Jakšić, Đura - PROZA
“ Majstor naže staklence, pa se okrete mome ocu, nazdravi mu i pruži staklo, pa reče: „Spasibog, brate i komšija!... Ali vremena prolaze, a svakim danom sve crnja i gora dolaze!...
Ferštandn?..“ Posle se malo kao zamislio, a kad je video staklo s rakijom na stolu, on još nešto dodade na hartiju plajvazom, pa čisto ljutito progovori: „Der kerl hat fil ksofn!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
u kafanu jedan robijaš od onih kojima je skinuto gvožđe, pa slušaju pri policiji gdegod; pred vratima, vidi se kroz staklo na sredi, stoji žandarm. Robijaš uze neku dugačku flašu piva, pa pođe.
Dučić, Jovan - PESME
Krijem svoju ljubav kao mržnju drugi — Istom silom laži i svim podlostima; Kao drugi staklo otrova, svoj dugi Svoj bol bezutešni ja krijem međ svima.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Meni je nešto igralo pred očima, te mi se činilo kao da se Đorđe s nekim rve. Tada se iz njegovog kao staklo mrtvog oka otkači atom ledenog očajanja i kao lavina padaše sve silnije i ogromnije naniže: pregazi nas dvojicu i
Sremčević 14 gro: od-raki”. Na sredi tavanice obešena lampa čkiljila je, jedva probacujući zrake kroz već sasvim crno staklo.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
i kenječu, i lule i kamiše, i bičalje i drenove budže, i ocila i kremenja i trud u svežnjićima, i bardak sirćeta i grdno staklo kiselih paprika, i prekjučeranje zemičke i čitavu četvrt slanine koja je visila na zavidnoj visini i oko koje su
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
ukopa, pa, dok su vojnici brisali oči rukavima svojih izgorelih koporana, oni odoše na onaj veliki, bez ograde i kao staklo klizav most, da nadgledaju prelaz konja.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
je dočekivao neki staklar, po imenu Jozef Pfaler, koji je dovozio, prvo, venecijansko, a odnedavna, neko trijestinsko staklo. Staklo je bilo u to doba retko i skupo. Pfaler je bio Bečlija.
neki staklar, po imenu Jozef Pfaler, koji je dovozio, prvo, venecijansko, a odnedavna, neko trijestinsko staklo. Staklo je bilo u to doba retko i skupo. Pfaler je bio Bečlija.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Zatim je seterka promuklo zalajala, a Rašida šapnula: - Tu je. Kucni još jednom. Udario sam zglavkom tri puta u staklo, a onda je nastala iscrpljujuća tišina. Činilo mi se da čujem kako iza zavesa neko diše.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Pred zoru, bio je sanjao o ženi i mislio je na nju i sad, posmatrajući kroz zamagljeno staklo svoga konja kome su sluge prale noge i tanke članke.
Lomni kao ono staklo velikih otvorenih vrata, što im je bilo na domaku stola, tanko, trošno, gotovo da pukne i da se rasprsne, pod
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Istina, čim biste otvorili staniol, unutra bi se sve rasulo u belu prašinu i mrvice oštre kao staklo, pa je stara dama plakala što je Božić-Bata poslednjih godina pao na tako niske grane.
prozor nije nikako mogao da se otvori, pa smo zurili u nju kao da je u nekakvom prašnjavom akvarijumu, sve dok se mutno staklo ne pokrenu i ne odnese Veru u noć. — Nije ni ovde tako loše... — zaključi neko.
— Istina, malo kasnim, ali nema veze. Tu sam . . . Gledamo se kao onda, na peronu, i sve je isto, čak i ono prašnjavo staklo vagona, koje nikako ne može da se spusti. Ništa se nisi promenila! — slagah u prolazu. Ti jesi — reče ona.
Pravila je i dalje redovno zimnicu, mada više nije bilo nikoga ko bi hvalio njeno slatko od ruža. Zataknuti za staklo kredenca, stajali su najnoviji katalozi sa izložbi njenog uspelog sina. Prezime se završavalo na ich.
