Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Hajdemo! Pošo, odoh ja. I pop Mića ode s Vujom u selo da čita nekakoj babi molitvu. Jednog dana, posle ručka, stajahu pred kućom popovom dva lepo osedlana konja: vranac i đogat. Pop Mića zaturio ruke iza leđa, hoda nestrpljivo ispred kuće.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Srce mu je strepilo od slutnje, koja mu se baš tad javi... I kažu ljudi da ne može srce potegliti!... Pedeset domaćina stajahu bledi i nemi pred ovim prizorom... I svih pedeset srca potegliše Aleksi: želja sviju beše da se ništa ne nađe!...
I što se više približavala, sve strašnija bivaše. Ratnici stajahu bledi i nemi. Dok ti tek jeknuše svirke i borije, i zvuke njine ponese tiha Sava i odnese ih daleko, daleko...
Dučić, Jovan - PESME
Od mora gde rastu limuni i narde, Svim putem stajahu, kao mirne jele, Carski kopljanici, strelci, halebarde; Car primi misiju na vrata kapele.
Zatim u dvorani, Car, logotet carski, I sva sjajna svita, stajahu dok sroči Pozdrav na latinskom mudri biskup barski.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Zamalo još, i svet se sasvim raziđe. Osim slugu i činovnika parobrodskih, na obali stajahu još samo dva čoveka — jedan u fesu i čakširama, drugi u mundiru i mamuzama.
— Tu ti je otac! Čekaj da mu kažem! Kako beše tek zora, i putnici neodlučno stajahu na obali, to i nehotice svi obratiše pažnju ovoj sceni. Kapetan otrča napred u mehanu da probudi Blagoja.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Plav kaftan, žut lik, sa pljosnatim nosem, bradica, retka kosa, za časak stajahu, kao u produženju sna, u svetlosti zore, u vratima.
Nisu više imali snage da lome i krhaju i ne usuđivahu se više da diraju žene. Zbijeni u gomilu, stajahu nasred sela, stidljivi. Bratimili su se i sprijateljili sa svakim ko im je prišao, bojažljivo i snishodljivo.
Pred njima, držeći svoje konje za uzde, stajahu dva dragona, očevidno vrlo zadovoljna. Iz žagora koji oko njih vladaše, iz držanja žena i devojaka oko njih, iz načina
Ponegde, u snegu, stajahu još neko vreme stražari, kod kola, pa posle nestade i njih. Sneg beše napadao do kolena, zavejao gole grane i stabla
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ljubica i Gojko stajahu nemi, začuđeni pred ovim retkim prizorom, oči im lutahu s jednog kraja na drugi, a po licu se razlilo ushićeno čuđenje.
Za pevnicom pevaše mesni učitelj, a oko vega stajahu i odgovarahu na jektenija desetina odraslijih đaka. Gojko stade za pevnicu, ali pošto ne imađaše glasa, morade ćutati.
Sa Veljom stajahu nekoliko mlađih učitelja i dve devojke. — A, evo nam mladoženje, prekide Velja živahan razgovor, i rukova se s Gojkom.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Dajte mi čašu da napijem praznicima. Da napijem nedelji, kad se zvona oglase i kad Sunce grane. Da napijem ženama što stajahu nedeljom, pred kapijama. Belom kruhu i vrućoj pogači, zveketu dukata i svilenoj, devojačkoj marami.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ne zna koje je vreme, ali drži da je prošlo vrlo mnogo. Približi se grupi železničara, koji stajahu između šina u živom razgovoru. Jedni trčahu k telegrafu, a drugi k zgradi gde stoji rezervna lokomotiva.
U tom priđe iz drugih kola i Miloš Đukin, koji prestavi mladom paru našu Julu i Kaju, koje stajahu nepomične, blede kao krpa i jedva uzdržavahu dubok uzdah, koji im pođe iz grudi.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Milica sjela na kovčeg, pa naslonila glavu na ruke. Ona dva klapčića stajahu uz krevet, sa zinutim ustima. A pjesma, divna srpska pjesma, dignu se iz momačkijeh snažnijeh grudi, spasiteljica vila
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Šijući kao i pre, počne razgovarati se s gospodinam Luzinjanom o tom što je čitala u novinam (koje stajahu jošte na astalu) o delam parlamenta, o Indija-kompaniji, o novoprišedšim otuda korabljem, o kupečestvu, pak najposle i
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Stipan i Bakonja pođoše. Muž i žena stajahu u dvorištu dokle ih god iz vida ne izgubiše, pak uđoše u kuću. IV UVOD U NOVI ŽIVOT Bakonja i Stipan iđahu što su
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
I obojica padoše jedan drugome u naručje i zagrliše se od sveg srca. Abderićani stajahu kao okamenjeni. Tek posle izvesnog vremena počeše njihovi mozgovi da funkcionišu, i to se ispolji kroz usta njihovog vođa.
Kralj Hijeron seđaše na svom prestolu, do njega njegova supruga, a levo i desno od njih stajahu okupljeni njegova rodbina i svita i velikodostojnici državni.
