Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Učini mu se da se svet sruši. A to beše sovuljaga na hrastu više njega!... Ona zaleprša krilima i prolete mu tikom pored lica, tako da je osetio
— Mi smo ga uhvatili — reče Marinko Marinković. Valjda hoćete da vam ga prstom pokazujem?... Ja... I Marinko se sruši kao podsečen panj. Aleksi samo jurnu krv u glavu. On ne znade šta učini.
Dreknu što ga glava donosi, pa se sruši s divana. Njegova dreka uzbuni sve u kući. Dotrčaše kao bez duše, a on je ležao kao uzet, nijednim udom nije mogao
Tek samo vide preneraženo lice očevo. — Šta je? — pita ga Ivan. — Što si taki? On odmahnu glavom, pa se sruši na prag. Kad je sebi došao, bila je noć. Njemu je sve živo bilo pred očima.
On oseti žeđ, užasnu žeđ... Pamet ga poče ostavljati, i on se sruši sa stepenica u onu kaljugu... — Vode!... Vode! — rikao je. — Hoćeš kazati? — pita spolja Marinko. — Neću!
Dede, reci da nije tako!... Turčin se sruši kao gromom pogođen. Iz Devine priče videlo se da su glavni krivci Kruška i Marinko.
Hajduci se odmakoše... Ne prođe nekoliko trenutaka, a dogoreli krov sruši se u unutrašnjost kuće. Stanko diže glavu nada se, pa reče: — Gospode!... Ti si bog, ti praštaj!...
Dučić, Jovan - PESME
SEME U brazdu bacih seme kedra, Te nepobedne svete srži, Kojeg u svodu neba vedra Nit oluj sruši nit grom sprži.
U tvrđavi dosta izdajnik i jedan, Dovoljan i ključić od najtvrđeg grada! Sam Arhangel sruši bedem nepobedan S kog zastava časti prva je što pada. („Amerikanski Srbobran“, 14.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Za snažan duh velik udarac! Kako da se pod njim ne sruši! Rogozić se tek sad bacio na čitanje, a brzo shvata i pamti. Smisli da se u malom krugu velikim pokaže.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
smrzlog nerva zgrabi sve one konopce ispod zvonâ i dok su razjarena klatna besno udarala u onaj tuč, on se sruši na drveni tavan iznad stepenica, pa se munjevito stropošta dole i izleti u portu.
Afrika
On više nije znao kako bi stanovao unutra: sve je bilo mračno, s nemogućim stepenicama, i pretilo da se sruši. „O, imati kuću, pravu kuću, usred savane, međ divljim Lobiima, eto to je ceo moj ideal.
Teodosije - ŽITIJA
koji pozavidevši prvom čoveku Adamu na počasti i podigavši se mržnjom na njega, vešto je udesio zlolukavi da i njega sruši istim onim visokoumljem i ravnobožjem kojim je i sam pao.
da ovu sebi pokori, sveti se protiv njega za borbu spremaše pravednim oružjem, To jest božastvenim rečima, da sruši njegovo gordo mišljenje.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
SPASOJE (nastavlja):... da dođe jedan nasilnik, da otme moju imovinu koja služi kao kaucija; da sruši jednoga zeta, odnosno ne zeta, nego jednoga direktora preduzeća. ĐURIĆ: Valja o toj stvari ozbiljno razmisliti.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Juca baci žalostan pogled na brata, digne ruke, oči ukočene, počne se nijati, i sruši se. Pala je u nesvest. Brat viče za pomoć, svi se skupe, polivaju je, pod nos joj daju aromatične stvari; dignu je,
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Bio se načinio nered među vojnicima. Jedan zec pretrča mu preko puta. – Uh, da se most ne sruši – pomisli, ili da mu prtljag možda ne ode u reku?
Napada ženu. U stoku je udario pomor, a zid na njegovoj kući prema bregu, prepukao je i hoće da se sruši. Kada je, sutradan, pred veče, posetivši prvo grob gospože Dafine, Isakovič stigao pred svoju kuću, sa svojim slugama,
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
kuli svojoj ili u sebarskoj potleuši, da se drznik sebar obesi usred dana kad se senke smanje; a oskrnavljena kula da se sruši pošto se preljubnica vlastelinka nagna da joj s prozora posmatra vešanje.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
pa onda mirisa nekih uličnih uglova, kad čovek ne zna šta drugo da radi nego da pridržava leđima neki zid da se ne sruši — svega i svačega je u njemu bilo. Uveče, na moru, taj džemper se mogao elegantno nositi svezan oko vrata.
na toj iznenadnoj i bezrazložnoj krivini česte saobraćajne nesreće, mesno Društvo prijatelja starina ne dozvoljava da se sruši levo krilo letnjikovca, jedinog vrednog spomenika iz srednjeg veka, kada je varoš bila važno raskršće karavanskih puteva.
onoga dana kada dođoše da mu čestitaju šezdeset i sedmi rođendan, Pesnikovo srce ne izdrža toliku pažnju i on se sruši pokošen moždanim udarom. Preneli su ga helikopterom u jednu uglednu beogradsku kliniku, gde je sledećeg dana umro.
