Jakšić, Đura - PROZA
„Džanum, ovakvih svatova nisam još video, niti ću videti... Veselje je to, džanum, pravo srpsko veselje!...“ Tako razgovaraše kaluđer, a ja sam sve odobravao što je on rekao... A i šta sam drugo mogao činiti?...
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
na četiri dahije i nji̓ove subaše a naše zulumćare, i volimo, i zakleli smo se pređe svi izginuti i utamaniti se, da se srpsko ime ne čuje, nego pokoriti se ovim Turcima.
od smrti u šume pobegosmo, i od begunaca skupi se vojska; rešismo se i zaklesmo se da volimo svi izginuti i ime srpsko utamaniti, nego se ovim zulumćarima podložiti; zato se molimo da carstvo austrijsko pruži ruku i ovaj nevini narod
) Ja se sastanem sa Jakovom i Milanom. Pozovemo i dođu nam 20 Turaka Užičana u planinu Crnokosu. Na pitanje srpsko: zašto su dozvali Begu Novljanina i Fočića Osman-agu iz Bosne, i što će im Afiz-pašin Omer-aga iz Niša, i zašto kupe
i da se nji̓ova zloba sve od dan do dan više i više umnožava a ne umaljava, i da su Turci sasvim namerili i ime srpsko da se ne čuje istrebiti; zato prosimo čtobi od imperatora i kakovo nibud rešenije ot Jego Veličestva dobiti.
u 4 sata po podne odem g. Nedobi, pokažem pisma i očitam pred njim žalosno stanje srpsko, kako poslednjega od nas govora ištu, u poslednjem svom izdihaniju, i pitam da me sovetuje šta ću im na ovo odgovoriti.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— To je ovaj! — reče Nogić i pokaza na Stanka. — Dakle, to je Stanko!... Ti si sin Aleksin!!... Alal ti, sokole, srpsko mleko koje te odranilo!... Samo da ste videli onaj lom, ono tumaranje. Što je god čalmu nosilo, diglo se na noge.
— Jer da imaš obraza, ti bi se danas zvao Muja ili Alija, a ne bi poganio srpsko ime. Marinko se okrete subaši: — Eto ga, efendija!... Čuj šta ti u oči govori!... — Nemoj ti tu njega plesti!
— Moja! — odgovori Stanko ponosito. Čupić odjaha konja. — Hodi, sokole, da se poljubimo!... Alal da ti je ono srpsko mleko što te zadojilo! Ej vala ti na ovakom junaštvu!
Čupić opet pozva Zeku. — Junački sine! — reče mu, a suze mu se svrteše u očima. — Alal neka ti je srpsko mleko koje te zadojilo!... Ali, Zeko brate, promisli! Ne bi li bolje bilo da i ti ostupiš?... Zeka planu.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Mogla bih dokazati da imam više prava no vi, al' kako je to pravo na našem međunarodnom, tj. srpsko-nemačkom kongresu ukinuto, to neću ni da se služim njime.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ludi konji i još luđi kočijaši, pa nastade jedno besno i ludo srpsko utrkivanje i podvikivanje. Konji se zgranuše pa sve upropnice skaču, a ženskadija ciči i podvikuje od silna besa
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
JUCA: Izeo se. JANjA: Škilji nemarljivo, nepromotreno, izio si! Sam si lebac izio? JUCA: Pa izeo se u kući. JANjA: Srpsko hondrokefalos, ne znajš gramatiki? Kako ći lebac sam da si jedi? Ko je lebu dirao?
DIMA: E, kala. JANjA: Da budi svadbu, ne svadbu, da ti djavol nosi srpsko prokleto običaj! Da budi, ne da budi. Što moži da budi kod kir Janju, kad oći da propadni! Da si venčajte na mesec dana.
MIŠIĆ: Kakvu istoriju? JANjA: Kako je srpsko glava prevarila grečesko mudrost. POZORIJE 6. JUCA, BIVŠI JUCA: Znate šta je novo na sokaku? Kir Dima bankrotirao.
deset hiljada forinta, bre! DIMA (maja rukom): Epajsun. Znaiš što, kir Janja? Da ti rečim na srpsko jednu slovo. Sum došua, da mi dajš Katica, nega da mi dajš i aspri.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
i križevačkog, govore takođe kajkavskim dijalektom, koga uostalom nestaje pred štokavskim, koji se širi kao književni srpsko-hrvatski jezik. Kajkavski se dijalekat još dobro održao u Kranjskoj, u okolini Trsta, u Štajerskoj i u Koruškoj.
