Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Više bih voleo da smo ćutali, ali se nije moglo ići i ćutati, a još manje govoriti o ocu, Staniki ili Timotiju. Znali smo da ne možemo ići ovako do beskonačnosti. Ona se prva trgla.
Nisam mogao da ih gledam kako crkavaju, a nisam imao nikome da ih odnesem. Mami nisam mogao, a Staniki nisam hteo. Preostajala je Rašida, ali njoj nisam smeo da ih odnesem.
- Ti si ga gurnuo! Ti i ova tu! - okrenula se prema Staniki, a onda ponovo počela da povlači prste po mome telu, još uvek ne verujući. - To si ti uradio. Ti i ova tu!