Oboje pocrveneše. „No“, reče apotekar, „zagrlite se kao nekad, kao brat i sestra!“ Njih dvoje stajahu tu, uzbuđeni i ne znadoše šta da čine.
Onda stajahu tu kao okamenjeni, dok ih ne zamolih da obrišu noseve“. Obojica počesmo da se smejemo, Kivije toliko, da mu se sve salo
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ Pa se za tren oka razbegao narod. I za malo, pa samo crvene policijske kape stajahu oko Ilije Ilića. Leži on krvav, izgužvan, žut, stenje, previja se.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Pisar sede na klupicu pred kućom, jedan pandur ostade kod Đurice i Marije, koji stajahu pred vratima. Kmet uđe s dvojicom pandura u sobu da pregleda haljine i skrinje, a odbornici sa birovom tražahu po kući.
Kad digoše malu daščicu, videše da ona poklapa neku veliku mazušku, koja beše puna čarapa i peškira, a na vrhu stajahu taliri i polutaci. — Ene de! — uzviknu kmet, pogledav novce. »Propao!... propao!... robija... okovi...
Odmah mu pade u oči lepa dvocevka ostraguša i do nje druga nekakva jednocevka, koju odmah poznade da je ostraguša. Obe stajahu naslonjene uz duvar, a po zidu behu izvešani revolveri, fišeklije za pojas i za nošenje preko ramena, noževi, pištolji i
Pod zapisom, velikim brestom što se razgranao pred sudnicom, stajahu nekoliko ludi, pa s čuđenjem posmatrahu dramu, koja se odigrava pred njima.
Opazila je samo jedno: sve što je slušala o Đurici, svi njegovi postupci, koji stajahu u bitnoj protivnosti sa životom njene okoline, koji nailažahu na opštu (ma i prikrivenu) osudu, svi oni — postupci —
ovamo, imam nešto da ti kažem — i on pokaza glavom na gusto gložje, koje se raširilo podalje od staze, na kojoj oni stajahu. — Što ću ti? — reče ona, a glas joj veoma zadrhta. — Samo da ti kažem, zdravlja mi!... — Pa kaži mi ovde.
— A vi — obrte se po tom ostalima, koji od straha jedva stajahu na nogama — sad vam praštam, a drugi put vam ne gine kuršum u leđa.
Strah ga beše pogledati. Gusta kosa mu beše spaljena i na mesto nje stajahu još ukovrčeni crni i tvrdi purci, pepeo od kose, koji mu davahu još strašniji, neobičniji izgled.
Petković, Vladislav Dis - PESME
I tu tamu, i tu pomrčinu Svetlost zvezde polako raskloni I sa mesta onu gustu tminu, Gde je ona, gde stajahu oni. I kad zvezda njima se pokaza, Videli su svi da nema više Nje, devojke: iz ovog poraza Prvu zvezdu suzom pozdraviše.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Osete po telu strujanje ugodne topline i tako zadugo pognuti stajahu. Htedoše unići da zaištu konaka, da se zaklone do osvitka, no otezahu nadajući se da će neko iznutra izići te ih tamo
Bosi, sa zagrnutim nogavicama do ispod kolena, stajahu u onoj studenoj kaljuži, trudeći se i mučeći, dok je dobro objutrilo. Mali Marko živo se umorio.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Plav kaftan, žut lik, sa pljosnatim nosem, bradica, retka kosa, za časak stajahu, kao u produženju sna, u svetlosti zore, u vratima.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Besvjesno se podade tuzi i, onako bez misli, krenu dalje... U hodu naljeze na Juru i sestru mu Mariju. Stajahu prislonjeni uza zid, u mjesečevoj svjetlosti. On im nazva dobru večer i ustavi se kod njih. — Krenuli u šetnju?
Piero gledaše preda se, kao da ga se stvar nimalo ne tiče. A Ivo kriomice posmatraše brata i sestru. Stajahu podalje od majke i ustrpljivo iščekivahu da prepirka jednom svrši.
Vidilo se da se je htjelo taj dio bolje urediti; nu da je radnja ostala nedovršena. Uz okrečene, već zaprljane zidove stajahu tu uporedo jedna do druge tri postelje. Na jednoj povećoj ležao je nemoćni starac.
Mati i kćer stajahu još uvijek kod ognjišta... Stari Ante, svlačeći se, naglas domoli i zadnju „Zdravu Mariju” i primiri se.
Nu čim je starica zamakla da se zavuče u postelju, uhvati on djevojku za ruku i pridrža je u svojoj. Tako stajahu neko vrijeme, slušajući kako vjetar napolju ciči i zavija. Pogdjekad drmnuo bi vratnicama, da bi se kuća zatresla.
Kad ga je ugledala, okrete se nastranu, a on se jedva uzdrža da ne zaplače. Tako stajahu, i na zadnjem oproštaju ne mogoše jedno drugome reći ni riječi.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
pristupi k nalonji jedan od onih gospodara gostiju, nepoznan (nije od one trojice što su uvečer hranu doneli; oni strag stajahu na miru).