Matavulj, Simo - USKOK
Momak hitro stavi u red krevetne haljine, odškrinu staklo na prozoru, pa otvoriv vrata, reče: — Gospodar je spreman! Uđoše jedan za drugim: arhimandrit, Josif i đakon.
Milićević, Vuk - Bespuće
projuri, u nekoliko mahova, ulicu; tresne vratima kavane, zadrma prozore; negdje u susjedstvu tresnu vjetar prozorom i staklo se rasu po pločniku; nekome vjetar ponese šešir. Tmasti oblaci miješaju se nemarno i smućeno.
Snažni mlazevi razbijali se o prozor kroz koji su oni gledali, i cijedili se niz staklo. Ljudi s uzdignutim jakama, i žene, prihvatajući suknje, žurili se, trčeći i tražeći zaklona.
Radičević, Branko - PESME
bez jauka, Ni se miče, niti kuša Da se otud iskobelja, Ukočena stoji duša, Niti misli, niti želja, Oko sjaje kao staklo Ma s' nikuda ne pomaklo. XIII Strašan časak već je minu.
„Pomoz', Bože! Tako ostat već ne može, Tako ne sme!“ ona zbori Pa dolapa svog otvori, I unutra ruku daje, Vadi staklo iz potaje, Staklo jedno što nekaka Juče njojzi dade baka, Koja ga je napunila, Svaka soka nacedila Iz cvetova
“ ona zbori Pa dolapa svog otvori, I unutra ruku daje, Vadi staklo iz potaje, Staklo jedno što nekaka Juče njojzi dade baka, Koja ga je napunila, Svaka soka nacedila Iz cvetova lekoviti, I korenja
Ona staklo to uzima, Još sa stola konder prima, Puno vina u konderu Dragu njenu za večeru. U nj već soka sunut ćaše, Ali ruka
Njeno oko kao staklo, S dragoga se ne pomaklo, — Oh sve joj je, sve je tamo, Pa još možda časak samo Njega gleda, samo njega, U oko joj
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
ti li si mi dala?... Moje pare! — I, kao u inat njoj, seda na zemlju, prekrsti noge, baca kapu, vadi iz pojasa staklo rakije, pije iz njega i produžava pesmu. A kad je trezan, radi kao crv. Što god mu se naredi, on samo radi i ćuti.
Sada je ovo dosta. Opićeš se, pa nećeš znati. — Ne, ne! ... Oku, Mile, oku! ... Oh! Iznesoh mu punu okanicu. Uze staklo, pogleda ga naspram sunca, prodrmusa rakiju, brk mu se nasmeši, pa naže i ispi do pola. — Ah! — I strese se.
Na ivici groba stajaše ispijeno staklo rakije, a do njega motika i Stanojin iscepan mintan. Nagoh se grobu, ali se brzo ustrašeno trgoh natrag.
I Cigani zasviraju. Zapišti zurla, pa mislim da se čuje čak u Tursko. Bubanj bije, staklo igra u ćerčivima, kandilo prska i s greda, ozgo, pada crvotočina. Napolju mrak s vlagom.
Čim ostasmo sami, Ariton, obzirući se, poče nešto da traži po svojim pojasima. Zatim brzo izvuče staklo s rakijom i podnese Miti. — Pij! — ponudi ga.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
(Leposava odlazi.) MAGA: Što sam došla? Boga ti, seko, kako se kuva, eto, voće u pari? SOFIJA: Metne se u staklo što oćeš, pa onda se naspe podosta šećera i zatvori dobro krpom, a preko nje bešikom.
Ili je što ujagmio, ili drugo što na srcu ima? Čudno je čovek ustrojen, kao staklo kojim spolja se sve providi što iznutra leži.
Što god radiš, radi pametno i smatraj na posljedak, to je stara poslovica. Kad sluga staklo razbije, gospodar mu kaže da je budala; a kad sluga u podrumu najbolje vino pije, onda kaže da je njegov gazda budala, i
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
STEVAN (nepovoljno): Milostiva gospođa... SULTANA (pokaže mu staklo): Vidiš ovo? Ni reči, zašto će ti se odma prekinuti jezik! Kad nisi za služitelja, a ti k vragu, nemoj mi život jesti.
