Jakšić, Đura - PROZA
Poslednji otpor srpski u Banatu beše na Tomaševcima. Malo se junaka skupilo da golemu silu madžarsku sa svoga ognjišta potisnu — al’ zalud
Obradović, Dositej - BASNE
Ko se hvali sa svojim istim budalaštinama. jedan Albanez janičarin dođe u Bosnu. Zna ponešto srpski, ali malo, i hoteći da kaže Bošnjakom da je on strašan junak, zapita ih kako se u Bosni zove onaj ko čini sve što on
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Jakov jošte živi, koji je u vreme Karađorđeva rata bio komandant valjevske nahije, a posle došao na moje mesto u Sovet srpski, a ja odem u vojsku na Drinu. Njegovo ime naći ćete često u mojim rukopisima.
i poznato vam je da ja moje zakletve ne prestupam niti cara izneveravam i ostavljam, no car ostavlja mene i sav narod srpski, kao njegovi stari što su naše pradede ostavljali.
Obojica su se iz Bosne doselili. U to vreme knez Ranko Lazarević iz Svileuve dođe u srpski Šabac-bair na konak, no sutradan dođu Bega NovljaNin i Ćurt-oglija i ubiju kneza Ranka iz pušaka, pak zatvore se u
deca; pa kad ovi moji Srbi popiju svaki po oku rakije i uđu u turske kuće, onda neće se znati ni rz (čest), ni din, ni srpski ni turski, sve će biti brbat, a to neće ni Bogu ni ljudima biti milo.
Najpre dade Fočić na srpski jedno pismo pred svima pročitati, koje glasi ovako: „Pozdravlje tebi, gospodine majoru Mitezeru u Zemunu, od mene kneza
lajtnant i pop Jakov, doneše mi crvenog voska; ja pročitam moje jadno prosto prošenije, a lajtnant: „Eto tako, prosto srpski, oni će sve razumeti; a da si ti njima s politikom pisao oni bi vama politično i odgovarali pa ne bi znali gde ste”.
Vojska veće gotova da ide na Šabac”. Čekam Živkovića, ali ga nema da dođe. Već stric Jakov otišao na Šabac, srpski bair osvojili, i turski̓ nekoliko kuća popalili, a Turke u grad saterali; to je bilo u početku marta.
” pozdravi, i kad ga vidoše i njegove reči: „Dobro došli, braćo moja, srpski sokolovi!” čuše, — verujte, deco, da tu nije vojnik ostao, koji zapevao nije, a mnogi je starac radosne suze prolivao,
— „Da tamo ideš, to verujem; a da si iz Srbije, nije istina: tvoj jezik nije srpski!” — I reče: „Hajdete, hajdete, da od mene ne nađete”. Mi ono naše pokupimo i u kotromanac odemo.
Koliko se taj Srbin ot-Benković obradovao, i kad je čuo da srpski govorimo, nas sve i po dva puta poljubio, i svojoj ženi (Poljakuši) kazuje: „Ovo su moji slatki, pravi i ljubezni
Ja sam onaj pismeni odgovor sačuvao, i kad smo, 1805. leto, Srpski Sovet ustanovili, najpre u manastiru Voljavči, nahiji rudničkoj, a posle premestili zbog nedostatka ̓rane nama i konjma
Za sigurnost jemstvuju užički Turci i srpski poglavari. Užičani isteraju svoje goste u Bosnu; a mi odemo svi, svaki svojim kućama. To je bilo dne 22. julija 1805.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
ali se na najjačoj ciči kupao svako jutro u hladnoj vodi, lomio prstima konjske potkovice za opkladu, pa čak učio i srpski, i, posle dugog učenja, jedva naučio nekoliko reči, pa i to sakato.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Nije ništa. — Pa kako to najedared lopov? — Ali našla se kesa... — To vam je rekao onaj izmet srpski, onaj Marinko... A zar on, turski izmećar, nije mogao sam onde, po zapovesti Turčinovoj, pare zakopati?...
000 ludi. I to beše sam poturčenjak, junak, brat, jer jezik mu je maternji srpski jezik!... Kara-Đorđe je u samom polju mišarskom iskopao šanac, baš na onoj ravnici na vrhu brdašca mišarskog.
Dučić, Jovan - PESME
Da bi štit Ahilov bio slave veće, Sam Bog Hefaistos ode za kovača! I ti, rode srpski, znaj da nikad neće Nož ubice stići dužinu tvog mača.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Eno mu Čifuta!” — Mati ne sme ništa više ni da proslovi. Kaže, jedanput joj kazao: „Jesi čula, ti, razumej srpski što ću ti reći: ako ti meni ciglo jedanput još što o tome prosloviš, ja ću sebi naći kuću, pa se iseliti; a ti ovde
— On je poginuo na Kosovu. — A šta je to Kosovo? — Kosovo je polje gdje su Srbi izgubili carstvo i gdje je poginuo srpski car Lazar. Tu njene očice ponovo potražiše sliku Lazarevu. — Lijepo, sine, vrlo lijepo! — reče vladika.
— reče ona. — Oprostite, gospođice, što vam moram protivrečiti. Srpski jezik nema apsolutno nikaka srodstva s nemačim. Ja pogledah Anu. Ona beše pocrvenela.
Ja sam joj neprestano gledao u oči. Bila je lepa kao vila Ja ne znam kad sam je naučio srpski, ona je govorila srpski i ja sam govorio srpski. Seli smo posle na travu pod jedan orah.
Ja sam joj neprestano gledao u oči. Bila je lepa kao vila Ja ne znam kad sam je naučio srpski, ona je govorila srpski i ja sam govorio srpski. Seli smo posle na travu pod jedan orah. Ona je bila tužna — Zašto si tužna?
Bila je lepa kao vila Ja ne znam kad sam je naučio srpski, ona je govorila srpski i ja sam govorio srpski. Seli smo posle na travu pod jedan orah. Ona je bila tužna — Zašto si tužna?
Samo ne tako srpski... varvarski — reče on, misleći valjda da će me na taj način posramiti i da ću ga pustiti. — Ja ću i sam tebe staviti
Ona me čas pô ljubljaše u čelo. Ja izvadih duhankesu i rekoh joj srpski: — Načini mi cigaru! Ona je videla da će to reći: drehe mir eіne Cіgarette! Ona mi kojekako smota cigaru i pruži mi.
Ona mi kojekako smota cigaru i pruži mi. — Vidiš kako sam razumela — reče ona radujući se. — Ana, hoćeš da te učim srpski? Njoj se lice razvedri.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Od jednog pileta oće stotinu da ugosti; oće i da počasti i da opet malo košta! Nema ti ništa lepše nego onako srpski zgotovljeno; pa lepo onda vidiš još iz kujne šta mu je glava, a šta opet trtica, da prostite!
— šali se pop Spira. — Nego vi ’ajde onako po hrišćanski, čisto vino, onako po srpski nategnite, k’o naš Kraljević Marko! Koštajte ga samo! G.
Persa — onda će bolje biti da je pošljete Melaniji; ona zdravo dobro govori nemecki, pa će ona pročitati i Juli sve na srpski ispripovedati i protolkovati. — A ne, milostiva! Sve je baš na srpskom, tu skoro prevedeno.
al’ sasvim je tako. Zar ne? Ja samo kad moram da se svađam i da psujem koga, onda govorim srpski, nekako je za to zgodniji; ali za fine stvari, opet vam kažem: samo nemecki! Samo nemecki, slatka moja!...
I sama gđa apotekarica — koja se spočetka ustezala da se krene, jer je smešno govorila srpski, i ona se naposletku dala najrevnosnije na posao.
Na prsluku nekih trideset sitnih srebrnih pudžeta, oko vrata svilena crvena póša, a na njoj zlatom izvezen srpski grb, izvezla ga je njegova Jula, misleći neprestano na njega.
Izvinjava se Sepl da ne zna srpski ni govoriti a kamoli igrati, sve mu to ne pomaže! Igra Švaba ako mu se i ne igra! Gleda ga Nića bokter iz onog drugog
Samo kad smo tu! — Pa, boga mi, gospoja-Julo — smeje se putnik — ne zamer’te mi, al’ vi lepo govorite srpski; a ja sam već sasvim mislio: naučila, bome, naša gospoja Jula tamo nemački, pa se odrodila, pa srpski ni beknuti.
vi lepo govorite srpski; a ja sam već sasvim mislio: naučila, bome, naša gospoja Jula tamo nemački, pa se odrodila, pa srpski ni beknuti. — Jest, naučila — smeje se ona — naučila što je Švaba zaboravio... — A-a-a, a ti tu...
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Nešto malo. — Ta vi biste me mogli prodati! — To ne, pre bi’ vas kupila. — Pa zašto srpske knjige ne čitate? — Srpski nema ništa modern; čujem da u njima ništa drugo nema, nego sve se tuku, kolju i pucaju; o kurmaheraju ništa.
Nije čudo što ga zovu fantazijom. No, molim vas, frajlice, znate li što srpski svirati? — Bogme, ne mogu služiti — ne znam. — Ta šta ne znaš! Kako si onomad lepo svirala! Moraš svirati!
Iz toga se vidi da bez trgovine nema nigde ništa. No, molim vas, frajlice, vi baš ne znate il’ nećete da svirate srpski? — Verujte mi, auf majne ere, da ne znam; jer nema nota, a nisam nikad od kakvog kinstlera čula srpski svirati.
— Verujte mi, auf majne ere, da ne znam; jer nema nota, a nisam nikad od kakvog kinstlera čula srpski svirati. — A zar niste čuli Kornelija Stankovića kako srpski svira? — Nisam, onda sam još bila u inštitutu.
— A zar niste čuli Kornelija Stankovića kako srpski svira? — Nisam, onda sam još bila u inštitutu. — A ja sam ga čuo.
— No, kako vam se to dopadalo? — Malo bolje nego pređašnje, al’ opet ne sasvim. — Sad ću vam srpski svirati. — E, da vidim! — Šta hoćete? — Kolo! — Dakle, kolo. — Vidite da znate!
Što su lepe, ali što su im muževi za žene dobri, u varoši para im nema! Varoš srpska, srpski svet vlada, a i bogata je. Davno je to bilo, još za vreme bunapartiskih ratova.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Brada im je bila spala. Prema naređenju iz Beča, grof Palavičini, posle svakog poglavlja, imao je da reskript tumači, i srpski. I on se trudio da i to izvrši, kako je znao i umeo, jer je slavonski govorio. Ali ga je malo ko razumeo.
Nije bio rđav čovek, čak se Mahalčanima i smejao dobroćudno, ali je ponavljao samo jednu jedinu reč, srpski: „Plati“. Mahalčani su na to psovali boga i lelekali.
Šta je sve Pavle rekao tom velikom gospodinu, koga su srpski oficiri, u Temišvaru i Varadinu, smatrali za srpsku majku, i šta je sve taj veliki gospodin rekao čestnjejšem
Teodosije - ŽITIJA
sveblaženog Save, koji je u Svetoj Gori Atonskoj živeo kao isposnik, a posle je bio prvi arhiepiskop i učitelj srpski.
