Obradović, Dositej - BASNE
Istrebljujmo, dakle, iz roda našega takove običaje, ne dajmo im nigde među nami stanka ni konaka. Drugo čemu nas uči ova basna ovo je: da gdi su zli gradonačalnici, zlo tu stoje građani; no gdi je dobar
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Sve grmlje poizvaljivano... — Ojađeno se biju te hale pred tučom... da bog sačuva! — Jesi slušao našeg Stanka? Eto on je vetrenjak... Kad se, veli, pobiju, dokopaju grm za vrh pa ga iščupaju kao struk luka i tuku se...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Od milosti zvahu jedan drugog „jaranom”. Bili su najbolji momci u Crnoj Bari. Ko obori Lazara, neće Stanka; ko nadskoči Stanku, neće Lazaru; ko odbaci kamena Lazaru, neće Stanku; a već sva je Crna Bara znala da je Stanko
Pa, opet, Stankove crne oči osvojiše. Zagleda se cura u njih, a njihov sjaj pomuti joj pamet... Stade radije gledati Stanka nego Lazara... Ono, istina, ona to ne reče nikome, ali Lazar opazi. I ne da se to sakriti od oka koje motri!...
k njemu!... I kad to smotri Lazar, a u njemu se nešto poremeti... On je dotle voleo Stanka više nego oba brata; a otada Stanko mu poče izlaziti iz volje.
— zašaputao je on. — Ja sam podstakao ugarke... biće vruća mesa!... Jedva jedanput!... Ili će on ubiti Stanka ili — ako to ne učini — Stanko će ubiti njega! To znam utvrdo!... Ovo je kavgadžija, a ono je delija.
Niti je osećao gladi ni žeđi. Sunce je bilo na velikim zarancima kad je došao u kolo, gde je mislio naći Stanka i zavaditi se s njim. Stanko je već bio tu s Jelicom. On ce topio od milina... Raj pravi čoveka anđelom.
Ali nabrzo ubarabariše. Jedan drugom ne mogoše odskočiti... Svi stali i glede. I devojke dođoše; čak i Stanka prenuše iz njegovog raja. – Ne možeš, Pero, ne možeš! — veli Lazar ponosito. – A vi ne možete ni donde!
Mahnu dvaput rukama, pa, kao na krilima, podiže se i odskoči stopu više. — Aih! — začu se uzvik. Sve živo pogleda u Stanka s nekim poštovanjem; Jelica je gledala ispod oka, ali tako da Lazaru - koji to smotri - nabreknuše žile na čelu i
Stanko se hipnu i preskoči nož... Graknuše sa sviju strana kao da dobiše nov život... Sve živo skoči oko Stanka. On pogleda Jelicu, kojoj se lagano vraćaše rumenilo na lice...
– Oboriće Stanko — Lazar malaksava! — reče Ivanković. Kad to ču Lazar, on navali svom snagom na Stanka... Ali Stanko se čuvao tako vešto da milina beše pogledati!... Kao da je znao svaku misao Lazarevu...
Lazar se diže. njega je bilo stid ovog sveta. On oseti kako s pravdom zajedno i ovaj narod beše uza Stanka. On vide kako mu svi veselo trče i ruku pružaju...
Nešto što on, do danas, nikad ne oseti... 5. ZLOČINAC Čim je opalio pištolj, čim je video Stanka da posrte i pade — Lazar se najedanput okrete, baci pištolj, pa naže bežati...
Neka strašna misao, strašna kao avet, dođe mu na pamet. — A ako ti nisi ubio Stanka!... Ako on bude živ, kud misliš onda?... Op oseti da mu se zemlja pod nogama giba... Ali se opre toj misli.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Sem Seljanke, koja je vrlo dobro umetničko delo, i Hajduk-Stanka, koji vredi kao popularan istorijski roman, ostali romani Janka Veselinovića stoje ispod njegovih pripovedaka.