Ali će ga skupo ova šala stati. Mučiću ga kao zmija, dok mu život ne isisam. SRETA (izvadi staklo s rakijom): Dobro, dobro. (Napije se.) Samo ti meni mlogo govori. (Pristupi k njoj i gledi kako radi.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Zimski refren: Svileuva. San raznosi bela pleva. Luč unutra: Koceljeva. Siše mozak zlatna muva. Sjakti staklo: Svileuva. U nevesti gunja peva. Pukne puška: Koceljeva. Zuju, zuji s oba uva. Grakne vrana: Svileuva.
Sobna svetlost s okna tone u smeh sveca sa ikone. Kroz bosiljak vrh kolevke zrca staklo petrolejke. Prokapnjuje zlatno ulje na tronošce i crepulje. Kućno sunce i sneg-čedo zasijaju uporedo.
Laza Kostić: Stvaranje sveta PONEDELjAK І Gomila mrak se, raste kolač tmine. O staklo srca gruni, Sveta harfo, uz blesak Duha, s vode i visine, u oblik sklopi bèzobličja carstvo!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Ponekad staklo močvare mirne leptirić modar krilima dirne. U kasnu jesen kad magle spuste nad polja mrtvi val, iz dalji sive
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Odjednom na prozoru, spolja, stade se pomaljati crna čupava glava s razrogačenim očima... Pripi se uza staklo i stade gutati pogledom ovaj zagrljeni par, koji se topio u zanosu ljubavnom I snevao najsrećnije snove...
Priđe mu još bliže... Šta je ovo... je li živ ?... Kako ovo gleda?... Ovo nisu obične žive oči, ovo je mrtvo staklo, pa se samo sjaji... stoji tako ukočeno, bez pokreta, bez ikakva znaka života. Staklo!... mrtav!... mrtav!...
stoji tako ukočeno, bez pokreta, bez ikakva znaka života. Staklo!... mrtav!... mrtav!... I ona se taman spremaše da pobegne iz sobe, a Gojko uzdahnu teško... neobično...
Opet se otvoriše usne samrtnikove, opet slabačak samrtni ropac, jedan... drugi,.. i oči se sasvim promeniše, pravo staklo !... Svršeno je!... Kad opremiše i namestiše na krevet mrtva Gojka, Ljubica opet uđe u sobu i stade blizu mrtvaca.
Eno i čašice rakiske, žuti se na dnu rakija... Tamo dalje ono okruglo staklo, u njemu igra, iskri se čisto belo vino... Po sobi nered... Sa njenog kreveta razbacani jastuci, zgužvan ćilim... A-a-a!.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Zeleno nebo Baranje, kao razbijeno staklo, vlažno od kiša. U zoru sivo, kao koža pokislih srna i košuta. Nebo, što zaplavi utopljeno u rukavac neke reke,
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Odmakne se moj Dule, pa jednako gledi u ono staklo, dok će se tek nečemu prisetiti. Zavara oči onima nođe, pa smota olbu u torbu. Ništa!... Sutradan polazi vojska u boj.
Spremi se i čiča Pera ze žetvu. Polazeći od kuće sa radnicima, čiča Pera se pomoli Bogu, uze staklo sa bogojavljenskom vodom i srknu iz njega tri put, očenu grančicu suha bosiljka, što ga je doneo sa groba svetog kralja,
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Popodne, isto ovako... Časovi, dosadni, prazni... Neki dečak šutnuo je loptu, Prslo je staklo na njegovu prozoru; Predložio je da se „deran najstrože kazni”. Ja, ja... Bilo je svega. — Deca su kriva.
Pogleda, katkad, mačor kroz staklo: E da li se štogod pomaklo? Al sve je isto. Barice cakle. („Opet je pala kiša, dakle”).