Požurite se da mesto ili zapusteli manastir izmolite, i ovaj obnovivši svojemu otačastvu utvrdite da se srpski manastir zove, da bi oni od vas koji ljube Boga i od svetskog života beže pristanište spasenja posle vas nalazili i zbog
mu se i hvalu mu odajući govopaxu: — Pošto smo ruzumeli da si ti Božji čovek, budi nam prisni gost, a brat tvoj, kralj srpski, neka nam uvek bude u ljubavi, još više nego ranije.
Sin njegov, sveosvećeni Sava, ravnoapostolni prvi arhiepiskop i učitelj srpski, ceo i nerazrušen i blagouhan leži u velikom manastiru u crkvi Vaznesenja Gospodnjeg, koju je sazdao blagočastivi kralj
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ova je akcija počela već krajem XVIII veka. Veliki srpski pisac, poreklom iz Banata, Dositej Obradović, čija je porodica proizišla iz srpskih doseljenika sa Balkana, studijama i
On je upotrebio za srpski književni jezik govor zapadne Srbije, jezik Jadra. To je štokavski dijalekat skoro isti sa hercegovačkim. Oko 1830.
Verovali su da ima tajanstvenih sila koje su istovetne sa velikom svetskom pravdom i da će one pomoći da srpski narod postane slobodan.
Kad je valjevska vojska čula Karađorđeve reči: „Dobro došli, braćo moja, srpski sokolovi!“, „verujte deco (kaže prota Mateja) da tu nije vojnik ostao koji zapevao nije, a mnogi je starac radosne
Seljaci čine ogromnu rezervu snaga. Seljačka Srbija je radionica gde su srpski elementi različnog porekla uspeli da se stope i kombinuju, gde se srpsko jedinstvo ostvarilo na ograničenoj oblasti.
negdašnjem novopazarskom sandžaku poislamljenih Kuča i Klimenata, doseljenih iz dolina u Prokletijama, koji govore ne samo srpski nego kadšto i arbanaški.
Ali ipak nije mogao uništiti najglavnije dinarske osobine. Srpski jezik se potpuno sačuvao, a plemstvo je naročito sačuvalo uspomene o svom slovenskom poreklu.
muhamedanaca, koji su oni mogli jače vršiti nego prave Osmanlije, pošto su činili znatnu narodnu masu i govorili srpski.
mogli u prošlosti pomiriti sa islamom svoje srpsko poreklo i pokoravati se, svesno ili ne, nacionalnim težnjama. Srpski su muhamedanci imali velikog uticaja na divan, i fakat da je u XVI i XVII veku srpski jezik postao zvanični jezik
Srpski su muhamedanci imali velikog uticaja na divan, i fakat da je u XVI i XVII veku srpski jezik postao zvanični jezik sultanove kancelarije za veze sa Balkanskim poluostrvom, pa često i izvan granica
Na dvoru srpskih kraljeva javljaju se mnogi Dalmatinci, naročito rodom iz Dubrovnika i Kotora. U XIV veku je srpski car Dušan slao svoje mlade vlasteline u Dubrovnik da se nauče zapadnjačkim načinima ophođenja.
Mnogobrojne su katoličke crkve koje su podigli srpski kraljevi. U doba Nemanjića su dalmatinski Srbi i Hrvati bili čuveni neimari.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Pa, pokazaćemo! - rekao sam i otvorivši jedno od svedočanstava, nasumice počeo da čitam: srpski - tri, matematika jedan, latinski - tri, fizika - jedan, prirodne nauke - jedan, vladanje - zabrinjavajuće!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
) — nikleni srpski novac; naziv za više vrsta igara sa 32 karte marcijalan (lat. martіalіs) — ratoboran, ratnički masiver kerl (nem.
sa visokim strukom, po ugledu na staru grčku i rimsku haljinu Rac — Srbin (mađarski podrugljiv naziv za Srbe); racki — srpski reverenda (lat. reverenda) — duga crna gornja haljina katoličkih sveštenika regal, regalija (lat.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
I nikako nije išlo dalje. Pošto je srpski znao samo psovke, on ih je vikao i pred oficirima, dajući naredbe, a raspravljao je noćašnje događaje na nemačkom.
kao inače, svome ađutantu, koji ga je pratio u stopu i levo i desno, i napred i natrag: „Auersperg, kažite im to srpski...” Dotrča, sav zaduvan, Isakovič, te sedoše u kola, obojica osramoćeni i besni, opkoljeni povorkom jašućih oficira.
oni primali kao od bede, stiskajući grčevito jednom rukom karte, drugom svoje kese, dovikujući pri tome jedno drugome, srpski, dosetke na račun ostalih, spokojni što ih niko razumeti ne može i što ih niko nadmudriti neće.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U mnogim krajevima gde živi srpski narod, brižljivo se krije od stranaca, pa čak i od ukućana, da se žena porađa. Porođaj se zato obavlja u mraku i tišini,
Vuk to, na svoj način, veoma jasno, sažeto i lepo kaže: „Narod srpski nema drugi ljudi osim seljaka. Ono malo Srba što žive po varošima kao trgovci (gotovo same dućalnije) i majstori
i ratove ili se zatvore s Turcima u gradove, ili s novcima beže u Njemačku; zato oni ne samo što se ne broje među narod Srpski, nego ji još i narod prezire. Srbi, kao seljaci žive samo od zemlje i od stoke.
13—14; Đorđević T. R., „Srpski folklor“, u: Naš narodni život, tom 4, Prosveta, Beograd 1984, s. 7—9. ² Bogišić, B., Pravnі običaji Slovena, Zagreb
³ Miodragović, J., Narodna pedagogija u Srba, izdanje Zadužbine Il. M. Kolarca, Beograd 1914, s. 19. ⁴ Grbić, S. M., Srpski narodni običaji iz sreza Boljevačkog, SEZ, XIV, Beograd 1909, s. 97. ⁵ Grbić, S. M., isto, s. 173.
89; Vukanović, T., Srbi na Kosovu, II, Nova Jugoslavija, Vranje 1986, s. 209. ⁹ Milosavljević, S. M., Srpski narodni običaji iz sreza Homoljskog, SEZ, XIX, Beograd 1914, s. 85. ¹⁰ Filipović, M. S.
M., isto, s. 160; Stanojević, M. S., isto, s. 33. ³³ Đorđević, T. R., isto, s. 280. ³⁴ Karadžić, V. S., Srpski rječnik (1818), Prosveta—Nolit, Beograd 1987. s. 169. ³⁵ Dušanić, S.
47; Kulišić, Š., P. Ž. Petrović, N. Pantelić, Srpski mitološki rečnik, Nolit, Beograd 1970, s. 223— 224. ⁵³ Vrčević, V.
223— 224. ⁵³ Vrčević, V., „Razna čvarovanja oli ti sutke“, u: Vukova građa, s. 26. ⁵⁴ Tanović, S., Srpski narodni običaji u Đevđelijskoj Kazi, SEZ, XL, SKA, Beograd 1927, s. 120. ⁵⁵ Pavićević M. M.
300. ³ Milošević, M., „Narodne praznoverice u Kopaoničkim selima u Ibru“, GEM, 11, 1936, s. 46. ⁴ Grbić, S. M., Srpski narodni običaji iz sreza Boljevačkog, SEZ, knj. XIV, Beograd 1909, s. 97. ⁵ Tešić, M.
K., „Nekoliko listića iz narodne pedagogije“, Učitelj, sv. 3—4, Beograd 1897, s. 231; Milosavljević, S. M., Srpski narodni običaji iz sreza Homoljskog, SEZ, knj. XIX, SKA, Beograd 1914, s. 88; Popović, M. S.
60. ³⁰ Milićević, M. Đ., isto, s. 192. ³¹ Vukanović, T., Srbi na Kosovu, II, Vranje 1986, s. 214. ³² Tanović, S., Srpski narodni običaji u Đevđelijskoj Kazi, SEZ, knj. XL, Beograd 1927, s. 189. ³³ Miodragović, J., isto, s. 40.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
»Pošla majka s kolodvora, de-ja, de-ja, de...« U maneovski zelenoj travi, srpski doručak uz Vajfertovo odlikovano pivo.
Naročito mi se dopadalo ono mesto kada Princip puca govoreći sa papučice automobila: »Došao si Bosnu pohoditi, srpski ne znaš dobro govoriti, Evo Tebe naša gramatika, iz mojega avutomatika!
Matavulj, Simo - USKOK
Puro Mijuškov dohvati Mrgudovu kolajnu i zapita uskoka: — Umiješ li čitati srpski? — Ne, no ruski? — ispravi Stevo Bajov. — A da li to nije sve jedno? — reče Gašo Perkov.
znao da u taj čas, na tome istome polju, u drugome brastvu, u kolijevci plakaše dijete, koje će docnije, kao najveći srpski pjesnik, divno iskazati tu sjetu živovanja, to nemilosrđe prirode, biva: da je čovjek žrtva slijepijeh sila, da je
— Čuven sam bio zbog svoje nesreće! — Da. Milo mi je što tako lijepo govorite srpski! Čuo sam da ste živjeli među Graničarima, ali ipak to je preveliki uspjeh!
Pošto knez otide, Savo će: — Čitate li vi srpski? — Čitam, ali pisati ne umijem! — Naučićete lasno! Muka je to što je jezik u našim knjigama više ruski nego naš ovaj
Ali od njekoliko godina počeše i spisatelji trijebiti ruske riječi, te pišu sve većma srpski! Evo, vidite, ja primam Novine, koje su počele preklani izlaziti u Beču.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
opisi i nezlobive igre rečima — najčešće je nevažno i krajnje nezanimljivo sa stanovišta razvoja našeg pesničkog jezika. Srpski pesnici drugog reda, koji se dečjom poezijom nisu bavili (Mileta Jakšić, na primer), ostavili su brda neuporedivo
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
SVI: Iljen! ŠERBULIĆ. (gladi Edena po obrazu): Ko ti je dao to? ŽUTILOV: Ne govori srpski. SMRDIĆ: Ja mislim da je to posao frajle Milčike. (MILČIKA se pokloni.
LEPRŠIĆ: Šta, tako podlo? Nipošto, nego barjak srpski da se diže! ŽUTILOV: Vi, ako ćete dizati, možete na vašu riziku. No ja bi reko da se pretrpimo, dok nam ne dođe pomoć.
Zato ćemo ovako učiniti: ispod aljine da se postave kokarde srpske, jer naša srca srpski dišu, a spolja metnućemo mrske kokarde madžarske, za znak kako su nas gnjavili! ŠERBULIĆ: Živio gospodin Lepršić!
EDEN (pobegne). NANČIKA: Treba da ga čuvaš od Zelenićke, jer će upaliti varoš što dete ne zna srpski. MILČIKA: Tako nam zameravaju što držimo Erži u službi. NANČIKA: I nju moramo otpustiti. MILČIKA: dobra devojka.
ZELENIĆKA: Bolje da i i nemamo. ŽUTILOV: Mislim da se mi držimo Madžara. ZELENIĆKA: Šta, kako? LEPRŠIĆ: Kad može srpski vojvoda, zašto ne bi i mi? ZELENIĆKA: Gotovo imate pravo. ŽUTILOV: Bilo je bitke. ZELENIĆKA (živo): Je li? Gdi?