Prešavši delimice u katoličanstvo i u unijatsku veroispovest, Srbi su doprineli da se izbrišu ranije razlike i da srpsko-hrvatsko stanovništvo postane još većma jednoliko. Kulturne razlike između ove dve grupe znatno su se ublažile.
Velika književna epoha bila je ona u Dubrovniku XVI i XVII veka. To je bila zajednička srpsko-hrvatska književnost, pisana štokavskim, hercegovačkim dijalektom, pošto je dubrovačko stanovništvo bilo neprekidno
Kad se izuzmu neki arhaični oblici, jezik dubrovačke književnosti je isti onaj koji je u XIX veku usvojen kao književni srpsko-hrvatski jezik. Ova je akcija počela već krajem XVIII veka.
Počevši od ove epohe ostvarilo se jedinstvo u jeziku i književnosti kod SrboHrvata i srpsko-hrvatski jezik i književnost počeli su se širiti i kod Slovenaca.
Obrenovića (1862—1868) koji je, oduševljavajući se južnoslovenskom idejom, bio sebi stavio u dužnost da osnuje jednu srpsko-hrvatsko-bugarsku državu (Garašaninov program). Otada su ove težnje i ovi programi postali precizni.
Nova bugarska država, stvorena posle srpsko-turskog i rusko-turskog rata 1876—78. godine, obrnula se u suprotnom smislu.
Ivan Knežević, knez Ivo od Semberije, donoseći otkup za zarobljene žene i decu, kad je ugledao srpsko roblje, „triput pada pa on obamire... niz obraze grozne suze lije“.
god.: „zeman doš'o valja vojevati“, kaže narodna pesma. Isto je osetila Srbija 1912. god., u srpsko-turskom ratu. Intelektualne sposobnosti.
vek, čitav niz careva, kraljeva i junaka, ali to nije genealogija nekih porodica kao u zemljama gde postoji plemstvo. Srpsko plemstvo je iščezlo; postoji samo genealogija istorijskih predaka koji pripadaju celome narodu.
Seljačka Srbija je radionica gde su srpski elementi različnog porekla uspeli da se stope i kombinuju, gde se srpsko jedinstvo ostvarilo na ograničenoj oblasti. Svi su prožeti živom ljubavlju prema otadžbini.
Sve Ere govore jekavskim ili ijekavskim dijalektom srpsko-hrvatskog jezika (mlijeko i vjera namesto mleko, vera i mliko, vira ostalih srpsko-hrvatskih dijalekata: ekavskog i
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Prema mišljenu Čajkanovića, vuk je nekad bio glavno srpsko božanstvo.⁹⁵ Pored velike grupe apotropajskih imena („opasna“, „jaka“, „mrska“, „bezvredna“ i slična imena), u lična
114; Radovanović, B., isto, s. 199. ⁹ Radovanović, B., isto, s. 99; Kulišić, Š., P. Ž. Petrović i N. Pantelić, Srpsko mitološki rečnik, Nolit, Beograd 1970, s. 225. ¹⁰ Karadžić, V. S.
206. ²⁷ Gezeman, G., Čojstvo i junaštvo starih Crnogoraca, Cetinje 1968, s. 156. ²⁸ Bogdanović, L., „Srpsko narodno blago“, Karadžić, 8—9, Aleksinac 1900; Đapović, L., isto, s. 81; Vrčević, V.
SANU — Srpska akademija nauka i umetnosti SEZ — Srpski etnografski zbornik SKA — Srpska kraljevska akademija SUD — Srpsko učeno društvo CHZ — Centralni higijenski zavod ŠV — Školski vjesnik Allport, G. W.