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Jaje evropske jegulje je malo, providno zrno prečnika od prilike jedan milimetar. Iz njega se izleže mala, kao staklo providna larva, nešto malo lakša od vode, što čini da se ona odmah počinje lagano dizati ka površini vode.
plivaju u sudu u koji je lov izručen; tu se nađu i lepi, kao karmin crveni račići, i ljubičaste meduze, i providne kao staklo životinjice koje su u moru nevidljive, i mnoštvo raznovrsnih drugih morskih stvorova kašto sve lepših jedan od drugoga.
Velika riba dodiruje njuškom naš prozor. Ali... evo je gde besno nasrće na staklo na kome se ogleda kao na ogledalu i po svoj prilici misli da je to kakva druga riba koja na nju nasrće.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
| Simka već beše obučena i sela u čelo astala. Ispred nje je već stajalo staklo rakije, kisela grožđa, krušaka i paprika.
— Ja, gazda, ja... — Možeš li? — dobroćudno ga poče pitati efendi Mita. — Kako si? Imaš li rakije? Staklo sa rakijom, koje su do tada njegovu od njega krili, jedva mu davali po koju čašu, sad mu celo utrapiše u ruke.
— Imam, imam, gazda! — tresući rukama poče pokazivati staklo. — E dobro, pij! Pa kada nestane, traži još Svirači, srećni, nastaviše sasvim slobodno i lepše da sviraju.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ Otkad je Stanko počeo da govori, đakon se nešto zagledao kroz staklo od prozora; zinuo malo, držeći na lijevome dlanu bocu, a kupicu među prstima od desne ruke.
Stanković, Borisav - JOVČA
Tako cele noći. I još jednako samo ljutu rakiju, Ljutu, ljutu. I već više ne znam gde da je nađem tako ljutu. Prvo staklo što donesem, dobra je, ljuta, ali posle — ne valja, nije ljuta.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Slačajši druže, blažen onaj čas kad si ti k meni došao!” Zamoli me da ako se kako mogu do kanaveta privući i staklo s rakijom izvaditi. „Mogu to, kako ne bi[h] mogao!” Reče mi da najpre nagnem.
Prekrasna carigradska rakija s hiotskom mastihom! Napije se i on, i ja spremim staklo. Čisto dvojinom oživim od prijatnjejšeg likvora, za koji nimalo ne marim razve kad sam na moru.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Bakonja se prope na prste, a u taj mah mlaznu mu u oči silna svjetlost iz manastira. (Bješe staklo na crkvenom prozoru, od koga se odbijahu sunčani zraci.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Kad reč zaustim — ja umesto eha Naježen čekam da me sveg izbode Slomljeno staklo njegovoga smeha. URLIK Gledam lava u kavezu Za rešetkom gde tumara I vidi u parku brezu, A trom — na smrt zaudara.
Ćosić, Dobrica - KORENI
stolove, stolice, kelneraj, polupaše svu staklariju kafedžije Levića i njegove žene „Bule“, koji su se skrili na tavanu. Staklo što je cičalo pod nogama i gomile polomljenih stolova još više su ih dražili, pa su seljaci već polomljeno na sitnije
— Kuću da mu zapalimo! Nek izgori Katićevo gnezdo! — Uzmi slamu! — Daj vatru! S prozora se sjuri staklo. — Ne diraj Simku, zaklaću te! Razabra Nikolin glas. — Udri i toga bezbožnika!
