Jakšić, Đura - PROZA
Ja pogledam kroz manastirsku ogradu. Na debelo stablo granatoga oraha naslonila se jedna ženska. Po kroju njenoga stasa, po crtama njenoga mršavoga lica, mogao si suditi da
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Oborio si me, priznajem!... Ali, ako te je nena rodila, uspuži se uz ovaj grm! Stablo je bilo pravo kao strela i vrlo visoko. Sve do same krune nema nijedne grančice.
Dučić, Jovan - PESME
Taj je narod bio strog i osudio je ženu da ostane vezana gola za stablo u šumi da je noću raznesu zverovi. Ona je molila samo da joj ostave njene đerdane od lažnih dragulja koji su sijali kao
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
« a ono tek polete najpre šeširi a odmah i oni s grane k’o majmuni uz stablo pa pred nju po dva tri tresnu od silne uslužnosti, pa zalarmaju i grabe se koji će pre.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Nad suncem, na plavom nebu, jedan dugi olovni oblak, kao ogromno horizontalno položeno stablo, zaklanjao je jednim svojim krajem polovinu zlatnog zalazećeg kotura i taj oblak, mutan i čudno hladan, mešao se naglo
Afrika
Kolibe su tako niske a kokosova stabla tako visoka, da ga ja odmah potom vidim preko kuća kako se on hitro penje uz stablo, ne puzajući se kao naši dečaci, već dohvatajući ga se samo stopalama i rukama kao majmuni.
i ja u nosiljkama. Nosiljka je najgrublja mreža obešena o vitko stablo čije krajeve crnci pridržavaju glavama. Jedan napred i jedan pozadi, pravi, pomerajući se celim telom ali ne i glavama
Pirogom!“ Piroga na Nigeru bila je duža, ali grublje urezana u stablo od one na Komoi, pa zato stabilnija. Prvo vreme, dok nije pala noć, ja sam mogao lakše crtati no pre.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Naslonjenog uz neko stablo na vrhu brda, ležećeg poleđuške u visokoj travi, umornog od ljubavi pod gustim granjem, beše ga zapamtila čistog lika,
Leđa joj behu ukočena i utegnuta u oklop od svile, a struk tvrd i okrugao, kao stablo neke stare kruške, koje je još samo zato tu da bi se na njega mogle nataći svilene suknje, široke i razapete kao prazan
Radičević, Branko - PESME
ode čovek unapreda, Kako prosu seme nekakovo, Dragi brate, opet čudo novo: Kako palo, seme izniknulo, Izniknulo, stablo podignulo, I još klasje što šenicu nosi, Klasje zrelo, samo da se kosi, Kosi, brate, časa ne počasi, Al' ti, čudni
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Tu je bila zemlja uvek suha. Htedoh da prođem, kad — ona, Lenka! Zaobišla i stala tu. Čeka me. Naslonila se leđima o stablo i rukama se pridržava za grane. Pobledela, samo joj usne rumene i nabrekle. — Što se ljutiš na mene?
Odoh do višnje, naslonih se na njeno stablo sa ispucanom i savijenom korom. I kako mi teško pade kad se zagledah u sve što beše preda mnom.
Izabra najtamnije mesto, u ćošku do jabuke. Mene metnu na zid i okrenu tamo, svadbi, a ona osta iza mene. Odupre se o stablo nogama, izdiže, nasloni na zid, prigrli me, i, tako sakrivena iza mene, zagleda se u dvorište, svadbu: u one stolove
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
iz koje šušti s trnovoga cvetka, kroz Ružu krsta, tròčasovni suton, a drhtaj tela, lisku od života, u Sveto stablo uzdiže golgota. U svakom džanu dah je grešnog Petka.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Al' kraj reke, u dolini, Gde travica niče meka, Topli vetrić poljuljuje Vito stablo kukureka. Posle duge, mračne zime, K'o prvenče mladog cveća, Iz vlažne se zemlje diže Prvi vesnik premaleća.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
AGATON (zagleda): Pa to si ti izradio katastar naše familije? PROKA: Nije katastar, nego stablo; je l' vidiš ovo stablo? AGATON: Vidim, pa šta? PROKA: E, to stablo, to je pokojnik. AGATON: Ama, pokojnik Mata?
