
Ej, da sam te mlađi sreo, razbijaj pandurske tikve kad to ne čine oni čijem je sedlu Bog tebe namenio, zar ste vi srpska vojska kad od sekire i žene bežite!...
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Kad je posle Balkanskih izbio Prvi svetski rat, Pozorišnom je ulicom, prema Dušanovoj i Dunavu, prolazila srpska vojska, spremna za napad i za odbranu. Ista je vojska (da li ista?
„Srpska posla“, mrmlja Gospodar Jevrem i nastavlja pored kuća koje ne prepoznaje a, pravi Obrenović, ne priznaje da je ojađen.
To je otuda što nova zgrada Prirodno-matematičkog fakulteta, sazidana na mestu gde su nekada bile i srpska i turska policija, gde je, kasnije, bila Glavnjača, što je ta velika zgrada ispod koje vodi, na Studentski trg,
trgu, na ostacima turskog groblja, ležali su mrtvi ustanici, uzvici i pucnjevi još su se stapali sa prozračnom tamom, srpska je vojska nadirala odasvud, sa svih kapija, a razgorevale su se tamne, još nestvarne, radosti, strepnje su se, u trenu,
A kad je trebalo da se sporazum počne sprovoditi, umešala se čuvena srpska nesloga. Naime, Srbi nisu mogli da se slože oko toga koga će od turskih glavara izabrati za onoga koji će od njih
Kada se Zmaj, 1833, rodio, Kneginja Ljubica je bila gotovo mlada žena i autoritativna srpska kneginja. Kad mu je bilo deset godina, ona je umrla: tada više nije bila ni autoritativna, ni srpska, samo kneginja u
Kad mu je bilo deset godina, ona je umrla: tada više nije bila ni autoritativna, ni srpska, samo kneginja u izgnanstvu.
padini gde se, posle ustanaka, po doskorašnjim pustim kosinama i močvarnim nizinama prema Savi, naglo gradila nova srpska varoš. Ali, u tome nije uspela.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Onamo, 'namo! za brda ona, Gdje nebo plavi savija svod, Na srpska polja, na polja bojna, Onamo, braćo, spremajmo hod! Onamo, 'namo, za brda ona, Pogažen konj'ma klikuje Jug: „U pomoć,
mine, Kad sloboda kao sunce sine, Kad se krvca opere studencem, A junaci ovenčaju vencem, Srpske zemlje okite se mirom, Srpska deca ružom I šišmirom, Srpske mome strukom ruzmarina, Srpska majka kad zagrli sina, Kad se sunce na škole
junaci ovenčaju vencem, Srpske zemlje okite se mirom, Srpska deca ružom I šišmirom, Srpske mome strukom ruzmarina, Srpska majka kad zagrli sina, Kad se sunce na škole osme'ne, Haj, na škole i darove njene; Mudre knjige kad polete letom, Da
Haj, Srbine, a moj živi brate, 3adrkćem se kad pomislim na te! Srpska momo, sele moja mila, Ti mi nesi groba ni vidila, Ta ni groba, ni na grobu cveta Tuđa noga po njemu se šeta.
I u mučne čase narodnoga sloma, Kad svetlosti nema na vidiku celom, Ja se sećam tebe i tvojega doma, Despotice srpska s kaluđerskim velom!
A dole sa strašnim šumom Vardar se peni, i stiže I pada kroz uske klance u sinje Jegejsko More. O vali, o reko srpska! Stoleća tako se gube, I kao talasi tonu u more večnosti tavne.
„Krv moja srpska žeže me i pali! U grlu glas mi treperi i grca! K'o vrelo gvožđe duša mi se kali U ognju krvi, i suzi što vrca!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Taj moj spis našao je lepa prijema ne samo u našoj, već i u stranoj lepoj literaturi. Moje delo doživelo je tri srpska i dva nemačka izdanja.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
karuce u cveću, trijumfalne kapije, neiskrazano oduševljenje, jednom reči, u kome je kao nikad dotle plivala opijena srpska Atina.
“ U jednom trenutku uzbudljive svečane tišine jedan puša u naručju svoga oca kliknu: „3ivio srpska vojska, i prozori se zatresoše od manitog odobravanja tapšanjem.
Izgledala nam je blizu, ali smo imali muke, dok smo do nje stigli. Pa ipak smo bili zadovoljni, jer je to bila naša srpska vatra, a lako je bilo mogućno da bude i neprijateljska. To su bile „bojne“ komordžije prvog puka, koji mi tražimo.
