Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Napregnutih nerava i mišića, vojnici su držali topovske sprave, spremni da sruče ubistvenu vatru na neprijatelja, ma gde se pojavio. — Muzika, muzika! — vikao je jedan oficir. — Sviraj, sviraj!
Krenusmo po najvećem blatu. Vojnici su neprestano pridržavali topove, da se ne sruče u provaliju. Ponoć je već davno bila prošla kad stigosmo najzad u selo. Komandir naredi da se vojnici odmore.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
kako mu ćilimče na kojem je stajao beži ispod nogu, kako ga nevidljivi talasi podižu, spuštaju i kovitlaju - da ga sruče u vrtlog. On pogleda uplašeno oko sebe kao kakav brodolomac koji traži neku stenu da se o nju okači.
se sasvim približe gradskim zidinama, no kad se oni tu okupiše, zapovedi da se galerije, natovarene kamenjem, preture i sruče svoj teret na neprijatelja. To se desilo za tren oka. Odmah iza treska sručenog kamenja, ču se vrisak neprijatelja.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Odabrao sam deset vojnika, dao svakom po tri bombe i naredio im da se po mraku privuku i najvećom brzinom sruče bombe u onu gužvu od žica. Pa šta bude. Čekali smo ponoć. Na frontu se trenutno sve utiša. — Hajd’ sad!
Bojić, Milutin - PESME
Ja vidim divlju, strasnu Krv pradedova. Peni, huče, Čeka, da kao lava šine, da njom se munje pakla sruče I, šinuv, sunce s nebesa skine.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
na bliske predmete, nego im dozvoljavam da se, kao vodena para, razlebde po prostoru dok se, kao i ova, ne zgusnu i ne sruče na zemlju. Ovo moje zlatno pero, to je oluk kroz koji se moje misli i neispunjene želje talože na hartiju.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Nekako se sve troje sruče ujedno, pozdravljaju se i šale, pretresu novosti u vezi s ručkom, ali onda sedaju i prelaze na razgovor vrlo miran,
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
jedni, a njih je većina, idu pravo kući, — to su oni što svako veče sruče pazar u kesu i nose ga kući; pod jednim pazuhom nose kesu, a pod drugim nešto kupljeno usput čime će se uveličati