Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— O, domaćine! — zovnu pop opet. Zalaja zeljov još žešće. Neka devojka izviri iz kuće, pa je opet nesta. To beše Stamena, poćerka Boškova. — Domaćine! — oteže pop iz sveg glasa.
Dok bi okom trenuo, behu oba konja privezana iza novog vajata za šljivu. Stamena iznese gostima stolice pred kuću, poljubi popa u ruku, pa otrča opet u kuću.
Vuja samo ćuti i ništa ne zna gde je — da li sedi, da li stoji. Utom iznese Stamena bardak rakije i čašu, pa poče služiti goste. Pruži i Vuji čašu.
popu, kao svom poznaniku i dobrom prijatelju; da on ne nalazi momku mane; da se mogu baš i oprijateljiti — samo ako i Stamena bude voljna. Milo popu što Boško nije oraskida, i dogovori se s njim da ujutru upitaju devojku.
Učini mu se da su za sovrom čas sve žene, čas sve sami popovi, pa čak i Stamena, anatema je bilo, kao s bradom!... Bude mu zdravo smešno, pa se smeje! Pop malo-malo pa tek pomrkne očima na nj.
Sad ćemo, popo — odgovori Boško, pa se okrete Stameni: — Hajde, dete, namesti popi i ovom prijatelju dole na čardaku. Stamena zapali zublju luča na ognjištu, pa ode da prostre gostima.
Ozgo sa čardaka svetli se ona zublja luča, te obasjava čak tu do konja. Vidi se Stamena kako namešta postelju. Vuja skide polako terkiju s đogata, pa se skloni malo na stranu u mrak...
Vidi se Stamena kako namešta postelju. Vuja skide polako terkiju s đogata, pa se skloni malo na stranu u mrak... Stamena beše sve naredila na čardaku (a to vam je obična sobica nad kačarom, načinjena tako za goste i putnike), uze luč, siđe
s Vujom, koji u taj mah bahnu iz mraka pred nju, pa, ni sam ne znajući zašto, upita je: — Hoćemo li, dušo, spavati? Stamena vrisnu uplašeno, ispusti luč i pobeže nekud.
Pop Mića nije više nikad govorio o Vujinoj ženidbi. Kad se Stamena udala, onda je tek otišao Bošku u Lajkovce. Vuja se opet krpio pod onom lipom, ukoričavao knjige, zvonio u crkvi,
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Kad jedra prezre guduru Četvrtka i slovnu težest, zelen-dojki čaške o rci tarne - stamena a krhka; iz kavez-slova, s imenom i dobro, zavapi vlažna: Modruj, veče modro!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
čučnu pred njim, kao pred ispovjednikom, nasloni lakat na koljeno, a rukom zakloni usta, pa započe: „Do’dila je k meni Stamena Mirkova, taman danas oko podne, kad ti ono pođe u selo. Ja, bogme, bjeh u najvećem poslu, kao što znaš.
Najzad ću ja: oprosti, Stamena, živa bila! ama sam u poslu vidiš...“ „Oprosti i ti, živa bila, ama kazuj ako imaš što u kraće, jer, kako viđo, ne
— Iziđosmo u avliju. Ona šće da sjede, kao po tenanu da se pričamo. — Bogme, ja nemam kad, Stamena, no reci što imaš! — Jošice moja, ti znaš da sam ti uvijek dobra željela, pa bih rada da me poslušaš, za svoje dobro.
Nije. Druga je! Miraš ne ište Stanu za Radojeva sina, no za svoga!“ „Ja se, Pejo, prekrstih dva puta, kad čuh što Stamena reče!“ Joka se pred Pejom prekrsti dva puta. I serdar, u najvećemu čudu, izvadi čibuk iz usta, pa to isto učini.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
I tri dana crkve zatvorene, tri dana čaršija zatvorena. Stamena kuka i moli: — Stojane, more Stojane, Gde se je čulo, razbralo, Brat sestru more da zema?