Jakšić, Đura - PROZA
„Pobratime“, reče Živko, „vreme je da putujemo; ti sedi na svoga konja, a Stani eno moj konj, a ja ću peške pred vama. Meni je cela Čestobrodica poznata kao kuća u kojoj sam se rodio“.
Obradović, Dositej - BASNE
Kako će se ovo iziđi?” „E, o tom se ti staraš? Ne brini se“, — odgovori lisica — „samo ti slušaj mene, pak se ne boj. Stani uprav poduprevši pređne noge k zidu, sagni glavu, i nakloni rogove spred.
” „Pasa!” — vikne lisica, pak beži na sve četiri noge koliko igda može skačući. „Stani, što ti je”, — vikne petao — „ta mir je učinjen!” „E, zar psi mare za mir?” — reče lisica bežeći.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
drvo zeleno pripev joj uleće oblačan vetar u maglu toplih bara jedna zvezda prastara tu celu pometnju stvara joj stani reci nemoj gle pticu kako se obara u suncem obrubljen plamen u glavu cara lazara stanoje od dva meseca spava u
reku ni u vazduh pripev joj plav uleće vetar u maglu toplih bara ovo zvezdano jutro tu celu pometnju stvara joj stani krikni nemoj gle pticu kako se obara u suncem obrubljen plamen u grob cara lazara 1957. ĐAVO NA SELU 1.
VIKALICA ŽIVANE SA SUBJELA ALI KOJA JE IZ OBLAKA ZINULA NA NjENE ŠTALE AMBARE VOĆNjAKE USEVE KUĆE I GROBLjA Stani, alo! Natrag, alo! Suknju dižem iznad glave, alo! Gledaj, alo! Nagledaj se, alo!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Senuše mi svetlaci pred očima... Podignem se, a ono došlo već do vrljike, zamahuje onim rogom, na me, a viče: »Stani, stani — ne beži!« Ja ti se onda popuželjke skotrljam za jedan trnjak, pa beži koliko igda mogu kući!...
Senuše mi svetlaci pred očima... Podignem se, a ono došlo već do vrljike, zamahuje onim rogom, na me, a viče: »Stani, stani — ne beži!« Ja ti se onda popuželjke skotrljam za jedan trnjak, pa beži koliko igda mogu kući!...
Počesto ošine volove — hita kući, daleko mu je... Dok eto ti trči za njim jedan omalen gospodin u šubari pa viče: »Stani, brale! Hej, brale stani!« i maše na nj rukom da stane. Okrete se Radan i ustavi volove.
Dok eto ti trči za njim jedan omalen gospodin u šubari pa viče: »Stani, brale! Hej, brale stani!« i maše na nj rukom da stane. Okrete se Radan i ustavi volove.
— začudi se gospodin. — Ja šta misliš ti... — potvrdi Radan pa viknu na volove da idu, i sam pođe. — Stani, brale, molim te! — ustavi ga gospodin. — Šta ćeš? — Bi li ti to meni prodao? — Ne mogu — treba mi, kako ću prodati!
— Dobro ću ti platiti. — Aja, ne mogu nikako — reče Radan i pođe. — Ama molim te, brale, stani! Radan opet stade, pa kao zatežući se reče: — Ta ono, ja ti mogu baš i prodati; samo bojim se da ne bude za te skupo?
Moj Pajo, padalo je tu novaca kao kiše!... — Ama, opet ti ne kaza meni kako se zavadiste. — Stani da ti kažem... Znaš, kad smo počeli trgovati s novom glavom, on je počeo zapisivati koliko se puta proda.
Čisto nanovo oživeo, pa mi se hvali kako će skinuti zlo s vrata... — Pa dela kazuj, što dopade robije. — Stani, polako! Kazaću ti... Kad mu već podliše vodu kod tog trgovca, onda Uzlović tek priteže i navali da se učini prodaja...
« — E, e... baš to nekako... — zausti opet Sreja dvoumiti, ali oni navališe na nj: — Ta stani, brate Srejo, dok vidimo sve. Neće tebi Milun krivo učiniti. A i grehota bi bilo. Sreja sleže ramenima i ućuta.
— Koga? — Ama onog... srete li ga gde? — Nije zar Sreju? — Baš njega... pusti me! — A što? Stani malo, smiri se! — uzdržava ga Vidak. — Kako što! Kud ga god opremim da mi što uradi, sve naopako, sve kao od bede.
— Kaki šesnaes'? Ni za dvaest ti ne dam. — A osamnaest? — Aja! — učini Tiosav i podiže torbu da uprti. — Stani, more, stanide! Ti dam dvaest 'oćeš? — Ne mogu, ćir-Trpko; nije vajde! — Što ne mogu, ne mogu!
— Ne možemo! Za triest groša, ako 'oćeš... — reče Vitomir, pa tokorse pođe, a za njim i Tiosav. — Stani, stani! — povika ćir Trpko. — 'Oćete za sedum cvancika? — Aja! ni pare niže! — E 'a'de, nek je sretno.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Hoćeš li, japane?... On nešto promrmlja kroz zube, pa okrete leđa i pođe. — Pa stani malo, da razgovaramo! — reče Stanko. — Moram odeti marvi pomam! — E, dobro! Ali, u kolu da se nađemo!
Mladež zametnula igru, odskaču jedan drugom. Lazar se uputi Stanku. — Stani-de, Lazo! — reče Stanko Jurišić. — Odskoči Šokčaniću, tako ti krsnog imena!...
— Dobro — reče ona poslušno i izvuče svoju ruku iz njegove, — Nego... stani!... Ona stade. — Je li, Jelice? Pravo mi kaži: ili voliš mene ili njega? Ona se zarumene i obori glavu.
Otidi jedan čas do subaše, zvao te nešto. — Dobro, babo. I Lazar se okrete da pođe, ali ga on zadrža. — Stani-de! — reče. Lazar stade i pogleda ga. — Je l̓, more? — Šta, babo? — A, loj li ti detinji, ti tako zar?... A?...
— Kaki kurjaci, kako jagnje? — Jelicu ti prose za Lazara. Ako se u se možeš pouzdati — idi, stani na put! — Kad? — Sutra naveče. — To neće biti! — reče Stanko, a meso mu zaigra. — Zato ti i javih.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
U taj par gologlav Blagoje istrča iz mehane. Kapetan poskoči i dohvati ga za ruku: — Stani! On je teško ranjen! Zdravo teško! — Kako teško? Ko to kaže?... Evo, evo pisma!... Njegov drug Jole...
