Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
tu celu pometnju stvara joj stani reci nemoj gle pticu kako se obara u suncem obrubljen plamen u glavu cara lazara stanoje od dva meseca spava u kolevci od zemlje njega niko ne pamti rodio se krajem jeseni umro početkom zime mezimče među
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Moj deda zvao se Stevan, njegov otac Petko, a njegov — Stanoje, koji je negda bio knez u valjevskoj nahiji. Kad sam bio jošt mali, pričala mi je moja baba Manda, da su se naši stari
U to vreme (1793. godine) bio je paroh stari moj učitelj popa Stanoje i pop Nikola iz Kršne Glave, oba stari i ne velike nauke, no što se tiče krstiti i venčati i druge obrede crkvene, to
i Nikola Grbović, iz rudničke nahije knez Nikola, iz ćuprijske knez Petar, iz beogradske knez Palalija, i knez Stanoje [Mihajlović] iz Zeoka i jošt drugi. Tu se dogovore da uzmu hatišerif kog su izvadili od Porte (1793.
U januariju krene se dahija Fočić Memed-aga iz Beograda, udari u Zeoke i kod kuće kneza Stanoja ruča. Premda su i Stanoje i Hadži-Ruvim zapisani bili u tefteru da poginu, opet nije za onda knezu Stanoju ništa hteo.
) I Žarko pošao noćom. Kad bude na Laudanovu šancu, zavadi se Stanoje Glavaš sa Žarkom oko jedne ćorbalte žute od pirinča, kao tupa sikirica, koju ja poznajem.
šancu, zavadi se Stanoje Glavaš sa Žarkom oko jedne ćorbalte žute od pirinča, kao tupa sikirica, koju ja poznajem. Stanoje Glavaš hoteo je silom da mu sa junkaša skine. (Ovu je ćorbaltu tj.
”.) — Stanoje Glavaš povikne: „Pobratime Đorđe, evo kaluđera sa sabljom!” — On se pri kuči, da vidi šta je, a Glavaš izvadi pištolj na
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Krasni su to gosti — u daleko ih nije. Tu vam je učitelj Ivo iz Skupljena; pa onaj drugi Ivo, učitelj iz Jalovika; pa Stanoje, učitelj iz Muratovca; pa pop Jerotije, onaj vrljoki iz Miokusa, što rže za ženskinjem kad se malo ćevne i što peva
— upita Milun poćutavši malo. — Tako mi barem on reče onomad — odgovori pop. — Žali mi se da mu je Stanoje učinio nešto krivo. — Hm, pa i jest Stanoje malo dženabet! — reče Milun kao uz reč. — A gde li će se posle najmiti?
— Tako mi barem on reče onomad — odgovori pop. — Žali mi se da mu je Stanoje učinio nešto krivo. — Hm, pa i jest Stanoje malo dženabet! — reče Milun kao uz reč. — A gde li će se posle najmiti? — E, to ne znam — odgovori pop.
— Koliko misliš da mu daš? — Daću mu četrnaest dukata do Mitrovadne. Stanoje mu plaća, čini mi se, deset. — Tako će biti. — A za četrnaest će jamačno pristati.
— A 'oćeš li ostati i od Đurđevadne kod Stanoja? — Vala, ćato, neću. Dosta sam ga služio. — A što nećeš? Stanoje nije baš tako rđav gazda. — Može biti; ali ja ne mogu.
Kad mi preseda svaki zalogaj u njegovoj kući, onda mu džaba i ta služba i sve. — Ono i jest Stanoje malo inajet i osorljiv čovek — reče Vidak. — Slabo se može ko kod njega skrasiti — dodade Vesa. — Pa kud misliš sad?
— A šta bi ti tražio od mene do Mitrovadne? — Petnaest dukata — gazda-Milune. — E mnogo je petnaest. Stanoje ti plaća deset. — Ono jes'; ali ne mogu ni ja sve pod jedan ajluk. — Da dam ja tebi dvanaest dukata.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Sunce se lagano spuštalo... On se diže i uđe u kuću... Petra i snahe stojahu kod ognjišta. Sinovi, Stanoje i Petar, nešto baratahu u avliji. dečica, koja ne mogahu pojmiti ove teške muke, igrahu se u sobi...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Da uzmemo Ikoniju! — viknuše seljaci. — Dobro! — reče pop. — Ali djetetu treba sisa. Stanoje Gluvić stidljivo iziđe naprijed: — Da prostiš ti, popo, i vi, braćo, vi svi znate da se moja domaćica prije dva
Ona je rasla u kući kod oca do svoje osme godine. Jednog večera sjedi pop, kum Ninko i Stanoje Gluvić u popovoj avliji. Onda poče pop: — Čuješ, kume, i ti, brat-Stanoje!