Birket-Smith, K., Putovi kulture, Matica hrvatska, Zagreb 1960. Bogdanović, L., „Srpsko narodno blago“, Karadžić, 8—9, Aleksinac 1900. Bogišić,, V.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ZELENIĆKA: Nek istrebe. S otim će se više sami sitrebiti. LEPRŠIĆ: Meni je svejedno; ako ne može biti srpsko, biće slavensko carstvo. 7. SMRDIĆ, ŠERBULIĆ, PREĐAŠNjI SMRDIĆ: Znate li šta je novo? ŽUTILOV: da čujemo.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
KNjIŽEVNOSTI 337 NACIONALNI OPTIMIZAM 338 DUHOVNI I KULTURNI NAPREDAK SRBIJE 339 PROŠIRENjE KULTURNE OBLASTI SRPSKE 340 SRPSKO-HRVATSKO KNjIŽEVNO SJEDINjAVANjE 342 STRANI UTICAJI U SRPSKOJ KNjIŽEVNOSTI 343 OBELEŽJA DANAŠNjE SRPSKE
U XVIII veku, kada se budilo istorijsko osećanje srpsko, jedva se nešto malo znalo za stare spomenike srpske pismenosti.
Pokušaji da se sastavi jedno srpsko akcionarsko društvo i da ono kupi štampariju, ostali su bez uspeha. 1796. štamparija bude prodata mađarskoj
Glavna ideja Jovana Rajića je srpsko rodoljublje. Njegov cilj je: »Serbski Narod po dostojaniju i priličiju perom opisav v kratcje proslaviti i iz tmi
Kao i u celoj Austriji, tako se i srpsko društvo podelilo na dva dela: na jedne koji su odobravali njegove crkvene reforme i na druge koji su bili protiv njih.
I. NjEGOV ŽIVOT I NjEGOVE KNjIGE ŽIVOT. — Dimitrije, u kaluđerstvu nazvan Dositej, rodio se u Čakovu, srpsko-rumunskom mestu u Tamiškom Banatu, 1742. ili 1743. godine.
pisali protivu zloupotreba a za moralisanje grčkog pravoslavlja, potpuno je važilo i za izdanak grčkoga pravoslavlja, za srpsko pravoslavlje. I prva svoja dela Obradović će pisati prema grčkim delima.
U XVIII veku i kod Srba, kao u celoj Evropi, došlo je do sukoba između svetovnih i crkvenih staleža. Srpsko građanstvo, čim se počelo prilagođavati uslovima novoga života u Ugarskoj, u zemlji zapadne kulture i gde je bilo dosta
NACIONALNE IDEJE. — Do Dositeja Obradovića srpsko rodoljublje je usko i ima verski karakter. Na kraju XVIII veka nacionalni pokret, ukoliko ga ima, oseća se kod ugarskih
U doba oko 1780. godine srpsko osećanje je ograničeno samo na pravoslavne Srbe u Ugarskoj, i nacija je više jedna veroispovest jedne ograničene
Ali ipak taj njegov jezik nije besprekoran i potpuno čist. On se rodio u jednom kraju gde je srpsko stanovništvo jako izmešano sa tuđinskim i gde je jezik neizbežno morao izgubiti od svoje čistote.
Postojalo je do 1864, kada je pretvoreno u Srpsko učeno društvo, gde će se produžiti uspešno započeti naučni rad. POZORIŠTA Prve pozorišne predstave kod pravoslavnih
Sremac, Stevan - PROZA
kojom zadevene behu jedne dvojnice, malo kraće od učitelja, a tanke kao učiteljeve noge, koje se lepo provide kroz tanko srpsko platno. Škola je bila dosta lepo nameštena. Bilo je svega što školski zakonik propisuje, pa i nešto više.
Radičević, Branko - PESME
220 IZ ZAOSTAVŠTINE 223 LIRSKE PESME 224 DEVOJKA DRAGOM 225 SONETI 228 (O KRASNA TI PEVANjA SJAJNA VISO) 231 SRPSKO MOMČE 233 (PRETPEV IZ JEDNOG MALOG EPOSA) 235 (UBICA U NEZNANjU) 236 MOJE SUNCE 240 (DETE I GUSLAR) 241 PERIVOJ 243 KAD
Turskim glavam' goru kitim, O ajdučke divne sreće! Turskim šaram ponositim Kitim srpsko svoje pleće: Turska puška Ture bila, Tursko blago zadobila.