Matavulj, Simo - USKOK
Od tijeh ruševina vladika Danilo Petrović sagradi nov manastir na današnjem mjestu, ali i taj sruši Numan-paša Ćuprilović kad ono sa silnom vojskom pregazi Crnu Goru (1714).
Radičević, Branko - PESME
Oj Pocerče, oj Milošu, Naš sokole, slavo mila, Al' na slavu Turkom lošu, Jer im slomi pusta krila, Sruši Drini u dubinu Onu strašnu orlušinu: Vi zvezdice našeg neba, Što sijaste kô što treba, Zvezde trepte, zvezde
Sada pljuštu, sada grmu jaku, Sada udri opeta trnjaku, Kud pogleda, u šta silan krnu, Sve se sruši o zemljicu crnu, Teška miška a sekira ljuta, Kr'a, ruši, krči divna puta, „Uhu, kuku!
Pa se vuče po tvrdom kamenu, Kano soko kad pokrha krila, Dovuče se do nakraj bezdana, Pa sa Fatom u njega se sruši.
ode rastić mladi, U slabačkoj što mladosti Za spomenak tu usadi, Ode, gori, plamti, puši, Gnjev se boži na njeg' sruši.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Sad Divonja reče Milošu: — Taj ako me ne sruši, biće dobro, ali svejedno, ti ipak idi sa mnom, pa ako ti ja panem, odvrni moj rog, pa bježi bezobzirce, i ni za živu
Pa skoči te po babinom glasu naiđe na krušku, iziđe više nje u breg, pa uzme kamen, te babu u glavu tres. Baba se sruši na zemlju, a on se vrati u vodenicu i kaže Ćosi: — Ama, čoveče božji, ono nije kukavica nego neka babetina, a ja
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
u Savi, razume rod mi šumovi šta znače, šta sjaj sa Drine kad se s Cera plavi, a šta tišina kad joj slog se sruši, a jastreb njen se začuje u tmuši.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Preturi se, veli, odjednom, samo se požali nani da joj mrkne sves’... pa pljus!... Gojko samo oseti kako se na njega sruši cela kuća, i nebo, i sve... Kao da mu neko iščupa srce i odnese... ostade na tom mestu samo pusta praznina.
Pa zar ona sama da sruši ovu, mukom ozidanu zgradu svoje sreće!... Zar da razori sama ovo, čistom ljubavlju ispleteno, ružičasto gnezdo ljubavi !..
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
On nije mogao ništa da kaže. nego se samo tresao. Noge mu se ujedanput podsekoše i on se sruši dole i, udarajući čelom o mramor, dopuzi do starčevih nogu i stade ih ljubiti, oblivajući ih suzama.
rumen lica s bledilom menja, Juda se prahom po glavi posu; Čupajuć kosu — Grudi bijući I krvav pogled nebu šiljući Sruši se, kleče: „Prokletstvo!“ reče. Drma se, puca Hram Solomona Od grmljavine uskršnjih zvona...
Rakić, Milan - PESME
Kresni, I obasjaj tamu gde pesnici žive, Majušnosti svoje neka budu svesni. Sruši, ko od šale, njihove oltare I idole mnoge kojima se dive! Razbij predrasude i kalupe stare!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Karađorđu besmrtnome, sve prepone na put bjehu, k cilju dospje velikome: diže narod, krsti zemlju, a varvarske lance sruši, iz mrtvijeh Srba dozva, dunu život srpskoj duši.
Šta Leonid oće i Scevola kad Obilić stane na poprište? Ova mišca jednijem udarom prestol sruši a tartar uzdrma. Pade Miloš, čudo vitezovah, žertvom na tron biča svijetskoga.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
toliko je bilo strašnog preziranja i odgurivanja nogom od sebe nečeg gadnog, nečistog, da Tomča pod tim kao pokleknu, sruši se, ali se zato ču njegov strašan, probuđen jauk i pretnja: — Tato, bre? Ne tako, ne to, bre! — Da!
Pandurović, Sima - PESME
Dok se diže para Iz prosute krvi, dalje ćemo ići; Vodiće nas senka velikoga Cara, Polumesec dok se ne sruši u krvi, Il’ dok ne padnemo — poslednji i prvi!