Jednog večera sjedi pop, kum Ninko i Stanoje Gluvić u popovoj avliji. Onda poče pop: — Čuješ, kume, i ti, brat-Stanoje! Dijete, kao što vidite, raste, hvala bogu, i napreduje. Još malo pa će sama sebi plesti kose.
— Kaku školu? Ko je još video da žensko čeljade ide u školu? — E, idite u varoš, gospodar- i gazda-Stanoje, pa ćete vidjeti.
dim se savi. Narod vrišti i sipa vodu, a sjekira tutnji. Mi više ne vidjesmo popa. Tada Stanoje Isaković lupi sjekirom u vrata. Ona odletješe i mi ugledasmo popa u plamenu. Drži ikonu i digao je više glave.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
To su: Stanko, Stojan, Staniša, Stanoje, Stanimir, Stanac, Stanislav, Stojanka itd.⁸¹ Druga bi, opet magijski, trebalo da učine da dete ostane živo: Živko,
Matavulj, Simo - USKOK
“ — Na to se Miraš promijeni u licu i za njeko vrijeme mučaše pa dodade: „A da moj Stanoje neće da se svrši na tome, no, veli, hoće da pošalje jabuku njekome od tvojih!
To učini i Stijepo koračajući u povrat. Povukoše bakve. Janko stade na svoju, Stanoje na svoju. Djeveri se odmakoše sa strane. Stijepo viknu: -Oganj! Dvije puške zagrmješe i Janko pade nauznak.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Tako su postali njegovi spevovi: Hajduk Veljko, Vasa Čarapić, Janko Katić i Stanoje Glavaš (1860), Birčanin Ilija, oborknez izpod Međednika (1862), Dušanija (1863), koju je smatrao za najbolje svoje
izlazi njegova istorijska drama Seoba Srbalja, 1868. Jelisaveta, kneginja crnogorska, a tek 1873. zbirka lirskih Pesama. Stanoje Glavaš izišao je 1878. Od 1876. do 1878. izišle su u Beogradu četiri sveščice njegovih Pripovedaka.
000 stihova ispevao tri drame: Seoba Srbalja (1863), Jelisaveta, kneginja crnogorska (1868) i Stanoje Glavaš (1878). Sve te tri drame su iz srpske istorije, ali sa vrlo malo istinski istorijskog.
koji se tu srećno u drami upotrebio, daje mnogo živosti; nekoja mesta idu u najbolju ljubavnu liriku srpsku. Stanoje Glavaš je poslednje veće delo koje je Jakšić radio, ima sve mane njegove drame: neveštinu, preterivanja, nagomilanost
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ona opet smrdljiva buba Stanoje, punilac na trećem topu, nakrivio šajkaču, kao da je sada došao iz kafane. — Sitne stvari, gospodine kapetane, vrlo
— Obrali smo bostan... vidi nas. Odmah zatim začuše se nove eksplozije, ali sada ispod nas. — Uraklji nas — dobaci Stanoje tempirač. I ljudi bez naređenja dočepaše ašove i počeše riti zemlju.
Najzad su i tempirnik preneli. — Sada smo gazde! — veli Stanoje tempirač, i zadovoljno trlja ruke što ne mora da iskače sa ostalima.
Slušamo još tupe udare izbačenih busenova... Lagano podigosmo glave i pogledasmo ka otvoru. Stanoje promoli glavu. — Gde udari? — Ispred topa. — Posluga na svoja mesta... — začu se glas Tanasija releja.
Povremeno smo gađali celo poslepodne. Rajko je ječao i tek bi prevalio preko usta: „Vode.“ Mi smo ćutali. Stanoje pogleda upitno podnarednika, a ovaj manu rukom kao da veli: „Svršeno je sa njim, a ti čuvaj sebe.
Veli, kako na motki đerma nema kofe... Treba ići na Savu, ali sa one strane vrebaju stotine pušaka. Sada se diže Stanoje. Oči njegove su odavale ledenu odlučnost, a na stisnutim usnama se ogledao prkos i inat. — Idem! — reče odlučno.
Rajko otvori oči, a iz usta mu se ote uzvik blaženstva. I nama kao da laknu. A Stanoje tempirač priča: — Ne mogadoh više. Pa kud puklo da puklo, pomislih i pođoh.