Čuješ li me? Bio sam lud kad sam te mučio. To nisam bio ja. Nije bio tvoj otac, govori glasno. Onda kleknu na pod, staklo razbijene lampe krcnu pod kolenima. Nemo se moli Bogu i zaklinje... Na stolici dimi lampa i šara tavanicu.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Šta je mogao drugo osim da, nosa priljubljenog uz staklo svoga kaveza u nebu, sluša oblake koji su mu donosili priče sa sve četiri strane sveta?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
se želja, sva obla i potpuno neobuzdana, izdvajala: sve će biti dobro ako sad, svom silinom, zamahne pesnicom u to staklo pa onda, kad ga razbije, blago i nežno, samo vrhovima jagodica, dahom sa dlana, dodirne tu materiju od tamne tajne i
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Toričeli je vakuum, koji se u njegovoj cevčici iznenada pojavio, mogao da posmatra samo kroz staklo, a vi ste ga šćapili svojom rukom“. On se nasmeja. „Nije moja ruka šćapila vakuum, već on je šćapio moju ruku“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
leptira, baš istog onakvog kakvog sam zamišljao u glavi, gde mahnito obleće oko moje lampe, udarajući svom snagom o staklo i zučeći tako oštro i prkosno kao da mi prži i struže nešto u samoj srži mozga.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
— Tjeskoba bezglasnog doživljavanja „kroz staklo”: promatranje zelenkastog života u akvariju. Košmarski začarana nepokretnost zbivanja.
Makar da snažno zalupe neka vrata ili prasne neko staklo — ma što, ma što, ali samo da to sunčano popodne zataljenih usta dobije svoj živ glas!
Zacijelo su došli nekome u pohode. Otac je zalupio stražnja vrata ne propustivši da prije toga malko spusti staklo, radi ventilacije, kako kasnije ne bi bilo sparno.
Očevidno, sasvim skorašnja nabavka. Izvadio je ispod prednjeg sjedišta veliku novu krpu jelenje kože i uzeo brisati staklo, blistavi metal hladnjaka, farove.
Tad je sjeo za volan (vidio sam ga iskosa, kroz obrisano staklo pod niskim krovom), i stao naizmjenice upirati nogama u pedale, ovlašno kretati amo-tamo volan, onako „nasuho”; pri
snopić, izabire pljosnati mjedeni ključić, brižno ga uvlači u bravicu, otključava stražnja vratašca, spušta još malo niže staklo. A Zvonko zbilja nije lijepo učinio, što će samo reći bolesnik, kakvo će mišljenje imati o njemu.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Eto, i ja te častim ovom rakijom — i pokaza rukom na staklo. Kad pomenu kapetan osudu, Đurici zaklecaše kolena, obuze ga zima svega, i kao da mu nešto dohvati samo srce, pa
Dok treneš... — odgovori Mitar. Jedan pandur unese celu tepsiju bureka, a drugi za njim čuturu vina i staklo rakije. — Poslao ti Mitko i pozdravio te. Veli: dogonio si mu dobra drva, pa te časti.
I mi ćemo za tobom svi... Odjednom mu spade težina sa grudi. Dohvati jedno staklo, u kome beše još dosta rakije, pa ga iscedi u dušak... — Jednom se mre!...
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Doktor Goldštajn je izabran za taj posao. Miler mu je bio staklo-duvač. Najvažniji rezultat ovog rada, bilo je otkriće takozvanih kanalskih zrakova, to jest, kretanja pozitivno
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—Brzo, pa postavi trpezu! — javi se gospođa, vukući se lijeno iz kuhinje, zastade kod prozora i gleda kroz staklo dolje, u blato i kaljuže slabo pokaldrmljene ulice.
Pusta prostrana crkva beše vlažna, kao da se ovlažila suzama bogoljubnih vernika, a kroz išarano staklo visokih prozora prodiraše siva svetlost, šuljajući se oko visokih kamenih stubova, i činjaše mu se da to svetlost na nj
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Ja sam mislio da je on pijan, jer svi su ostali bili pijani. Tada ga pritisnuše o jedno staklo i počeše ga udarati, a on raširi ruke i reče: 'Ja sam sumatraista'.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
»Starmali« 1882. ODA SNEGU Ti svake zime nađeš se ovde, Baš kad ja sedam da pišem ode; O staklo biješ prozora moga, Il’ oko mojih kupiš se noga; Skrivaš mi drugih predmeta mnogo Kojim’ bih odu napisat’ mogô,
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
FEMA: Oh! (Izvali se na stolicu.) SARA: Oće da padne u nesvest. Friško hofmaniše tropfn. (Uzme staklo s pendžera i prinese joj k nosu.) FEMA (lagano): Jesam li dobro pokazala kako se noblesi vladaju?