Stanković, Borisav - JOVČA
JOVČA (sruši se preko praga sobnjeg, potmulo ječeći). Pauza. Dole u kujni i na prozorima gasi se svetlost. Pozornicu osvetljuje
Ćosić, Dobrica - KORENI
Nek traje dok se sama ne sruši. Nek ti je, Aćime, sve prokleto ako drukčije učiniš.“ Po njenoj smrti... Zašto se on uselio u ovaj lopovski trap?
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Pa se tako svetle mlazi Pa se vide svetli trazi Jednog duha raznih doba, Duha kome nema groba. - U grob samo sruši kosti, Strese pep'o koj' mu smeta Bržem buju viša leta K uzvišenoj budućnosti.
I krvav pogled k nebu šiljući, Sruši se, kleče: „Prokletstvo!“ reče... Drma se, puca hram Solomona Od grmljavine uskršnjih zvona... M.
Čestit'o sam ti. I ti reče „Hvali!“... A da li znadeš da se u tom času Granitna zgrada mojih ideala Sruši i smrvi i u pep'o rasu? Al' ne! Ne vidim od toga ni sena; Po tvome licu radost se razliva... I svršeno je!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
on prikupi sve svoje sile da ustane i uspravi se, ali ga utom opomenu zveket gvožđa na nogama i onda se najedanput sruši u nemoćnom besu, pa obamro klonu i oseti kako opet tone negde dole u mračni bezdan pun maglovitih, zamršenih slika.
I u nastupanju osvrćemo se da ga poslednji put vidimo kako se usiljava da se ne sruši i slušamo kako mu četni narednik glasom, koji drhti, dobacuje: do viđenja gospodine, potporučniče.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
” Ovo njegovo oduševljenje pretilo je da sruši ono moje otrežnjavanje posle razgovora sa Nivenom u Kembridžu. Tokom nekoliko mojih poseta toga leta protinoj kući, morao
” Ovo njegovo oduševljenje pretilo je da sruši ono moje otrežnjavanje posle razgovora sa Nivenom u Kembridžu. Tokom nekoliko mojih poseta toga leta protinoj kući, morao
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Grom ga prati, a on leti; Kuda leti, kuda bega? Ode crkvi, pak tu sruši Krst sa hrama Božijega. Šta to činiš? pitali ga A on šapnu, kad se stišô: „Ko bi čuo moju tajnu, Taj bi odmah s
Mislim, — a što mislim nikome ne kažem. Kretô sam se štakrat sekirom u ruci: „U koren je udri, sruši je, utuci!“ Ja podignem ruku, ruka klone sama, — Zbori nešto, zbori u njenim žilama.
Koji neće sve da sruši Brzo i uznako, Da taj meti, opštoj meti Ne ide polako; Da on neće, s vama skupa, Gde se zgoda pruži, Pohitati
Krakov, Stanislav - KRILA
Predaju se. Neko pominje bombe. Odjednom se krov dvospratne kuće izdiže u crvenom oblaku prašine, pa se sve sruši uz tresak. Dugo se još crveni dim dizao iznad ruševina. Polomljene grede štrčale su kao izbijena rebra.
Sa crvene stene je još neko pucao. Nešto teško lupi o kukove. Puče. Mija se sruši ničice na zemlju. Iz probijene čuturice rakija se proli.
Već izađe na usečeni put, kad ču bliski fijuk, pun pretnje... nešto grmnu, i sruši ga na zemlju. Teška crna kiša zemlje sruči se na njega. Žile nabrekoše na glavi, i zazuja krv po ušima.
On se trže, skoči, odlete mu komad odela i kože, kad nešto strašno puče i on jauknu svom snagom svog mladog glasa. Sruši se kao presečeno deblo i grunu te lom u mrežu od žica. — Ura—a—a, — ori se tu pred njime i kraj njega.
da ga u mraku ne zgaze, htede ustati, izbode ruke na bodlje pokidanih žica, ipak se izdiže, ali se ponova kao udaren sruši. Olovna težina i strašni bol u nozi. — Ranjen sam, — seti se.