— Stani! — reče vladika. — Ko je to Jug Bogdan? — Nije on živ — reče Mara. — On je poginuo na Kosovu. — A šta je to Kosovo?
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
De, da vidimo najpre hod i usta. KATICA (producira se). JUCA: Dobro, kao generalica! Sad stani. KATICA (stane). Gledaj mi pravo u oči.
Doći kir Dimu, išti svoja obligacija, što ćiš da mu daš? Da ti baci u procesu da izgubiš tvoja kuća. Oho, oho! Stani, Janja!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pavle beše naslutio da se dogodila velika nesreća. Čuo je kako Mahalčani viču za Garsulijem: Stan, stani, majku ti temišvarsku. Halt! Halt! Oćeš, pod jajca greifen? Pod jajca greifen?
Teodosije - ŽITIJA
Svetoga proroka Ilije, klanjajući se sa mnogim suzama celivaše mesto o kome Gospod reče Mojsiju: „Evo mesta kod mene pa stani na kamen, a ja ću te pokriti rukom mojom, i podići ću ruku moju, i tada ćeš me videti s leđa.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Onaj mali lopov hitro se uspuza do moje glave, pomirisa samo moju njušku i prestrašeno promuca: — Pa ovo miriše... Stani, stani... Ovo miriše... — Jest, jest, i meni se čini — propišta vodeni miš. — Ovo je unutra glavom i bradom sam...
Stani, stani... Ovo miriše... — Jest, jest, i meni se čini — propišta vodeni miš. — Ovo je unutra glavom i bradom sam... sam...
Za njim pojuri i Kruškotres urlajući: — Čekaj da ti ja izmjerim jaku za vratom! Stani da ti dam šareni torbak! Tako su, praćeni nevidljivim repom vjetra, Brko i Kruškotres projurili kraj mačka i Šarova i
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Bilo je već veče. Na liniji, na putu baš kuća od armicije. Poviče neko: „Stani!” Sad iziđe jedan u kaputu, gleda u kola, u prva pa onda sve dalje, da vidi nema li što za armiciju.
Matavulj, Simo - USKOK
— Sve je tako! — I ti sanja ono baš za Krcuna? — Sanjah! — E, biće lakše crnoj Stani Serdarevoj! Vidi se da je sudba bila! A sad pomozi, bože! Daj, bože, da iznesemo našega mrtvaca!
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MLADOŽENjA: Ja se vrlo radujem da je na mene ta kocka pala. Idem odma spravljati što treba. PROVODADžIJA: Oho! Stani malo, momče! Dobar, to jest, trgovac kad polazi u Beč, on kaže: idem u Erdelj. Tako i vi treba da činite.
U crkvi stani mu na nogu, a mi ćemo uvatiti tri žabe, pak ćemo oblepiti lonac i kuvati, dokle se god iz crkve ne vratite.
MUŽ: Što čovek više stoji, sve je gore. (Pođe.) MATI: Stani, kud bežiš, kad si junak? ŽENA: Odi, da ti vidimo poštenje. MUŽ: Beži, Lazo, dok si čitav! (Pobegne.
Radičević, Branko - PESME
O stani, sunce, stani, ne zaodi, Bela dana sobom ne odvodi, Da pogledim sva mestanca redom Još jedanput mlađanim pogledom,
O stani, sunce, stani, ne zaodi, Bela dana sobom ne odvodi, Da pogledim sva mestanca redom Još jedanput mlađanim pogledom, Čase mloge
jegožine, Take brade, taka oka strma, Take jošte ogromne glasine, Viče pusti, sva se gora drma: „Stan', nitkove, stani, nesretniče, Stani, ulo, stan', bezakoniče, Stani, gubo, stani, kugo kleta, Da t' naučim trovati mi sveta!
taka oka strma, Take jošte ogromne glasine, Viče pusti, sva se gora drma: „Stan', nitkove, stani, nesretniče, Stani, ulo, stan', bezakoniče, Stani, gubo, stani, kugo kleta, Da t' naučim trovati mi sveta!
ogromne glasine, Viče pusti, sva se gora drma: „Stan', nitkove, stani, nesretniče, Stani, ulo, stan', bezakoniče, Stani, gubo, stani, kugo kleta, Da t' naučim trovati mi sveta!
Viče pusti, sva se gora drma: „Stan', nitkove, stani, nesretniče, Stani, ulo, stan', bezakoniče, Stani, gubo, stani, kugo kleta, Da t' naučim trovati mi sveta!“ Jao, Branko, dede krake pruži, Pa što brže unapredak struži!
Od sablje će vatat nesvestica, Od kumbara čivucka groznica, Topi gude, sablje pozvekuju, A uz zveku Srbi jadikuju: „Stani, stani, privati me, druže!“ Ovaj beži, onaj za njim struže.
će vatat nesvestica, Od kumbara čivucka groznica, Topi gude, sablje pozvekuju, A uz zveku Srbi jadikuju: „Stani, stani, privati me, druže!“ Ovaj beži, onaj za njim struže.
Ja od čete bejah ponajprvi, A vas crven od turačke krvi, Kad gle na me jedne junačine Kao kakve mutne oblačine: „Stani“, viknu, „stani, kopilane, Grdne si mi udario rane, Puno si mi drugova zgubio, No i tebe sad je Bog ubio.
ponajprvi, A vas crven od turačke krvi, Kad gle na me jedne junačine Kao kakve mutne oblačine: „Stani“, viknu, „stani, kopilane, Grdne si mi udario rane, Puno si mi drugova zgubio, No i tebe sad je Bog ubio.
Živo Turčin niz poljanu naga, Opazi ga Gojko, potera ga, Još klikuje: „Stani, tako t' Boga, Ta jedan će samo na jednoga.“ Ali Arslan glave ne obraća, Samo đoga bakračlijom laća.
Ma ko iznenada, Ko ono otud na nj'ga naže sada, Još viknu besno: „Stani, da ti platim, Da žao tebi za još gore vratim!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Tu te čovjek slavi pedeset i više godina, a kad je stani-pani, bar da si makao prstom. — De, ti, de, kud si popušio Sveto pismo, tud i slavu oporočavaš!
— Kad tamo, a ona šuplja i u njoj karabin, torbak municije, tri bombe. Šta veliš na to? Je l trebalo vjerovati, a? — Stani, bolan, kumiću, ovo ti je druga forma — pobuni se seljak. — Eno, pogledaj, ono su mi u kolima dvije kćeri, kumice.