“ SMRDIĆ: Već ako Vlasi ne podignu narod srpski, neće niko. ŠERBULIĆ: Ja Vla? Ej, zašto sad nema Servijanaca, da mu pokažem, kome će se podsmevati.
GAVRILOVIĆ: Da bog da, no bojim se da ne bude istina. LEPRŠIĆ: Pre će Komoran pasti nego Srbobran, srpski Gibraltar! I pomisliti to, sramota je za Srbina, a kamoli verovati! ŠERBULIĆ: O, već.
(Pruži joj pismo.) SMRDIĆ: Šta je to? GAVRILOVIĆ: Čisto rodoljubije. Gospoja Zelenićka ili, po srpski, Plavićka imala je odavno poznanstva s jednim Madžarom, Nađfaludijem, koga svi poznajete.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
o srpskim piscima, uglavnom, nalazi se u njoj; kako meni izgleda razvoj srpske književnosti i kakvi mi se čine pojedini srpski pisci, u njihovoj književnoj osobenosti i kao sastavni delovi jedne književno-istorijske celine, — ovde je izneto, na
Ali najezda »bezbožnih i bogomrskih i bezakonih Agarjana« učinila je kraj srpskoj državi u XV veku, i za srpski narod nastadoše »teška i nuždna vremena kada človeci na se smrt prizivahu a ne život«.
XVI i XVII vek su najgora vremena koja je srpski narod preturio preko glave, i u takvim prilikama nije moglo biti reči o napredovanju književnosti.
Ali, to su samo izuzetni i retki pojavi. Srpski istoričari XVIII veka, i Đorđe Branković, i Pavle Đulinac, i Jovan Muškatirović, pa i Jovan Rajić, vrlo malo znaju o
Ugarskoj imali su da izdrže teške borbe protiv nasilničkog pokatoličavanja, jezuitska propaganda je sa planom puštala u srpski narod ćirilicom pisane knjige za katoličku propagandu, i Srbi su sa krajnjim nepoverenjem gledali na svaku knjigu
Tu su Srbi počeli živeti novim kulturnim životom, i nekih sto i pedeset godina tu se mislilo i pisalo za ceo srpski narod.
reči, ta, iz početka lokalna i konfesionalna, književnost srpskih begunaca u jednoj tuđoj zemlji proširila se na ceo srpski narod pravoslavne vere i dobila potpuno opštenarodni karakter.
Mađarske županije su tražile da se Vojna granica ukine i prisajedini mađarskim županijama, i da slobodni srpski seljaci postanu spahijski kmetovi.
Pedesetih godina XVIII veka ta verska gonjenja bila su došla do svoga vrhunca, i tada su vojničkom silom celi srpski krajevi nagonjeni u uniju.
Ali, privilegije se nisu poštovale, obećanja se nisu držala, i zalud su srpski crkveno-narodni sabori žalili se zbog nepravde i gonjenja. 1723.
1723. slobodni seljaci srpski u užoj Ugarskoj postali su spahijski kmetovi. 1735, zbog verskih gonjenja i zbog spahijskih ugnjetavanja, pobunio se jedan
Prešavši u Austriju, srpski doseljenici su doneli izvesnu, balkansku kulturu, malu srednjovekovnu pismenost, zanatlijske esnafe i trgovačke rufete,
Sremac, Stevan - PROZA
Ostao je jednako gde je i bio. I on uvide da je iste sreće i sudbine koje i ostali srpski književnici — neblagodarni narod ne seća ih se. »Nije fajde! veli Jovan. Dok se dete ne zaplače, majka ga se ne seća!
Da ja kradem, zar bi mene trpeo gospodin ministar u službi? Činovnik ne sme da krade, Švabo. Srpski ne sme, a vaš švapski može biti! — A, ti juče kradila mnogo! — smeje se Švaba. — Juče je juče, a danas je danas.
našem Jovi dopalo se sve kod Švabe, i njegova mala ženica Katika, a još više voleo je da čuje kad Švaba stane da govori srpski, ili kad se kao malo naljuti pa psuje srpski.
mala ženica Katika, a još više voleo je da čuje kad Švaba stane da govori srpski, ili kad se kao malo naljuti pa psuje srpski. A posle, pogodan mu je bio još valjda i stoga što ga je mogao do mile volje tovariti pred društvom.
— Sreda, gospodine! — ustade jedan i reče. — E, lepo, danas, dakle, imamo u trećem i četvrtom razredu: srpski jezik, lepo pisanje, hrišćansku nauku, i istoriju Srba. Otpoče s decom gramatiku.
Radičević, Branko - PESME
Oj vi srpski vitezovi, Vi zmajevi, sokolovi, Ta ima vas na iljade, Al' brojiti nemam kade, Ta kad bi vas sve brojio, Kad bi
varaknu, i za časak tili, Dohakao Bajko turskoj sili; Golom rukom prionu Turčinu, Zaljulja ga, pa s njim o ledinu, Srpski konji Ture pregaziše. „Nije dosta? — Sad eto ti više!“...
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
TI SI KONj U našoj kući svaki član familije imao je svoje goste. Stricu Nidži dolazili su srpski dobrovoljci, američki rudari i nekakvi dosadni glagoljivci koji su „ganjali politiku“.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I otpoče se mantafa. Moja mati prvo je izgovori na turskom jeziku, pa je onda prevede na srpski. Sama mantafa na turskom jeziku kratka je, u stihovima; ali u Vranju žene, prevodeći je na srpski, oduže je, iskite, i
Sama mantafa na turskom jeziku kratka je, u stihovima; ali u Vranju žene, prevodeći je na srpski, oduže je, iskite, i same dopune.
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
Svetla kruno, JOSIFE VELIKI, Prostri milost TVOJU na rod srpski. Obrati lice i TVOJ pogled blagi! Na dedova TVOJI(H) narod dragi.
jednu godinu: i mislim s pomoću boga, i kojeg dobrog Srbina, dati na štampu, s graždanskimi slovami, na naš prosti srpski jezik, jednu knjigu koja će se zvato «Saveš zdravago razuma», na polzu mojega roda, da mi nije zaludu muka i toliko
Moja će knjiga napisana biti čisto srpski kakogod i ovo pismo, da je mogu razumeti svi srpski sinovi i kćeri, od Crne Gore do Smedereva i do Banata.
Moja će knjiga napisana biti čisto srpski kakogod i ovo pismo, da je mogu razumeti svi srpski sinovi i kćeri, od Crne Gore do Smedereva i do Banata.
pošlje ovde tipografu po nekoliko dukata za dati mu drznovenije i pokazati mu da se nahode ljudi koji žele, što dobro, srpski na štampi viditi. A ko što dâ, neće štetovati, jer će primiti toliko knjiga koliko iznosi suma koju položi.
Za sav, dakle, srpski rod ja ću prefvoditi slavni(h) i premudri(h) ljudi misli i sovete želeći da se svi polzuju. Moja će knjiga biti za
Kostić, Laza - PESME
— Oj, sunce, sunce, što tako već ode, ala me sećaš na sunce slobode, na srpski sabor — i na manjinu... U SREMU Ubava Fruško, divoto moja, u tebi nema vrleta gorostasnih, ti se ne namećeš ponosnom
Tu su mnoge dike stare, tu je mnogi srpski tić, do Dušana car Lazare, a do Marka Obilić. Trepetljike zvekom zveče uz tamburin udaraj, po poljani bude cveće uz
Il' je suza od milina, led samoće rastopljen, što je vidô sa visina sokolova srpski' sen? Kakva suza, kakve bolje, kakvo cveće — ne znam baš, samo mu je, znadem, polje Kosovo i Sentomaš.
Slavan to beše srpski lepirak i srpskog vrta zanošljiv mirak, slava se naša daleko čula, čula je za nju istočnica bula, čula je za nju, pa se
gladna, suzama gorkim beljena, prana, naroda klana, poisisana, a usred mreže krstaš pauk: u prepredenoj, golemoj mreži, srpski lepirak — evo ga leži!
I sasluša l' nas tako Gospod Bog, ponestaće iz raja javora, potesaće ga dusi na gusle, za tili časak srpski biće raj! Al' kakve smo na zemlji srećice, oteće nam još i taj zavičaj.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Samo nekoliko godina od pojave njegove Pesnarice (izdate 1814 g.), srpski deseterac leteo je Evropom kao svojom baštinom.
U Vukovom strateškom planu za tu borbu, Srpski rječnik je bio leksička riznica, narodne pesme i pripovetke oruđa i zastava živog književnog stvaralaštva.
Vuk Stefanović: Srpski rječnik, Beč 1818. 2. Vuk Stef. Karadžić: Srpski rječnik, Beč 1852. z. V. S.: Narodne srpske pripovijetke, Beč 1821.
Vuk Stefanović: Srpski rječnik, Beč 1818. 2. Vuk Stef. Karadžić: Srpski rječnik, Beč 1852. z. V. S.: Narodne srpske pripovijetke, Beč 1821. 4.
Vuku je ovu pripovetku bio poslao Damjan Gruborović, srpski sveštenik iz Hrvatske. 53. VUK I KOZA: Pribeležio je Vuk St.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MANOJLO: Oće da me penje u nebo. Kuku, majko, šta neću jošt doživiti! ISAJLO: Takvi su doktori! Jesi li vidio kako srpski govori? MANOJLO: Da ne znam da je doktor, reko bi smeten je. No, šta ono reče da čuvamo? ISAJLO: Razum.
MANOJLO: Šta je to: oko sama sebe? DOKTOR: Oko sebe. Valjda srpski znaš. MANOJLO: Kod nas se govori: oko same sebe, ili: sama oko sebe, a ne: oko sama sebe i osvim. POZORIJE 6.
DOKTOR: Opastan, škodljiv. MANOJLO: A, opasan. (Vrti glavom.) Ja sam reko da ne znam dobro srpski. Molim g. doktore, kako biva vetar? DOKTOR: To spada u fiziku, koja nije moja struka. MANOJLO: Hm!
PUTNIK. Ko bi reko kod toliki planina. DOKTOR: Vladajući je jezik srpski, crkovni staroslavenski. Poglavar je crkve mitropolit. PUTNIK: Dakle vi niste crkve istočne? DOKTOR: Jesmo.
No, iz Pariza mora biti. ŠALjIVAC: Da ne bude... No, ko bi smeo to ovde pisati? Samo mi je začudo kako minister dobro srpski zna. DOKTOR: Zar niste čuli da se moja knjiga čita u Francusku? Čekajte, dok mi samo razum dođe...
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Džandrljivog čoveka izdati, koje djelo, ako ništa drugo, a ono će bar dostatočno pokazati koliko ljubiteljica knjiga srpski rod broji.
Ta ti znaš, onako kao juče. SULTANA: Ta razumeš li srpski, ne razumeo dabogda nikoga, ja nisam tvoja žena. Sam je pakao morao moga nesrećnog muža naučiti da me tebi u ruke
SRETA: Opet si počela? Kad tvoj otac povede medveda, onda mu sviraj talijanski, a meni pevaj srpski. Ded, nemoj vazdan da se daješ moliti; drugi put ne mogu da te snosim. SULTANA: Ah! (Peva.
