Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Šta?! — htedoh ja, uplašen, viknuti. — Šta, zar već? Zar zauvek? Zar je to mogućno!? Ali ja ne viknuh, ne „sruših nebeske svodove”, nego jedva prošaptah, i to — njoj: — Zar već idete?
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Rašida mi gurnu ruku u džep na košulji. - Nisi pogodio. Kornjača! - Bože sveti, Rašida! - gotovo se sruših na nju. - Zar nije moglo da bude kuče ili zec? Njima bar znam šta bih dao da žderu. Da bude zec, važi?
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Užasno je obrtanje popustilo, malaksalo, dok sasvim prestade, pa se ja, sa glavom punom olova i strahovitim vriskom, sruših na zemlju. Oko mene okretale se kuće, drveta, krovovi, šupe, tarabe, ljudi, bunar. Bunar se okretao kao čigra.
ugledah kad ona učini isto, sasvim isto, kad n ona raširi svoje ruke prema meni, pa se, obamro sasvim u onom ludilu, sruših sa visokog zida. Ja padoh i osetih užasan bol u glavi, ali se, i pored toga, munjevito dočekah na noge.
školjkaste kraste, ja uvideh sav škripac u koji sam zapao, svu nemoć da ga pobedim, da se opet nađem s one strane i sruših se onesvešćen...