A ja sam dječaka i vidio i poznavao, čak se i ponekog imena sjećam, pa zašto da ne krenem u potragu za njima. — Stani, čovječe, pa gdje su ti već danas ti isti dječaci?! — Ništa ti ne brini — šapatom upozori starac.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Nokte sam utiskivao u dlanove samo da se uzdržim. — Teta li me zove? — I htede da prođeš. — Ja te zovem, ja. Stani, kuda ćeš? Ti stade. — A što ti? — upita začuđeno. Pokajah se. Dođe mi teško i neugodno.
— Teto, molim ti se, stani... Slatka teto!... — šapuće i sve više u krilo moje matere krije lice. — A... Ne može! — viknuše ostale.
Slatka teto!... — šapuće i sve više u krilo moje matere krije lice. — A... Ne može! — viknuše ostale. — Stani, oh stani! — šapuće ona očajno.
Slatka teto!... — šapuće i sve više u krilo moje matere krije lice. — A... Ne može! — viknuše ostale. — Stani, oh stani! — šapuće ona očajno.
Kostić, Laza - PESME
— Probudite ga! — — Stani! nipošto! Pa baš da možeš rukom samrtnom probuditi, oživeti i smrt, razmaknut među nepromenjivu, vaseljenu što cepa
— Al' stani, šta to jekće? Kô napreg od kašlja, zaptiven. suh. Na umoru je l' ropac godine? Na mojim vratma kucnuo neko.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Ti ne znaš ko je Baš-Čelik, mene je mnogo vojske i novaca propalo dok sam Baš-Čelika uhvatio, nego o stani kod mene, ja ću ti isprositi drugu đevojku, i ne boj se, ja te opet milujem kao sina svoga.
“ i tako i učine i počnu bježati, ali Baš-Čelik to odmah dozna pa iz daleka poviče: — Stani, careviću, nijesi utekao!
ćeš pozdraviti svoga oca: Ako mi ne pošalje onoga čoveka koji je odneo vodu od mene, sve ću mu carstvo razoriti; nego stani da ti dam po čemu ćete naći toga čoveka.
Meni drugo ne treba ništa. — Pa pođe da ide. Onda ga car vrati natrag govoreći mu: — Stani! Hodi ovamo, kad baš to hoćeš. Zini.
u koji mah on to reče, žito se upali i stane goreti, a on kad to vidi, potrči za čovekom: — Stani, brate, nije moje, nego Milice, moje sinovice. I tako se žito odmah ugasi, i on s Milicom ostane srećan.
Stupivši preko praga prestravi se, jer opazi u hodže crvenkastu bradu. Htjede uzmaći, no ga starac zaustavi: — Stani, momče, kud bježiš iz moje kuće? U njoj se mnogi utješio ko je tražio utjehe.
Onda jedan uzevši je u ruke, skoči na noge govoreći: — Stani da je o ovoga mrca ogledamo je li taka kao što je hvalite: ako mu odjednom odsečem glavu, baš je dobra!
onamo, a kad se već izlaže i umori, onda mu dijete reče: — E, moj ćoso, ako ti više što ne znaš, to je sve ništa; stani da ja tebi kažem jednu pravu istinu.
Onda Ero: — Ama čuješ li ti, efendija, što ja kažem: moja krava ubola tvoju kravu!! — A, a, more! Stani dok pogledam u ćitap, — pa se segne rukom, da dohvati ćitap, a Ero te za ruku: — Nećeš, bog i božja vjera!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
SOFIJA: Ne samo što smo išli na bal, nego je i Leposava dobila aljinu. JEVREM (rukom): Stani; kako se Maksa vladao? SOFIJA: Srdio se, vikao, hteo je i da udari, ali je najposle popustio.
Ajde i mi da se damo na nauku. ISAJLO: Ti možeš, ali ja neću. MANOJLO: Da l’ bi me hteo učiti? ISAJLO: Stani kod njega u službu, pak ćeš sve naučiti. Zašto on, jednako koješta govori; samo me mrzi slušati.
Kako bi bilo, kad bi potražili po varoši, valjda se neće niko otimati za vaš razum. DOKTOR: Stani, ideja je dobra! (Otide na stranu i počne pisati.) ISAJLO (Manojlu): Vidiš, kako smo ga zabunili. Mora da ućuti.
POZORIJE 7. SELjAK, PREĐAŠNjI SELjAK: More, deco, prođite se magareta. (Spazi Jakova.) Šta je to? (Uvati ga za ruku.) Stani malo, dečko. Kaži ti meni, šta si ti? JAKOV: Ja sam ja. SELjAK: A šta je ono? JAKOV: Magarac. SELjAK: Jesi li ti on?
Nego budući da si me jako kinjio, stvorio mi je volšebnik jošt jednog magarca. SELjAK: Baš kao što je moj. Stani, nijedna vero! MARKO: Šta ćeš ti s njime, čiča? On je naš drug. SELjAK: I moga magarca brat! Nijedne vere!
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
SRETA: Da očistiš čizme. SULTANA: Ja to ne umem da radim. SRETA (zamane kaišom). SULTANA: Stani, ne udri, oću. Oh Bože, šta sam ja sogrešila da se takve čini sa mnom igraju? (Namesti stolicu.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Kad ježa sretneš, kavge se mani, taj koplje ima na svakoj strani. Kornjači nikad ne stani na put, jer oklop nosi, a nema kaput. Kvočka je strašna noću i danju, to ti je kokoš u besnom stanju.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Narod nagrnu na neke od tih vagona, što ih zaustaviše pred stanicom. — Stani, marvo... Zaustavi! — naredi kapetan odsečno vojniku na straži. — Gde ste zapeli?
— Stani! — grmnu potporučnik. — Gospodin potporučnik — pozdravi Tanasije i nesvesno ustuknu još jedan korak, pa najednom zamuč
Vetar zafijuka. Narednik promoli glavu. — Beži!... — Kuda, zašto, stani! — i ja pritrčah otvoru, da bih umirio savest svoju. Munja svitnu, te mi oči zaseni.
— Gospodine poručniče — pojavi se jedna senka na otvoru — izvršena je popuna municije. — U redu... Nego stani... Jeste li trebovali pušku za onoga, što mu je danas prebi granata? — Pozajmili smo od komandira treće čete.