Kada glednem tvoje stene divne, Srce mlado u meneka živne, Jera ovde poslije Kosova Sunce srpsko granulo iznova, Očistila s' ona velja bruka Što okalja Srbina sa Vuka.
ga oditi po dolji, U žudenja pregolemoj bolji, — Ol' pusti ga da leti, oli ga utuci, U tvojoj tako ne drži ga ruci. SRPSKO MOMČE Ti svilenoruno idi stado, Kao pre te nemam više rado, Nemam glase tanke vrule jasne, Klepetuše nemam rado
“ Pusto umlje amo ga zanelo, Srpsko zrno srce mu raznelo. Pade Memed i pade Alija, Ujede i ona srpska zmija, Pade, brate, mladi Mustaj-aga, Na domu mu
Trajala je igra do pred veče... Da malo li Turaka preteče! Dve trećine u polju zaglavi, Oh, tako se srpsko ime slavi!
Oh, teško je srpsko dobit roblje, Srpska zemlja Turcima je groblje: Kaž', Jusufe, ako nije tako? — Ali Jusuf ne zbori nikako: Srpskim
Kažu njega divna zviždenika, Al' je opet on Srbinu dika, Srpsko oko na nj'ga ne plakalo, Ali Tursko jadom prokapalo. Samo gledni kako lomi Turke, Kako kroji saruke i ćurke!
Kostić, Laza - PESME
HIMNE I MOLITVE PEVAČKA IMNA JOVANU DAMASKINU za Srpsko pevačko društvo pančevačko Bogu zefira, bogu oluja, gospodu sfera zvučnoga mâ, bogu slavuja i bogu guja, gospodu
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
S. Karadžića). 9. Vuk Vrčević: Srpske narodne prilovijetke ponajviše kratke i šaljive, na svijet izdalo „Srpsko učeno društvo“, Beograd 1868. 10.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
A kako ćeš da ga razumeš, kad oće ono što nisi ni snivao. Najposle mu se ne dopada ni moje ime, zašto, kaže, nije srpsko, nego hoće da se zovem Perzerin. MANOJLO: Kako? ISAJLO: Perzerin, ha, ha, ha! Šta bi ti reko, da si mi kum?
DOKTOR: To nije istina. MANOJLO: Eto, zna i Perzerin. DOKTOR: Kakav Perzerin? MANOJLO: Pa vi ste mu dali ime srpsko Perzerin, i meni ste kazali, da se zovem Osvim. DOKTOR: Perzerin i Osvim, smešne reči! PUTNIK: Umesto Prizren i Osim.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Pozorište je, na mađarskom, bilo u znaku Anrija Bernstena, a srpsko u znaku Balkanske carice, od Nikole I, gnjavatora. Imali smo i posetu američkog cirkusa Barnuma.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
carstvo, srpske sile grdno satriješe; velikaši, trag im se utro, raspre sjeme posijaše grko, te s njim pleme srpsko otrovaše; velikaši, grdne kukavice, postadoše roda izdajice.
Srpskoj kapi svud ime pogibe. Postadoše lafi ratarima, isturči se plahi i lakomi — mlijeko ih srpsko razgubalo! Što uteče ispod sablje turske, što na vjeru pravu ne pohuli, što se ne hće u lance vezati, To se zbježa u
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Primjedba Osim ove oglašene knjige mogu se kod mene po naznačenoj cijeni u Aus. vr. još sljedeće knjige dobiti: a) Srpsko-Njemačko-latinski rječnik, najnovije izdanje godine 1852., na velikoj 4-ni 54 tabaka veliki, komad po 8 for.;, b) ІV.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
govorenje bilo je sasvim podobno mudrovanju srca njegova, prosto, nepritvorno, jednim slovom, duša, srce i govorenje pravo srpsko. Želio sam da se taj dan [h]oće kako produžiti. Koliko sam ga više gledao i slušao, toliko više sam se uslaždavao.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
lađom, stigao u Beograd oslobođen od Turaka, poveli su ga, od pristaništa na Dunavu, uz koje se bilo sleglo gotovo sve srpsko stanovništvo da ga dočeka, pravo u Pašin dvor.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
roniše lelekom; Krv će teći preko srpskih strana, Al' će suza biti ubrisana; Poleteće veliko i malo, Da odbrani što se srpsko zvalo; Zaigraće kolo vitezova, Divna slika mojih mladih snova, Što sam negda tako željno ček'o, - A moj pep'o da je na
Jer biće dana, al' neće sreće, i biće ljudi, al' Srba neće; Pomozi, babo, pomoć' ću i ja, Da srpsko ime jošte prosija!“ Dižite škole, Deca vas mole! J.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ U učionici, potom, zavlada najveća tišina kad profesor otpoče: — Bilo je na Vlasini pri kraju srpsko-bugarskog rata. Vaši su vam, bez sumnje, pričali da su tamo vođene velike i krvave borbe sa Bugarima.