AGATON (zagleda): Pa to si ti izradio katastar naše familije? PROKA: Nije katastar, nego stablo; je l' vidiš ovo stablo? AGATON: Vidim, pa šta? PROKA: E, to stablo, to je pokojnik. AGATON: Ama, pokojnik Mata? PROKA: Jeste!
PROKA: Nije katastar, nego stablo; je l' vidiš ovo stablo? AGATON: Vidim, pa šta? PROKA: E, to stablo, to je pokojnik. AGATON: Ama, pokojnik Mata? PROKA: Jeste!
SIMKA: Pa za čiji se ti račun, boga ti, toliko isplaka? GINA: Za Prokin račun. TRIFUN: Pa dobro, Proko, a stablo, a grane?
TRIFUN: Pa dobro, Proko, a stablo, a grane? PROKA: Ono je, znaš, crtao neki Rus, crtač u Katastru; crtao je svoje stablo, jer je praunuk kneza Beljajeva, pa je uzeo njegovo stablo, izbrisao sam kneza Beljajeva pa metnuo pokojnog Matu; a tu
je, znaš, crtao neki Rus, crtač u Katastru; crtao je svoje stablo, jer je praunuk kneza Beljajeva, pa je uzeo njegovo stablo, izbrisao sam kneza Beljajeva pa metnuo pokojnog Matu; a tu gde ja visim, visio je unuk kneza Beljajeva.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
mnogo je pogrešila!... Opet je obuzima zima... sve više je izdaje snaga. glava joj klonu na jedno okopano stablo... Kukuruz se povi, dodirnu druga stabla, pera se spletoše i zašuštaše...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Izišao sam na bedeme; naslonih se, poleđuške, u travi, o jedno mokro stablo, i slušah grdne dizalice ispod sebe kako grme.
Video sam bretonske stene, oblake koji donose magle sa južnog, ledenog mora, i pokoje stablo, čiju ću nepoznatu boju odneti u dužicama svojih očiju da je raspem po našim proplancima.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ Puška zagrmje pod njima u planini. Svi đipiše. Digoše Janka te i on onako sanjiv, puškom u ruci zađe za njeko stablo. Nategoše oroze. Koraci se čujahu kroza šušanj. „Ne pali ni jedan dokle moja ne plane!“ reče polako Otaš.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
LjUBAVI 38 U MAGLI 39 KALEMEGDAN 40 SIENA 41 NA NEVSKOM PROSPEKTU 42 KNjIGE 43 KUĆA 44 DVOJNIK 45 URLIK 46 BOLEST 47 STABLO 48 O SJAJ SU SAMO VRATA KRAJA 49 KRAJ JESENSKOG MORA 50 UMORNA PESMA 51 VRATA 52 KULA NA PESKU 53 PRAZNINA 54 NA
I gluv već za reč što lupa U sluh o teška vrata Proći ćeš kroz red klupa Do mesta gde se mrak hvata. Pust kao stablo bez soka Zastaćeš začuđen tako Sa svetom i pticom van oka.
Zastanem za tren među svima Zgranut i slab i bespomoćan Kao napadnut bakcilima. STABLO Napokon i ja čeznem neki posed: Tek stablo (makar sred tuđe poljane) S toliko zemlje — da mu senka stane U kojoj ću da
STABLO Napokon i ja čeznem neki posed: Tek stablo (makar sred tuđe poljane) S toliko zemlje — da mu senka stane U kojoj ću da sednem sâm i prosed.
Ćosić, Dobrica - KORENI
i ljut nađoh na obali, desnica mi je stražarila nad drškom noža, videh da je nepomični čovek s podignutom rukom samo stablo vrbe s jednom jedinom kratkom granom. Nešto otegnuto ostade u meni.