Prva je misao bila: komandant! — i ja, bunovan, jašem konja i nasumice polazim u pravcu odakle se kreću trupe. — Stani, čoveče božji! — dohvati me neko za ruku. — Gde ćeš tamo?... Ja sam, narednik Živković.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Čekaj, stani... za Boga!... Pa tek sad imamo da razgovaramo, viknu Gojko živo, opazivši da se ona okreće vratima. On pritrča i uze
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
U njoj poju tri anđela, Oni poju rajsku pesmu. Otud ide božja majka: “Stan’te, ljudi, stante deco, Stani goro, stani vodo, Da slušamo rajsku pesmu, De gu poju tri anđela!
U njoj poju tri anđela, Oni poju rajsku pesmu. Otud ide božja majka: “Stan’te, ljudi, stante deco, Stani goro, stani vodo, Da slušamo rajsku pesmu, De gu poju tri anđela!
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
GINA: Onaj gavran? DARA: Blagoje, pogledaj okolo! (Blagoje traži trag) TOMANIJA: Blagoje, stani! BLAGOJE: Šta je? TOMANIJA: Korakni!... Korakni opet!... Kuku!... Korakni još jednom!... BLAGOJE: O čemu se radi?
Prepreči joj put. Ona ga ne prepoznaje. Pokušava da pobegne od njega.) FILIP: Stani, jadnice! Ne boj se moje ruke! SOFIJA: O bože! Molim te, ne ubijaj me!
” SOFIJA: Šta to govoriš? VASILIJE: Kad se Filip pojavio pred tobom, da li ti je slučajno rekao: „Stani, ne boj se moje ruke”? SOFIJA: Otkud znaš?
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Oko zida avlije duboki opkop; preko opkopa most koji vođaše na glavnu kapiju. On pređe most i stani se pred kapijom, gledajući put trijema. Tamo se vrata otvoriše te iznutra stupi njeka djevojka, lijepa kao vila.
“ reče Spasoje, vidjevši da se ona dvojica ne razdvajaju. „Bogami, pojedoše!“ viknu Krcun, te jednim skokom stani se ukraj torbice. „Ha, ko je Ozrinić... pojedoše sve!“ viknu sad Mišan, jednako ležeći i ceneći se od smijeha.
„Ajde, Mišane, na ono brdašce pa straži dobro put istoka!“ U mlađega pogovora nema. Mišan se odmah diže. „Stani da još nešto čuješ! Čujte me braćo!...“ Puška zagrmje pod njima u planini. Svi đipiše.
E, bi rekao ti se ljudi sastali toga radi, da sastave ljetopis o tome. Ivana se diže najprva, pa pošto preporuči Stani da nadgleda lonce, u kojima se nešto varilo, digne snahu pa pođoše u žensku pregradu. Tišina se poremeti.
Pomenuše ih lijepi broj a o svakoj se čuda povijedahu. O Stani pričahu mediku kako je više od jednoga momka obalila, kako dobro baca kamena s ramena i skače.
“ To rekavši predade serdaru malo platno, obješeno o trakama. „Ikona, ja šta!“ reče serdar nemarno, pa je dade Stani. Djevojka se zagleda u Elvirinu sliku. „Ja bih rad vidjeti ranjenika!“ reče Spasoje, sestrić serdarev. „I ja!
“ „Ma što ne reče: Obilići!“ „Pa, bogme, baš i Obilići!“ on će. „Ho-ho-ho! čujete li ljuđi, đe se stani Obilićev trag!?“ „E, da nije u Ozriniće, može biti da bi u Cuce!“ primjeti Ozrinić.
Serdar se čudio što se Janko bolje ne oporavlja u planini. On i stopanica mu čuđahu se još više šta je Stani. Djevojka je s dana na dan opadala i blijedila.
Nestade ih. S toga li zar? „Lako je za tu bruku, ali ne bi bilo za onu te ti započe, kad reče Stani da je kučka!“ „Ne zbori mi više o tome, Pejo... Nije ona kučka, no golubica, no moje jagnje...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Više valja podranak, nego vazdanak. — Ko docne ustaje, i obojaka mu nestaje. — Lako stani, brzo stupi. — Bog daje težaku, a ne ležaku. — Lenu težaku miši seme izjedu.
— Darovna ruka sirotinjska majka. — Nada drži i cara i siromaška. — Zbog sirota sunce greje. — Ne stani siroti na skut, nećeš sebi na sreću. — Najcrnja je haljina siromaština. — Najskuplja je sirotinjska solda.
— Rodi me majko bez glave, samo nemoj bez sreće. — Ako čovek neće na nesreću, nesreća će na njega. — Ne stani siroti na skut, nećeš sebe na sreću. — S kijem je sreća, i mrav mu pomaga.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
ako ti više što ne znaš, to je sve ništa; stani da ja tebi kažem jednu pravu istinu: Kad ja bija u mlado doba stari čovek, onda mi imadijasmo mlogo košnica, pa bi i
marvi nema suda.“ — Onda Ero: „Ama čuješ li ti, efendija! što ja kažem: moja krava ubola, tvoju kravu.“ — „A a! more! stani dok pogledam u ćitap;“ pa se segne rukom, da dovati ćitap, a Ero te za ruku: „Nećeš, Bog i Božja vjera!
meni drugo ne treba ništa.” Pa pođe da ide. Onda ga car vrati natrag govoreći mu: „Stani! hodi ovamo, kad baš to hoćeš. Zini.
” U koji mah on to reče, žito se upali i stane goreti, a on kad to vidi, potrči za čovekom: „Stani, brate, nije moje, nego je Milice moje sinovice.” I tako se žito odmah ugasi, i on s Milicom ostane srećan. 14.
ako ti više što ne znaš, to je sve ništa; stani da ja tebi kažem jednu pravu istinu. Kad ja bijah u mlado doba stari čoek, onda mi imadijasmo mnogo košnica, pa bih ih
Onda jedan uzevši je u ruke, skoči na noge govoreći: „Stani da je o ovoga mrca ogledamo jeli taka kao što je hvalite: ako mu od jednom osečem glavu, baš je dobra.
po tebe; hajde odmah da bježimo“ i tako i učine i počnu bježati, ali Baš-Čelik to odmah dozna pa iz daleka poviče: „Stani, careviću, nijesi utekao!
ćeš pozdraviti svoga oca: Ako mi ne pošlje onoga čoveka koji je odneo vodu od mene, sve ću mu carstvo razoriti; nego stani da ti dam po čemu ćete naći toga čoveka.