Lalić, Ivan V. - PISMO
bіѕt du, o Rom; doch ohne dіe Lіebe Wäre dіe Welt nіcht dіe Welt, wäre denn Rom auch nіcht Rom, Uzviknuo je Gete, a srpski preveo pesnik: Ceo si svet, o Rime, ali ljubavi lišen Niti bi svet bio svet, niti bi Rim bio Rim; O ljubavi je dakle
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Dakle, jedan srpski bik, težine nekoliko tona, dobije gomilu zlatnih i srebrnih medalja kao najrasnije goveče u celoj Evropi.
Padala je lova u dolarima do krova, a bik je radio ... Ali jednog dana dogodi se tragedija: neobični srpski bik zaljubi se u jednu sasvim običnu hercegovačku kravicu iz okoline Gacka, koja je imala čak i krive noge, a o
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
MARKO: Zato ti srpski tako govoriš. JELICA: O, molim vas, tatice, u Beču se retko čuje srpski; sve nemecki i francuski. To su vam jezici!
MARKO: Zato ti srpski tako govoriš. JELICA: O, molim vas, tatice, u Beču se retko čuje srpski; sve nemecki i francuski. To su vam jezici! Kad govore, mislite med im teče iz usti.
ALEKSA: Malo je visoko, znate, ali drugojačije ne može se s ovakvim rječima. JELICA: A kako bi to srpski kazala? Ja dobra Srpkinja nisam. ALEKSA: A!
Da je od baronske familije, to znate; familija je vrlo stara i puna zasluga. Jošt pre hiljadu godina, kad su srpski carevi vladali, bio je jedan siroma vojnik koga su podsmejatelno golim sinom nazivali.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
možeš da dišeš, za svaku je strogo određeno šta ćeš u njoj do kraja da pišeš: ovdje brojke, po lejama uskim, tamo srpski, ovamo francuski.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
do Budima I gde Timok zlatni stiže, I gde šumi bistra Una, I Lovćen se nebu diže — To su moje kršne gore, Kuda Srbi srpski zbore”. Otadžbino, majko moja, Što je tužno lice tvoje? Zašto hrabra deca tvoja Suzom kvase lice svoje?
Nadaju se i čekaju Na minulu slavu staru, Da zavrišti srpski konjic Na Miljackoj i Vardaru — Nadaju se, srpski sine: Ne prevari nade njine!
Nadaju se i čekaju Na minulu slavu staru, Da zavrišti srpski konjic Na Miljackoj i Vardaru — Nadaju se, srpski sine: Ne prevari nade njine!
Dan pomena stiže, Toga slavnog dana Odslužena biće, što okove kida, Strašna panihida. 7 O vitezi srpski, pepelišta tavna Pohodiće tada naši miliuni, Mesto tužnih zvona horiće se trube I naši plotuni.
Celo ovo veče Sanovnici srpski stojahu na dvoru; Mučio se despot do pred samu zoru, A u zoru čelnik izađe i reče: „Gospodo vitezi!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Pa što se, bre, ne odazivate? — pita Aleksandar. - A šta mu ga znam, i mnogi Austrijanci govore srpski. Kažu kako su pošli da uhvate vezu sa trupama levo, i vele da je onaj put kojim smo mi išli nezaštićen i vodi pravo
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Kod Gojka beše šarenila: neki mu predmet obrađen dobro i prešao ga taman koliko je trebalo. Takav mu je srpski jezik u svima razredima. A neki predmet, kao račun, obrađen je slabo, a neki nije još ni dirnut.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
VASILIJE: Evo... Pisana je na srpskom i na nemačkom! Milun: Vidim!... Koje je ovde srpski? VASILIJE: To tamo desno, ćirilicom!... Tu su i potpisi, i pečati, sve što treba!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Veli, mojoj materi: „Bolje piše od mene Mića!“ Kad sam se razboleo od šarlaha, doneo mi je srpski prevod Rata i mira (ili mađarski prevod) i ja sam taj roman pročitao za dan i noć, iako je moja mati tvrdila da zbog
Predstavljam se urličući, ali tražim papire, strogo. Moje ime zvuči srpski, ili češki, ili poljski, pa, katkad, poneki oficir predaje papire sav pozeleneo.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
naučnika, a svaki sa dubokim, čak i iskrenim ubeđenjem dokazivaše da Bekić (tako se zvao naučnik, kad se prevede na srpski) ne zna ništa. — Bekić i naučni spisi! — dovoljno je bilo samo to izgovoriti, pa da celo društvo prsne u smej.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
S njima je brže bio gotov nego s knjigama. Među haljinama se mogao videti i jedan gunj, jelek i tozluci. Sreta se nosio i srpski i nemački. Nemačke haljine je nosio češće po selu, a seljačke opet češće po varoši.
»Imaše ga, — tumačio je ćir Đorđe, — u turcko reč: ćuzel, a na srpski ke mu toj dojde: lep, hubav, krasan; he, pa od taj reč ete, — tvrđaše ćir-Đorđe, — dolazi mu sag ime: Đuzela,
— Ne, nisam... ja sam neženjen. — Vrlo lepo i to! Imate vreme i za ženidba. Imaše ga jedan grčki reč, a na srpski ke mu dojde: Za ženidba neje nikad dockan. Imaš kef i merak — gotova žena. A vi ste još mlad.
nije malaksao, jer lozinka mu je bila lozinka onih Rusa iz Londona i glasila je: Forward, Vneredь, a to će reći na srpski: Napred! I Sreta posle nekog vremena vide sa zadovoljstvom kako mu posao iz dana u dan pospešno odmiče napred!
« veli prvi, »a baš mi je milo što sam se pozn’o s tobom«. — »Slušaj more, a šta tu vi; ti, brate, to je srpski, najlepše«. — »Ama to sam ti baš i ja hteo kazati«, veli drugi. »Ajde u zdravlje!
Em cela jareća koža u korice; koža od jare devet i pol groša ja gu kupujem! A jedan srpski reč tol’ko li se zar plaća!? Ej, bukova glavo! — Pa samo nekoliko reči; tek kol’ko avaza da damo!
Tako obično govori ćir Đorđe kad se povede reč o tome. I tada je uvek ljutit. Psuje i turski i srpski i grčki; vadi ljutito plekanu tabakeru i muštiklu od jasmina iza pasa i pravi cigaru, a ruke mu sve drhću od ljutine,
« Bilo je uzvika: Jadna prosveto! Jadni podmladak srpski! Bedni učiteljski stalež! Spominjana je i školska prašina, i slaba pluća, i masna dijurna revizorima i slaba nagrada
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Ali neprijatelj je bio jači, bile su mu jače Snage, koje je spremao odranije. Srpski seljaci (oni su tada nosili šajkače) Morali su da se povlače Pešice, preko Albanije.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
koliko iznenadilo kad sam, na keju pristaništa u Hemiltonu, prošavši pored jedne grupe radnika te vrste, začuo čist srpski jezik i klasičnu srpsku psovku.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Da pogibe u boj ljuti, ubojniče, đe se srpski momci grabe, mlado momče, oko glavah i oružja, proste rane; no na vjeru u nevjere, vjerna glavo!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
On im je povijedao sve potanko. Govorio je već lijepo srpski iako je malo zanosio. Kaza im u kratko kako je zimovao u manastiru, kako se sprijateljio s Krcunom te iz njihovijeh
U njoj se pominahu svi srpski svetitelji — a ima ih lje niz! — pa svi naši župani, kraljevi, carevi, despoti, kojijeh je također povelika brojanica.
Gost razumjede tu mimiku, pa potvrdi glavom govoreći: „No, snam, snam, jest.“ Toliko je i on znao srpski. U to ženske donesoše večeru. Jeli su i razgovarali se. Dva prijatelja zasebno, a ukućani sa slugom.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Kokoš lije ćela kazati, jer bi to bilo po srpski a ona je ćela da govori kao Turkinja; a tako mu je i Vlaše rekla kao da ga ne poznaje.
— Onda bih ja bio još jači. 8 Pitali đaci starca kaluđera: — Kaži nam, deda, koji je bio najjači srpski junak? — Kraljević Marko. — Pa posle? — Posle opet Kraljević Marko. 6.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
S. PREDGOVOR Ja sam prije nekolike godine dana ćeo da izdam malu knjižicu narodni Srpski pripovijetki i zagonetki, i bio sam im ovaj predgovor napisao: Neka rodoljubivi Mušicki leti za Pindarom i za
duboko zamišljeni Solarić istražuje i dokazuje, kakim su jezikom govorili zemljaci i vrsnici Rema i Romula; kome Srbinu Srpski jezik ne valja, neka ga popravlja po svome vkusu, i novi neka gradi; „Ne zavidim, na čast svakom svoje“; a ja ću samo
svome vkusu, i novi neka gradi; „Ne zavidim, na čast svakom svoje“; a ja ću samo gotovo da skupljam ono, što je narod Srpski već izmislio. Koliko se ovaj posao čini lasan, toliko je, i još više, širok i dugačak.
duboko zamišljeni Solarić istražuje i dokazuje kakijem su jezikom govorili zemljaci i vrsnici Rema i Romula; kome Srbinu Srpski jezik ne valja, neka ga popravlja po svome vkusu, i novi neka gradi; „„Ne zavidim, na čast svakom svoje;”” a ja ću samo
svome vkusu, i novi neka gradi; „„Ne zavidim, na čast svakom svoje;”” a ja ću samo gotovo da skupljam ono što je narod Srpski već izmislio.” „Koliko se ovaj posao čini lasan toliko je i još više širok i dugačak.
sekretar ministarstva prosvete i crkvenijeh djela; — u Varaždinu: S. Džepić, gim. profesor; — u Vršcu: Sima Bakić, srpski učitelj; — u Vukovaru: Vasilije Marković, trgovac; — u V.
Branovački, srpski učitelj; — u Staroj Palanki: Petar Savić, učitelj II. razreda; — u Subotici: Đuro Manojlović, odvjetnik, i Božidar Vuić,
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
A baška miriše zaprška iz tiganja! Za astalom čuje se jezik srpski, jezik rumunjski, madžarski, stolarski, kovački, svinjarski, srednjotehnički, poljoprivredni, iz dvorišta kokošiji i
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Meni je dovoljno utešenija dajući priklad učenim mojega naroda da srpski počinju na štampu što dobro izdavati. Šteta | da toliki mnogočisleni narod ostaje bez knjiga na svom jeziku u vreme u
Pogreške štampe valja prostiti, jer oni koji štampaju ne znadu srpski, i koliko god ispravljam, mora nešto ostati.| Mesto roždenija mojega bilo je varoš Čakovo u Banatu Tamišvarskomu.
sovršenju psaltira dao mi je učiti katihisis, to jest pravoslavnoje ispovedanije, tolkujući mi svaku lekciju na prosto srpski.
bi[h] mu onda počeo kazivati šta je učinio sveti Antonije, Jeftimije, Pahomije, Onufrije i hiljadu drugih, i sveti Sava srpski; a on bi onda, micajući glavom i uzdišući, odgovorio: „E, Moj sinko, sad ja vidim da bi bolje bilo da ti te knjige nisi
A meni se vidi da sam ja i ono drugo čisto srpski kazao, da sva u supružestvu naslaždenija jesu pravedna nagraždenija za trude i muke koje su s[a] supružestvom
Niti je pravo, ni pošteno. No, o tom, zasad, dosta. Upamtite vi moju reč. Malo će vremena proći da će srpski arhijereji jesti meso, kako god i grečeski jedu, i Niko se tome neće čuditi ni soblažnjivati.