Ne zaboravi šta sam ti rekao. Aćim polako izjaha na put. Đorđe gleda za njim. Crni se na snegu. Skresano stablo šljive. ...Hoćeš da te molim za oproštaj? Da te sačekam, poljubim ti ruku i skrušeno ćutim? dobro, oče. dobro!
je, nije imao s kim drugim, po jabučaru se jurile dve kreje, on je stajao u snegu do kolena, naslonjen na jabukovo stablo. Jeste, ne kaje se što je nagovorio Tolu da priča o Vukašinu i Aćimu po selu. — Beži! Baš me briga za vojsku!
Vasilije je pucao u njega kad ON nije hteo da se brani, kad je bio miran kao stablo — reče Čađević sasvim promuklo. — Ali ga je selo i mrtvog osudilo da dna dana visi na brestu. Onom kod sudnice.
Da ga pamte, razloga nemaju. Ni ti ga ne pamtiš.“ Od mene počinje život naše loze. Ja sam i koren i stablo. Uvek je tako mislio. Nije mu to rekao. Ni one noći pred polazak. Ni kasnije. Ni mene više ne pamtiš.
Ušli su u zabran, priterao je uz cer, uhvatio se za stablo i gledao kako odlazi. Konji nisu kasali. Leteli su. On nema za šta da se kaje.
Lomila je prste. Učiniće to zbog Đorđa. Za njegov spas. Mora. Dižući se, pridržavala se za stablo kukuruza. Jednoga dana i Aćim može da kaže: „Isteraj, sinko, ovu nerotkinju i uzmi sebi drugu ženu.“ A ja?
Bio je ubeđen da su u senjaku zakazali, razjareno je jurio gore-dole pored plota, po jabučaru, činilo mu se da uz svako stablo stoji pripijen Tola, kidisao bi, opipavao, pa bi nešto šušnulo u senjaku i neka senka minula za stog.
Nema na ovoj kurvi zemlji majstora to unutarnje da namesti. Tebe što ti noćas Simka postaje mati, doneo je vetar na stablo Katićâ. Palo si među račve i u vlazi klijalo.
Palo si među račve i u vlazi klijalo. Iznikao si, porašćeš i kao bršljan obgrlićeš stablo i sisati katićevsku krv. Stablo se suši, a ti bujaš i zeleniš se.
Palo si među račve i u vlazi klijalo. Iznikao si, porašćeš i kao bršljan obgrlićeš stablo i sisati katićevsku krv. Stablo se suši, a ti bujaš i zeleniš se.
Ustade, suknja se smulji niz glatke butine; napipa stablo jabuke i u račve pritisnu čelo. Hoće li nešto ostati od ovoga?... ...
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Mnogo puta, u nekom opasnom čekanju, naslanjao se na stablo, obraz uz koru. Gledao je kako kroz vijuge, kao kroz nedohode, prolaze sitni životi i slušao stablo kako ćuti i kako
Gledao je kako kroz vijuge, kao kroz nedohode, prolaze sitni životi i slušao stablo kako ćuti i kako mu sok, kao i GospodarJovanova krv, odudara od tišine.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
kada onu pravu prekoračimo, međusobno pokriju i da, odmah iza toga, promene svoj međusobni položaj, tako da levo stablo dođe na desno.
Kada ste ga nekada ovde kod mene upoznali izgledao je - zar se ne sećate? - kao sasušeno, ogolelo, stablo koje nije više nosilo roda. No odjedanput olista i poče da nosi najlepše plodove“.
promene koje se dešavaju u živoj prirodi u određenom, rekao bih smišljenom, pravcu da se iz njih razvija i cveta snažno stablo organskog života na Zemlji? Žan de Lamark, moj veliki predhodnik bavio se tim pitanjem pola veka.
Nešto tome slično moralo se dešavati i u dugoj istoriji Zemlje da na njoj izraste razgranato stablo života. Ali ko je bio pri tome onaj svesni odabirač i odgajivač?
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
To je kao jedno ponovno rođenje. Da. Sad me sve više zanima pejzaž, a sve manje ljudi u njemu; sve više stablo, ili pamučast oblak, ili boja neba, ili plavi obris brda u daljini, a sve manje čovjek.