Miljković, Branko - PESME
tri makaze tri noža da voleo bih povratak išao sam ispred sebe po isplakanom putu i pesak je ujedao za stopala ko staklo i videh pse koji su grizli zemlju videh grešnike kako ih vitla zli vetar nebo što laje i kišu prokletstva tešku i
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Nebo je bilo čisto kao staklo, istok preliven svetlim rumenilom, vazduh tako svež, gust i neiskazano prijatan da su se grudi i nehotice široko
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Metni staklo na astal, gledni oči svoje, poznaj da su k'o kristal bez poroka što je. Silni pogled, sam magnet, pamuk ruke, grudi
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
MARICA: Ko to kaže? ANĐA: Pa eto polomljeni tanjiri i staklo... MARICA: Majka, slatka majčice, 'odi da te poljubim. (Ljubi je.) ANĐA (iznenađena): Da me poljubiš? Šta je tebi, dete?
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
A naročito kad on gore, na čardaku, već i večera i, po običaju, baba mu donese i ono drugo staklo i ostane da sedi kod njega, čekajući da se donese kava, da i ona s njim popije, pa kad bi Mladen video onoga kako dole,
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
bela luka i prsten, »da se dete sačuva od uroka, i da mu ne prilaze veštice i drugi zli dusi« (Karadžić, 4, 118). Staklo sa vinom, koje se prvo donese kao ponuda porodilji, zakiti se p. (SEZ, 14, 115).
Ćipiko, Ivo - Pauci
U posmatranju, njemu je kroz tu maglu nad morem sjalo toplo sunce. I ni studen, ni magla, u koju je kao kroz okaljano staklo gledao, ne smetaše mu da se zanese i zagrije za svojim mjestom i da tvrdo odluči da čim prvo dovrši nauke, pa da se
Ilić, Vojislav J. - PESME
I svaki onaj koji tamo svrati, Nikada više natrag se ne vrati. Pećina danju u kamen se stvara, A u noć opet u staklo pretvara.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Tu se prodaju i šalju u ceo svet: svila, tkanine, staklo, slonova kost, biser, mirisi i papiros. U toj se ulici nalazi i cilj našega putovanja, slavni aleksandriski Muzeum.
Ona sićušna kap srebrne rose što se kondenzovala na staklo našeg prozora, to je rosa živine pare. Oko nas vlada mrkla noć.
Stanković, Borisav - TAŠANA
SAROŠ Daj! KAFEDžIJA Aha, eve gu. Ja! Čista, suza, ak prepečenica, ama ladna, bolan da gu piješ! SAROŠ (odgurne staklo i metne ga ispred sebe): Neću da pijem. Neću. Ulazi Naza (ogrnuta feredžom, sa dahirama ispod pazuha).
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Iz crkve idem, brajko, i prozirem te kao staklo! Istinu! Ne vrdaj, ne laži!“ I istina se govorila, i sve se razjašnjavalo...
Malčice su kao uzele noge da izdaju gos-Tošu. Očni lekar mu baš zato dade odlično staklo, i otkad natače naočari, gos-Toša ne izbija iz kuće i mnogo čita, naročito poljoprivredne stvari.
Otvoriše kapke, i čuše kroz staklo da se neko vrlo učtivo raspituje za put do nekog majura i nekog sela. Razgovor taj se prekinu kao nožem presečen, iz
Vi ne znate šta je to ćorav čovek. Ja ne vidim kako treba ovaj svet... Kakav je to ljubavnik koji devojku gleda na staklo! Meni ostaje da se zaljubim, i uzmem za struku jedino istoriju drevnih naroda, i da žmirim u daleku prošlost.
Oči Brankove su malo posuknule, staklo pred očima jače no ranije. Samo kosa ona stara, maturantska, luda, detinjska i pesnička.
sapunjavicom u koje je Marko sipao nešto što je naročito poručivao, i od čega se daske stezale i postajale glatke kao staklo.