Radičević, Branko - PESME
Ali veće učestali petli, Eto veće de se zora svetli, Dan se beli na istoku sprema, Mene stanka više ovde nema. Odo, braćo, zbogom meni sada, Zbogom, braćo, možda za svakada!
nije sada de bijaše pređe, On odonuda puno zemlje pređe, I stroši junak tri il' četiri danka, Dok amo dođe i izabra stanka; Ma neću kazat šta bijaše ode, No samo kažem da je ukraj vode, Kraj reke neke, za vas bez imena, Al' beše divna,
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
nama, djeci, na radost, donijeće ti đavo u našu kuću bradatog ikonopisca skitnicu i, zajedno s njim, prosjaka invalida Stanka Veselicu s njegovom drvenom nogom. Mučio se djed, okolišavao, pa će ti onda, otvoreno, ispričati svoju kućevnu nevolju.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Treći dan evo je opet, pa četvrti, pa tako svaki dan. Onda pauk vidi da tu za njega nema stanka, te se digne i tumarne nekud u svet.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Iz „Hajduk Stanka“ pokrade Janka Kȏ kuca tuđu kost, Andriću Ivi (neka nam živi!) odnese s Drine most. Njegošu slavnom iz „Gorskog
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
reče gazda Cvetko, uzdišući. Radi, muči se, pa opet ništa!... Ja sam mislio čak i za nas štogod da odvojiš. Stanka još ide bosa... Ljubica zadrhta. To joj je najmlađa i najmilija sestrica. — Bosa !... uzviknu ona, po ovakoj lapavici.
»Sad će da plane... evo, tek što nije... Prvo će njega u leđa, pa u mene... Eno ga, jest, revolver... Mati... otac... Stanka... moja mladost !«...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Naš Bog je krv. Rascvetaše se groblja i planine, rasuše vetri zore po urvinama; ni majke, ni doma, za nas nema, ni stanka, ni dece. Osta nam jedino krv. Oj. Ona je naš strašan ponos. GROTESKA Zidajte hram beo ko manastir.
I, tako, bez lica, na liku mi je senka jarca, trešnje, tica. I, tako, bez stanka, teturam se vidikom, bez prestanka. Lutam, još, vitak, po mostovima tuđim, na mirisne reke priležem, pa ćutim, ali,
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Žgadija jedna! mumla on pod nos, ne gledajući Stanka, koji posmatra kako se narod kreće ulicom. Kad ti ne trebaju puna zvonara ... Treba to juriti... batinom to treba.
— Sâm, sâm... mora zvoniti sam. Nema Stanka ! I nikad ga više neće biti, i ruka se negova neće nikad dotaći ovog konopca. A on mora sam zaljuljivivati... Ali kako ?.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Bez oca začeti, bez majke rođeni, bez popa kršteni, nemate stanka do beloga danka, niti imate pomoći — do tavne noći. OD VETRA 1 Evo ide (ime bajalice) da izbije vetrove valovite,
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
ibo velika hitrost, kad se na lukavstvo preobrati, veliko je zlo; ali zlu, pakosnu i lukavu pri Jeroteju nije bilo stanka ni pristaništa.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Zatijem pudalina kaza da se zaludu pojalo bdjenje, jer da neće imati mira ni stanka u grobu, dokle on (Škoranca) ne otpjeva misu u manastirskoj crkvi. A to će biti noću.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
nigde stanka nema, Umornu svoju da okrepi moć. Odjek se gubi, sustaje, i pada, I svud se širi noć, duboka noć! V. Ilić CXXIV Sa
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Đurica ih je samo jednom sagledao, kad one ne behu upravljene na njega, i više ih nikad nije smeo pogledati. Kad je Stanka u kolu, Đurica se retko hvatao.
Zato je izbegavaše svuda, a ona, s toga, i ne sanjaše šta se zbiva u duši njegovoj. Stanka ga je znala po razgovorima drugih devojaka i gledala je na njega kao na Đuricu Dražovića, čiji je otac umro pod
na Đuricu Dražovića, čiji je otac umro pod nadzorom, a nikad joj i ne pade na pamet da pogleda na njega kao na momka. Stanka nije bila toliko neobična po lepoti, koliko po naravi svojoj.
Čim se čulo za kurjake, odmah isto veče Stanka zatvori ovce u obor sa volovima i kravom, uze šarenicu, guber i sekiru, pa ode i leže među ovce.
Četvrtog večera, oko ponoći, uznemiri se stoka. Ovce pođoše i okretoše glave niza stranu. Stanka se polako pridiže ispod gubera i, posle kratkog čekanja, ugleda dva velika kurjaka gde se privlače oboru.
Ovce pokušaše da iskaču, ali vrljike behu visoke; goveda se ustumaraše po oboru. Stanka dohvati sekiru, navuče na sebe guber i saže se uz vrljike, od kuda kurjaci dolaze.