” Uveče nađe nam jednog momka koji nas preveze u Slankamen. | Evo me u Sremu, u zemlji nasledija poslednji[h] srpski[h] despota.
Ljubezni srpski narode, nemoj ti meni za zlo primiti što ja neka naša zloupotrebljenija obličavam; vreme je već, za živoga boga, vreme
A znam da moj pošteni i slavni srpski rod to od mene neće ni iskati. O ovoj materiji zasad dovoljno; pri drugoj prilici više će se o tom besediti.
Nemoj reći da ti nisam kazao. Ali ništa, s prebijeni leđi dobiti čest da se srpski Sokrat nazoveš, opet mnogo više dobijaš. Ja: „Idi ti zbogom! Ime je Sokratovo krasno i slavno!
Ovo ja mudrujem! Zašto će, dakle, reći da sam jeretik? S moje | strane, evo šta ću im ja reći. Pošteni rode srpski! Mila braćo, nemojte me ukoravati ni osuždavati.
Njegova najstarija kći Jelena | zamoli me da joj što iz te knjige prosto srpski napišem. Tada ja sve ono, što sam već bio za se prepisao, prevedem na prosto i za učiniti da onoj prekrasnoj devici
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Sigurno nije kao naš. — Nije. — Pa kakav im to Božić može biti, kad, kažu, nemaju božićnjara! Koliko su ti srpski seljaci jadni, još više su samouvereni. Ona je prema njemu dobra, pažljiva, ali šta može?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Puni poverenja u Vučića, na Kneza su sada motrili ne samo srpski žandarmi i ruski špijuni nego i njegov brat Jevrem i njegova žena Ljubica.
od kuće ujutru, prenapregnut, i odmah kreće uzbrdo, uz padinu, prema Univerzitetu i centru grada gde je nekada bio „Srpski književni glasnik“. Gospodar Jovan stiže u podne: tako se razmimoilaze. Imali bi, zaista, o čemu da progovore.
pacolikog bankara), i kaže da dečaka valja brzo odneti, možda mu ima spasa; nizami će s njima, u srpsku policiju i pred srpski sud, a srpski žitelji valja da sačuvaju svoje dostojanstvo. Gotovo u isti mah, kaže nizamima, na turskom, da se ne opiru.
i kaže da dečaka valja brzo odneti, možda mu ima spasa; nizami će s njima, u srpsku policiju i pred srpski sud, a srpski žitelji valja da sačuvaju svoje dostojanstvo. Gotovo u isti mah, kaže nizamima, na turskom, da se ne opiru.
Od tog turskog kažnjavanja izvedenog na srpski način tama je, možda, postala otpornija i, možda, spremnija da pokriva i ostale svakodnevne surovosti.
A turska je vojska, u leto 1806, na levoj obali Drine bila silna: Turci su se pripremali da skrše srpski ustanak. U tim pregovorima, koje je odobrio i Karađorđe, ova su dvojica imala dvojak zadatak: prvi, da uvere i vezira
Kad god je, za ta tri dana i za te tri noći, izgledalo da je srpski poraz sasvim blizu, Višnjić je znao da je ipak daleko pa je tako i pevao.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Srpska momo, sele moja mila, Ti mi nesi groba ni vidila, Ta ni groba, ni na grobu cveta Tuđa noga po njemu se šeta. Srpski doli, puni rajska čara, Srpske gore, željo moja stara, I potoci što žubore tudi, Mrtvo srce još za vama žudi, Za
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
S. MILUTINOVIĆU (Na Cetinju 1. maja 1845) Da, svagda mi dragi nastavniče, srpski pjevče nebom osijani, zadatak je sm'ješni ljudska sudba, ljudski život snovidjenje strašno!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
rasuđivanja objavio sam, zajedno sa onim dvema slikama i matematičkim obrascima, prvo na strani, a onda i u mojoj srpski pisanoj „Nebeskoj Mehanici“, pa nije potrebno da ih ovde ponavljam.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pop, mlad, veseo čovek i popadija, puna, sa velikim crvenim pečatima, žena „u srpski“, nisu krili koliko im čini čast što smo njihovu kuću izabrali za ovu srećnu priliku.
a... a... Đorđe... Žalosno, braćo, vezan srpski vojnik. Majko moja, da vidiš... o... o... osvetnika Ko... Ko... Kosova!...
gazda, omaleni i prgavi Grk, koji je cele noći kuvao čajeve, kašljao u njih i ljutio se jer nije cenio od igrača primani srpski novac.
— Da, da. — I navikli ste već, radite sve? — Nu da, navikla da. — Dobro govorite srpski. — Moram, da! Pa je ona, nagnuta, podnosila plave, sitno ispisane tabake i tražila ono mesto za potpis, a gospodin
uverenjem kući povratiti, te da mu bude jasno i bistro: je li se ili nije imao rašta boriti i junačku mazgu, što srpski ne razume, voditi.
Razumeo sam kad mu je Alija, pozdravljajući ga i dajući mu znak da sedne, rekao: — Ovo ti je srpski oficir. Hteo je da te vidi i da porazgovara. On progovori sa rukom na srcu: — Živeo! I neka mu Alah da što želi.
reči: demain (sutra) i vouѕ (vi) on je tom prilikom bio izdao sledeće naređenje jednom grčkom učitelju koji nije znao srpski, i koji je govorio francuski; on mu je rekao: „Demain parastos; posle parastosa da dođete k meni na zakusku vouѕ, pop
— Pa nije reč o športovima — zbunjuje ga Iketa. — Ja sam jasno kazao Gadžo Štiparević. — Srpski se kaže bolnica, a što Vi umesto bolnica govorite špitalj, to nije pravilno, i to će Vam svak reći.
Ulazi, dakle, Ilija Vasić, onako nakićen, ratnički izmučen, opaljen, ispijen i bronzan, pravi srpski poilu u šlemu, unutra u onu „Srpsku kujnu“, punu dima i zadaha od anasonlije, u kojoj se mogu dobiti sva prava srpska
se on tako sa onim njemu nepoznatim Srbinom, koji engleski ne zna nijedne reči, te zato Ilija Vasić, koji pomalo natuca srpski, produžava s njim da govori rđavim srpskim jezikom, sa onim engleskim izgovorom i stegnutih vilica, i celo bogovetno
Sesil (Perka), koju je on toliko zagrejao za nas Srbe da je prešla u pravoslavlje, kad je onamo dolazio jedan poznati srpski vladika, i sad tamo po vas dan uči decu srpski, i to niškim dijalektom, koji se njemu naročito dopao kad je prvi put
nas Srbe da je prešla u pravoslavlje, kad je onamo dolazio jedan poznati srpski vladika, i sad tamo po vas dan uči decu srpski, i to niškim dijalektom, koji se njemu naročito dopao kad je prvi put gledao Zonu Zamfirovu.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Kalemegdanu dok cveće miriše, Srpče stoji tako, suze mu se liju, I njegovo srce ovako uzdiše: “O velike zemlje, o Srpski Narode, Kada će i za te doći život pravi? Što sudbina krije buktinju slobode? Veliko proleće kad će da se javi?
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Jednom prilikom sam naišao na roman pod naslovom ”Abafi” (Abin sin), srpski prevod poznatog mađarskog pisca Jožike (Josika).
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Čemu onda da o usponu idealizma u američkoj nauci govori naučnik koji je počeo svoju karijeru kao srpski doseljenik, kada ima toliko rođenih Amerikanaca koji poznaju čitavu situaciju bolje od mene?
Stari i mladi, ljudi i stoka, svi se usredsređuju na žetvene radove. Ali niko ne radi toliko koliko srpski vo. On je svuda najverniji i najvažniji sluga srpskog seljaka, a naj više u Banatu On poore sve njive u proleće, on
Zato srpski zaljubljenik peva svojoj dragani: “Kose tvoje su crne kao ponoćno letnje nebo”. U vreme takvih noći teško je bilo uočiti
Možda je nešto od onog ushićenja koje je srpski gajdaš probudio u meni, u mojoj ranoj mladosti, preneto i na moje dobre studente Armstronga i Vrilenda.
od njih bio je i moj prijatelj, prota-pesnik, a drugi je bio mađarski luteranski sveštenik koji je veoma dobro govorio srpski, a u Pančevu je bio poznat po svom besedništvu.
Na tom mestu Turci su 1699. godine molili za mir, pošto su ih porazili srpski graničari. Pričali su mi da je iza Karlovaca brdo Fruška gora koje je često opevano u srpskim pesmama.
- Ti, mali, glupavi srpski svinjaru, ne misliš valjda da ti carski činovnik pomogne u tvojoj lenjosti, ti goveđa glavo?! - Izvinite - odgovorio sam
! - Izvinite - odgovorio sam uvređen u svom ponosu, ja nisam srpski svinjar, ja sam sin jednog hrabrog vojnog graničara i idem u čuvenu školu u Prag na školovanje.
i prigrlili me kada sam im odgovorom na svom jeziku dokazao ne samo da ih razumem, već da očekujem da i oni razumeju srpski pozdrav.
zajemčenih od strane cara kao nagrada za usluge koje muje činio srpski narod u toku dve stotine godina. Govorio sam osećajno, a primetio sam i da je moj govor napravio lep utisak na
”Nemoguće” - rekao sam sebi - ”da je srpski seljak toliko odmakao američkom seljaku! Mora da nešto grešim u svom sudu” - razmišljao sam i pripisao sam to činjenici da
običaje i prihvatim njihove, američke, koji su, bar što se tiče službe u crkvi, bili za mene manje interesantni nego srpski običaji. Na izlazu iz crkve sreo sam 'Vilinu” porodicu i bio sam pozvan da se s njima vratim kući.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—Ej! —javi se dečacima. — Može li se preći voda? —Izuj se, pa možeš! — odgovori jedan od dečaka čisto srpski, i svojim plavim očima mirno ga pogleda. Milivoj pogleda na Arnauta. Mora da vodi o njemu brigu.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Istina je, naprotiv, da nijedan srpski pisac do Stankovića nije u radnju svojih romana i novela uključio tako visoko organizovanu kulturu, koja baš zato što je
Ne treba tražiti bolji primer od srpskog jezika. On se dosad različito zvao: odvojeno srpski i hrvatski, pa srpski ili hrvatski, najzad zajedno srpskohrvatski. Danas su nazivi ponovo odvojeni.
Ne treba tražiti bolji primer od srpskog jezika. On se dosad različito zvao: odvojeno srpski i hrvatski, pa srpski ili hrvatski, najzad zajedno srpskohrvatski. Danas su nazivi ponovo odvojeni.