U tom dvorištu izgrađivalo se džinovsko stablo, kruna čitave inscenacije, sa svim mogućim nijansama zelenila u raskošnoj krošnji i s prebogatom igrom svjetlosti i
I tad je nikla misao, iz svih nas odjedanput: ne bi li se naše stablo moglo sačuvati, negdje na sigurnu, zaštićenu mjestu, za vječita vremena? Kako li bi to lijepo i plemenito bilo!
A za to je već kasno. Xoćy da napomenem još i to da je džin-stablo nadživjelo moj odlazak iz mjesta. Istina, bilo je već dobrano načeto; raskvašeno od kiša, razlijepljeno, oronulo u
Ne, neću to. Neću čuvstvovanja, već samo pukog osjećanja, kao stablo. Kao stablo što svojim osjetljivim likom, žilicama svog treptavog lišća, smolastom mekoćom svojih pupova osjeća svaku
Ne, neću to. Neću čuvstvovanja, već samo pukog osjećanja, kao stablo. Kao stablo što svojim osjetljivim likom, žilicama svog treptavog lišća, smolastom mekoćom svojih pupova osjeća svaku novu ugodu,
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Uza baku spasla se još i njezina koza, koju bi ona hranila spuštajući je obnoć niz bedeme na bazgovo stablo, koje se i sada pokazuje, da se nabrsti.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
I onda, na svoj stari, poslovički način, završi primedbom: ”stablo kukuruza raste samo dotle dok ne izbiju klipovi, a posle toga sav sok prelazi na njih.
A što se lično njega tiče, rekao je da je on staro stablo kukuruza, ali bez klipova; da je njegov život takođe jedna krajnost, iako suprotna onoj koju predstavla Fredov život.
Naučnik vodi računa o tome. Njegovo uvežbano oko otkriva tu čudnovatu priču. Svako cvetno stablo tih majskih dana je u njegovim očima nevesta u najlepšoj venčanici, koja željno očekuje svog mladoženju.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Recimo s leđa: „Leđa joj behu ukočena i utegnuta u oklop od svile, a struk tvrd i okrugao, kao stablo neke stare kruške, koje je još samo zato tu da bi se na njega mogle nataći svilene suknje, široke i razapete kao prazan
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Na što žice sprovodnice! Elektrika juri širom, Vazduhom će biti spoja (Posle možda i etirom). Stoji stablo, stoji Srpstvo, Majka svakom listu — sinu; Najsvežiji list mu trepnu Pa odlete u daljinu.
I ti, Tesla, u kome se Ispolinske misli roje, Tebe vraća neodolje Da poljubiš stablo svoje. Ljubni stablo, Dojčine mu, Sisni dojku, sine vrli: Svaka grana srpskog stabla Tesli tepa, Teslu grli.
I ti, Tesla, u kome se Ispolinske misli roje, Tebe vraća neodolje Da poljubiš stablo svoje. Ljubni stablo, Dojčine mu, Sisni dojku, sine vrli: Svaka grana srpskog stabla Tesli tepa, Teslu grli.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Kolibe su tako niske a kokosova stabla tako visoka, da ga ja odmah potom vidim preko kuća kako se on hitro penje uz stablo, ne puzajući se kao naši dečaci, već dohvatajući ga se samo stopalama i rukama kao majmuni.
i ja u nosiljkama. Nosiljka je najgrublja mreža obešena o vitko stablo čije krajeve crnci pridržavaju glavama. Jedan napred i jedan pozadi, pravi, pomerajući se celim telom ali ne i glavama
Pirogom!“ Piroga na Nigeru bila je duža, ali grublje urezana u stablo od one na Komoi, pa zato stabilnija. Prvo vreme, dok nije pala noć, ja sam mogao lakše crtati no pre.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Noć se spuštala lagano. Čini mi se, mnogo sporije nego drugih dana. Još uvek vidim jedno tanko stablo na sto metara daljine i mislim, kada njega izgubim iz vida, onda se možemo dići.
Pred nama je silueta nekog velikog drveta, čije je stablo granata presekla preko pola... Na ovom pustom mestu, obavijen maglom, imao sam utisak kao da sam izgubljen.