“). Sa onom, za dva-tri srpska istorijska komada, garderobom koju je otkupio, sa umetničkim svojim instinktom, i neodoljivim i nepokolebljivim
dana otada lutao je on po njemu (a obilazio je češće i sva ona poznata mu mesta iz njegove okoline, u kojima je ranije srpska vojska logorovala, kao Potamos, što su ga Srbi prozvali Potamose, jer su se sve tesno onamo osećali, pa posle Ipsos,
srpski poilu u šlemu, unutra u onu „Srpsku kujnu“, punu dima i zadaha od anasonlije, u kojoj se mogu dobiti sva prava srpska jela, đuveči i sarme, pa mu pune oči onih divljih ponora fronta i zagušljivih gasova, i tim očima obuhvata sve one
A kad se, dlan o dlan, sva ona kafana zvana „Srpska kujna“ isprazni, tako da u njoj niko ne ostade, Ilija Vasić, uostalom trećepozivac koji je 1915.
veliki flat (stan), u kome sad živi njegova žena Sesil, plavuša Amerikanka (on je, međutim, zove Perka, jer užasno voli srpska ženska imena); dakle, tamo živi njegova žena Sesil (Perka), koju je on toliko zagrejao za nas Srbe da je prešla u
Petković, Vladislav Dis - PESME
Ogromna ravnica pred njime se pruža, Nesrećna i lepa, kao srpska tuga, U toj zemlji ima i polja i ruža, Al' sloboda samo toj se zemlji ruga.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Prvog maja iste godine naša škola proslavljala je Majski dan. Srpska školska omladina, koja je obožavala Miletića i njegov nacionalizam, pripremila je srpsku zastavu za majsku povorku
Puna opreza, ona me je posmatrala sa ivice šume kao prava srpska ”vila”. Mora da juje privukao i zabavljao moj crveni fes koji je virio sa visokog sedišta iza mazgi.
Priznao sam da su srpska i američka shvatanja sasvim različita u ovom posebnom slučaju, jer iako je na ovoj farmi muženo preko stotinu krava
Moji srpski nazori su moja majka, moje rodno mesto, moja srpska pravoslavna crkva i moj srpski jezik. Ko od mene očekuje da se odreknem svojih srpskih nazora, to je isto kao da mi
Pokatkad bi poleteo neki dvopek tačno odmeren i udario bi me u glavu. Tada bi mi srpska krv udarila u obraze i ljutito bi pogledao nasrtljivca.
Na pitanje odakle mi ta uzrečica, odgovorio sam mu da je to srpska poslovica. Jako se iznenadio kada sam mu rekao da sam Srbin po rođenju.
Dvadeset sedam godina kasnije, Srpska akademija nauka objavila je da će se prihod od fondacije posvećene uspomeni Olimpijade Pupin iskoristiti na to da se
Ovo me je podsetilo na jedan događaj koji se desio pre osam godina. Srpska vlada mi je telegrafisala da napravim ugovor za pet hiljada tona masti.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
jelovito drvo i vernici kao pčele – i sve to uporedimo sa Zmajevom pesmom, moći ćemo neposredno da posmatramo kako je srpska umetnička poezija ponekad umela da razvija i nadograđuje ono što je potencijalno već bilo prisutno u narodnoj lirici.
Naša, srpska kultura, pripada balkanskoj, odnosno balkanska se kultura pojavljuje i kao srpska. Ali srpska kultura nije, da tako
Naša, srpska kultura, pripada balkanskoj, odnosno balkanska se kultura pojavljuje i kao srpska. Ali srpska kultura nije, da tako kažem, homogena idući od jedne do druge njene „regije“.
Naša, srpska kultura, pripada balkanskoj, odnosno balkanska se kultura pojavljuje i kao srpska. Ali srpska kultura nije, da tako kažem, homogena idući od jedne do druge njene „regije“.
Pošto je predmet mog izlaganja srpska književnost i kultura, napomenućy da je početkom veka naš izvrsni matematičar Mihailo Petrović tada novu teoriju
koji uzima, ni njegov tempo, kao ni neke posebne osobine koje ima nacionalna književnost, kao što je u ovom slučaju srpska. Dovoljan kontekst je mnogo širi. Dovoljan, razume se, za razumevanje prirode književnosti i njenoga istorijskog razvoja.
Prekida, diskontinuiteta negde ima manje, negde više. Srpska književnost ima u svom razvoju vrlo oštre lomove i dugotrajne prekide.
