Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Čekaj! — reče Zavrzan. I stade nožićem strugati kajiš kojim se opasivao, pa onu srugotinu metati na ranu... I to pomože. Odrešiše svilenu maramu sa vrata Stankova i uvezaše ranu. — Tako!... Sad je dobro!...