sa Bugarima na Vlasini, ima ravno dve rane, jer jedan kuršum evo još nosi u svom desnom ramenu kao uspomenu na prvi srpsko-turski rat.
kako bi dobro bilo da progura samo nesrećni teorijski ispit, a za praktični bi već lako, pošto ga je bar on u prvom srpsko-turskom ratu umeo položiti, možda, bolje i od samih članova komisije.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Videh kako narod stvara novo vreme, Kako Vardar danas kroz Srbiju teče, Kako nad Ohridom pada srpsko veče, Kako nam pogledi preko mora streme, Kako naša usta sad od sreće neme.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
godine tražili Rumuni, ali njihov zahtev bio je uzaludan. Oni nisu mogli pobiti činjenicu da je stanovništvo Banata srpsko, naročito u onom kraju u kome se nalazi Idvor. Predsednik Vilson i g.
Tada mi je to izgledalo kao neka šala, skoro ruganje. Činilo mi se skoro nemoguće da se jedno obično srpsko seljače svrsta u isti red sa studentima koji su po mnogo čemu ličili na mlade aristokrate.
Tokom popodneva Niven je uspeo da odgonetne suštinu ove poslovice i slatko se smejao posle toga. Priznao je da je srpsko-američki humor malo komplikovan i da zahteva dosta analize.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Kad se redom i kako valja čita Mišićeva antologija, onda se može osetiti kako pri samome kraju srpsko jednovekovno poetsko nasleđe nekako, reklo bi se, neočekivano, a u stvari dosta prirodno i bar jednim delom prima u se
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Ukoliko se više spominjalo njegovo srpsko prezime u nameri da se on nešto omalovaži sa svojega davnašnjega porekla, utoliko ga je pritiskao stravičan nagon da
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
su danas na otporu čisti, A nevoljom njinom ko bi da s’ koristi Taj bi drag i mio hajkačima bio — Ali bi poštenje srpsko pogazio. Trgujući židski, rana se ne vida: Na poštenju samo budućnost se zida.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
ODLOMCI IZ DNEVNIKA JEDNOG DOBROVOLjCA USPOMENE IZ SRPSKO-TURSKOG RATA 1876 GODINE I Deligrad, Z avgusta utornik, 1876 god.
kojima pogranični načelnici (ponajviše užički i čačanski) javljaju kako mnogi begunci iz Hercegovine i Bosne prelaze na srpsko zemljište, kako se ta sirotinja pati i propada, kako Turci na našu granicu itd.
Poći ćete i vi sa mnom. — Dakle, vaše prevashodstvo drži da će Turci sasvim očistiti srpsko zemljište? — To je sigurno.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
A ja druga blaga nemam, Nit’ bi druga blaga trebô; Ti si zlato moje nade, Šarnoj duzi ti si nebo. Pa još uz to srpsko srce, Čim se zlato moje kiti, Čvrsta vera, kojom-no će Nebo uvek nebo biti.
Haj, kako je sunce toplo! Haj, kako je cveće slavno! Haj, kako je meni drago Milovanje vaše javno! Kako srpsko kolo igra, Kako srpske misli budi! A kum Josim zagrli me: „Stari svate, vesô budi!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
PUTOVANjA 250 NA SMRT JEDNOG S UMA SIŠAVŠEG 254 GROBLjE 257 MILOŠ SVETIĆ 260 PRVI PRELAZAK CRNOGA ĐORĐA 261 STRADANIJE SRPSKO GODINE 1813.
