Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Između Stankovićevog romana i romana Miloša Crnjanskog postoje izvesne zanimljive srodnosti, na koje se u ovim studijama, ponekad, izričito
I valjda iz te za nas nemerljive, ali za Stankovićevog pripovedača i merljive i znane razlike između onoga što likovi pred bliskim ljudima žele pokazati i što im se nehotično
Razdvajanje se, po svemu sudeći, nije moglo ukinuti bez narušavanja nekih osobitih svojstava ovoga Stankovićevog teksta, a kao složeniji vid pripovedanja donelo je znatne, pa i čisto kompozicione poteškoće.
Verzije nam, dakle, pripomažu da prepoznamo neke, po svemu sudeći, važne ali prikrivene osobine Stankovićevog teksta. Tako se, na primer, prilikom posmatranja postepenog slivanja dvaju retrospektivnih momenata u jedinstven
Dosadašnje analize Stankovićevog jezika nepotpune su i jednostrane najviše zato što su ga izvlačile iz pripovednog tkiva i posmatrale samostalno.
To, izvesno, nije autorovo oko, jer je on sam za se u romanu bezličan. Čovek bi se ovde mogao prisetiti Stankovićevog pripovedača iz Starih dana, koga likovi zovu Mile; recimo u času kad sustopice prati Tomču i - kako je ranije već
Po tome je ona poseban, gotovo usamljen, a čini se i zagonetan lik. Ali i kod glavnog junaka drugog Stankovićevog romana, Gazda-Mladena, takođe nalazimo jedan oblik jakog potiskivanja.
Likove Stankovićevog romana, prema tome, ne možemo valjano razumeti ako pre toga do u potankosti ne rasvetlimo složeno građen lik glavne