— Kako ću dejstvovati iz šume? — pitao je kapetan Lazar. — Šumu ćete sad odmah zaseći, ali ne i poseći. Svako stablo prestrugaćete do poslednjeg santimetra dok se ono još može držati.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
hiljade već turskih glava sruši, Kad Toplica i Kosančić s mejdana U večnoj slavi nađe mesto duši, Ah, i on pade, k’o stablo bez grana, U krvne ruke, život obezduši... I tako, što je obećao javno, To sve, k’o junak, osvedoči slavno. 1843.
Nastasijević, Momčilo - PESME
3 I vetri tvoji da krše me zemlji, pregiblju, snezi na meni prezime. I uza stamen-stablo vita uz mene loza da prepuzi svoj vek. I tice, krilati stvori, hitro da mi sa grana daljini tvojoj poleću.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
npr. SEZ, 14, 213; 16, 137 id; 19, 208 idd›), i tom bi prilikom u stablo bio urezivan nov krst (SEZ, 17, 183...). Pod hrastom bi bile održavane i skupštine (čuveni takovski grm, pod kojim je,
1963, 98); tako i u Ukrajini (Іgri ta pіsnі, 1963, 35; 308; 319), gde narodne pesme čuvaju verovanje da je b. stablo — telo, a lišće — kosa devojke koja se utopila (ibіd., 303, 390). Brest. I u kasnije objavljenim verovanjima b.
klinova koje je đavo zabadao u stablo i po njima se peo (SEZ, 70, 1958, 560). Duvan. »Srbi pripovijedaju« — kaže Vuk (Život i običaji, 1867, 233) — »da je
(u novije vreme uzima se čitavo stablo sa trideset i više grančica i na svaku se stavlja po jedna j.), pa se, tako okićen, vrati u kuću i stavi u čelo sofre
Vodom sa o. devojke peru kosu — da bi bolje rasla (GEM, 38, 1975, 182, Budžak). Orah. On je »jedino rodno stablo« kome se u Sretečkoj župi »pripisuje negativan uticaj«: ko pod njim zaspi, mora da se onesvesti; opasno je ako njegova
njim zaspi, mora da se onesvesti; opasno je ako njegova senka pada na kuću, i zato ga nisu sadili u blizini; kad njegovo stablo dostigne debljinu vrata onoga koji ga je posadio, taj mora umreti (GEI, 9—10, 115 id). Bavljenje pod o.
U Sretečkoj župi veruju da se »neće držati deca u kući« ako se upotrebi za vatru staro t. stablo (GEI, 9—10, 115). U Levču, Temniću, Belici i Resavi veruju da će se t.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Po oboru sjemeništa u zatišju veselo se zabavljahu njegovi sadrugovi. On se od ostalih odvojio, prislonio se uz ogolelo stablo i nehotice potekoše mu tople suze nuz blijedo lice... ...
Ivo se prisloni uz maslinovo stablo i osluškuje ritmički šum vaselene... Slatko milinje, što silimice vlaži oči, povlači se po njegovoj duši.
Tu umuknu, pa se lijepo čuje šuškanje lišća i treskanje grana. Djevojka je okretno obilazila stablo, zahvatajući više grane. Pošto bi ih obrala, puštaše ih u jedan mah u visinu.
— Tako se čini, dok ga nije, jedva ga se iščeka, a kad ovlada i dodija ... Krto bijaše vrhom pun i stablo očešano. Djevojka pođe da ga isprazni, pa htjede da ga sama nastavi na glavu.
— reče napokon Jure. — Neće ništa ostati... Listom me tuga muči! — I on popođe pod maslinovo stablo. Oboje se prislonilo uz deblo, u prisjenak, da se ugnu sunčevoj žegi. — Nisi bila danas u crkvi?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Docnije se pomalja iz jednog paperjastog oblačka i vidim ga jasno kako stoji oslonjen na jedno osušeno stablo, bez kore, potpuno belo.
Ilić, Vojislav J. - PESME
teče tuda, nit slavuj pesmice poje, Priroda divlja sumorna krila širi; A lepi cvetak ne svija lisje svoje, Već diže stablo i cveta, i slatko miri.