Kurjak se mrtav sroza niz vrljike, a onaj drugi klisnu i nestade ga u šumi. — O tajo! — viknu Stanka nekoliko puta iz obora, dok joj se otac ne odazva.
Behu izišle da beru lešnjike, pa ih pri povratku zastade prvi suton. Sa njima beše i Stanka. Čim poče da se spušta ona nema tama na šumu i livade, devojke se prigrčiše jedna uz drugu, pa počeše one obične priče
— Slave ti, šta kaže, kakav izgleda? — upade joj Stanka u reč. — Bog s tobom, zar ne ču da mora umreti onaj koji ga pogleda. Čile je zažmurio i čekao da onaj drekne...
On je kazivao čilu da liči na lisicu. Dugačko, žuto, ali kad vrekne, Bože sačuvaj, ne da se ispričati!... Stanka ućuta i više ni s kim ne prozbori ni reči.
Malo zatim prođe kroz selo glas: da se pokojni Jovica povampirio, pa svaku noć dolazi na kmetova vrata i lupa. Stanka je i Jovicu čekala dve noći, pa, ne videvši ništa, ostade razočarana i još zlovoljnija.
Eto, u takvu se devojku zagledao Đurica Dražović; ali to beše velika tajna, koju on skrivaše i od sebe sama. Stanka ne znađaše ništa o tome, a on joj ne dade ni jedne prilike da se sama doseti šta se u njemu zbiva. Tako prolažahu dani..
Ilić, Vojislav J. - PESME
Nigde stanka nema, Umornu svoju da okrepi moć, Odjek se gubi, sustaje i pada, I svud se širi noć, duboka noć! V Samo kad prošlost
Stanković, Borisav - TAŠANA
Treba! Otkada ja mislim da treba sve da ti kažem. Ne boj se ti mene, i ne gledaj u meni svoga nekadašnjega Stanka, tvoga druga, tvoga komšiju, koji je tebe tobože voleo i zbog tebe u svet otumarao.
I tek sada, iz lica ti i glasa, sve više vidim u tebi ono što sam sasvim zaboravila; sad tek sve više vidim onoga Stanka, komšiju moga, ludoga Stanka, što me je, dok smo bili deca, krijući se, iz bašte gađao.
glasa, sve više vidim u tebi ono što sam sasvim zaboravila; sad tek sve više vidim onoga Stanka, komšiju moga, ludoga Stanka, što me je, dok smo bili deca, krijući se, iz bašte gađao. I (crveneći) nemoj da me koriš, nemoj na mene da se ljutiš.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— Zašto žene nemaju brkove? — Uči li magarac škole? — Ko je natakao volu rogove? — Zašto gospa Stanka ima nadut trbuh?
Ono poslednje pitanje: zašto gospa Stanka ima nadut trbuh već je pitanje užega, porodičnoga značaja, koje mi je uz odgovor donelo i batine.
Gospa Stanka je bila jedna mlada, otmena gospođa, prijateljica naše kuće, koja nam je češće dolazila. Jednoga dana, kada sam zapazio
Jednoga dana, kada sam zapazio na njoj izvesnu prošenu, postavio sam materi pitanje: — Zašto gospa Stanka ima nadut trbuh?
Razume se da je profesor tada pustio u saobraćaj glavu ovoga Stanka Milića, ali ne radi očigledne nastave, već radi toga da nam zada strah, kako ne bismo ubuduće oštećivali školske
Šantić, Aleksa - PESME
MOJA KOMŠINICA Ima neko doba sve me čežnja mori, Sve mi nešto srce uzdiše i gori; Pa ti nemam, brate, ni mira ni stanka, Nego duge noći ja bdijem bez sanka I stišavam srce i njime se mučim, Pa do zore tako pameti ga učim; Ali ludo srce
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Dok pogubim kneza tavnavskoga, iz Ljutica Stanka oborkneza; dok pogubim kneza mačvanskoga, s Bogatića Martinović-Lazu, — on je paša, a ja sam subaša.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Iz potaje trčanjem približava se k nami naša smrt. I vreme ovoga našega života trčeći prolazi i nikakva stanka ni oporišta nejma u sebi.
Nebo je visoko, a zemlja tvrda. S golom glavom počuli se. 1743. Spavaču nejma nadnice ni skitaču stanka. I dva udovička dinara podušje ka i boljarske hiljade. Bliža je košulja k čoveku negoli dolama.