“ pomisli da ona misli njega, pa beži koliko igda može, a žena sve pretrčala pa juri za njim vičući: „Stani, popo, moj je prednjak!“ A kad pop vidi da će ga stići, padne od straha — a ona prođe vičući: „Moj je prednjak!
marvi nema suda. — Onda Ero: „Ama čuješ li ti, efendija! što ja kažem: moja krava ubola tvoju kravu.“ — „A a! more! stani dok pogledam u ćitap;“ pa se segne rukom, da dovati ćitap, a Ero te za ruku: „Ne ćeš, Bog i Božja vjera!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— i maši se oružja. Bakonja se stani u tren kraj Stipana, a Kušmelj opet spopade vatralj. Osinjača zaleleka. Fratar se ukočanji na stocu. — Natrag!
Ti ajde, a ti stani... ne, nego ajte svi, svi, jedan tamo, a dva ovamo... — Za likara u grad — dodaje Brne. — Ama, šta je jopet?
lijevoj ruci krst, u desnoj ćordu, sokoli ljute ratnike, pa pred svima pregazi njeki dug most, preko njeke široke vode i stani se u jednu prostranu ravan.
Ti si rados u žalosti, Ti si sunce u tavnosti... — Poslušajte redovnici, Svete crkve odvitnici...“ — Stani! Vidiš li da ne znaš! Ta poslidnja dva verša, to su od „Muke gospodinove“. Ali svejedno! Sad slušaj.
ne sukobi sa Vrtirepom, koji se, kao obično, šetao ispred svojih vrata, i koji poče vikati: — Kuda ćeš ti, Jerkoviću? Stani! Šta ćeš u ovo doba u kužini? — Imam posla! — reče Bakonja ne ustavljajući se, pa se pope u trpezariju.
— Nemoj više ni jedne, nego ajde kući! — veli Bakonja ustajući. — Ma stani, nesritno dite, zar me se i ti odričeš? Zar se i s tobom ne mogu našaliti, kako je to: „Ajde kući, ajde od kuda si
Daklenka, mi zapali iza drva, pa pokojni viknu: „Stoj!“ pa ondak: „Stani! stoj! stan!...“ sve tako, ka da deset ljudi viču jedan za drugim, a svakoga puta nategne pušku, te sve čuješ: „Škljoc!
“ — Neću ni da čujem o tome! — viknu Brne ustajući. — Ja sam nemoćan, ja ne mogu... — Ma stani, brate. Ti ne znaš kakva bi se škandala mogla izleći iz toga — reče Tetka namršten. — Stani, da čuješ do kraja.
— Ma stani, brate. Ti ne znaš kakva bi se škandala mogla izleći iz toga — reče Tetka namršten. — Stani, da čuješ do kraja.
— Stani! — reče Bakonja. — Ti ne znaš kako mi je! Ja to nisam rekâ da... Ja te cinim kâ prijatelja, pa zato oću da ti ovo kažem.
O tavolizu, izmećaru, špijune vratarski, jesi li se pogospodija, jesi! Ha-ha-ha! Stani bolan da popijemo po jednu kafu zajedno. Ta braća smo, bolan!... Jesmo, križa mi, braća, gospoja.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Odžaci i drveće, i sve što ne vidi, a oseća, gomila se u nelagodnu, žalosnu jezu. — Stani!... Stani malo. Škripa zamre na dnu bubnih opni. Konji frkću, tresu glavama. Grive grebu oči. Jeza gusne krv.
Odžaci i drveće, i sve što ne vidi, a oseća, gomila se u nelagodnu, žalosnu jezu. — Stani!... Stani malo. Škripa zamre na dnu bubnih opni. Konji frkću, tresu glavama. Grive grebu oči. Jeza gusne krv. Neizdržljivo je.
— Hajdemo da zovemo selo — ustaje, preko kožuha navlači gunj, uzima štap, Čađević izlazi za njim. — Stani malo! — kaže on pred debelim bagremom što granama grli strehu stare kuće. — Ti pamtiš tocilo?
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Al' stani, šta to jekće? K'o napreg od kašlja, zaptiven, suh. Na umoru je l' ropac godine? Na mojim vrat'ma kucnu neko Zbilja: kuc,
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Uobražen. Poniženje mu da pije. Pa se okrete Ciganima: — Sviraj! Cigani nešto zakreštaše. — Čekaj! Stani! Ti, Mikobere, deklamaciju jednu, ali gromku.
— Ne dopuštam ti da me tako bles... — Ne, ne, ne, ne! Stani! Slušao sam te dosta, sad si ti dužan mene da čuješ. Ti si meni sve objasnio, sad ja hoću tebe da objasnim, ljutio se
A paviljon uveliko spava: — Hhhhk... pff... hhhhhk... pff... kaha, kaha, pfff... hhhk... pf... „Ali stani, razmisli, priberi se, ohrabri se, evo. Šta? Mogu li izdržati ovaj bol; mogu li... Zar mogu pristati na onu utehu?
— Svi spavaju — usudio se neko da odgovori. — Lažeš! Svi ste bili budni i sve ste čuli. Ustaj, diži se, stani u stroj, u potiljak, brzo!!
— Jarčija, mala bradica, ovako — pokazuje Iketa. — Pa lepo, čekaj, stani — muči se Mija, i sve ga više stid što ne može da se seti. — Je l’ imao onako neki znak ili, recimo, belegu?
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Marko okrete garabilj kundački i potrča na njega. — Stani der, zlikovče, da ti pokažem kako se zavode poštene devojke!
neće zar to biti. A kojim dobrom? — Imam hitna posla s tobom na samo. Pa, ako što sumnjaš, zatvori vrata pa stani s one strane kuće na prozor, a ja ću ti ispred prozora kazati što imam — odgovori Đurica veoma blagim glasom.
I sama vlast poče mnogo življe da traga za Đuricom, ne dajući mu nigde da se stani. Đurica sad tek poče da razumeva i oseća svoj užasni položaj: ličio je na zver, koju neprestano, s mesta na mesto,
— Stoj ! — viknu Stanka, osvrćući se oko sebe, kao da traži kakvo oružje. — Stani de, da ti pokažem ko liči na tvoju babu — dodade ona, saginjući se da dohvati kamen sa potoka... — Hajde da se izmiče!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Meni drugo ne treba ništa. — Pa pođe da ide. Onda ga car vrati natrag govoreći mu: — Stani! Hodi ovamo, kad baš to xoćeš. Zini.