Nebo mu nije rose dalo, Ni životvorni sunce zrak, Lisje mu svelo, stablo palo, I pokrio ga smrti mrak. I ja ga gledah ispred sebe, I prokleh gorki život svoj, Jer ja se tada setih
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
SREĆA U NESREĆI 129 XXІV PRIRODNjAČKI MUZEJ U BERLINU. STABLO ŽIVOTA 136 XXV GRAC. VLADIMIR KEPEN I ALFRED VEGENER 144 HHVІ ROĐENjE NAŠE ZEMLjE.
Lađa se skoro ne miče s mesta. Nas dvoje stojimo, naslonjeni na debelo stablo prednje katarke, i posmatramo južnu stranu zvezdanoga neba.
Odneo je i onaj drvored okruglih akacija, zasađen na dva koraka pred tom tarabom; samo još jedno jedino stablo njegovo visi, pretureno, ali pridržavano za obalu svojim žilama, i kupa svoju krošnju u talasima koji će ga skoro
Možda će Vas, draga prijateljice, interesovati to naše stablo, pa ću i Vama da reknem nekoliko reči o njemu. Praded mog pradede, Milanko, po kojem je naša porodica dobila svoje
Sa njegova dva sina, Jevremom i Markom, račva se naše porodično stablo u dve grane. Mlađi od njih, Marko, dade svog sina na visoke škole i postade time rodonačelnik gospodske loze porodice
Ja sam, dakle, trebao da postanem poljoprivrednik i stablo porodice. To se očekivalo od mene pogotovu onda kad moj otac umre, a ja tek navrših svoju sedmu godinu.
Pa ipak je ovaj hrast, na čije sam se debelo stablo naslonio, gledao pre sedamdeset godina gradnju ove železnice. Uvek mi je bilo najveće uživanje kada sam mogao da se
XXІV PRIRODNjAČKI MUZEJ U BERLINU. STABLO ŽIVOTA Beč Vaš poziv, draga prijateljice, na jedan kratak sastanak u Berlinu, zavrteo mi je toliko glavu da sam iz te
U kakvom starom gospodskom zamku, videli ste sigurno rodoslovno stablo nekadanjih vlasnika sa velikim brojem predaka; ta to je ponos svakog starog plemićkog doma.
životom i držali se običaja svojih dedova, oni su se rasplođavali kao seljaci, ali kada su se pogospodili, njihovo stablo poče da se suši. Pogledajte samo ove njihove varijacije; zar vam ne izgleda kao da su počeli da teraju prekomernu modu.
Tako je izniklo na Zemlji, raslo i razgranjavalo se veliko stablo života, noseći uzastopno različite plodove. Ovo što smo ovde videli, to su, u stvari, koske i ljušture tih raznih
Stanković, Borisav - TAŠANA
MITA (spazi do češme mladu jabuku sa pravim, mladim granama. Prilazi i najlepšu granu, kojom se produžava stablo, lomi i čisti joj lišće za štap.) SLUŠKINjA (uplašeno): Pa zašto, bre, to izlomi?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ili iscvetaju na nekom ogranku koji se mnogo udaljio od stabla, ili se stablo obali na zemlju, zatruli, ali iz jednoga čvora se izvija divna grana, i treneri, dok se od samoće i treperenja ne umori
Sela je pod orah i gorko plakala. Sedi na šamlici, po starački, obgrlila stablo koliko može, i šapće: „Hranitelju moj, prijatelju moj!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— G-r-r-u... g-r-r-ru — prolama se vazduh i jed no teško hrastovo stablo se povi, gotovo da nas poklopi. — Alo, alo, četvrta, javite komandiru da se na ivici šume opaža kretanje neprijateljske
Petrović, Rastko - PESME
O Savo reko, ponesi me kao čun dalekome moru, Ili kao oboreno vito stablo borovo; O moje sreće divne, što mi je mladost čedna; Ili se pretvori u deliju da odjurimo u lov!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Poče da ga zahvata nelagodnost. Ko uzdiše? — Ko si? — upita dečak. Zatim htede da se osloni leđima o lipu ali mu se stablo iza leđa izmače. — Gle! — reče dečak. — Otkad drveće hoda? — Otkad Mesečev Cvet raste?