Danas su nazivi ponovo odvojeni. Početkom prošlog veka Vuk Karadžić je kao osnovicu za novi srpski književni jezik uzeo novoštokavske govore. To je početak i nove srpske književnosti, pa prema tome i kulture.
Samo što je on u isti mah i najhermetičkiji srpski pesnik. Kao što je poznato, od francuskog simbolizma, od Stefana Malarmea, hermetizam je karakteristična osobina
Za srpski romantizam obično se, i s pravom kaže da je netipičan. Ali bi se to moglo uzeti i kao teorijski eufemizam, čim se malo
Na početku veka srpski stih i poezija dostigli su svoju punu umetničku zrelost. U osnovnome je izgrađen i prilično stabilizovan književni
To jezičko posredovanje naročito je važno za poeziju. I drugo, pažljivom filologu gotovo da nije moglo promaći da se srpski jezik na prelazu iz devetnaestog u dvadeseti vek toliko menjao, usavršavao, da smo posle vukovskoga dobili novi –
Prema tome, nije slučajno, nego je zakonito to što je Dušan Matić više no bilo koji savremeni srpski pesnik zaslužan za otkrivanje i aktiviranje golemoga ritmičkomelodijskog potencijala u našem običnome svakidašnjem govoru.
U poeziji takvo mesto zauzima Jovan Dučić. Srpski umetnički stih, strofa i kompozicija lirske pesme dobili su svoj puni, uravnoteženi oblik tek kod njega i kod Milana
kad je jednom „otkačio“ jezik, i to njegov kolokvijalni oblik, u zbirci Bagdala, Matić je postao značajan i uticajan srpski pesnik. Overa dakle maternjeg jezika, pa i kulture koju on podrazumeva, ipak postoji.
me je da se bar strogo držim same književne umetnosti, da ne prelazim njene granice, a da mi predmet budu ne samo srpski pisci, nego jedino moderni srpski pisci.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
strukturi koja je skroz pesnička i skroz simbolička, Seobe su sve do danas ostale najviša mera koju je dosegao moderan srpski roman. Ima još jedna pojedinost koju posebno treba pomenuti, budući da o njoj u samoj studiji nije ništa rečeno.
Čoveka danas može pomalo i da iznenadi koliko su ondašnji srpski kritičari bili saglasni u zamerkama upućivanim našem piscu. Tako Skerlić u istoriji srpske književnosti iz 1914.
” Tako su mislili, redom, ondašnji najznatniji srpski teoretičari i kritičari okupljeni oko časopisa Srpski književni glasnik; znači oni koji su sve do prvog svetskog rata
” Tako su mislili, redom, ondašnji najznatniji srpski teoretičari i kritičari okupljeni oko časopisa Srpski književni glasnik; znači oni koji su sve do prvog svetskog rata presudno uticali na formiranje književne samosvesti
Po vrsti i bogatstvu ovakvih opažaja nijedan se srpski roman do međuratnog perioda ne može meriti s Nečistom krvi, a nema ih mnogo ni kasnije.
Pri tome su svakako imali na umu - verovatno više nego mi danas - da je ove romane napisao u to vreme najizrazitiji srpski liričar.
(u futurizmu, dadaizmu i nadrealizmu) sebe samu poricala upravo kao društvenu ustanovu, kao instituciju kulture. Srpski nadrealisti su, u skladu s tim, poricali književnost kao nešto što je institucionalizovano, slaveći poeziju, koja
je, prema tome, slobodni stih - barem kako ga je Crnjanski tumačio - zbilja oslobođen od stalne metričke sheme koju je srpski stih podrazumevao sve do Šantića, Rakića i Dučića, onda bi prirodno bilo očekivati da će se u njemu sintaksa znatno
strane austrijsko-ugarska uprava i vojska sa svojim komandantima, kao i uopšte ljudi i krajevi sa kojima se, u tuđini, srpski puk susreće.
Kad su završeni krvavi bojevi na francuskoj strani Rajne, srpski puk se vraća na Dunav, kod Šerdinga. I tu, pod Šerdingom, sećajući se okršaja kroz koje je prošao, Isakovič sebe sama
399 Nijedan srpski pisac nije toliko, tako dugo i tako eksplicitno bio zaokupljen utopijskim prostorom kao Miloš Crnjanski.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Samo bi pravi domaćin, Kariman Košutan, koji je ovaj srpski mlin na Ibru prisvojio čim je austrijska najezda zaplovila preko Kosova, hteo da izgleda ožalošćeniji.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ne mogu, pa ne mogu Svestan učinit’ zlo; Katoni srpski, vi mi Oprostite bar to! 1893. IMAM JEDNU VOĆKU... Imam jednu voćku, — granata, golema, Na njojzi jabuka i ima i
Da l’ bar kažu suze naše Nad preranim tvojim grobom? S Bogom, tiče milopojno! S Bogom, gòndže uzorito! S Bogom, srpski vrli sine, S Vogom, Mito!
S kima te veza veže, tima si rekô ljut: Ovako s’ dalje ne sme, to nije srpski put! Zboriš im kome škodi stranačke strasti zor, Pokazuješ kud vodi zahukan nerazbor.
Zboriš im kome škodi stranačke strasti zor, Pokazuješ kud vodi zahukan nerazbor. Lekovito se ori tvoj muški srpski glas, Na tvoja usta zbori Srbije drage spas.
Znamo mi to dobro kako se rakami: „Hrvati su slabi kad ostanu sami! I glas jedan srpski prevari se, kliče: „Tâ hrvatska borba Srba se ne tiče“.
(Glas je ovaj samo trenut bola krenô — Al’ to ne bi bilo srpski ni pošteno). Na Hrvata s’ dižu laži i kleveti, A to samo zato da mu s’ lakše preti; Na Hrvata dižu verige i mrežu,
Grbio sam, klečao sam — Kaldrmdžija. To klečanje nije bilo Pred ćudima zle gospode; Al’ što skuckah, evo tebi, Srpski rode! Sve što imam tebi dajem Žuljne ruke dlanom grubim — Ne rad’ slave: samo zato Što te ljubim.
Rodio se Hristos, koj’ se raspet’ daje Ali ne ustupa, nit’ se ponižava. O, Hristos se rodi, srpski rode dragi, Sa hramova svetih pozdravlja te zvono; Hristos će te naći, ako se ne skrivaš: Hristos će te spasti, ako
Onih sedam Daničića, Što ih srpski guslar gudi — Ima l’ koga da ne prizna: To su bili uzor-ljudi. A „Danice“ našeg Vuka, One knjige tako male, Zar te
Zamirisa tamjan, Slovenstvom se širi, — Nije tamjan, nije, tvoja duša miri, Južni srpski cvete, trgnut s Crnih Gora, Presađen u vrte ruskog carskog dvora! »Starmali« 1889. ZAR NEMA DRUGA LEKA!
Što god ima Fruška Gora namastirska vina U jednoj bih danas čaši digô od milina; Digô bih je da je vidi ceo srpski svet, Sve bih tebi nazdravio: kol’ko kapljic’ tol’ko let’, Sve u zdravlje našem milom, vragolastom čiki, Neumornoj
Devedesetdevet puta obišô si srpski jad, Devedesetdevet puta pokazô si da si mlad. Mnogi puzeć’ brzo stignu do trpeze, — lako j’ to, — Kol’ko si se ti
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
) FEMA: Johan, moram i tebe da dam učiti francuski. JOVAN: A, to mi fali; naučio sam i srpski, tek nisam francuski. FEMA: Žan, to mora biti; barem deset reči.
RUŽIČIĆ: Magarac, šta bulazniš? JOVAN: A gle, vi znate srpski, pak šta me mučite tuđim jezikom? RUŽIČIĆ: Bezumne, ne znaš šta je sladost. To sam slavjanski kazao.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
me za sto, uklopiše u ruke pero, pa sad hajd' šifriraj i dešifriraj depeše, prevodi s ruskoga i francuskoga na srpski i sa srpskoga na ruski i francuski, nosi đeneralu Černjajevu raporte i primaj od njega zapovesti.
— Raspaljuju, raspaljuju, vera mnogo može, ona fanatizira i čeliči. — Lepo, dakle, vi ste, oče proto, srpski derviš, pa hajdete da učinimo ovako: ja ću uzeti sablju, a vi krst u ruku, pa kad ona vojska, što maršira za nama,
zabavi oko sablje, ja se primakoh majoru Velimiroviću i rekoh mu polako: — U Beogradu nisu Rusi, tamo ćete izaći pred srpski sud. On me pogleda, uzdanu i reče zagušljivim glasom: — Svejedno, meni je sad sve svejedno.
T...... »na levoj strani kraj srca«« (čita na medalji): »M. M. Obrenović ІV. knjaz srpski.« A? Je l' tako? — Tako, doktore. — Kaži mi pravo, kako ti sad kuca pod ovim tvoje komunsko srce?
Jutros, 15 avgusta, dođe mi u ruke jedna turska proklamacija upravljena na Srbe. U njoj Porta poziva »verni srpski narod« da se mirno preda Turskim komandantima, pa će biti u svemu zaštićeni i pošteđeni.
Poluostrvu skoči, da mi postanemo veći i moćniji, jer zazire da tako okrepljeni ne postanemo privlačna tačka za srpski elemenat u Ugarskoj.
ga samo može i osnažiti, uveličati; kad preporođena Šumadija s neblagodarnošću pljune na svoju mater-revoluciju, kad srpski narod izneveri principe i ideju svoje svetle i dične revolucije, koja ga je ozarila u početku ovoga veka, onda je sam
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
HIH Ja ti moram i to reći, Neka i to znaš, — Srpkinja si, treba da me Srpski pogledaš. Naš je život bokor drvo I slavujev stan, Pod drvetom provedosmo Mnogi krasni dan.
Kad junaci za slobodu Čuda počine, Nije šteta ni za koga Ako pogine. A za mene ponajmanja Srpski umreti, — Ta ti ćeš mi sina dati, Da me osveti. HH Jesi l’ me željna, draga?
Pevaću ti nežne pesme, Da se topi cvet, Il’ ako ćeš pesme tužne Da zadršće svet. Pevaću ti o slobodi Srpski i junački, Pevaću ti zbilju, šalu — Pevaću ti bački.
Pored mene mnogi junak, Mnogi srpski tić, — Ja sam bio „izdajica“, Miloš Obilić. Da s’ videla kako li sam U boj skorio, Da s’ videla kako sam se
Da nas vid’te, kakono se Srpski radujemo, Od radosti ni ja, ni on Zborit’ ne umemo. Da ga vid’te kako s’ ljubi S novim svetom belim; Da vidite
“ Ljubim ti, dušo, nedra; — Al’ ja sam uvek Srb, I sad sam tu našarô Poljupci srpski grb. Pa čuj šta zvezde poje, Tu radost veliku: Srb ljubeć’ ljubu ljubi Po krstu čeliku.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Tanasije se ispravi: — Braćo, svi su mrtvi... Hajte brže! I kao kad bujica probije branu, tako i pukovi srpski pohrliše kroz prodor i, u herojskom naletu rušeći prepreke, preko talasa krvi, uđoše u svoju zemlju...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
evropskog baroka u pesmici nekoga Stefanovića iz Sombora koja, u Dragoljubu za 1845, u celini glasi: SRPKINjA SRBLjINU Srpski sine, Srb sivi sokole! Svoji svojstva sebi srca srpska.
izrazio dovoljno snažno u pesmi Mome rodu: Rasuti svuda, srpski smo narod mi, I gorko piće gasi nam često žeđ Kad nož nepravde ljute kolje Decu i ženu, i starce, ili Kad tajna zamka
veka, U zidinama i sad gorostasnim I predelima neizmerno krasnim, Gdi ašikuje s' Savom Dunav reka, — Kad čujem kakvu srpski brat i seka Sad pesmu peva, grlom miloglasnim A licem vedrim i pogledom jasnim, — Tad osećam slast majčinoga mleka.