Ali, malo bi mu šta od svega toga pošlo za rukom da u isti mah nije ubrzano menjana (i da je on sam nije menjao) srpska sintaksa.
ruska ne sme biti njena kopija ni provincija, nego ulazi u zaseban istočnoevropski i azijski kulturni krug, tako isto i srpska ulazi u zaseban balkanski kulturni krug.
karakteriše svoje sinove iz dvostrane perspektive, iz mitskonacionalne i iskonskomajčinske: Joooj, tri goda srpska u mom vijeku, tri Obilića u mom mlijeku.
(1978) NA IZVORU ŽIVE VODE Srpska književnost u HH veku Jedna grupa mladih filologa pobunila se na početku HH veka protiv pisanja istorije književnosti kao
Tek početkom veka, od 1914. konačno je stabilizovana moderna srpska sintaksa. Nije slučajno u to vreme Dučić izneo geslo: „Sintaksa je geometrija misli“.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Novica Petković DVA SRPSKA ROMANA „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske
ask. rs. 2010. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Novica Petković DVA SRPSKA ROMANA Sadržaj Studije o Seobama i Nečistoj krvi 1 PREDGOVOR 2 SOFKIN SILAZAK 4 O sklopu i značenju Nečiste
krvi 4 I 5 II 19 III 41 IV 63 V 79 SAN VUKA ISAKOVIČA 96 O pesničkoj strukturi Seoba 96 I 97 II 114 III 133 I 151 DVA SRPSKA ROMANA Studije o Seobama i Nečistoj krvi PREDGOVOR Dve studije koje su se našle između korica ove knjige u završnom su
na Stankovićevu štetu, on počinje objavljivati upravo u razdoblju kada na prelazu iz devetnaestoga u dvadeseti vek - nova srpska književnost prvi put dospeva do visokoga artističkog usavršavanja.
”55 Srpska književnost nije u XIX veku imala mnogo „glatkog pisanja”; imala ga je nešto više pri njegovome kraju, a najviše tek na
Čak i Antun Branko Šimić ima ovakvu tvrdnju: „Pravi umjetnik u riječi neće činiti kao ona dva slavna srpska versifikatora koji su gotovo sve svoje pjesme ispjevali u dvanaestercu i jedanaestercu”.
prizor kada jeromonah Pantelejmon, sa odsečenim jezikom, golim grudima udara u zašiljen bagremov kolac, što simbolizuje srpska stradanja pod turskim gospodstvom.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Kolašin propada. Ne može više da se brani. A kad on propadne, do vrha Kopaonika neće se više čuti srpska reč. Navalila sila, uočili silnici, uzavreli po šumama i drumovima arnautski razbojnici.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Jest, mnogi u tišini Isplače s’, pa je lak; Kad svane, vama s’ čini: No, to je veseljak! »Srpska Zora« 1878. JESI L’ GLEDÔ... Jesi l’ gledô slepca Kad peva i gudi, Kako diže oči Kâ da sunca žudi.
U svima nam srce bije, Koje srpska misô kreće, Al’ Stevana Kaćanskoga Majka rodit’ skoro neće. Kud si mačem naperio Tud si perom nadmačio, Svedok ti
To kandilce, omladino, Gleda tvoju metu, Raduje se svakom tvome Naprednijem letu. Omladino, srpska soja, Nado rodu svome, Šir’te krila, braćo moja, Letu naprednome!
Da su naše borbe, muke, Prema mlađim’, stidne; Da su stare oči slepe, Samo mlađe vidne. Braneć’ što nam srpska majka Stavila u grudi, Da nećemo i sve branit’ Za čim teže ljudi.
Šta to čujem? Da li mi se sniva? — Jer ovakve glase danas Samo san dariva. Oživela, vaskrsnula Srpska sloga lepa Omladina... nada naša... Ona se ne cepa.
Bog ti dao u raju naselja I staru ti utešio majku! »Starmali« 1887. NA GROBU JEDNOG SKROMNOG SRBINA Srpska dušo, Bipariću Jovo, Malo ko te podublje poznavô. Šalna volja bršljala te s polja, Njom se krilo što je vrlo bilo.
»Starmali« 1887. Dr. ĐORĐE NATOŠEVIĆ Uvi se, srpska školo. U crnu rizu tuge: Rana će t’ ova žeći Godine mnoge, duge!
