Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Misli mu se malo zadržaše na samom delu... Pred očima mu se javi slika Stankova: kako bezbrižno igra pored Jelice, kako joj nešto šapuće na uvo, i kako se ona smeška; zatim, kako ga je on privrebao
Eto, moramo i ovoga ženiti... I pokaza rukom na Stanka. — Bogami, i reda je — veli Petra, majka Stankova. Stanko obori glavu. — Kako da nije reda? ...Ja i Ivan čekamo da nam se sinovi jednog dana zaplaču!...
Ona prošaputa: — Za grm, druže!... Bila je uverena da je to Stankova zvezda... I još dugo, dugo je gledala pa onu stranu kuda on ode...
Suze su ga polevale, a on je šaputao... Sedoše za siniju. Ali su svi sedali više običaja radi. Niko od dana odlaska Stankova nije slatka zalogaja pojeo. Aleksa i Petra jeli su radi njih. Tuga je omotala ovu kuću kao magla jesenja...
Oko njega se okupila sva družina Stankova, ali ga više ne zvaše harambašom nego buljubašom (kapetanom). On se nastanio u Parašnici.
I to pomože. Odrešiše svilenu maramu sa vrata Stankova i uvezaše ranu. — Tako!... Sad je dobro!... Večeras ćemo ga odneti tvojoj baba-Stoji. Ona ti oko rana ume kao niko!...
— Ja sam iz Aleksića kuće! — odgovori Jelica. — Da nisi Stankova? — Jesam. — Da si živa i zdrava! Što valja — valja! Valjan on, pa mu i čeljade valjano!...
Digoše se s ponjavama i jastucima te u novoj kolebi namestiše ranjenicima taku postelju kakvu svoga veka nisu imali... Stankova majka sa snahama dvoraše ranjenike. Ona više ne beše nemoćna.
Zadrhta srce materino, pa je poče pogurkivati to napred, to nazad... Strašna beše želja Stankova, toliko strašna da joj sledi jauk na usnama. On dođe sebi i vide njeno lice.
Ona je poimala koliko vredi njezino znanje, pa se nekako i sama dizala. — Stojo, sestro!... Je li bolje? — pita Stankova majka uvek kad Stoja ranu odavije. — Bolje je — veli Stoja ozbiljno. — Mlada krv, zdravo meso...
Matavulj, Simo - USKOK
Pa bio sam s carem Šćepanom i ovđe na Njegušima, u kući guvernadura Joka Stankova. Poslije, kad zbog njega, zbog cara Šćepana, udariše na nas tri vojske: bosanski vezir Sulejman-paša od Nikšića,
Počeše i drugi pridavati, ali vladika mahnu rukom i reče momčetu: — Pozdravi lijepo Vuka Stankova i reci mu da želim da što prije ozdravi.