“ I tako i učine, i počnu bježati, ali Baš-Čelik to odmah dozna, pa izdaleka poviče: — Stani, careviću, nijesi utekao!
Osvrnu se pobratim kad vidje lisicu, a ona mu još izdaleka viče: — Pobratime, stani, pričekaj me, evo me za tobom, prevarila sam cara. Čekaj, pa ćemo zajedno dalje na daleki put.
Evo ti i ove trave što se njome liječi šljepoća, ako ti gdje ustreba. Zbogom! — Stani barem ti platim ajluk i da te obdarim.
„Ma stani“, reče on, „samo dok zaspim, pa onda udri ako hoćeš do dana.“ Ali dok on počni spavati, vjetar duni, a kosti zaškogrći,
U koji mah on to reče, žito se upali i stane goreti, a on, kad to vidi, potrči za čovekom: — Stani, brate, nije moje, nego je Milice, moje sinovice. I tako se žito odmah ugasi., i on s Milicom ostane srećan.
a kad se već izlaže i umori, onda mu dijete reče: — E, moj ćoso, ako ti više što ne znaš, to je sve ništa; stani da ja tebi kažem jednu pravu istinu.
Onda jedan, uzevši je u ruke, skoči na noge govoreći: — Stani da je o ovoga mrca ogledamo je li taka kao što je hvalite: ako mu odjednom odsečem glavu, baš je dobra.
Onda Ero: — Ama čuješ li ti, efendija, što ja kažem: moja krava ubola tvoju kravu! — A, a, more, stani dok pogledam u ćitap. A Ero te za ruku: — Nećeš, bog i božja vjera!
“ pomisli da ona misli njega, pa beži koliko igda može, a žena sve pretrčala pa juri za njim vičući: — Stani, popo, moj je prednjak! A kad pop vidi da će ga stići, padne od straha a ona prođe vičući: „Moj je prednjak!
A ja onda uz merdivene ajde gore. — Stani, gospodaru, dosta je, — poviče Bačvanin — ja sam gledao kad si ti gore pošao, pak pomislih da nećeš više amo ni doći;
na gajdama dum — gospodin dunđer — drvodelja dušak jedan seći — seći koliko se može bez prekida ili odmora dura — stani đeđerna — zgodna đemija — lađa đerdek — ložnica đerđev, đerđef — drvena sparava u koju se, kao u okvir stavlja
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
” Bacio sam četvrt dolara na šank i jurnuo prema vratima, ali gomila mi je već bila za petama vičući: “Stani, Stiv”, što su naravno mnogi prolaznici pogrešno razumeli, pokušavajući da me zaustave, dok sam ja mahnito trčao da
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
duhovnog uticaja koji ima Srpkinja, opisujući je onako kako je ona predstavljena u srpskim narodnim pesmama o Čučuk Stani, ženi Hajduk Veljka, koja je podsticala svog herojskog muža da pre pogine nego dopusti znatno nadmoćnijim turskim
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Što ne reče bratu da primi duhan? —Ne trebah ga već, — odvrati nehajno Osman, i htjede ga mimoići. —Stani! A što nam ne poruči, već si naredio da me brat ti bije? — proslijedi Spasoje, i sve više žesti se.
Neko najpošlje zovne. On polako vuče nogu natrag i veli mirno: „Stani, moje je!” i onaj čas podigne kapu s lijevog oka; ono zažmiri kao neviklo svjetlosti, a drugo razrogači.
Marko uz Božicu oseti se razdragan, pa pije, nazdravlja staroj Stani, podaje se veselju i sili Božicu da naiskap pije. I zaojka po zagorsku, ali, dok pusti glas, jedan od zagorske momčadi,
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
»Starmali« 1889. NjENOM IMPERATORSKOM VISOČANSTVU KNEGINjI STANI kad je darovala milion rubalja Crnogorcima glađu paćenim Oj, kneginjo Stano, celog Srpstva diko, Oj, kneginjo Stano,
Gle kako sad od njih ginete, padate!“ »Starmali« 1886. ABUKAZEMU 1. Kad je napisao pedesetu „Šetnju“ Stani Abu-, stani Abu-, Abukazem brale, — Ma da mrziš, danas moraš slušat’ malo hvale.
Gle kako sad od njih ginete, padate!“ »Starmali« 1886. ABUKAZEMU 1. Kad je napisao pedesetu „Šetnju“ Stani Abu-, stani Abu-, Abukazem brale, — Ma da mrziš, danas moraš slušat’ malo hvale.
Dobro jutro pravom putu! Krivom putu laku noć! »Starmali« 1882. 3. Kad je napisao sto pedesetu „Šetnju“ Stani Abu-, stani Abu-, čestitka se sprema! Stani, rekoh, — ali gde je? — eto gde ga nema. Gde je Abu-, gde je Abu-?
Krivom putu laku noć! »Starmali« 1882. 3. Kad je napisao sto pedesetu „Šetnju“ Stani Abu-, stani Abu-, čestitka se sprema! Stani, rekoh, — ali gde je? — eto gde ga nema. Gde je Abu-, gde je Abu-? prijateljstvo pita.
»Starmali« 1882. 3. Kad je napisao sto pedesetu „Šetnju“ Stani Abu-, stani Abu-, čestitka se sprema! Stani, rekoh, — ali gde je? — eto gde ga nema. Gde je Abu-, gde je Abu-? prijateljstvo pita.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
EVICA: Zaboga! (Oće da pobegne.) RUŽIČIĆ (uvati je za ruku): Heleno, stani! Tako je Dafna bježala od Apolona, i pretvorena bila u lavr koji se stihotvorcima na dar daje.
) EVICA: Vaso! VASILIJE: Neće se pedalj od mene maknuti dok mi reškontu ne da. Nije on snio numere nego ja. EVICA: Stani malo, Vaso, meni nešto na pamet pade.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
(Glasno okrenuv se Stani) A kud si, stâra, tako naumna Po neprohodu gore zelene? A i večeri suton senasti Pokriće skoro uske stazice, Kuda
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Stoga razgledaj dobro ovu strašnu sliku. Iz nje možeš mnogo naučiti. Ona mnogo kazuje onome koji ume da je čita. Evo stani ovde i pogledaj. Vidiš li kako sve ove razbacane grupe sačinjavaju ujedno jedan jedini lik.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Osvanuo je šesnaesti septembar. Njegovo izlaganje prekide kapetan Radojčić: — Sad stani. Zapamti gde si stao: „Osvanuo je šesnaesti septembar.“ Da čujemo sad Predraga.