Školi je srpskoj Đorđe Sav život dao svoj; O, plači, školo srpska, I zasluge mu broj. Plačimo svi što znamo Vrednost života tog, A Đorđa neka nebom Nagradi višnji Bog. 1887.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Ta počivka trajala je više od polovine meseca jula. Srpska vojska na timočkoj liniji bila je tada razdeljena uglavnom ovako: u Zaječaru ctojao je sa svojim korom (do 20.
u glavnome jednu istu zadaću: prva brani da Turci od Knjaževca preko Banje ne prodru na Paraćin i time obiđu glavna srpska utvrđenja kod Aleksinca i Deligrada (ili da im ne dođu s leđa), a druga brani da Turci to isto ne učine prodirući
No stara srpska sreća pomože, naša posada ostade hladna i mirna. U šancu se samo razlegala komanda: »Kartečom, skora vatra...
da verujem u Boga, sad bih ce tako tollo molio y ovoj noćnoj samoći, za tebe mnogo napaćenja Srbijo, za tebe srpska sirotinjo, što se potucaš razbegla sa pogoreloga ognjišta; za vas ranjeni mučenici, što izdišete po bolnicama; za tebe
Laka ti bila srpska zemlja, dobri prijatelju!... Iako su Turci bili brojno mnogo nadmoćniji, naši izdrže dva čitava sata uporne borbe (od
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Ruzmarin je jošte mali, Al’ se većem hvali: Čim ga koji cvetak vidi, Taki se zastidi. HHVI Da ti nisi srpska moma, Pritegô bih druge žice, Pevao bih tvoje oči, Tvoje grudi, tvoje lice.
HHVI Da ti nisi srpska moma, Pritegô bih druge žice, Pevao bih tvoje oči, Tvoje grudi, tvoje lice. Da ti nisi srpska moma, Ja bih tebi hvale vio, Ja bih tepô sitno, lepo, Ne bi l’ ti se umilio. Al’ šta zborim, kud zaiđoh!
Al’ šta zborim, kud zaiđoh! Da ti nisi srpska moma, Sav golemi svet bi bio Među nama dvoma. XXVII Svet će čitat’ pesme moje, Što u ovom nizu stoje, A ti,
Kad s’ probudiš, Vidov-dan će U velike proć’, Vedriće se ona duga, Ona srpska noć. Od rane će na srcu ti s’ Draga stvoriti, S njome možeš o tom sanku Milo zboriti.
“ Svi ste zdravi, svi veseli, — A ja čujem rajske trube: Na grudi mi ljuba leti A deca mi ruke ljube. Srpska mati, srpska deca, — Pa sve čilo — pa sve moje — „Stan’te malo, bež’te malo, Ovo sunce veliko je!
“ Svi ste zdravi, svi veseli, — A ja čujem rajske trube: Na grudi mi ljuba leti A deca mi ruke ljube. Srpska mati, srpska deca, — Pa sve čilo — pa sve moje — „Stan’te malo, bež’te malo, Ovo sunce veliko je!
Topčiderska crkva mala, Al’ je puna svetla nada: Kako ne bi bila nada, Srbin vojno, srpska mlada. Haj, kako je sunce toplo! Haj, kako je cveće slavno! Haj, kako je meni drago Milovanje vaše javno!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Stevan Jakovljević SRPSKA TRILOGIJA KNjIGA TREĆA „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Stevan Jakovljević SRPSKA TRILOGIJA KNjIGA TREĆA Sadržaj KAPIJA SLOBODE OTVORENA 2 SIVA STENA 28 CRNA REKA 37 „MALARIJA NAS SAKUPILA,
TALASA KRVI 214 EPILOG 223 GODINA HILjADU DEVETSTO TRIDESET ŠESTA 225 STEVAN JAKOVLjEVIĆ HRONOLOGIJA 234 SRPSKA TRILOGIJA KNjIGA TREĆA KAPIJA SLOBODE OTVORENA — Dok su se na Kajmakčalanu vodile ove krvave borbe, mi, četnici,
Grr-u! Gru! Komandir treće čete, vojvoda Dinić, podigao se i viče: — Šta se čeka?! Treba jurišati! Srpska mi truba trubeše od tova selo Drenova Razleže se pesma kroz rovove.
U grupi oko jednog splava bilo nas je šestorica. Nas dva srpska oficira, jedan naš, jedan francuski i dva italijanska vojnika.