Jedan od jezika, kao što je poznato, bio je narodni jezik srpski — prostoserbski. Njega niko valjano nije poznavao, niko se njime valjano nije umeo ni služiti, iako je o tome maštao već
To je kultivisana i kulturna poezija, sa mnogo unutrašnje ravnoteže i kada bez mnogo ekonomije, čak sa srpski bezgraničnim rasipanjem ekonomičnosti.
Gdi je Srbije grob? Je l’ Kosovo? Marica? Prilip? Ah, sva bedna zemlja opšti plačevni je grob. Srpski rode, prekidaj Grozne suze prolivati: Mrtva leži tvoja mati, Tvoja slava, tvoja dika.
žito crni kukolj seje, Nek’ svaki drži ono što je dobro, Nek mrzost reži a ludost se smeje, — Ja i ti ćemo, mili srpski pobro, Da opevamo što nam srce greje, Da opevamo slavnoga junaka, U mišci krepka, srcem, duhom jaka.
Kad sultan pade, grozni strah i tuga Obuze Turke u carskome stanu, Pa zabunjeni skaču, beže, ječe, A srpski mač ji nemilice seče.
1837. Jovan Subotić SRBIN Ja sam Srbin, srpski sin, Ime m’ Radivoj; Prvi mi je zavet taj: „S’ Srpstvom padaj, stoj!
“ I tog’ ću se držati Dok god budem disati, Srpskog oca pravi sin, Pravi srpski sin. Ot oca mi ostala Lepa dara tri: Ime Srba, mač i krv Što m’ u srcu vri; Ot matere sveti dar — Srpski jezik n
Ot oca mi ostala Lepa dara tri: Ime Srba, mač i krv Što m’ u srcu vri; Ot matere sveti dar — Srpski jezik n oltar — Ima svaki srpski sin, Pravi srpski sin.
mi ostala Lepa dara tri: Ime Srba, mač i krv Što m’ u srcu vri; Ot matere sveti dar — Srpski jezik n oltar — Ima svaki srpski sin, Pravi srpski sin. Turčin ima Carigrad, Francuz Pariz svoj: Meni sve je Srbinu Ime, jezik moj! Pravi srpski sin.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
“ VUJO: Lijepa?... Ne žnava ni srpski — kako lijepa? BOŠKO: Ma stas, i lice, oči kakve su? KAP. ĐURAŠKO (za sebe): Očima da te ubije, U dušu večno da se
KRAJIŠNIK: Šest tisuć’ vojske, sve Anadolije, udrilo je jutros zorom na granice naše. Vojvoda Topuzović istina ih je srpski dočekâ, ali je do sada valjda poginuo? KNEZ ĐURĐE: Ti nisi Crnogorac!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Traže od Zemljane Vlade da nam izvoli da se više ne zovemo samo Srbovi kô do Kosova, već srpski, prekoslavni, školski, crkvenjski i ato-no-to... Ovu pošljednju riječ ne mogu izgovoriti, pa ubi me!...
David: More i to biti... Neki me dan, baš će biti u prošli pazar, pita gazda Stevo: „Priznaješ ti, Davide, da si srpski, prekoslavni, školski, crkvenjski i ato-no-to...“ O, teške riječi, krst joj ljubim!
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Među glavnim prevodilačkim radionicama nalazili su se slovenski manastiri na Svetoj Gori od kojih je srpski, Hilandar, bio zadužbina Stefana Nemanje, rodonačelnika najznačajnije srpske srednjevekovne dinastije.
Čak su i pojedini srpski autori počeli pisati tadašnjim ruskim književnim jezikom, namenjujući svoja dela i srpskim i ruskim čitaocima.
Godine 1768. Zaharije Orfelin proklamativno je uveo u srpski književni jezik mešavinu crkvenoslovenskog i narodnog jezika, u kojoj je uvek bilo mesta i za specifične ruske reči.
Umesto gramatičkih pravila carovala je proizvoljnost; subjektivnom nahođenju autora bilo je prepušteno da izabere srpski, crkvenoslovenski ili ruski oblik.
U skladu s promenama u srpskom društvu i kulturi, srpski književni jezik ponovo je doživeo preobražaj. Njegov lik više nije određivala crkva, nego građanstvo, a osnovna
Po Kopitarovom nagovoru Karadžić je pristupio objavljivanju narodnih umotvorina i obradi jezičkog materijala. Njegov Srpski rječnik s gramatikom iz 1818.
Time je onemogućeno da se ustali jedinstven grafički lik za srpski književni jezik, bez obzira na postojanje dvaju različitih izgovora.
nasleđe, pa i poneke kasnije uvedene obrte koji su činili gipkijom rečenicu pisaca u razdoblju koje je prethodilo, srpski književni jezik je u izvesnim pojedinostima učinio korake unazad.
o nazivu i položaju hrvatskog književnog jezika (1967), prikazivali su hrvatskoj publici zalaganje za zajedništvo kao srpski unitaristički pritisak.
Na srpskoj strani takvog ponašanja nije bilo. Srpski lingvisti rukovodili su se svešću da jezičko zajedništvo znači šire kulturno tržište i bogatiju kulturu, i osim toga
Tada će se, kao i kod drugih evropskih naroda, pojaviti sveti predak i slaviće se njegov svetački kult. Prvi takav srpski svetac jeste zetski knez Vladimir, idealan hrišćanski vladar, koji nepravedno strada u dinastičkim borbama oko vlasti
Tu Nemanja najpre izlaže svoju državotvornu teoriju o vlasti koja je njegovim precima i njemu data od Boga da bi štitili srpski narod.
Jakšić, Đura - PESME
U nečistom nedru večnu kletvu skriva, Zato gdegde grmi, i nemo počiva: Blagoslov je proklô srpski care Lazo — Kako bi joj i bog milosti ukazô!?... Pored nje me, bujne, tvrda staza vodi. Ali kuda, kuda?
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Pa kada čuje da nada svu grmljavu odjekne huka kakvog silnog topa, on kao da je raspoznavao, uveren je bio da je to srpski top i, pošto je bio sam, zagrcnuo bi se brišući suze: — Slatki moj top! Mucao je i tepao mu kao svome čedu rođenome..
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Jugoѕlavenѕke akademіje) RSA — Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika (Rečnik Srpske akademije) SEZ — Srpski etnografski zbornik Simonović — Dragutin Simonović, Botanički rečnik imena biljaka, Beograd, 1959.
SKG — Srpski književni glasnik Sofrić — Glavnije bilje u narodnom verovanju i pevanju kod nas Srba. Po Angelu de Gubernatisu.
s., 143). V. grančice su apotropajon, i kao takav vešaju se o vrata i prozore, na Đurđevdan (opšti srpski običaj, koji nije napušten čak ni u velikim centrima kakav je Beograd! Tako rade npr.
Jagić u ASPh, 1, 1876 ‹611 idd›, i P. Popović, Pregled, § 11; S. Troj. ‹Glavni srpski žrtveni običaji› SEZ, 17, 1. s.). K. muke opisuju se i u basmi protiv probadi (SEZ, 19, 217. Tu ceo tekst basme!).
L. je i arbor felіx ‹= srećno drvo› i stari srpski idoli, po svoj prilici pravljeni su po prevashodstvu od l. drveta, upor.
s., 172, i P. K. Bulat, Jsl. filolog, 2, 1921, 283, pa onda SEZ, 31, 1924, 107), takođe i srpski izraz: »krste lipovi« (Vuk, Posl.
Uѕener, Kl. Schr., 4, 94 idd [tu su uzeti u obzir i srpski običaji!], i moje izdanje Petnaest srpskih narodnih pesama, 166). T. ima izvesnu ulogu u narodnoj medicini.
, 151). HRAST Eіche (quercuѕ robur). Hrast; dub. Prema hrastu ima srpski narod veliko poštovanje, i mnogi starodrevni primerci smatrani su za božanstva i uživali kult.
npr. SEZ, 16, 1910, 273 (Lužnica i Nišava); 58, 1948, 351 (Gruža); Kulišić—Petrovih—Pantelić, Srpski mitološki rečnik, Beograd, 1970, i, naročito, RSA, ѕ. v. bob.
Stanojevića). — Više podataka o b. ima kod Kulišića (Srpski mitološki rečnik, 1970), a još više ih ima u raznim etnografskim publikacijama (v. npr.
Ćipiko, Ivo - Pauci
” Otac Dioni sije očito se ljuti: eto, bar na njegovu zdravicu moglo se otpjevati srpski: „Na mnogaja ljeta”... Kad se zanos sleže, diže se pop Vrane, uozbiljio se, griska donju usnicu, i podvojak mu se
i pomalo uvuče se u društva i porodice, a otkad po objedu zaželi da pije crnu kavu, pretplati se na jedan domaći srpski list, i našavši u njemu imena darovatelja što priložiše koju krunu na korist tih novina, pošalje i on svoj doprinos.
Ilić, Vojislav J. - PESME
KAMENI) 154 U OSAMI 156 z* 157 ELEGIJA NA RAZVALINAMA KULE SEVEROVE 159 KLEON I NjEGOV UČENIK 161 (ZAROBLjEN PROMETEJ SRPSKI) 165 BABAKAJ 166 ZAPUŠTENI ISTOČNIK 168 (SUVA, KRŽLjAVA KRUŠKA...
Dan pomena stiže. Toga slavnog dana Odslužena biće, što okove kida, Strašno panihida. 7. O vitezi srpski, pepelišta tavna Pohodiće tada naši milijuni, Mesto tužnih zvona horiće se trube I naši plotuni. 1889.
1892. (ZAROBLjEN PROMETEJ SRPSKI) Zarobljen Prometej srpski trajaše sumorne dane Prikovan za hladnu stenu. Al' strašni kucnu čas: Iz mračnih dolina
1892. (ZAROBLjEN PROMETEJ SRPSKI) Zarobljen Prometej srpski trajaše sumorne dane Prikovan za hladnu stenu. Al' strašni kucnu čas: Iz mračnih dolina srpskih sa struna gusala
(STARO, SREĆNO DOBA...) Staro, srećno doba, tebe mnogi žale, Liberalne tvoje bitke i skandale Kad je pesnik srpski dar božanski kaljô I nalizan često pod stolom se valjô Kad vrlina beše ne misliti mnogo, Kad se i Slepčević proslaviti
Celo ovo veče Sanovnici srpski stojahu na dvoru; Mučio se despot do pred samu zoru, A u zoru čelnik izađe i reče: „Gospodo vitezi!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Sa Grcima razgovaram francuski ili nemački, sa našima Srpski. Zamorna je stvar služiti se u isti mah sa tri razna jezika, naročito kad ti misli beže na drugu stranu; moje su
U svedodžbama škole u Vinkovcima spominje se kao nastavni predmet i „ilirski“ jezik, a u svedodžbama realke u Pančevu „srpski“ jezik.
jezika smatrao za prvu osnovu vaspitanja, zato je u kuću dovedena guvernanta da kod nje učimo i govorimo nemački, a srpski učitelj dolazio je večerom da nas podučava u srpskom i veronauci.