Uostalom, barone, duvani me. Posilni, šta čekaš? Vojnik priđe žurno i pripali mu cigaretu. — Ah, stani, grofe!.. Sad se setih. — Kosta izvadi iz usta cigaretu i nasloni se rukama o kolena, izdižući pri tome ramena.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Svetska svetu slava svetom sjaje, Srb Srbljinu sa srpstvom srbuje. Slavan svaki svom sabira, Sadi, stani, sladi, sreće, slave, Stazu, stabla, stube, stene, sjajnost.
Ljubi lice Od kraljice Vila sviju! A voliju Vile tebe Nego sebe. Oj, ta stani, Tu ostani, Vidi lice U kraljice Kak’ se smeje! Gle je, gle je! Oj, putniče, Samrtniče!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Jer tako mi se čini, Đuraško, Da sa Stanišom Đurđe dolazi. (Kapetan Đuraško odlazi.) Sad, srce, stani krepko na meru Da kazniš onu podlu neveru, Da na put staneš svome deveru, Da ga uništiš, smrviš, rastopiš — S
Bojić, Milutin - PESME
Ne raspi život svoj slučajem stvoren, U dušu moju dubok dubi koren; Stani, jer ne znaš šta u sebi kriješ. IX Jaduju staze u večer jesenju I modra reka ogrće se ćutom Ledenim srebrom a po
Za svakom zimom i za svakim letom. Stani sad dok se mladi san uživa, Neoskrvljena sreća dok se sniva, Sad kad smo sami ja i nebo tvoje.
Stani sad dok se mladi san uživa, Neoskrvljena sreća dok se sniva, Sad kad smo sami ja i nebo tvoje. Stani, da ti se ispovedim, stani, Ali ti ideš nemo svojim tokom Sledeći jednom promislu dubokom.
Stani, da ti se ispovedim, stani, Ali ti ideš nemo svojim tokom Sledeći jednom promislu dubokom. Ti ne razumeš reč ni pogled sani.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Da l’ što pastiri pomrli tobom prizivahu dragu? Il’ žal se stani u meni: s neba me strela ranila, tamna me zemlja pečila, te pesma mi je suzicom i kapljom krvi kićena?
Lagana nono, milje niz travku, gazi san zajutarjem. ZORA Nej, na belom konju zori mi zora i devojka. Stani ne mini, orosi ovu žal. S golubicom bi da zaguče. Usnama pupolj u cvetanje mami, nedrima trešnje u zrenje.
Stani ne mini, orosi ovu žal. S golubicom bi da zaguče. Usnama pupolj u cvetanje mami, nedrima trešnje u zrenje. Stani ne mini. Kadifli, gle, moja dolja. Travicom gusne za mekotu po njoj, pa mahovinom po uzglavlju, po steni.
Stani ne mini. Kadifli, gle, moja dolja. Travicom gusne za mekotu po njoj, pa mahovinom po uzglavlju, po steni. Stani ne mini.
Iz grla da ti golubica zaguče, zaplamti sa usana ruža, u nedrima ti dve trešnje zarude, hej, srca dva kad polude. Stani ne mini. ĐURĐEVCI Seta me u čedni dan, Kad ulicama prodaju đurđevke. Ne vragoli mi, ne smej se, vragolanko.
TUGA 1 Zasvetle dani, device mru biljke tihano milo. U srcu tuga se stani za nečim što se davno, davno zbilo.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Cijelo mu se biće smirilo i on je zaželeo da se tamo u njima stani. Iz tih zasjenutih uvala k'o da slušaše umilne glasove i melanholične zvukove, što nekako bruje, k'o propratnica suncu
On ide za njom i ne otvara kišobran, premda sipa hladna kiša. — Stani, kuda ćeš? — javi se on, posrćući po ružnome, škrapavome putu.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Iz dvorišta se čuje larma. Senke ljudi, slugu, sve više promiču noseći džakove. Ulazi seljak sa kotličetom. SELjAK (Stani, pokazujući kotliče): Stano, sal još jedno kotliče vino da ni daš! STANA (i ne gleda ga.
Ide, ali usled te svoje nabrekle snage ne sme čvrsto da staje. Zato ide brižno, malaksalo. TAŠANA (s dosadom Stani, pokazujući na dvorište i graju): Šta je to tamo? Opet čivčije?
Čuje se bat nogu. Zvek brojanica i kašljanje. TAŠANA (Stani): Idi vidi. STANA (odlazi i vraća se): Hadži Rista. Ulazi Hadži Rista.
TAŠANA Dobro, dedo... Ulazi Stana noseći posluženje od kafe i dve male čašice rakije. HADžI RISTA (Stani): A, Stano, ljut sam na tebe! STANA (iznenađeno): Zašto, dedo? HADžI RISTA Tako, ljut sam.
STANA (mu prinosi). HADžI RISTA (stojeći ispija kafu i uzima čašicu rakije i spram svetlosti, na zraku, gleda je. Stani): Je li ovo od one rakije što je ja pijem? STANA Jeste, jeste. Ta je.
Nije ništa zaboravljeno. Evo i sveće, i tamjan, i kadionica. TAŠANA (pošto pregleda): Dobro, dobro. (Stani): Stano, jesi spremila dečje cveće? STANA (pokazujući glavom na dečju sobu): Jesam, jesam.
) Ulazi Stana i iznosi malopre unetu vodu i bosiljak. MIRON (tiho Stani): Ne zaboravi na hadžije da sutra svi dođu i da me čekaju. STANA (izlazeći na prstima): Neću zaboraviti, ne, dedo!
I još si me tražio za ženu! Umalo se ne prevarih i pođoh. (Sebi): Beše lep, ali se propi. BEKČE (pruža ruku Stani za novac): Stano, za duvan! STANA Popićeš. BEKČE Za duvan, živa mi ti!
Ulazi Tašana. TAŠANA (obučena raskošno, ne mogući da veže nizu dukata oko vrata čisto se spotiče idući. Stani): Stano, veži mi nizu. Otkada je vezujem pa ne mogu.