1936. Štampa treći deo: Kapija Slobode. 1937. Objavljuje sva tri dela zajedno pod naslovom: Srpska trilogija. 1938. Postaje redovni profesor Beogradskog univerziteta. 1939.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Mladen Leskovac STARIJA SRPSKA POEZIJA „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske
ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Mladen Leskovac STARIJA SRPSKA POEZIJA Sadržaj STARIJA SRPSKA POEZIJA OD M.
ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Mladen Leskovac STARIJA SRPSKA POEZIJA Sadržaj STARIJA SRPSKA POEZIJA OD M.
POPOVIĆ ŠAPČANIN 390 PUTNICI 391 POGOVOR 407 POGOVOR PRVOM IZDANjU 502 POGOVOR DRUGOM IZDANjU 504 STARIJA SRPSKA POEZIJA OD M.
Svoji svojstva sebi srca srpska. Svetska svetu slava svetom sjaje, Srb Srbljinu sa srpstvom srbuje. Slavan svaki svom sabira, Sadi, stani, sladi,
i pored sve svoje amorfnosti, „rasutosti“ i nepouzdane povezanosti u labavim okvirima Mitropolije, to društvo je bilo srpska predstraža i osmatračnica u Evropi. Nije čudo ako je nosilo tragove, a i ožiljke, tih evropskih dodira.
O, pravdo božja i istino sveta! Daj stablom da narasti takva klica, Da sve to lepše peva srpska vila! Već stari Latini su međutim znali da nije dovoljno ako je pesma samo lepa: non ѕatіѕ eѕt pulchra eѕѕe poemata.
uvek nekako na samome pragu književnosti a retko je se kad sasvim ozbiljno domašivši, stoji takozvana građanska lirika srpska XVIII veka (zalazeći dobro i u XIX). Nju ipak ne treba potpuno potcenjivati, ali joj još manje pridavati značaj koji nema.
Gdi je Prizren, slavni grad, Gdi su carski dvori? Gdi Dušanov zlatni vek Što čudesa stvori? Sve proguta Kosovo, Ode srpska slava, Gdi su bili gradovi, Sada raste trava.
Pade, i s dušom se rastade; crna ga pokrila zemlja. Opojan on je u sprovodu crkve i zakona srpska. Žena i sin mu jošt zališe grobnicu suzama toplim; Jare i ovcu za dušu mu zaklaše; deliše bednim’.
sina, Srbina, Lepog, krasnog Srbina, Pravog Srbina, Mati mi je Srpkinja, Srpskog oca kći, Oca si mi dojila, Srpska majko, ti: Srb Srbina roditi, Srpska sisa dojiti Mora novog Srbina, Pravog Srbina.
Srbina, Pravog Srbina, Mati mi je Srpkinja, Srpskog oca kći, Oca si mi dojila, Srpska majko, ti: Srb Srbina roditi, Srpska sisa dojiti Mora novog Srbina, Pravog Srbina.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Kakvi smo mi, Mogao nas je i pokloniti. KNEZ ĐURĐE: Vas videt, braćo, Želja mi beše, — Vas, diko srpska, sedi glavari! Serdari, kapetani, vojvode! Slobode svete tvrdi stubovi! Propalog carstva ruko čelična!
) Ah, bože moj! I tu je tekla krv!... Bratska krv. Vi’š ono onde!... I to je srpska krv! I to!... I to!... Gle i prolivenu Poznaje Srbin svakad svoju krv... A to je turska!... I to!... I to! I to!
(Vidi jednog gavrana.) A nećeš, gavrane! Nećeš mi bratu oči kljuvati. (Uzima sa zemlje jednu pušku.) Je l’ srpska puška to? Jeste, srpska je — e, njom ću gađati. (Puca, a gavran pada dole.
) A nećeš, gavrane! Nećeš mi bratu oči kljuvati. (Uzima sa zemlje jednu pušku.) Je l’ srpska puška to? Jeste, srpska je — e, njom ću gađati. (Puca, a gavran pada dole.
Tisuć se nagrđenijeh u svojoj krvi kupalo, ni smiješ tvrdit ovo je ali ono je Turčin, to li reć srpska je ja l’ turska pobjeda... Nu bori se kâ vuk!...
e! e!... Bogme je to srce Obilićevo, taj kapetan!... Lav!... Bjež’, gospodaru!... (Puške pucaju, a bojna se vika i srpska i turska sve bliže čuje.) me preživiš, pozdravi moju Mandu i đecu mi...