Gleda nišandžija Milovan i veli: — Ama, kako ga, bre, ovolicno čvrknu! — Ja sam ga zgazio čizmom — upade Stanoje tempirač. — A?... Kako reče?
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Od uha do uha raspeti brci Kakve nose šoferi-Grci, Ilija Birčanin, Stanoje Glavaš! Kad ih vidiš, ne moš da spavaš! Potom je, u brkatosti tako iskusnu Italijani zaposliše u cirkusu, I
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Đura Jakšić STANOJE GLAVAŠ „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Đura Jakšić STANOJE GLAVAŠ Sadržaj PRVI AKT 3 DRUGI AKT 35 TREĆI AKT 36 ČETVRTI AKT 57 PETI AKT 74 STANOJE
Jakšić STANOJE GLAVAŠ Sadržaj PRVI AKT 3 DRUGI AKT 35 TREĆI AKT 36 ČETVRTI AKT 57 PETI AKT 74 STANOJE GLAVAŠ LICA GLAVAŠ STANOJE, bivši vojvoda SULEJMAN PAŠA, vezir beogradski STANA, udovica
AKT 3 DRUGI AKT 35 TREĆI AKT 36 ČETVRTI AKT 57 PETI AKT 74 STANOJE GLAVAŠ LICA GLAVAŠ STANOJE, bivši vojvoda SULEJMAN PAŠA, vezir beogradski STANA, udovica vojvode Đukića SPASENIJA, kći vojvode Đukića a
Šta tražiš tu, Otkud i gavran krilom hrapavim Izleće brzo, strahom zadahnut? ISAK (u sebi): Nijedan od njih nije Stanoje, Al’ su, zacelo, momci njegovi; Po divljoj snazi, mrkim očima, Poznaću vuka ove planine. (Glasno.
Jošte pij!... Ta nagni bolje, de, Te skupi pamet što preostade, Jer, eno, ide Glavaš Stanoje, A pred njim, bogme, nemoj buncati.
DRUGA SCENA Iza starih grmova pomalja se Stanoje Glavaš i, oslonivši se na dugu pušku, gleda čas u Isaka, čas u momke. Mesto je isto.
I on, siromah, nešto govori, Al’ bog će znati šta. VUK: Ne znam ni ja. I pre bih, veruj, znao, Stanoje, Šta zbore čavke, mačke, miševi, Neg’ ovaj ovde što je od gladi, Možda, siromah umljem poklizô.
ISAK: Da! GLAVAŠ: Baš kao i ja... (Glasno.) Poturčen, možda?... Proklet nesrećnik!... ISAK: Ne kori, Stanoje!... Kog beda rađa, bedno umire! I kakve vere može imati Ko je u silu samo verovô? GLAVAŠ: Siromah!
S tobom ću ići! S tobom Stanoje! Kô senka neka duha divijeg Na koraku te svakom sećajuć: Da si vojvoda! Srbin! Osvetnik!
A kad mu vina Kapljica žarka grudi razgreje, Te već u srcu život zakuca, Potražite me... VUK: Zbogom, Stanoje! ISAK: Zbogom! (Povodeći se umorno, za Vukom odlazi.) TREĆA SCENA Na istom mestu. Glavaš i Radak. GLAVAŠ: Pa, Rade?
GLAVAŠ: I ja se jošte zovem Stanoje! I ceo narod srpskim imenom! Sramota večna! Večna poruga! Il’ ubij sebe, ili izbriši Sa čela svoga ime dedovo!...
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Pet nekadanjih profesora Velike škole: Živojin Đorđević, Nikola Vulić, Branislav Petronije. vić, Aleksandar Belić i Stanoje Stanojević, moradoše se na novom Univerzitetu, pošto su mesta redovnih profesora bila zauzeta njihovim starijim
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ipak, na odjek pucnja skočio je u kafani mladi, neobično lepi Stanoje, starešina poglavarstvene straže, i bez šinjela potrčao prema kasarni.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Palalija je Stevan Andrejević. knez iz sela Begaljice u nahiji gročanskoj, pogubljen od Turaka u početku 1804. Stanoje iz Zeoka — Stanoje Milovanović, pogubljen po zapovesti dahija.
knez iz sela Begaljice u nahiji gročanskoj, pogubljen od Turaka u početku 1804. Stanoje iz Zeoka — Stanoje Milovanović, pogubljen po zapovesti dahija.