Cipele od kože ili papuče Neće ni sluškinja sad da obuče, Već vezene i svilene ćenar i sade; Srpsko platno gospodična koja bi sade Ponela otkako patist nastade!
Srpsku slavu, srpsku sjajnost, Srpsko ime, srpsku znatnost, Sve proguta Vidovdan. * Ništ’ na zemlji postojanog! Danas veseo, sutra tužan, Danas silan,
Černa i Domogled, Stančilovo, Bela i reka Srpsko ime nose, Srbalja kažu slavu. Gdi su ti Srblji sad? Na njinim grobovma strani Zidaju kuće, da svi vremena žertva budu.
1838. Miloš Svetić STRADANIJE SRPSKO GODINE 1813. Od Bosne se turska vojska silna ljuta diže, Sablja seva, puška puca, četa četu stiže, A Drina se plačem
aprila 1844. god. peštanskih Serpskih narodnih novina „toržestvo dana roždenja” Ferdinanda I, koje je priredilo „srpsko opštestvo u Pančevu”, dopisnik kazuje kako se na toj svečanosti pre prikaza Sterijine tragedije Bajazit ili Svetislav
Stihovi iz Horacije navedeni kao moto uzeti su iz Oda IV, 8, 29—30. STRADANIJE SRPSKO GODINE 1813 (str. 197). Prvi put objavljeno u Golubici II, 1840, str.
Svirac (gajdaš) je srpsko kolo svirajući bal otvorio. Zatim muzika početak je uzela, a za njome opet svirac, i tako menjajući se do pred zoru
Već Matici da idemo. Nju nam treba pomagati, Na njen oltar žertvu dati. Da nam sine sjajno sunce I ozari srpsko lice! Dajte! Nos’te! Šalj’te tamo Gdi nadeždu svi imamo Da će srpstvo procvetati, Narodnosti slavu dati.
Bal je rečeni pravo srpsko veselje bio. Na njemu su svi prisustvujući bez različija vjeroispovjedanija srpskim jezikom zborili; na njemu se srpska
Na njemu su svi prisustvujući bez različija vjeroispovjedanija srpskim jezikom zborili; na njemu se srpska narodna igra, srpsko kolo, igrala; na njemu su srpskim duhom spisane pesme, Ja sam mlada Srpkinja, Ja sam Srbin, srpski sin, od Srpkinja
u svome listu neke pesme ilirskih pesnika, uz objašnjenje, doduše, da to čini „po onom istom pravu kojim iliromani ime srpsko promenjuju na ilirsko”. (Naveneno: I. Mamuzić, Stanko Vraz i srpska književnost.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Srbije i Crne Gore), a u prošlosti je bilo i drugih etničkih grupa koje su govorile tim jezikom, a nisu imale ni srpsko ni hrvatsko opredeljenje. Hrvati nazivaju taj jezik hrvatskim a Srbi srpskim.
i početkom 18. veka preotelo do Turske najveći deo područja srednjovekovne Ugarske, i zateklo tu i brojno srpsko stanovništvo, uključujući i upravo prispele izbeglice iz zemalja koje su ostale pod Turskom.
zaziranje od kulture evropskih nepravoslavnih naroda, a naporedo s jačanjem građanskog staleža postepeno se laiciziralo srpsko društvo na području Austrije, a za njim i njegova kultura.
Originalno srpsko književno stvaranje baviće se potom najviše opisivanjem života i podviga slavnih ljudi, njima će biti darovani svetiteljski
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
ZNŽOJS, 23, 318): sveti Petar je imenjak Perunov [i srpsko ime Pera nije postalo od imena Petar, nego je to hipokoristika od Perun], i mi u atributu Bogišar imamo (kako se to i
Ćipiko, Ivo - Pauci
Gazda Jovo sastavi dopis za jedne srpske novine, u kome navaljuje na braću—nebraću koji niječu srpsko ime, a u isto doba sramote srpske svetinje, za koje svaki patriota mora da se bori na život i smrt.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Za kratko vreme doživelo je ono i drugo svoje, danas već rastureno, nemačko izdanje. Kako je i prvo srpsko izdanje rasprodato, spremio sam ovo drugo srpsko izdanje.
