Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Dobar primer za to sadrži kratka priča Paraputa. Paraputa je jedno raspamećeno stvorenje iz bogate Stankovićeve galerije: bolesno pirofobičan, on gubi glavu već pri pomenu vatre, a uvija se i natrpava različnim krpama, preko
strane, postupka motivacije pomoću najbliže asocijacije (odlazak na groblje i asocirani preci) i, s druge strane, jake Stankovićeve potrebe da pripovedanje u prelomnim momentima usmerava iz ukupnoga duševno-telesnog raspoloženja Sofkinog.
Ima, sem toga, još jedna važna okolnost koja je mogla znatno uticati na tumačenje jezika, stila i kompozicije Stankovićeve Nečiste krvi koliko i ostalih dela.
izražava se nejasno, pogreši u izrazu, pretera u opisu” 43 Premda ga je Nečista krv odbijala, pesnik Jovan Dučić za Stankovićeve je pripovetke, kad su se pojavile, mislio da im valja dati prvo mesto u srpskoj književnosti, ali je za sintaksu u
A to je za tumačenje, pa i vrednovanje Stankovićeve sintakse, mislimo, od osobitog značaja. U V glavi jedan sporedniji lik, služavka Magda, dobio je prilično mnogo
Nakon obavljene analize (u drugom poglavlju) prirode Stankovićeve metabole, jasno je da u njenoj promeni valja očekivati odraženu promenu u junakinjinoj tački gledišta.
Što se u ono doba smatralo glavnim nedostatkom Stankovićeve kompozicije, to je on sažeto kazao ovom rečenicom: „Ni kompozicija nije njegova vrlina: nesimetričnost je njena mana”.
Odatle i izviru mračne Stankovićeve slike; oni mnogobrojni, čas jači čas slabiji, nagoveštaji unutarnje pustoši. Na podlozi Mitinog umiranja - koje sadrži
Prosuđujemo li sa ovoga semiotičkog stanovišta Stankovićeve likove, ne preostaje drugo nego da im ponašanje odredimo kao u visokoj meri uslovno, dakle i veoma kultivisano.
195 Što je za nas stvar individualnog izbora, da li ćemo ići više uza zid ili sredinom ulice, to za Stankovićeve likove podleže jednoj lako prepoznatljivoj sociokulturnoj normi. Norma je, uostalom, u pripoveci i objašnjena.
Kao što se vidi, Stankovićeve su nevolje u sintaksi - neumorna dodavanja, gomilanja, ponavljanja, vraćanja radi pojašnjavanja - bar jednim delom izazvane i
Možda i stoga udovice idu među zanimljivije Stankovićeve likove, s jakom, dramatičnom psihičkom napetošću. Ta napetost ili, konkretnije, konflikt između čulne ustreptalosti i