Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
KOLO POJE Ljuta kletva pade na izroda! Prokle mati od nevolje sina, te knjeginja Ivanbegovica, prokle Mara svog sina Stanišu. Progrize joj sisu u posanje, rajsko piće prosu u njedrima. Stižê đecu roditeljska kletva!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
KNEZ ĐURĐE; Slavujče! tico! Il’, ako voliš, božji anđelu! Evo ti vodim moju željicu, Mog milog brata — moga Stanišu! JELISAVETA: Moga devera? KNEZ ĐURĐE: Jest, sunce, devera tvog! A moga brata, brata jedinog.
(Maša se da poljubi Stanišu u ruku.) STANIŠA: Ne, snaho, — ne treba! Od krvi mi je masna desnica, Opoganila bi usta laskava.
— A Stanišu!... Njega, kô brata svog, Još neko vreme moram štediti Za ljubav sveta — jer ga poštuje — A posle — videćeš!
(Plače.) KNEZ ĐURĐE: Ta ne prognah li sve najdražije — Viteškog brata, mlađeg Stanišu, Sa njima one mlade orliće, Prognanog starca porod užasni? Pa šta ćeš dalje sa tim suzama... Malo l’ je žrtvi?...