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Promena u jeziku odgovarala je promenjenoj kulturnoj politici: i dalje je u srpskoj kulturi glavnu reč vodila srpska crkva, ali sad s izrazitom orijentacijom k Rusiji.
su definitivno uneli urbani duh u književni jezik, ovoga puta udružen sa spontanošću i elegantnom lakoćom izražavanja. Srpska rečenica pod perom tih ljudi stekla je novu gipkost, u znatnoj meri pod uticajem francuskih uzora.
Oni ne dolaze u koliziju jer imaju jasno razdvojene funkcije u društvu. Pisana srpska književnost u srednjem veku predstavlja poseban književni sistem, i što se tiče tipologije, i poetike, i književnih
Zato u srednjem veku srpska pisana književnost nije izgradila ljubavnu poeziju, uprkos vezama sa zapadnoevropskom književnošću gde je ovaj žanr bio
Tako je stvorena srpska biografika kao bitna karakteristika i posebnost srpske srednjevekovne književnosti. Formiranje srpske biografske
koja na poetski način sažima značaj Nemanjine pojave i s realnoistorijskog nivoa izdiže je na višu duhovnu ravan. Srpska biografija, konstituisana književnim delima svetog Save i Stefana Prvovenčanog, kao poetizacija savremene istorije i
Teka kad je prestala da bude ideološki tumač nedavno proteklih događaja, srpska biografija je mogla da postane maštovita romaneskna priča koja angažuje čitaočevo saosećanje.
Teodosijev Život Petra Koriškog, jedina prava srpska hagiografija (1310), pruža bogat repertoar plastično naslikanog nadrealnog sveta pustinjakove mašte i mogućnost za
u lik ratnika i viteza, koji je, kako se prema nedovršenom životopisu Dušanovom naslućuje, upravo njemu i namenjen. Srpska proza se tako postepeno usmerava ka viteškom romanu.
To je dvorska literatura. Tu su učena knjeginja Milica, udovica Lazareva, prva srpska pesnikinja tuge i bola, Jefimija, čuvena vezilja, despotica i monahinja, Lazarev sin i naslednik, mladi despot Stefan
Umesto da se razvija preporodnim tokovima, kao što je i započinjala, srpska književnost ostaje na pozicijama na kojima ju je strana najezda zatekla.
U doba velikih obnova evropske kulture, srpska kultura, izdvojena iz Evrope kordonom turskog oružja, pokušava da se obnovi iz sebe same; pisana književnost naslanja se
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Bogatiji spremali su se, opet, da beže, idu u Leskovac, Niš, gde je bila srpska vojska. I svi su trčali oko njega. Čekali da on kaže, odluči se pa da pođu, ali on, kao da nije ništa bilo, kao uvek
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
αμεταστρεπτί ‹=ne obzirući se›) baca se demonima; da su tice i miševi senovite životinje, to je stvar poznata; za srpska verovanja upor. Prilozi, 3, 127 idd; Glas ‹SKA› 77, 27, idd. Za setvu potrebna je kultička čistota. Ko seje prvo s.
Ilić, Vojislav J. - PESME
O vali, o reko srpska! Stoleća tako se gube I kao talasi tonu u more večnosti tavne... Al' tvoje biserne kaplje kamena podnožja ljube, Gde
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ono je divno! Juče još stotina poslova: tri razna ministarstva, srpska administracija, francuska punomoćija, bugarske, grčke i turske diplomatske vize, patrijaršija, ručak, konferencije,
Ovo rešenje ne bi prihvatile dve najveće pravoslavne crkve, ruska i srpska, a ono ne bi vodilo računa o napretcima nauke, ostvarenim od gregorijanske kalendarske reforme. Ti su napretci ogromni.
Problem je bio rešen. Dan iza toga jutra, podnela je srpska delegacija kongresu svoj pismeni predlog reforme kalendara.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Grčića Milenka. Srpska književnost za decu u svojim začecima neodvojiva je od prosvetiteljskih ideja književnika, pedagoga i školskih upravitelja
U Pešti je, između ostalog, objavio delo Škola i život, uređivao pedagoški list Srpska narodna škola (1870–72) i Radovan (1876. u Novom Sadu). Popović je izdavao zbirke i antologije pesama i priča za decu.