Stoji li: pamuk, verovatno je duvan. Stoji li: staklo, pazi! verovatno su dragocenosti i važne hatije. Zapljusne malo u tihoj noći reka, čun primili obali, iskoče dva čoveka
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Tako isto za liniju pravu kao strela reći će vam da je ne priznaje za pravu; tako isto za površinu ravnu kao staklo reći će vam da ne priznaje da je ravna, pa će najzad, u toj svojoj negativnoj upornosti, ići tako daleko da će i ono
I kako je to prekrasna panorama kada se iz usamljenosti posmatra svet kroz takvo jedno staklo na dogledu kao što je apsanski prozor!
drugi, svi koji izbliza, kada si među njima, niti izgledaju tako odeveni, niti su takvoga ponašanja kakvo se kroz ovo staklo na dogledu sagleda. A ovaj dogled, tamnički prozor, ima i onu drugu poznatu osobinu istinskoga dogleda.
A ovaj dogled, tamnički prozor, ima i onu drugu poznatu osobinu istinskoga dogleda. Kad gledaš kroz malo staklo na veliko, onda se predmet koji gledaš uveliča, i obratno: kad obrneš dogled, i gledaš kroz veliko staklo na malo,
kroz malo staklo na veliko, onda se predmet koji gledaš uveliča, i obratno: kad obrneš dogled, i gledaš kroz veliko staklo na malo, tada se predmet umanji.
Vidiš, na primer, kroz veliko staklo uveličanoga političara, velikog državnika, čija svaka reč beleži epohu u razvitku države, čiji svaki korak predstavlja
A obrneš li onu drugu stranu dogleda, te pogledaš kroz veliko staklo na malo, ti vidiš umanjenog državnika; vidiš sebičnjaka čija je svaka reč sračunato licemerstvo, čiji je svaki korak
Ili: na veliko staklo vidiš uveličanu plemenitost glasovitoga mecene i dobrotvora. Njegova darežljiva ruka blaži svaku bedu i jad; njegovo
A obrni sad staklo na dogledu, pa ćeš videti okorelog zlikovca, koji je čitav niz sirotinje oglobio, koji je mnoge i mnoge kuće do temelja
Pa onda, kroz ono veliko staklo vidiš uveličanoga književnika, ili naučnika, za kojega se veli da kazuje poslednju reč, čije se ime ispisuje uvek u vrhu
A kad okreneš onu drugu stranu, staklo koje umanjuje, ti vidiš jedan običan profesorski tip, kakvi se u velikih naroda broje na bataljone; vidiš čoveka koji
A to i jedno i drugo staklo tamnički je prozor pre no ma kako usavršeni američki dogled. VOJSKA Čoveku dvaput u životu uzimaju meru dužine i
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Debeli slojevi snega prekrili kamen, te se stene uglačale kao staklo. A na konjima letnji potkov. Obazrivo gaze životinje, tapkajući, i tek usitne prednjim nogama, padaju na kolena i sa
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
se, najednom, rasprsnu i iz nje izađe dečak malen i okretan, ali tako prozračan da se moglo gledati kroz njega kao kroz staklo. Kao kap rose blistao je i smešio se.
Devojke su kao kroz staklo gledale u njega ili mimo njega: nijedna da se osmehne, nijedna da mu pruži ruku. Mladići su bili još suroviji: — Od
Šantić, Aleksa - PESME
1903. ČEŽNjA Gdje ste?... Ja budan na prozoru stojim Naslonjen čelom na staklo... Sve spava... Noć sjajna, kô da po oknima mojim Polako šušti vaša kosa plava...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
belega biljur — kristalno staklo binjektaš — veliki kamen sa koga se penje na konja binjiš — od crvene tkanine ogrtač sa dugim rukavima i obično sa
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Apokalipsis, 21 Svet hoće mnogo lepši ostati negoli što je sad: zemlja biti bela ka hartija, i providna kano staklo. A vode tvrde u kristal se preobrnuti.