Petrović, Rastko - AFRIKA
On više nije znao kako bi stanovao unutra: sve je bilo mračno, s nemogućim stepenicama, i pretilo da se sruši. „O, imati kuću, pravu kuću, usred savane, međ divljim Lobiima, eto to je ceo moj ideal.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Grom ga prati, a on leti! Kuda leti, kud li bega? Ode crkvi, pa tu sruši Krst sa hrama božijega. Što to činiš? — pitali li ga, Kad je klonô, pa se stišô...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Usta joj se počeše razvlačiti, više, sve više, kao da joj je lice prepolovljeno, glava joj klonu, i ona se sruši, plačući grčevito. Uzdahnuo sam i dohvatio se za glavu. Šta me snađe!...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Nije l’ Rima drevnog sila Polubožna negda bila? Sve razdora sruši vlast; Leti Srbin, leti voljno Na Kosovo, polje bojno, Nagli svoju u propast.
I tvoje reči — odjek uma — Bjahu zamršeni san. Kao sjajno, veliko zdanije negda, Što sruši vremena zlost; Tako života tvoga sudba Podiže nemu žalost.
Al’ najposle, kad dobi trista rana, Kad hiljade već turskih glava sruši, Kad Toplica i Kosančić s mejdana U večnoj slavi nađe mesto duši, Ah, i on pade, k’o stablo bez grana, U krvne
Jakšić, Đura - JELISAVETA
tisuća, Da mačem svoje zverske jarosti Kolevku tvrdu srpske slobode Sa blatom ropstva braće nesrećne Izravna, sruši, zgazi, izmrvi, — Pa znaš, ko beše vitez besmrtni, Da silnog pašu silom dočeka? Radoš Orlović! Prognani Radoš, da!
Bojić, Milutin - PESME
Nada mnom siktaše krik posmrtnih jata, Rušio sam kule, satirao čete — A danas sam željan krvi iz tvog vrata!'' I sruši se David, car države svete, I grizući svilu šarenog divana Jecao je plačem razgnevljene sete.
I kao grešnik bez svesti i vere Prinosim dušu ognju što se puši. I Bog još jedan u duši se sruši. XXVI Nemi su za mene oltari kô stene, Amvona nema da mi očaj čuje, Oprosti čežnji koja sebe truje, Da pojmi dušu
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Kao da se očekivalo nešto strašno, neka propast, nesreća, da se sve svrši, sruši i nestane. A opet svakog dana se kuća, naročito gornji sprat, sobe, balkon čistili, nameštali, nameštaj se razastirao i
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Neka devojka poželela da joj momak donese nekakav lep plav cvet više neke provalije. Momak pođe, ali se sruši u provaliju i pogine. Poslednje reči koje je uputio devojci bile su: »Ne zaboravi me!
Kad to vidi, opa se vrati, nađe r., donese ga i metne na ogradu, koja se od njega sruši, i ona dođe do svojih jaja. Ali teško ko može ugrabiti r., jer ga ona proguta čim sruši ogradu (SEZ, 72, 1958, 204).
Ali teško ko može ugrabiti r., jer ga ona proguta čim sruši ogradu (SEZ, 72, 1958, 204). U pričama iz okoline Zaječara do r.
Ilić, Vojislav J. - PESME
To su, možda, reči koje kletvom zvone? O, koliko snova, nadanja i muka Zariveno leži u kamenju tvome, Što ih sruši smrti oružana ruka U danima slave, u pomamu svome! I ti jošte živiš!...
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Kad je stigao do ugla, odjeknu drugi pucanj, i nesrećni mladić se sruši mrtav na mestu. Na glas o tom mučkom ubistvu dve su žene pale u nesvest: majka jedinca Stanoja, i Seka majstor Kostina.
Pozli mu, stade da zapleće jezikom, i sruši se Branku u naručje. Posle četiri dana groblje odnese gospodina Tomu. Sve je bilo pristojno i mirno.
onda krha: da li da to ostavi sebi za duvan i pivo, da li da malo pokrpi trošnu i nikakvu kuću koja prosto preti da se sruši.
Šantić, Aleksa - PESME
44 Ljubio sam te i ljubim jošte, Pa nek se sruši svet ceo, Iz rujina će moje milošte Buknuti plamen vreo. 45 U svetloj letnjoj zori Po bašti usamljen grem; Cvet
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
U doba kada je živeo Marko, turska sila je bila u naponu i nije bilo te snage koja bi mogla da je sruši. Dakle, stvarnost za koju se morao vezati pesnički lik Marka Kraljevića karakteriše nesmenljivo Tursko gospodstvo.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Aha-ha-ha! Namrštena Lunja odlučno popade tablu za nogu i povuče je. Ploča se s treskom sruši na pod. Paprika prosto podivlja od smijeha, izbulji oči i stade tako da urla da od toga zazveckaše bočice s mastilom po
— Tuku se naši i njemački avioni! — radosno su povikali dječaci istrčavajući na bair poviše druma. — Sruši naš njemačkoga! — poče da viče i poskakuje razdragani Stric.