Nisi trebala da mi spremiš ovo odelo. (Saginje se Stani, da joj zakopča nizu.) STANA (zakopčava je. Ali gledajući u Tašanin sjajan podbradak, svetlo, zajapureno lice, a
I kod nas već neki bio. TAŠANA (razdragano): Ako! Ako! I podajte svakome štogod. (Stani): Idi ti tamo. Ti to bolje znaš. Sluškinja odlazi. STANA (polazeći): Ima, ima.
Ulazi Stana sa rakijom i s čašicama na poslužavniku. TAŠANA Dobro ćete doći, dobro doći. (Stani pokazuje na Mirona, hadži-Ristu i ostale): Služi, Stano. (Mironu): Uzmi, dedo. MIRON (odbija): A, ne to!
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Voz je na kraju svoje misli stao i ne ide dalje, a to znači, i na kraju rečenice treba kazati: stani, ne dalje! E, to „stani i ne dalje“ beleži se tačkom. Na kraju rečenice, dakle, beleži se tačka.
Voz je na kraju svoje misli stao i ne ide dalje, a to znači, i na kraju rečenice treba kazati: stani, ne dalje! E, to „stani i ne dalje“ beleži se tačkom. Na kraju rečenice, dakle, beleži se tačka.
— Iziđi, Sreto, ovamo! — otpočeo bi lekciju kojom bi, recimo, hteo da nam objasni dan i noć. — Iziđi i stani ovde kraj prozora da te dohvati sunce. Globus izađe iz treće klupe i stane kraj prozora.
Te planete bili smo Živko, Sreten i ja. — Ti, Živko, kao što se zna, ti si Sunce. Stani ovde i tiho, mirno, okreći se oko sebe!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
A i glib je do kolena — odgovara poručnik Kosta. — Gde si zapeo, životinjo jedna, s konjima na mene. Stani! — uzbuđuje se Kosta. Trebalo je povratiti top nazad.
Ja je dohvatih za ruku: — Stani, ženska, gde si zapela! — rekoh joj. Ona hop, sede mi na koleno, i poče nešto da govori. — Na koji bre jezik govori?
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Šta sada? Voda stigla do kolena. Ne zaustavlja se. Već mu ledenom rukom pojas stegla. — Stani, vodo! Šta hoćeš? — jauknu Vedran, ali se voda s hiljadu malih usta kikoće, preti, podseća: — Jesi li zaboravio kako
Kako je lupka! Kako lomna! Još jedan ovakav talas i nema je više... — Stani iza mene, Koralna Grano, i zalepi se! — reče Belutak. — Talas ti ništa neće moći!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
(Odlazi bežeći.) Ulazi Stana. VASKA (prilazi Stani i hoće da je povede): Hajde i ti, Stano, sa nama da pevaš i da igraš. Niko nas neće moći gledati.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Pak pobježe preko polja ravna, al' povika Miloš Vojinović: „Stani malo, bijelo Latinče! Milo bi ti bilo pobjegnuti!“ Pak poćera po polju Latinče; doćera ga do leđanskih vrata, al'
Ražljuti se ostarjeli đedo, pa kad viknu, kao da grom riknu: „Stani, kurvo, na polju delijo!“ Pa đogatu pokupi dizgine, udari mu kazan-bakračliju, ražljuti se bijesan đogate, od tri skoka
prešu ti stanuo sluzi svojoj govoriti Ugrin, dobar junak: „Uzmi, slugo, moja slugo, tu Jankovu dobru tipnicu, tere stani po putu drobnu spendzu prosipati, moju drobnu spendzu, eda ti se kleti Turci spendzici oblakome, dokle bismo mi,
Vuče, pa s' dovati na svoga kulaša, pa poleće uz polje Vračara; kad je malo Porču sustigao, pa je onda Porči govorio: „Stani, kurvo, od Avale Porča! Stani malo, da se ogledamo!
poleće uz polje Vračara; kad je malo Porču sustigao, pa je onda Porči govorio: „Stani, kurvo, od Avale Porča! Stani malo, da se ogledamo!
đogat preko polja ravna, ostadoše mlade Sarajlije; ali ne šće sluga Husejine, već povika iz grla bijela: „Stani, kurvo, dijete Grujica! Nećeš uteć, ni odvest đogata, ni odnijet ruho Džafer-bega!
u pazuhe; no se hajduk nije naučio, pa se skoči na noge lagane, uze pašu za bijelu bradu, a poče mu tiho govoriti: „Stani, kurvo, pašo sa Zagorja! Nije ovo dilber Ikonija, već je ovo Novaković Grujo!
razagnali; sam ostade Grčiću Manojlo, k njemu ide Novaković Grujo, golu sablju nosi u rukama, pa doziva Grčića Manojla: „Stani, kurvo, Grčiću Manojlo! Čiju nosiš lijepu đevojku? Pričekaj me, da mejdan d’jelimo, da vidimo čija je đevojka!
Kad to viđe Grčiću Manojlo, on poteže mača zelenoga: „Stani, kurvo, Novaković-Grujo! S tom li sabljom ideš u hajduke! A da vidiš mača zelenoga, što bi dobar bio za hajduke!
Dokle bješe vojevoda Mirko, bješe tada mlogo vojevoda po našijem redom gradovima; pa me čekaj, Margita đevojko, stani malo na Kamenu Slanu, stani malo da ti kažem pravo sve vojvode i gradove redom.
Mirko, bješe tada mlogo vojevoda po našijem redom gradovima; pa me čekaj, Margita đevojko, stani malo na Kamenu Slanu, stani malo da ti kažem pravo sve vojvode i gradove redom.
Ivana, al’ svog sina poznati ne može, jer je Ivo ruvo promenio, promenio konja i odelo; pak povika Senkoviću Đurđu: „Stani, kurvo, ago od Ribnika! Lasno ti je dete pogubiti, kome nema ni šesnaest leta; al’ od’, ago, te pogubi starca!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Aha, i ti li si kao ona jogunasta djevojčica: tobož hoćeš batine, a ovamo gledaš kako ćeš strugnuti kroz prozor. Stani, sad ćeš dobiti i za prozor i za skakanje.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Al’ to su tek jedni masali: vetar u sobe i u podrume duboke zalazi, ama gde uđe, tu se i stani, teke ga nestane a ne zatresa s podrumom zašto spred više duhanju nejma snage.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Nesam siroma’... mogu da si imam ženu... mogu da si ’ranim pol teste žene, — tol’ko si ubav pazar imam!... — Stani poturnjak, pa si uzni i celo teste... — Da ne da Gospod... ja si jednu sal iskam... — Pa puno gi u ma’ale...