Kako je i prvo srpsko izdanje rasprodato, spremio sam ovo drugo srpsko izdanje. Ono je izrađeno prema drugom nemačkom izdanju i tom prilikom je još i prošireno.
U njoj sam radio od jutra do mraka skoro godinu dana, a da niko ni zakucao nije na njena vrata. U Srpsko-bugarski rat nisam ni pozivan.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Turskim glavam' goru kitim, O ajdučke divne sreće! Tuskim šaram' ponositim Kitim Srpsko svoje pleće: Turska puška Ture bila Tursko blago zadobila.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Srbu je volela kao matorca, nešto krto i ponosito, nešto srpsko, što će mnogo truda i muke da stane, ali će biti od njega radosti ne samo njenom srcu pomajke, nego i čudnim njenim
ne! Ono nešto pitomo je u Srbi, a ne u njemu! Lakomislen je Srba, ali nije zatrto u njemu srce... naše srpsko srce... ako Bog da. — Gospa Nola se uhvati za glavu i jeknu. — Krsno ime se u ovom svetu ne zna!
) Veče je ispalo sjajno, prihod društva bio kakav nikada. Zameralo se Pavlu jedino što nije svirao ništa srpsko, makar van programa. Ta sitna okolnost, kako već biva po palankama, poživela je duže no što je trebala.
Prvom prilikom, uskoro, javio se na konkurs. Cela palanka je bila uzbuđena, to jest, srpsko stanovništvo palanke. Protivnik je bio samo jedan, i lošiji od Mimića. Protivnik je prošao, Mimić pao.
Gledam je, mislim u sebi: eto nas pod jednim krovom grčko pravoslavni, srpsko pravoslavni, rusko pravoslavni, i svaki nešto drugo...
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
i pozdravne besede na svima koncertima i sve te govore, bez razlike, počinjao je sa: „Pet stotina je punih godina kako srpsko pleme stenje pod tuđinskim jarmom.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Prema Muratu nalazio se knez Lazar sa glavninom svoje vojske. Srpsko desno krilo držao je Vuk Branković (prema Jakubu), a levo Vlatko Vuković sa Bosancima (prema Bajazidu).
Izgleda ipak da Turci nisu potpuno satrli srpsko-bosansku vojsku. Vuk Branković je uspeo da se spase, isto tako i vojvoda Vlatko Vuković: stradao je, prema tome,
nama indžijeli kažu: kad su ’nake bivale prilike viš’ Srbije po nebu vedrome, ev’ odonda pet stotin’ godina, tad je srpsko poginulo carstvo, mi smo onda carstvo zadobili, i dva vlaška cara pogubili: Konstantina nasred Carigrada, ukraj Šarca,
Lazara na polju Kosovu; Miloš ubi za Lazu Murata, al’ ga dobro Miloš ne dotuče, već sve Murat u životu bješe dok mi srpsko carstvo osvojismo; onda sebi vezire doziva: „Turci, braćo, lale i veziri, ja umrijeh, vama dobih carstvo!
junačke pesme: Sima Milutinović (Pjevanija crnogorska i hercegovačka, 1837), Petar Petrović Njegoš (Ogledalo srpsko, 1845), Jukić i Martić (Narodne pjesme bosanske i hercegovačke, 1858), Bogoljub Petranović (Srpske narodne pjesme iz
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Deca, mori, neje ti ni sram!... — Kakva deca?! ... deca vika... Mori, ni u turcko vreme pa ne imaše deca, — ta sag u srpsko, u čkolje, pa će deca da ima!... U sagašnje vreme deca, — beše mu! Zašto si uče čkolju, i jaziju, — zar deca da si ostanu?
„mesnice“ prekraja sam u moj vek, ču li, kuče nijedno, — grmi stari Zamfir — i jošte me niko ni u turcko ni sag u srpsko vreme takoj ne orezili, ni me jedno kuče tolko uapilo, kako sag ova orospija...