Nemački jezik predavao nam je jedan profesor „Švaba“ koji, na našu sreću, nije znao srpski ni reči. U šestom razredu počeo sam da čitam klasična dela svetske literature: nemačke i francuske klasike u
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
vek) prevode i pripovedaju širom Evrope. Krajem 18. veka neka od ovih dela prevode se na srpski jezik – čitaju ih, pre svega, deca Srba u Austrougarskoj.
MOJE SELO STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA) Za gorom je selo, Srbinstvo je tamo, Srpski zbori samo; To mi omilelo, Milo moje selo, Budi mi veselo!
Đura Jakšić (1832–1878), poznati srpski pesnik, slikar i boem, rođen je u Srpskoj Crnji, učio je slikarstvo u Temišvaru, Pešti (napušta studije zbog revolucije
Umro je u Beogradu. Mita Popović (Čika Mita Popović) (1841–1888), srpski pesnik druge polovine 19. veka, rođen je u Baji, a živeo u Somboru.
Bio je član Preodnice i pitomac Tekelijanuma, zatim sudski beležnik u Baji. U mladosti je slabo govorio srpski pa je pesme počeo pisati na mađarskom, pod uticajem mađarskih romantičara.
Zbirke: Pesme (1874), Pred Vaskrs (1877), Svetli dani srpski (1878), Pesme (1884). Milorad Popović Šapčanin (1842–1895), rođen je u Šapcu, umro je u Beogradu.
Milan Kujundžić Aberdar (1842–1893), pesnik, filozof, diplomata, akademik, ministar prosvete i srpski zadužbinar, potiče iz ugledne beogradske porodice.
Pisao je rodoljubivu i ljubavnu poeziju i pripovetke. Zbirke pesama: Aberdar, prvi jek (1868), Drugi jek (1870), spev Srpski patrijarh... (1866), balada „Nevesta hajdukova“. Stevan V.
1872, Radovanov dar 1876, Božić, dar dobroj deci 1873-77, Dan i noć 1880, Neven cveće 1877, Dani odmora 1878, Veliki srpski deklamator 1879, Srpski deklamator 1879, Bosilje 1880, Male gusle 1881, Mali svet 1882, Radovan 1883, Polaženik 1886,
Božić, dar dobroj deci 1873-77, Dan i noć 1880, Neven cveće 1877, Dani odmora 1878, Veliki srpski deklamator 1879, Srpski deklamator 1879, Bosilje 1880, Male gusle 1881, Mali svet 1882, Radovan 1883, Polaženik 1886, Badnjak 1891, Biser cveće
Jovan Sundečić: Niz dragocijenoga bisera... (pesme i nove pesme) U Somboru pokrenut Prijatelj srpske mladeži, srpski list za decu (urednik Nikola Đ. Vukićević) 1867. Milorad P.
Rođen Branislav Cvetković (Čika Brana) Umro Jovan Grčić Milenko U Zemunu pokrenut drugi srpski list za decu Dečji prijatelj (urednici Aleksandar Kuzmanović i Mita Nešković) 1876. Stevan V.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Nisam znao da ih je toliko u toj njihovoj Pešti. Naši se drže i ne dadu, a opet im nije ni lako. Govore srpski, na primer, a zanose. Pa i moj Rista kao malo zanosi. A žena mu dobra, i kućica lepa, i deca kao jabuke...
koju je veštački očistio, namestio i ukrasio kao vertep, s polupregradama i raznim odeljenjima sve ujednom prostoru. Srpski ne zna govoriti, mada godinama tu živi, i uglavnom od srpskih kuća zarađuje, jer Nemice domaćice samo oštre svoje
— Mama meni skuplja novaca za put, i ja ću videti okean, i ostrva, i fregatu. — Ho, dijete, pa ti i ode, i srpski zaboravi! A pitaj, bogati, tu tvoju mamu, da li ona razume to što pričaš? — Sad je frau Roza morala lično da odgovara.
Naravno, ja sam ga platio, i, kako ti pametno reče, čitali su je samo dva, tri prijatelja... Prevešću je i na srpski, to je đački naš život. — Samo radi, Pavle... A da svi imamo časove sumnje, evo ti moj primer baš u ovome momentu.
Posle dve nedelje Engleskinja je otputovala. Mnogo je stvari nakupovala po okolnim selima, naučila malo srpski, ostavila za sobom dobar spomen. Frau roza se hvalila svetu: — Sve sam doživela što sam želela da doživim.
guvernanti toliko, da se u čas zvanične šetnje, po zvaničnoj aleji parka, više govorilo francuski i nemački nego srpski ili hrvatski.
Tako čitav mesec dana. Pa onda „Svi-mrtvi” i „Svi-sveti” — katolici hadžijaju na groblje; srpski grobar viri, previruje: „Cveće, cveće, a ništa za pojesti.
Crkva je srpska, škola srpska, Božić i Uskrs srpski, sveštenik srpski popa, litija srpska, kalendar srpski, kujna srpska, post srpski, spletke i inat srpski.
Crkva je srpska, škola srpska, Božić i Uskrs srpski, sveštenik srpski popa, litija srpska, kalendar srpski, kujna srpska, post srpski, spletke i inat srpski.
Crkva je srpska, škola srpska, Božić i Uskrs srpski, sveštenik srpski popa, litija srpska, kalendar srpski, kujna srpska, post srpski, spletke i inat srpski.
srpska, škola srpska, Božić i Uskrs srpski, sveštenik srpski popa, litija srpska, kalendar srpski, kujna srpska, post srpski, spletke i inat srpski.
Božić i Uskrs srpski, sveštenik srpski popa, litija srpska, kalendar srpski, kujna srpska, post srpski, spletke i inat srpski. Eno, preko puta, Srbija i Beograd, slobodni i svoji, pa kako da se Srbi s druge strane reke zovu drukčije nego Srbi.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
»Pak šta niste taki spočetka kazali srpski, nego ste uzeli egipatski govoriti?« Ima i takovi na svetu ljudi koji neprestano teže da se gore penju, ne smatrajući
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
PRVOGA ZUBA DO PANTALONA 12 ČOVEK U PANTALONAMA 20 SUĐAJE 26 ŠKOLOVANjE 31 OSNOVNA ŠKOLA 36 HRIŠĆANSKA NAUKA 41 SRPSKI JEZIK 44 ISTORIJA 50 GEOGRAFIJA 56 JESTASTVENICA 61 STRANI JEZICI 65 MATEMATIKA 69 FIZIKA I HEMIJA 77 MRTVI
tako opasni kao jedan jedini bog; i treće: kad bi bili u mnogoboštvu, ne bi se u gimnazijama učila hrišćanska nauka. SRPSKI JEZIK — Beše li ti ono magare što ni prošloga puta ne znađaše lekciju? — Jest, ja sam taj!
godine, u kojoj je poginuo bugarski car Mihajlo, odlikovao se naročito mladi srpski kralj Dušan. Grad Velbužd, gde se ta bitka desila, danas se zove Ćustendil.
Na osnovu toga što ta životinjica gricka mrvice bačene sa tuđega stola, sudbina mi je odredila da budem — srpski književnik.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Pokraj puta viđamo sveže humke. Na jednoj je samo pisalo: „Srpski vojnik, umro za otadžbinu“. — Iz dana u dan topimo se — progovori potporučnik Dragiša.
On će komandovati na francuskom a jedan od naših oficira prevodiće njegovu komandu na srpski, za naše vojnike. — Pazite, da nas ne obrukate! — savetuje svoje vojnike kapetan Vojko.
Petrović, Rastko - PESME
Nisam znao da se ne govori svuda srpski: pred jednom rekom čuči neko pa se ogleda ko zaljubljeni Narcis. Ovde se žene samo u košuljama, a ljudi u gaćama šetaju;
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Strahin-bane, ti sokole srpski, tvome đogu i tvome junaštvu svud su brodi đe gođ dođeš vodi. Volim s tobom časno poginuti neg' ljubiti na sramotu
O Savi ima više pesama i mnogo pripovedaka. On je bio višestruko značajna ličnost: prvi srpski književnik, aktivni učesnik u mnogim političkim događajima, organizator crkve.
i dubrovčanin Crijević (Cerva, Tubero 1455—1527) po izvorima iz naroda koji su u njegovo vreme bili na raspoloženju. Srpski pisac sa samog kraja XV veka, kojega su Turci pri uzeću Novoga Brda (1454) kao mladića zarobili i u janičare odveli,
određeni otisak sredine u kojoj je postao, naime, otisak ideologije i načina života viših slojeva feudalnog društva. Srpski ep je poezija vojne aristokratije. On je stvoren tim socijalno–istorijskim uslovima koji su zahtevali junačku poeziju.
PESME STARIJIH VREMENA 1 ŽENIDBA DUŠANOVA Kad se ženi srpski car Stjepane, nadaleko zaprosi đevojku, u Leđanu, gradu latinskome, u latinskog kralja Mijaila, po imenu Roksandu
Kad ujutru jutro osvanulo, opremi se Todore vezire, pak otide bijelu Prizrenu. Kada dođe bijelu Prizrenu, pita njega srpski car Stjepane: „Slugo moja, Todore vezire, viđe li mi Roksandu đevojku? Viđe li je i prstenova li?
Kad to začu srpski car Stjepane, udari se rukom po koljenu: „Jao mene do boga miloga! dotle li se zulum oglasio od sestrića od Vojinovića!
Lale šćahu biti Bugarina, al' ne dade srpski car Stjepane: „Ne udrite mlađano Bugarče, Bugarče se spavat naučilo po planini ovce čuvajući; ne udrite, već ga
Dok se Miloš malo ponačini, utom svanu i ogranu sunce; al' povika sa grada Latinče: „Oj, čuješ li, srpski car-Stjepane!
“ Kad to začu srpski car Stjepane, on telala pusti u svatove; telal viče i tamo i amo: „Nije l' majka rodila junaka, i u svate caru
“ Veli njemu srpski car Stjepane: „Jest slobodno, mlađano Bugarče; jest slobodno, al' nije prilike! Ako zgubiš mlada zatočnika, čestita ću
Uzja Miloš pomamna kulaša, pa okrenu od b'jela šatora, zametnuvši koplje naopako. Govori mu srpski car Stjepane: „Ne nos', sinko, koplje naopako, već okreni koplje unapredak, jer će ti se smijati Latini“.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
u Grka car Justinijan, što je načinio divnu i krasnu veliku crkvu u Carigradu, što se zove Aja Sofija visoka (po srpski reći se, toj crkvi ime je Sveta Mudrost ili pak že Od veka utajeno je.