Začudi Varalicu tišina u kojoj se ni lepet ptičjih krila, ni šum vetra nije čuo. Blještalo je zlatno lišće na suncu, stablo se srebrom iskrilo, ali vešticama nije bilo ni traga, niti se čuo šum izvora. »Možda je Smrt prevarila ženu!
Pružio bi se neki podzemni koren, neka loza, preletelo seme... — Ako je tako, ogradite Carevinu! Iščupajte svako stablo i svaku travku koja cveta. Spalite korenje i seme!
Šantić, Aleksa - PESME
I mjesec daleko, Kô tepsija zlatna, za pučinu tone. 1918. NA PRIPECI Skunjeno i žedno ćuti stablo svako; Ispucala zemlja, suhi ječam strši. Vrelu jaru siplju i polja i krši, i nigdje nijedan list da bi se makô.
Snesi mi sunca i probudi česme Sokova mladih, kao stablo srča Snažan da budem. O, zapjevaj pjesme Mile i tople kô jutro što strča Strmenom gore; vidaj, oslobodi Skrhane
I. napiru se kosci ko će prije! Ne ćute oni umora ni grča, Samo što žeđi odoljeti nije. Gle, jedan visok kao stablo srča, Brišući znojno lice što se plami, Pod jablanove do rijeke strča — Prilegnu zemlji i na dušak sami Žeđ vrelu
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
U prošlosti život je bio veoma mučan. Ljudi su bili pritisnuti teškim neznanjem, koje se kao kakvo ogromno stablo granalo u bezbrojne predrasude.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Ku-ku! — začu se odgovor, ali odnekle odozgo, kao s neba, i istog trenutka niz glatko stablo vitke bukve na ivici zaravanjka spuznu isti jedan takav dječak. — Oho, majstorski se spuštaš!
— Eh, još samo da imam tako dugačke noge i ruke kao ti, pa da mogu obuhvatiti svako stablo. Dječaci se spustiše na malu zaravan i sjedoše pod prastaru debelu bukvu koja je rasla u sredini i svojom širokom
Družina se tek bila iskupila u Tepsiji i počela da larma, kad Jovanče ustade, priđe staroj bukvi i stade uza samo stablo, svečan i ozbiljan. Galama odmah prestade. — Nešto se sprema — prošaputa Stric. — Dječaci! — poče Jovanče.
Gdje si, babo s torbetinom ?! Majstor Lazar Mačak načinio je u logoru i ljuljašku, pozabijao u stablo prastare bukve gvozdene klince da se lakše može popeti gore, u široku krošnju, a jednog dana izgubio se nekud prema
Svi potrčaše onoj bukvi i sjatiše se oko djevojčice, koja je stajala uza samo stablo i skromno i stidljivo pritiskivala lice uz glatku koru drveta. — Šta radiš tu? — strogo poče Jovanče.
Jedan po jedan dječak padali su u šake napadača. Videći da nema izlaza, dugonogi Stric obuhvati rukama i nogama prvo stablo i poče hitro da puže uvis.
Toliki avioni lom i grmljavina, a kad pogledaš: tri-četiri jame, nekoliko polomljenih grana i jedno izvaljeno stablo. Sa jednom jedinom sjekiricom i malom testerom, ja ću za tri dana načiniti deset korisnijih i boljih stvari.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
POHVALA ŽENI Kano voćka dobrorodna i domaći sâd gospodski; koren je ona devojački i stablo, deca su grane; radilstvo živo, živu i besedljivu rodu granastu; svetsko s blagoslovom nasporivanje, poslednjim
Jerno u božijim rečma nejma nijedne nedoskutice što ne bi moglo biti i to stati se što Bog hoće. Devojka Ja sam stablo od Davidova korena, zato se i bojim, da ne kako uzrok sramotni iznenada i njega i mene ne snađe za ukor ljuti.