Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Je li, učitelju — pita kapetan Stanojčić narednika Milutina — ti si narodni čovek i prosvetitelj, pa ćeš znati da mi objasniš šta znači reč: konjosati!
— dobaci narednik Milan. — Bolje biti živ, nego mrtav. — E, e, ta je dobra... makar i konjosali! — Kapetan Stanojčić se najednom uozbilji, jer ugleda komandanta. — Na svoja mesta! Tek oko deset časova kretosmo.
— Hajd dobro što vas tera. Ali šta ću ja, ovako star, da se noćas kršim! — veli kapetan Stanojčić. — A vidi ga sad — gurka me potporučnik Dragoslav.
Za vođu releja određujem kapetana Stanojčića! — Komandant upre pogled na njega. — Razumem! — progovori kapetan Stanojčić. — Gospodine kapetane, šta ste razumeli?
— Najkraćim putem! — Najkraćim putem! — ponovi kapetan Stanojčić. — Vaše izviđanje počinje od sela Baroševca. Smatram da vam je služba releja poznata i zato odmah na izvršene!
Stavljen sam sada u priliku da i tu iz viđačku stranu poznam. Kapetan Stanojčić kao da protestuje: — A šta kaže: najkraćim putem...
— Ama ne velim ja ništa. Ali još ima kuća u selu. — Ići će i oni, ali ti se spremi! — savetuje joj kapetan Stanojčić. Za to vreme ordonansi su izbudili gotovo celo selo.
Jedva nađosmo dva starca, a dođoše i nekoliko žena, da bismo bili sigurniji. Umirismo ih. Kapetan Stanojčić im lepo objasni šta želimo i da se ne plaše. Oni će ići sa nama do prvoga sela, a odatle mogu da se vrate.
Uzjahaše starci, a žene rekoše da će ići peške. Odmah pođosmo i naskoro naiđosmo na jednu raskrsnicu. Kapetan Stanojčić ostavi jednoga i tada nam objasni dužnost releja: — Kada naiđe čelna kolona, ili komandant, relej će prići, da se
— Brajko moj, drž se samo rakije, pa se ne boj — govorio nam je stari kapetan Stanojčić. — Ne idu bolesti na nas. Od toga pate štabovi. A i pravo je. Kad nisu rat osetili, neka ih bar drpne taj pegavac.
Jednoga dana sedimo u našoj kantini, kad upade kapetan Stanojčić. — Ej, palaferijo!... Dok vi ovde ljuštite sans, dotle pešaci doveli ženske iz Beograda... — Ženske!... Gde su?...
— Hajdmo — povika potporučnik Dragoslav. — E, kuda ćete?... Doveo bata za sebe — veli kapetan Stanojčić. — Uostalom, možete, ali kao slučajno... Išli ste, recimo, da radite zadatak na terenu.