Prevodio je poeziju nemačkih romantičara, a kao pesnik javlja se u časopisima (Danica, Matica srpska, Mlada Srbadija itd.). Uzor mu je bio Branko Radičević.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Malo-malo pa kaže neki čudan izraz; srpska reč, ali neobična. „Majka mi je bila tamo odnekud iz Sandžaka, pa eto tako ponešto još kažem kao ona, mada sam sasvim
Ali, eto, živimo s njima... A kako čujem, bilo je da su i oni kupovali srpska imanja, i teškali se da je s tim jedan Srbin manje. Jedni drugima dobro ne mislimo, a opet zajedno taljigamo...
tamo na drugom kraju varošice, na udarcu druma, u lepoj i naprednoj ulici, stajale su jedna drugoj prekoputa: napredna srpska bakalska radnja , i kuća Srbina veterinara, koji je lepo stekao na pregledima svinja za izvoz.
A Švabi zato sve i ide što ga srpska ruka drži i vodi. Kad Srbin nekoga prihvati, on mu daje najbolji zalogaj... A Srba moj, ne može biti drukčije, trgnuće
mu je Švabica, pokrštena Jevrejka, šta li, ali otac mu je pravi Srbin i sasvim naš čovek, i kuća se njihova vodi prava srpska kuća... Ne mogu da sam pametan. Ili je Pavle čudak, ili je u njemu neki veliki dar, pa se muči kako će izaći na svet...
Pavle dobio jak napad glavobolje i leži u hotelu. Oca Milanova prihvatila srpska đačka kolonija. Između ostalog zato da ide s njima po kancelarijama, daje potpise, kako bi se telo Milanovo prenelo
što joj cepte po grudima; od dijamanata na prstima i u ušima sva „blicuka” — reč je male Soke, inače pozajmica nemačko-srpska, uobičajena u celoj palanci; — kosa joj stručnim rukama pribodena tako da od lica „pravi oval”, a kratkovide pametne
Crkva je srpska, škola srpska, Božić i Uskrs srpski, sveštenik srpski popa, litija srpska, kalendar srpski, kujna srpska, post srpski,
Crkva je srpska, škola srpska, Božić i Uskrs srpski, sveštenik srpski popa, litija srpska, kalendar srpski, kujna srpska, post srpski, spletke i
Crkva je srpska, škola srpska, Božić i Uskrs srpski, sveštenik srpski popa, litija srpska, kalendar srpski, kujna srpska, post srpski, spletke i inat srpski.
Crkva je srpska, škola srpska, Božić i Uskrs srpski, sveštenik srpski popa, litija srpska, kalendar srpski, kujna srpska, post srpski, spletke i inat srpski.
Grčka škola je ukinuta 1871-ve godine, ali su i poslednji Grci omogućavali da srpska deca uče grčki od Grka, i imadnu u obrazovanju svom neku korist i od toga.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Neka diogenizira on koliko mu je drago, kaže G. — Srpska poslovica: »Dok se mudri namudrovaše, ludi se naživovaše« temeljnija je nego njegovo japundže. Sad ajd’mo k Romanu.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
se u nebesku krunicu I zaćutala (1950—1971) SAVIN IZVOR Moj zaludni hodu Na Savinu vodu (Srpska narodna pesma) SAVIN IZVOR Bistro oko u kamenu Otvoreno zasvagda Četvorostrukim poljupcem štapa Sanjivim zelenim
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
I, da nije nešto srpska narodnost bila ta koja me je u prvim danima detinjstva snabdevala mlekom, čime me je neobično obavezala, ko zna ne bi
da se ispeče ako se zagreje stolica kod kuće, pa se na toj stolici sedi sve dok se ne ispeče reč i za to vreme se uči srpska gramatika, kao najvažniji predmet, pošto bez jezika čovek ne može živeti!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Stevan Jakovljević SRPSKA TRILOGIJA KNjIGA DRUGA „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Stevan Jakovljević SRPSKA TRILOGIJA KNjIGA DRUGA Sadržaj NOVO KOSOVO POLjE 2 ZAROBLjENI 7 „DANAS JE TEŠKO PRONAĆI REDOVE“ 18 JANKOVA
VOJSKA 162 POKRET 167 MOGLENSKE PLANINE 172 OSVETA 175 NA DNU PAKLA 192 GORNIČEVO 214 MALARIJA 223 KAJMAKČALAN 230 SRPSKA TRILOGIJA KNjIGA DRUGA NOVO KOSOVO POLjE Prestala je najzad kiša, ali su granate najtežih kalibara sve žešće rile po
Vekovni san je ostvaren. A samo tri godine docnije... Na putu ka Golgoti vukla se iznurena vojska srpska. Nepregledna kolona pešadije, artiljerije, komore i izbeglica, gamizala je lagano preko Kosova, noseći sobom tugu i
između trošnih kuća, vratnice lupaju, onda izbija sa fijukom u ravnicu, dižući vihore snega, dok se iznurena vojska srpska razmešta po pustim poljima, na goloj ledini. Naši posilni podložili peć.
— Video sam... video, na stanici, naše mašine, i vagone, gde piše: „Srpska državna železnica“ — i iz očiju mu potekoše suze. I Luki se oči ovlažiše. On šmrknu i brzo zapali cigaretu. — A-ha...
Šlemovi na glavama svetlucali. Komandant reče: — Vojnici!... Baš onda, kada je neprijatelj verovao da je uništena srpska vojska, rađa se nova, još snažnija i silnija armija...
Pred ovim prirodnim bedemom zaustavila se srpska vojska. Posle dve godine rata, teškog prelaza preko Albanije i mora, ogromnih muka i patnji, stajali su vojnici kao
Borba je sve mučnija i upornija. Sa one strane fronta raznela se poražavajuća vest, srpska armija vaskrsla. Sa severnog fronta pristižu nemački pukovi... Ali tamo, iza onih vrhova je naša zemlja, nasilno oteta.
Naoružani vojnici sa šlemovima na glavi i teški topovi. Sumnjam da su znali koja to vojska dolazi: srpska ili bugarska, nemačka ili francuska. Dok smo prolazili prašnjavim putem, jedan meštanin je delao ravnodušno neko drvo.
Šantić, Aleksa - PESME
U meni cvile duše miliona; Moj svaki uzdah, svaka suza bona Njihovim bolom vapije i ište... I svuda gdje je srpska duša koja, Tamo je meni otadžbina moja — Moj dom i moje rođeno ognjište. 1908. Muzi Gore nam plaču...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
U njima se nalazi i jedan od elemenata kosovske legende, tj. da će srpska država propasti po božjoj volji. Lazar je, odista, bio u Dušanovoj službi (kao što je kod ovoga bio ugledna ličnost i
Ta srpska priča stavljena na Hartiju oko 1431. godine, i autentična koliko god može biti, zametak je i jezgro cele kosovske epopej
vlada njegovog sina Đurđa Brankovića, sa raznih razloga, bila je izuzetno teška narodu; najzad, za vlade Brankovića srpska država konačno je propala.
Kaž'te mene kad će Kulin doći? Kad će doći, da se njemu nadam? A gavrani odgovor završavaju rečima: Srpska vojska tursku nadvladala.
Svu gospodu zove na svetoga sa knjigama i sa zdravicama. Skupi mu se sva srpska gospoda, pa je redom u sovri posadi po gospostvu i po starješinstvu; uvrh sovre slavni knez Lazare.
Tad govori slavni knez Lazare: „Čujete li, sva srpska gospodo, šta govori gospođa Milica, jer ne gradim nigđe zadužbine?
LAZAR I CARICA MILICA Car Lazare sjede za večeru, pokraj njega carica Milica; veli njemu carica Milica: „Car-Lazare, srpska kruno zlatna, ti polaziš sjutra u Kosovo, s sobom vodiš sluge i vojvode, a kod dvora nikog ne ostavljaš, care Lazo, od
Đe pogibe slavni knez Lazare, tu su mloga koplja izlomljena, izlomljena i turska i srpska, ali više srpska nego turska, braneć, gospo, svoga gospodara, gospodara, slavnog knez-Lazara.
Đe pogibe slavni knez Lazare, tu su mloga koplja izlomljena, izlomljena i turska i srpska, ali više srpska nego turska, braneć, gospo, svoga gospodara, gospodara, slavnog knez-Lazara.
Sva se srpska pričestila vojska, najposlije tri vojvode bojne: jedno jeste Milošu vojvoda, a drugo je Kosančić Ivane, a treće je
“ Marko njima tri tovara vrati, što su dali Đemu Brđaninu, pa on ode bijelu Zvečanu. Tu gospoda srpska izlazila: „Bogom brate, Kraljeviću Marko, objesi nam Đema Brđanina, evo tebe tri tovara blaga!
“ Haber ode od usta do usta, to začuše mali i veliki, i začula sva gospoda srpska, te o tome nitko ne besjedi. Tako stade od godine jedne, od godine za devet punijeh: ne pominje nitko za đevojku.